Category: СПЦ

У недељу 25. септембра 2022. године, после вечерње службе када наша Црква прославља навечерје предпразништва Уздизања часног и животворног Крста, у 19 часова у сали парохијског дома Храма светог цара Константина и царице Јелене у Ивањици, молитвено сабрање настављено је духовним предавањем у сусрет овом великом празнику. У организацији Српске Православне Општине ивањичке, а уз благослов Епископа жичког Г. Јустина, отац Виталије, сабрат манастира Студеница, одржао је пред преко 50 Ивањичана духовно предавање на тему: „Крстом дође радост целом свету“. Јереј Младен Миливојевић, као модератор предавања, отворио је духовно вече тако што се захвалио у име старешине и братства храма оцу Виталију и присутном народу, најављујући да је оваква духовна вечер заправо нови почетак једне добре праксе којом ће ивањичка црква надаље организовати оваква предавања барем једном месечно. Јеромонах Виталије је на одабрану тему говорио о Христу који је Својим Крстом победио смрт, дарујући нам, уз радост васкрсења, и радост самога Крста као средство и символ победе. Указујући на неминовност страдања свакога, било богатог или сиромашног, током свог земаљског живота, отац Виталије је објаснио зашто не треба бежати од страдања: „Крстови на које наилазимо током живота, ако их не искористимо, празних руку ћемо доћи пред Страшни суд“. Притом Виталије истиче да је битно како страдамо – да оно мора бити са трпљењем: „Добровољно претрпљене невоље за које нисмо роптали једино доносе награду – односно за све што смо урадили насупрот логици овога света“. Отац Виталије више пута се осврнуо на посланице апостола Павла где стоји да је „реч о крсту лудост“ (1. Кор. 1,18) за овај свет, као и да је „лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи“ (1. Кор. 1,25), као и да се треба попут апостола слабостима (немоћима) својим хвалити, јер се у нашим немоћима показује савршенство силе Божије (2. Кор. 12, 5;9). После завршеног предавања уследила су питања присутних на које је јеромонах Виталије стрпљиво и срдачно одговарао, а на крају нам указао на постојећи пројекат међународног квиз такмичења на сајту nemanjici.site, који окупља омладину од 10 до 15 година из целог света који се такмиче из знања на задате области, а тема предстојеће сезоне је „Страдање срба у XX веку“. Ђакон Тихомир Костић

Црквена општина Ужице започела је нови циклус предавања на тему Црква и искушења садашњег времена. Ове суботе, 24. септембра 2022. године, имали смо велику радост да нам у госте дође отац Александар Јевтић, свештеник у Краљеву, и одржи предавање под насловом ,,Православна духовност у савременом свету – изазови и одговори“. Предавање је одржано у  Народној библиотеци Ужице, а у присуству ужичког свештенства и заинтересоване публике уводну реч је одржао протојереј Владимир Дуканац, старешина Храма Светог великомученика Георгија. Отац Александар, успео је да кроз сат времена живе речи, одржи пажњу слушалаца и подстакне присутне да се кроз призму Духа Светог и искуства литургијског живота суоче са искушењима које доноси садашњица. У току предавања дотакао се многих тема као што су истополне заједнице, питања ауторитета и слободе, јога, ратови, болести зависности, јавне и друштвене мреже, а на крају излагања отац Александар Јевтић је одговарао на питања заинтересованих слушалаца. Желимо да се захвалимо нашем Архипастиру Јустину који је благословио да започнемо овај циклус предавања, оцу Александру Јевтићу на речима поуке,  Народној библиотеци на сарадњи, медијима који су испратили ово предавање и верујућем народу који је пројавио речи пророка Давида „Жедна је душа моја Бога, Бога живога. Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи тебе, Боже!“ (Пс. 41).                                                                         Протонамесник Љубан Петровић

Дана 21. септембра 2022. године Црква Пресвете Богородице у Горњој Трепчи прославила је своју храмовну славу празник Рођења Пресвете Богородице – Малу Госпојину. Прослава храмовне славе је започела дочеком Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, од стране свештенства и многобројног народа у порти храма у бањи Горња Трепча, метоху Манастира Вујан. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Епископ жички Г. Јустин, док су му саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕОУ-а, игуман вујански архимандрит Сава (Илић), секретар Епископа жичког, као и ђакон Стефан Симић. Чтецирао ипођакон Дејан Камиџорац. У надахнутој беседи Његово Преосвештенство Г. Јустин је говорио о светињи у којој се верни народ окупио, како би заједно прославили празник Рођења Пресвете Богородице. Место на које људи долазе да би потражили излечење телесних болести је бања, а Црква је место спасења целокупног бића човековог. Помињући светогорске подвижнике, Епископ је нагласио да они нису бринули о телу, као и да су боловали, али су поживели и по 90 и 100 година и „душу своју припремили за Царство Небеско“. У овом свету нема потпуно здравих, од рођења до смрти, већ су присутни болест, искушења и времена која су тешка. Место где можемо да пребродимо све невоље које нас сналазе је Црква Божија – место обитавалишта Духа Светог, који освећује Свете Дарове, којима се ми спасавамо. Причешћивањем Телом и Крвљу Господа Исуса Христа добијамо живот вечни. Привидно здравље је спољашњег карактера, а право здравље је могуће једино када га даје Бог и Пресвета Богородица, рекао је Епископ Јустин. На крају Свете Литургије, Епископ Јустин је са игуманом Манастира Вујан оцем Савом, домаћином славе, верним народом и ученицима основне школе из Доње Трепче „22.децембар“, пререзао славски колач и осветио славско жито. Отац Сава је позвао да овогодишњи домаћин преда славски колач новом домаћину. Након тога је уследила славска трпеза, коју је овогодишњи домаћин припремио. На крају, по завршетку трпезе љубави, Епископ Јустин се са благословом опростио од своје пастве. Вероучитељ Бојан Кнежевић

Дана 22. септембра 2022, када прослављамо Свете праведне Јоакима и Ану, храм у Прељини је прославио своју славу. Светом Литургијом је началствовао Архијерејски намесник качерски протојереј Светолик Марковић, парох љишки, уз саслужење свештеника Бојана Сујића, пароха љубићког, Николе Вукобрата, пароха Успенског храма у Чачку, Милорада Величковића, пароха мојсињског, Радоње Мирковића, пароха ваведењског, Милана Филиповића, умировљеног свештеника, као и протојереја Николе Вучетића, пароха прељинског. Светој Литургији су присуствовали и свештеници намесништва љубићког. У пригодној беседи, након прочитаног јеванђелског одељка началствујући свештеник отац Светолик говорио је веома садржајно о значају Светих Јоакима и Ане и њиховој улози у домостроју спасења. Осврнуо се такође на значај молитве у животу сваког хришћанина, те потреби да се молитвено обраћамо Пресветој Богородици у свим животним приликама и неприликама. Литургија и светотајински живот су  предокушај вечности  за нас, већ овде, на земљи, где се припремамо за сусрет са Господом. Светој Чаши је приступио велики број сабраног верног народа. Након заамвоне молитве, принесени су славски дарови и пререзан славски колач.  По завршетку Свете Литургије, надлежни парох је позвао свештенство и сабрани верни народ на трпезу љубави. Том приликом захвалио је сабраном свештенству на учешћу у богослужењу и прослави храмовне славе уз посебну захвалност Душану и Ради Радосављевић, који су ове године у својству домаћина са пуно љубави  припремили трпезу за све просутне.   Протојереј Никола Вучетић, парох прељински

На дан када васцела Црква прославља Рођење Пресвете Богородице, код своје старе цркве брвнаре око светог жртвеника сабрао се верни народ цветачке парохије да прослави храмовну славу. Литургију су служили јереј Владимир Јовановић, протојереј ставрофор Милорад Ђорем и протојереј Иван Терзић. Након прочитаног светог Јеванђеља отац Владимир је у својој беседи поменуо значај сабрања, подсетио је на пређашња времена где се народ сабирао да пласти, копа, сеје и жање, на свадбе и весеља која су трајала данима. Данашње време уништава саборност те је много важно да се сабирамо у име Божије особито у дане празника код свога храма. Отац Владимир је истакао значај и величину Пречисте Дјеве Марије и њеног рођења те да иако имамо много светитеља којима се молимо и много светих места ходочашћа не постоји већи заступник пред престолом Божијим коме можемо да се молимо од Пресвете Богородице.  Литургијском сабрању су присуствовали ђаци Основне школе “Драган Ђоковић Уча“ из Цветака са својим учитељицама, као и директорком школе. Након причешћа Светим и божанским Тајнама Христовим освећен је славски колач, а потом су момци и девојке из културно-уметничког друштва “Ризница“ из Краљева приредили пригодан програм. Уследила је славска трпеза љубави коју су припремили овогодишњи домаћини славе. Протојереј Иван Ж. Терзић  

У недељу 14. по Духовима 18. септембра 2022 године, када Света Црква прославља Светог пророка Захарија и  Свету праведну Јелисавету, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог архангела Гаврила у Гучи, у присуству великог броја свештенства и верног народа. Саслуживали су Архијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, јереји Ненад Ивановић, Мирослав Миленковић и Милун Стефановић, старешина храма у Гучи, као и ђакон Стефан Симић. У току Литургије пристигли су свештеници који су служили у својим храмовима – Божидар Селенић из Котраже, Горан Јанковић из Горачића, Раде Марић из Лучана и Немања Матејић из Виче. Током Литургије, Епископ жички је доделио протојерејски чин старешини храма у Гучи Милуну Стефановићу. У својој надахнутој архипастирској беседи, Епископ Јустин је тумачио данашње Јеванђеље о свадби царевог сина. Истакао је значај црквеног живота, редовног причешћивања и благодати која се у Цркви стиче. Потребно је да душу своју хранимо Речју Божијом, јер свака појединачна душа вреди више него читав створени свет. На крају беседе, наш Архипастир је замолио Господа Животворнога да нас обуче у рухо свадбено, у рухо свечано, које је благочешће, љубав, истина, правда и све оно што је врлина Христова. Мноштво верника приступило је Чаши заједништва са Господом, након чега је уприличена трпеза љубави. Старешина храма протојереј Милун Стефановић је поздравио присутне, захваливши се Епископу на доласку и додељеном чину. Милан Селенић, вероучитељ из Котраже

Четрнаеста недеља по Духовима била је велика радост за мештане ужичког насеља Бела земља. Служена је прва Литургија у новосаграђеном  храму. Литургијом је началствовао архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић са великим бројем свештенства из ужичког наместиштва. Литургији су присуствовали представници градских власти, као и привредници златиборског краја који су помогли у изградњи храма. Литугрију је улепшало појање црквеног хора при Храму Светог великомученика Георгија. После заамвоне молитве пререзан је славски колач. На крају Литургије, пригодним беседом сабраном народу се обратио архијерејски намесник пожелевши да се у овом храму крштавају и венчавају нови нараштаји и да звона овога храма никада не утихну. Осврнуо се и на протекле догађаје везане за наметање противприродних изопачености. На крају је пожелео домаћинима срећну славу и да се много година у здрављу окупљају око ове храмовне славу. Како свака кућа има свога заштитника, тако је храмовна славна заштитник свих парохијана храма, рекао је о. Милош. По завршетку Свете Литургије уприличена је трпеза љубави, а домаћини овогодишње славе били су сви парохијани овога храма. Ђакон Милан Босић

На дан 19. септембра 2022. године када, наша Света Црква, прославља спомен на чудо Светог архангела Михаила, на пут ка вечном Царству Божијем испраћен је, наш брат и свештенослужитељ протојереј – ставрофор Адам Чарапић. Поводом упокојења оца Адама, служена је Света Литургија у Храму Свете Тројице у Горњем Милановцу. Литургијским сабрањем началствовао је Архијерејски намесник таковски – протојереј Драган Ђорем, а саслуживали су: протојереј – ставрофор Драган Радојичић, протојереј – ставрофор Драган Сарачевић, протојереј Чедомир Дамјановић, протонамесник Здравко Николић, јереј Владимир Воштић и ђакон Миладин Милуновић. Дана 17. септембра 2022. године, у јутарњим сатима, у Горњем Милановцу, представио се у Господу протојереј – ставрофор Адам Чарапић. Писање своје животе књиге од деведесет година, отац Адам је започео у здравој средини у селу Пријевор код Чачка 6. јуна 1933. године у честитој земљорадничкој породици Чарапић, од родитеља Радише и Софије. Основну школу завршава у Пријевору,  затим гимназију у Чачку, а онда уписује Богословију у Београду при Манастиру Раковици. Отац Адам је, 1958. године, ступио у свештенички чин у Манастиру Сретење, рукоположен од стране тадашњег Епископа жичког Г. Германа – потоњег Патријарха српског. На првој парохији, у Шилопају, провео је са својом супругом пуних дванаест година. Године 1971. благословом Епископа жичког Василија, бива постављен на парохију у Горњем Милановцу у послушању и обавезама које је Црква стављала пред њега. Парохијску дужност вршио је у Луњевици, затим у Брусници, па у Велеречи. На брусничкој парохији, где је најдуже службовао, посебно се заузео на обнови Цркве Светог Николаја, која је, нажалост, била доста девастирана. Многе потешкоће су га пратиле у току радова на храму, као и сметње од ондашње власти. Ипак, уз помоћ Божију, захваљујући добрим људима, прота је успео да Цркву приведе богослужбеној функцији. Био је цењен и уживао је углед у целом граду – свештеник мира, љубави и утехе. Иза себе је оставио две ћерке – Љиљану и Снежану. Након заупокојене Литургије, служено је свештеничко опело, уз присуство многобројног свештенства и верног народа. Присутнима се обратио протојереј Драган Ђорем који је, читајући писмо, Епископа жичког Јустина,  пренео речи утехе и подршке породици. Такође, на опелу се обратио пригодном беседом и, надлежни парох протојереј – ставрофор Аранђел Даниловић, опростивши се са оцем Адамом. Нека је вечни и блажени покој новопрестављеном протојереју – ставрофору Адаму, који ће остати међу нама у молитвеном сећању као пастир добри, који је дао велики допринос својој Цркви и своме роду. Нека му Господ подари Царство Небеско, а утеху његовој породици. Братство Храма Свете Тројице у Горњем Милановцу

У петак 16. септембра, у парохијском дому при Храму Светога Саве у Краљеву, отпочела су предавања која ће се редовно, из седмице у седмицу, одржавати, надамо се, и у годинама које се налазе пред нама. Овај дуго чекани дан је омогућен благословом Владике Јустина чијим залагањем је завршена изградња новог парохијског дома. Осим репрезентативног салона-трпезарије, службених просторија, у овом објекту се налази и лепа сала подесна за одржавање разних мисионарских и културних пројеката попут предавањâ, изложби, пројекцијâ филмова. Нема потребе наглашавати колико је велика потреба за проповедањем Речи Божије и за пружањем најосновнијих поука из хришћанске вере и хришћанског живота нашим људима. Због тога смо радосни што сада имамо све услове да се бавимо сведочењем православне вере, што је једна од најосновнијих дужности свештеникâ, вероучитељâ, па и свих православних хришћана. Краљевачки свештеници, вероучитељи, психолози, професори књижевности су се, благословом Епископа, окупили око овог мисионарског подухвата са надом да ће њихов труд бити плодоносан. Осмишљено је да ови сусрети не буду излагања у форми академских предавања, већ да буду много ближи форми црквене беседе, у трајању од двадесет до тридесет минута, након чега ће следити дискусија (разматрање питања, везаних за тему обраћања, која ће постављати слушаоци). Предмет ових разговора ће бити вера у Бога, љубав према Богу, хришћански живот, Света Литургија, однос културе и уметности према вери, и томе слично. Част да одржи почетно предавање је припала протојереју Радоји Санду, старешини нашега храма. Он је одржао Поздравно слово посвећено предавањима и разговорима који ће следити. У оквиру тог слова, о. Радоја, нас је подсетио на наше испадање из раја, на обећање спасења и на долазак Сина Божијега у телу. Истакао је да је смисао ових наших сабирања у томе да се стално сећамо љубави Божије пројављене према нама. Осим о. Радоје, у ово дивно вече су украсили Софија Ђорђевић, ученица VIII разреда, која је рецитовала песму Писмо учитељу, Добрице Ерића и господин Иван Трајковић, који је уз пратњу протонамесника Дејана Марковића и ђакона Стефана Симића отпевао песму Царица тишине посвећену Богомајци и дивну песму посвећену Светој Фотини Самарјанки. Ови разговори ће бити снимани и објављивани на посебном YouTube каналу који ће наредних дана бити формиран. Посебну захвалност дугујемо краљевачким вероучитељима, господину Филипу Зеленовићу и господину Дејану Драмићанину, психологу Милошу Благојевићу, и господину Душану Јовановићу који је задужен за снимање. Они су својим трудом допринели, и доприносиће, да ова предавања напредују и да доведу до жељених плодова. Ђакон Стефан Милошевски

Црквена општина Вича, на духовну радост својих парохијана, извела је петодневно поклоничко путовање у манастире Свете Горе Атонске. У понедељак 12. септембра молитвом за безбедно путовање, парохијани Црквене општине Вича, предвођени јерејем Немањом Матејићем, пошли су пут грчке луке Јерисоса, где су провели ноћ. Ујутру добивши благослов посебним документом, путници су наставили даље бродом, који их је довезао у пристаниште манастира Хиландар. Велики благослов указао се ходочасницима који су добили прилику да пођу путем наших отаца и утемељитеља, нашег равноапостолног оца Светог Саве и Преподобног  Симеона Мироточивог. Дуж пута ка манастиру обишли су споменике који сведоче о вишевековном труду благочестивих српских владара, да и они узидају свој рад у визију српског народа у Христу коју је развио Свети Сава и која на овом месту, и данас наставља да расте и да даје многе духовне плодове. Пирг краља Милутина  и крстови цара Душана и краља Александра сведоци су оваквих напора. Цело окружење манастира обилује споменицима монашког живота из протеклих векова, крстионица, Савин бунар и лоза Светог Симеона која је многе парове, силом благодати Божије излечила од неплодности само су неки од оних који пркосе времену, попут чемпреса поред храма којима се не зна век. Посебна радост указала им се приликом да се укључе у богослужбени живот братије, учешћем у молитвеним последовањима, Након вечерње службе и заједничке трпезе, указала им се неизмерна благодат целивањем многобројних моштију светих отаца, међу којима су Свети пророк Исаија и Јован Крститетљ, као и чудотворна икона Богородице Тројеручице, која ужива посебно поштовање нашег народа. Рано ујутру прикључили су се јутрењу након кога је служена Света Литургија. Учешћем у светој литургији употпуњено је остваривање заједништва са братством као и светим оснивачима и заштитницима манастира. Након Трпезе спремљене љубављу монаха, наставили су бродом до руског манастира Светог Пантелејмона гледајући са брода бројне манастире и скитове на обали. И овде је гостопримством руских монаха добијен благослов за преноћиште. Ујутру су узели учешће у Светој Литургији заједно са братством и бројним поклоницима из целог света. Даље напустивши манастир бродом су се запутили у Уранополис, а одатле у град Солун. На српском војничком гробљу Зејтинлик, одслужен је парастос свима погинулима за слободу отаџбине, чувар гробља је испричао посетиоцима нешто више о жртви коју су поднели њихови преци  оставивши кости на „вратима Србије“. Након тога уследио је обилазак града са величанственом Црквом Светог Димитрија, чије мошти уживају велико поштовање нашег народа и Аристотеловог трга. Након тога пошли су назад за Србију, да би ноћ провели у манастиру Светог Прохора Пчињског. Ујутру је служена Света Литургија, након које су се поклонили моштима светитеља, из чијег гроба скоро хиљаду година тече миро. Обишавши испосницу упознали су се са причом о подвигу великог светитеља Божијег. Последњи дан је употпуњен обиласком манастира Покрова Пресвете Богородице код Ђуниса и манастира Љубостиње. Особен благослов се указао путницима који су добили прилику да обиђу важна места за наш духовни идентитет, и да упознају разноликост Свете Литургије, у којој су учествовали на више различитих места, од којих свако носи особену јединственост. Поклоници су се сложили да је ово величанствено путовање на њих оставило велики утисак, и да су у срцу понели богате дарове са њега. Студент теологије Алекса Ковачевић