Category: СПЦ

Поред Сабора Светог Јована Крститеља, коме је посвећен храм у Засељу, ова литургијска заједница има благослов да већ тринаесту годину слави још један празник у част „највећег међу рођеним од жене“ – његово Зачеће. Литургијом је началствовао протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, уз саслуживање пароха засељског протојереја Добринка Топаловића, пароха пожешког јереја Дејана Ракића и пароха златиборског, који је до скора службовао у овом месту, протојереја Дејана Војисављевића. Након сједињења са Господом Исусом Христом у Светој Тајни Причешћа и опхода око цркве, где је обављен и молитвени помен преминулим свештенослужитељима и ктиторима засељског храма, освећени су славски колач и жито, а затим се верном народу обратио архијерејски намесник протојереј Драган Стевић. Он је евоцирао успомене на своју некадашњу службу у Засељу и почетке обнове овог сада велелепног храма. Такође, указао је и на значај данашњег празника, призивајући на све присутне благослов Божији и молитвено заступништво Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег. Трпезу љубави, као овогодишњи домаћин, припремио је обновитељ ове цркве и ктитор њене припрате, г. Видан Михајиловић, са супругом Милисавком и ћерком Ђурђином. Протојереј Дејан Војисављевић

На Дан Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, у Манастиру Благовештење кабларско у Овчар Бањи одржана је свечаност у оквиру манифестације „Дани патријарха Павла“. Седма по реду манифестација започета је Светом Литургијом коју је служило свештенство Епархије жичке, протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски уз саслужење свештенства из Чачка и проте Драган Гаћеша, пароха кућаначког из родног места патријарха Павла. Након Свете Литургије уследила је свечаност отварања манифестације и изложба крстова дрворезбарске колоније „Крст патријарха Павла“. На „тераси патријарха Павла“ постављена је изложба крстова Колоније 2022 и награђених крстова из претходних година. Скуп су поздравили и о манифестацији говорили, у име покровитеља града Чачка, Владе Милић, заменик градоначелника Чачка, протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски и прота Драган Гаћеша, парох кућаначки. У наставку програма, у име оснивача и организатора, удружења Павле – живот по Јеванђељу, скупу се обратио Драго Милошевић који је, у краћој беседи, још једном истакао да ово сабрање чинимо у част и славу патријарха Павла као и највећих вредности овоземаљског живота, а које нам је управо својим примером сведочио Павле док је био на земљи. Молитвено окупљање свештенства, монаштва и народа има велику симболику узношењем дарова у славу патријарха Павла и подсећања и угледања на човека који нам је приближио Јеванђеље и Христа. Овом приликом је најавио могућност отварања музеја крстова у оквиру манифестације. На крају је позивао присутне да сви заједно упуте иницијативу да се за десете „Дане патријарха Павла“, у Овчар Бањи, где су се укрштали путеви патријарха Павла, изради бронзана статуа. На крају је саопштио резултате овогодишње колоније на којој је учествовало 8 уметника и то: Мирослав Гњатић из Требиња, Зоран Златановић из Врања, Зоран Копривица из Лучана, Стојан Топаловић из Лучана, Владан Никодијевић из Петровца на Млави, Драган Тодоров из Новог Сада, Данка Караклајић из Ивањице и Никола Аранђеловић из Чачка. Жири у саставу Зоран Јуреш, академски графичар, протојереј Мирослав Петров и Драго Милошевић, одлучили су да награде за најбољи крст добију радови Зорана Копривице и Зорана Златановића. Награде и захвалнице, уз примерак првог броја часописа ПАВЛЕ патријарх српски, учесницима колоније су уручили представници покровитеља и оснивача манифестације. На крају свечаности, Стојан Топаловић из Лучана који свих ових година учествује на дрворезбарској колонији „Крст патријарха Павла“ изрезбарио је жезал и поклонио га цркви Св. апостола Петра и Павла у Кућанцима. Жезал је примио прота Драган Гаћеша који се захвалио на дару у име Епархије пакрачко-славонске и парохије кућаначке. Зоран Златановић из Врања, добитник награде за најбољи крст на овогодишњој колонији поклонио је ручно рађену икону патријарха Павла манастиру Благовештење. Поклон је уручен игуманији манастира мати Михаили која се захвалила дародавцу. Конферансу је израдила Ана Ранђић, професор српског језика и књижевности, која је такође водила програм. Дизајн билборда, плаката и позивница и поставка изложбе израдио је Зоран Јуреш, академски графичар. Свечаност је увеличало појање хора “Слово љубве“ из Чачка. “Дани патријарха Павла“

У темељу свега што постоји налази се љубав. Бог као савршена Љубав ствара свијет и човјека као круну стварања, откривајући да смо бића која имају способност и потребу да буду вољена и да воле. Да би човјек могао да оствари своје назначење, Бог нам даје само двије заповијести у којима је садржан сав смисао и циљ нашег живота. Прва, да волимо Бога свим срцем својим и свим умом својим и свим бићем својим. И друга, да љубимо једни друге као сами себе. Нажалост, свједоци смо да ништа тако није девалвирало у нашем времену као ријеч ЉУБАВ. Многи су разлози за то. А један од њих је агресивно, насилно и уз помоћ новца и моћи наметање нових, изопачених система вриједности. Ми живимо у времену нагонског тоталитаризма, гдје су гријех, саможивост, самољубље и личне склоности појединаца постављене као мјера љубави, истине и слободе. А заправо су деградација, изопачење и обесмишљење и љубави и истине и слободе. Зато је и очекивано што се прва на удару нашла традиционална породица, која је темељ сваког друштва. Управо се у породици, као домаћој Цркви, човјек прво учи благословеном реду и поретку, задобијајући васпитање на које касније надограђује знање и умножава таленте постајући користан члан друштва и заједнице. Због чињенице да се и у нашој држави одржавају манифестације које својим дјеловањем директно разарају Богом благословени брак и породицу, урушавају традиционалне вриједности, а у исто вријеме осјећајући одговорност за себе, своје породице, дјецу и отаџбину, па и за оне који су и сами у заблуди, Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка организују „Молебан за светињу брака и очување породице“. Молебан ће се одржати на платоу испред Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици у петак, 7. октобра 2022. године у 18 часова. Позивамо све оне који баштине традиционалне вриједности, морал и вјеру на саборну молитву са славским иконама без политичких обиљежја, парола и транспарената. Извор: Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка

У Недељу по Воздвижењу Часнога Крста, у периоду богослужбене године када се по нашим Црквама клањамо Часном Крсту Господњем, у Храму Покрова Пресвете Богородице у Чукојевцу служена је Света Архијерејска Литургија. Литургијом је началствовао Епископ жички Господин Јустин, а саслуживали су: протојереј Саша Ковачевић Архијерејски намесник жички, протонамесник Александар Јевтић, парох при Храму Светог Саве у Краљеву, јереј Јовица Пршић, парох чукојевачки, ђакон Стефан Симић и јерођакон Авакум из Манастира Згодачице. Литургији је присуствовао и игуман Манастира Згодачица протосинђел Стефан, и монаштво из Манастира Стубал. Велелепности празника допринело је присуство великог броја деце и верног народа сабраног око свога Архијереја. Епископ Јустин се после прочитаног Јеванђеља обратио верном народу, наводећи цитате из Светог Писма. „Господ нам у причама објашњава све што се тиче неба и земље, овога и будућега света; Он нам речима и примерима објашњава највеће тајне.“ Затим је појаснио причу о талантима (даровима) из Јеванђеља: „Ако имамо дарове од Господа требамо их умножити. Највећа благодат и највећи дар је да будемо Христови, да будемо слуге Његове, а Он ће нас наградити по вери нашој. Наше призвање је да будемо Божји, онда тешкоће овога света не могу да нас надвладају.“ Учешће у Светој Тајни Причешћа узео је велики број деце и верног народа. Након Свете Литургије Епископ је посетио и стару Цркву брвнару из 17. века и изразио жељу да у њој служи. Ова Црква је сведок великих историјских догађаја у овом крају. Затим је погледао новоизграђени летњиковац у порти храма. У наставку је у парохијском дому приређена пригодна трпеза љубави, на којој се Епископу на посети захвалио отац Жељко, Епископу, а поздравну беседом у част доласка Епископа одржао је г. Драган Јовановић, председник Црквене општине Чукојевац.                                                                                               Јереј Јовица Пршић

Уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, у Ужицу је одржано друго предавање у склопу циклуса „Црква и искушења садашњег времена“, у организацији ЦО Ужице. Предавач посебно актуелне теме „Светиња брака и породице у православном предању“ био је уважени проф. др Здравко Пено. У испуњеној сали Градске куће у Ужицу, уз присуство великог броја свештеника и верног народа нашег града, професор је предавање конципирао у два дела: брак из светописамске и светоотачке перспективе, и савремена искушења брака. У првом делу предавања напоменуо је да Бог ствара људе као полна бића да би у јединству љубави кроз брак уз превазилажење биолошке средине (одвајање од родитеља) преображавали различите врсте љубави (филиа, сторги, ерос, агапе) које би их доводило до међусобног познања и до познања Бога. Приоритет за Цркву, по речима професора, јесте да се сачува лик мушкарца и жене из црквеног Предања уз инсистирање да у браку треба да функционише поредак у љубави које доводи до дубљег прожимања и упознавања супружника. Напоменута је и важност Свете Тајне Брака која нам даје могућност да живимо на вишем нивоу због благодати Божије, али увек полазећи од Бога а не од себе. Искушења садашњег времена усмерила су предавање на други део у коме је било речи и о биолошким и социјалним категоријама које су наметнуте кроз образовни систем и медијски простор. Критикован је покушај да се деци наметне став да поред пола (биолошка категорија) постоји и род (социјална категорија), и да ова друга има предност. Направљена је занимљива дигресија између хомосексуализма и комунизма, тј.о начину наметања неке идеологије. Наиме, професор је навео петостепену лествицу која је својствена за оба поменута феномена: толеранција, равноправност, подржавање, учествовање и казна уколико нисте за ту идеологију. Такође, напоменуо је да је противприродни грех окренут против природне енергије, против живота и против човечанства. Заинтересовани слушаоци су имали прилике да поставе питања професору Пену и да му се захвале на предавању које је одржао.  парохијски ђакон Бојан Мијаиловић

„Са оцем Дејаном смо направили прве духовне кораке. У то време ми млади смо се исповедали код њега, јер нам је давао слободу да можемо слободно рећи све што нам је било на души (а било је много тога)! Сећам се и дивних многобројних дружења у просторијама преко пута Цркве, после вечерње службе, где нас је окупљао, а ми бисмо користили прилику да поставимо наша питања и изложимо недоумице. Хвала му бескрајно на томе! Са друге стране учинио је да Цркву заволимо као свој дом, живо учествујући у свим догађајма. Волели смо његову духовитост! Иако просторно и дуго раздвојени (ако ишта време и простор значи када имамо вечност пред собом) у нашим срцима је увек имао своје место које је заиста заслужио! Нека се сада радује у наручју Христа коме је служио, до дана када ћемо се сви поново срести! ХРИСТОС  ВАСКРСЕ!!!“ Овим речима се у својој поруци сучешћа, монахиња Теодосија из Петро-павловског манастира опростила од протојереја Дејана, брата по телу Епископа Јустина, који се на празник Воздвижења часног Крста преставио у Господу. У месту његовог покоја, Манастиру Вујну, 29. септембра служена је заупокојена Литургија којом је началствовао Епископ жички Г. Јустин уз саслужење игумана овог манастира, архимандрита Саве (Илића) и братства Храма Светог Марка у Београду у коме је отац Дејан служио. Благољепију Литургије, као и самог опела допринеле су монахиње из Манастира Благовештење, као и складни, молитвени гласови свештеника Дејана Марковића и Александра Грујовића. Након последњег целива, од оца Дејана се најпре опростио његов дугогодишњи старешина, протојереј ставрофор Трајан Којић, нагласивши да је и сâм био сведок да је о. Дејан након дугог служења Христу, са вером и надом, показао Јововско трпљење у болести и невољи, која га је снашла пред крај живота – никада не ропћући, јер је знао да се болест даје човеку да би био здрав и да је болест лек за Царство Небеско… Затим је Епископ након прочитане поруке монахиње Теодосије рекао: „Драги оче, чуо си шта кажу твоје колеге и саборци, чуо си шта каже твоје духовно чедо, једно од оних које си окупљао у цркви. Али живот, као што и сам знаш пун је искушења и тешкоћа. Радујем се што си ти до краја остао у истинитој Цркви. Господ нека ти дарује вечни покој са свима Светима. Амин.“ Нека ти је вечни спомен, достојни блаженства и вечног спомена, брате наш и оче Дејане! Из канцеларије Епископа

На простору између Краљеве цркве и цркве Светог Јована у манастиру Студеници, приликом радова Завода за заштиту споменика културе на одвођењу атмосферских вода (дренажи) којима руководи археолог Емил Цабунац, пронађено је, за сада, више од двадесет гробова. Гробови припадају монашком гробљу, које се формирало на простору око Краљеве цркве и испред самог улаза у цркву Светог Јована. Досадашњим истраживањем утврђено је више типова гробова. Најчешћи тип је гробна конструкција формирана од вертикално постављених камених плоча израђених од врсте локалног зеленкастог камена (серпентинита). Поједине гробне коморе су биле наткривене сличним каменим плочама.  Приликом чишћења неких гробова уочени су остаци дрвета, па се може закључити да су ове гробне коморе биле прекривене дрвеним даскама. Неки гробови такође садрже остатке дрвета и налазе гвоздених клинова, па се може претпоставити да су покојници били полагани у дрвене ковчеге. Важно је и откриће гроба у непосредној близини олтарске апсиде Краљеве цркве, чија је гробна конструкција била начињена од камених плоча истог зеленкастог камена (серпентинита) и мермера, а које су постављене тако да подсећају на кров на две воде. Такође, током досадашњих истраживања откривени су гробови у којима су покојници полагани у раку без икакве конструкције, што представља најједноставнији вид сахрањивања.            Радови су још увек у току.    Извор: Манастир Студеница

Дана 28. септембра 2022, у придворном параклису Светих четрдесет мученика у Краљеву, Епископ жички Г. Јустин служио је заупокојену Литургију у молитвени спомен свог брата по телу новопрестављеног протојереја Дејана Стефановића. Епископу је саслуживао архимандрит Дамјан (Цветковић). У блаженом уснућу подај Господе вечни покоји уснулом слуги Твоме протојереју Дејану и подај му вечни спомен.

Његово Преосвештенство, Владика Јустин, је служио Свету Архијерејску Литургију у Храму Светога Саве у Краљеву, уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића), протојереја-ставрофора Мирослава Јаковљевића, протојереја-ставрофора Ненада Илића, протојереја Радоје Санда, протонамесника Александра Јевтића, протонамесника Новице Благојевића, ђакона Стефана Симића и ђакона Стефана Милошевског. Лепоти богослужења су својим појањем допринели протонамесник Дејан Марковић и господин Иван Трајковић, а својим чтечевским прислуживањем ипођакон Дејан Камиџорац уз помоћ двојице млађих прислужитеља нашег храма. Литургијски смо славили љубав Господњу према нама пројављену на Крсном Дрвету. О томе је Владика говорио у својој беседи, најпре нас подсетивши да се овог септембарског дана сећамо два догађаја везана за Часни Крст Господњи. Прво се сећамо проналаска Часнога Крста у време царице Јелене, када је васкрсењем мртвог човека откривено који је од три пронађена крста био Крст Господњи. Потом се сећамо победе цара Ираклија над персијским царом који је у својој власти држао Часни Крст и његовог свечаног повратка у Јерусалим. Приликом тог повратка цар је у царском одјејанију, свечано и тријумфално носио Крст, али тадашњи Патријарх је имао виђење анђела Божијег који забрањује цару да у царском оделу, несмирено, носи Часни Крст… Потом је Владика говорио о бескрајној љубави Божијој која се најбоље види у Његовој крсној жртви. На крају своје беседе, Владика нас је подсетио да љубити Господа значи држати заповести Његове и живети по заповестима Његовим. Нека нас Господ силом Свога Часног Крста сачува неповређенима у животним невољама које нас чекају на нашим животним путевима. Амин. Ђакон Стефан Милошевски

Данас када Света, Саборна и Апостолска Црква слави и празнује Оданије празника рођења Пресвете Богородице и када славимо Светог свештеномученика Автонома служена је Света Архијерејска Литургија у Храму Свете Тројице у Краљеву. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин Стефановић, а саслуживали су:  секретар ЕУО-а архимандрит Дамјан (Цветковић), Архијерејски заменик Епископа жичког протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј Иван Радовановић, благајник ЕУО-а, протојереј Александар Грујовић, парох атенички, старешина Храма Свете Тројице протонамесник Мирољуб Попадић, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, протојереј Миломир Радић, протонамесник Дејан Марковић, јереји Мирослав Андрић и Радован Парезановић, протођакон Милутин Балтић, ђакони Стефан Симић, Стефан Милошевски и Горан Вучковић. Недеља 15. по Духовима ове године, која је уједно и недеља пред Воздвижење, била је велики празник и радост за литургијску заједницу Цркве Свете Тројице у Краљеву, јер је на овај дан Епископ Јустин рукоположио у чин свештеника нашег дугогодишњег протођакона Милутина Балтића. Ђакон Милутин Балтић је 9 година ђакон при Храму Свете Тројице где је редовно обављао своје ђаконске дужности, радећи и као службеник ЕУО-а Епархије жичке. У току Свете Литургије, Владика се присутнима обратио пригодном беседом, осврнувши се на Господње речи да свако ко чита Свето писмо треба да се труди да те речи и твори. Истину Цркве и Светога Писма не можемо разумети изван Цркве и Свете Литургије. Владика је нагласио да када примимо Господа у себе ослобађамо се ропства греху и смрти. Честитао је рукоположење свештенику Милутину, пожелевши му да службу врши себи на спасење, а Цркви на радост. У току Свете Литургије велики број верног народа и деце је узео учешће у Светом Причешћу. Отац Милутин је поделио нафору верном народу, а потом је приређена пригодна трпеза љубави. Чтец Петар Ђерковић