Category: СПЦ

У Цркви Светог кнеза Лазара на Љубићу прослављена је храмовна слава, Видовдан, дана 28. јуна 2023. године. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин. Преосвећеном Епископу саслуживао је Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, Архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић, старешина храма на Љубићу протојереј Бојан Сујић, старешина храма у Чајетини протонамесник Петар Лазић, ђакони Стефан Симић и Стефан Медар. Током служења Свете Литургије Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин доделио је чин протојереја старешини храма на Љубићу Бојану Сујићу за службовање Цркви Христовој. Међу верним народом, Светој Литургији је присуствовао и градоначелник Чачка Милун Тодоровић. Епископ Јустин је одржао беседу где је објаснио да славимо Видовдан јер смо ту задобили вечно Царство. Кнез Лазар је са својим војсковођама кренуо у одбрану отаџбине, одбрану свога имена, одбрану своје вере, одбрану народа, деце, нејачи. Према Епископовим речима, данашње Јеванђеље нам говори зашто смо ми у овоме свету, шта је наше назначење и шта је потребно да бисмо постали грађани Царства Небеског. Ми смо народ Божији који има своје призвање да уз помоћ Божију и по Божијим начелима будемо со овоме свету. – Српски народ прославља Видовдан у славу косовским јунацима и Светом кнезу Лазару. Ови Христови мученици су на Косову пољу 1389. својевољно жртвовали своје животе за опстанак свога народа, своје вере, своје нације. Ова жртва је учињена из љубави, те представља једну од највећих хришћанских врлина и треба је у свим временима неговати и овакве светле примере памтити, рекао је Владика Јустин. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Свете Литургије одржан је молитвени помен на страдале српске војнике. Пошто је одржано сечење славског колача, присутни верници сабрали су се на трпези љубави, где се народу обратио протојереј Бојан Сујић који је заблагодарио Епископу Јустину и сабраном народу и пожелео им добродошлицу. Вероучитељ Марко Милошевић

Видовдан, слава Храма Светог великомученика кнеза Лазара, у  Матарушкој Бањи свечано је прослављена! Светом Литургијом је началствовао архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а Епархије жичке уз саслужење Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, протојерејâ Радоје Санда и Мирољуба Попадића, из Краљева,  протојереја Милана Јовановића из Америке, старешине храма прот.ставр. Љубинка Костића, и ђакона Горана Вучковића из Краљева. Сабраном народу се пригодном беседом обратио архимандрит Дамјан, наглашавајући значај избора Светог кнеза Лазара, његовог светосавског и јеванђелског завета и определења за Царство Небеско. Држећи се тога пута и избора, и ми Срби хришћани једино животом по Богу, по Христу можемо се засигурно сматрати правим следбеницима својих Светих предака и очекивати помоћ од Бога и наслеђе вечног живота и Царства Небескога. После освећења славског жита и колача од стране Архијерејског намесника, старешина храма се захвалио у име братства храма и црквеног одбора, свима служашчима и сабраном народу, позвавши све на пост и молитву, као нашу одговорност и обавезу  у времену кад су угрожене наше светиње и народ на вековним огњиштима на простору Косова и Метохије. Уприличена је славска трпеза, у току које је песник Милоје Радовић, овогодишњи добитник награде „Кондир Косовке девојке“ изговорио три пригодне песме: „Крајпуташ“, „Смрт Антонија Драговића свештеномонаха жичког“, и „Света глава Светога Лазара“. Потом је професор Радослав Премовић, песник, изговорио своје две песме: „Видовданска посланица кнезу Лазару“, и „Ноћас сам сањао Косово“. Уз захвалност Богу, Светом кнезу Лазару и косовским мученицима, испраћамо и овај Видовдан, подсећајући своје савести на истрајавање у сталној будности и духовној трезвености, и молитви за спас нашега рода.                                                                                     Прот.ставр. Љубинко Костић

„Диван је Бог у светима својим“. Лепота Божија се види кроз свако Његово стварање. Ако се човек загледа у природу, сваку биљку, травку, цвет и свако створење Божије види се Његово савршенство и Промисао. Највише се види у светитељима који су се трудили да својим животом искрено служе Богу и да се уподобе оном рајском Адаму какав је био пре пада. На славу Божију Преподобних има и у данашњем свету. Наша мала ходочасничка група је ишла на поклоњење таквим светитељима, кроз које Бог пројављује своју лепоту. Бог у сваком моменту делује кроз светитеље своје. Један од таквих светитеља, коме смо кренули да се поклонимо, је и свети Нектарије, који се јавио једној монахињи када су се његове мошти распале на честице и рекао да оне морају стићи на све крајеве света. Највећи значај његових светих, нетљених моштију је да све више људи који имају духовне и здравствене проблеме долазе и траже помоћ од њега. Таквог великог молитвеника и чудотворца и страдалника за Христа Господ услишава. Господ делује кроз светог Нектарија, о чему сведоче многа исцељења. Прославља угоднике своје и њихове мошти оставља нетљене и то је једно од сведочанстава да делује кроз њих. Са молитвом и љубављу ка Богу кренули смо на пут до Егине, Евије и још неких манастира братске нам земље Грчке у сусрет Његовим светитељима. После целоноћног путовања стижемо у манастир Неа Макри, област Атика. „Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити.“ То је древни манастир из 15. века који су Турци опљачкали и уништили. Многи монаси бејаху мучени и посечени. Жртва њиховог зверства био је и свети Јефрем. Смирено и без страха са Христом у срцу свети Јефрем све је подносио. Његово смирење разбеснело је Турке, па су га затворили у малу ћелију и мучили. Свакодневно су га сурово тукли, држали  без хлеба и воде, надајући се да ће га натерати да се одрекне Христа као Бога и постане муслиман. Неколико месеци је силом Божијом подносио нечовечна мучења и иживљавања. За његову смрт смислише посебно зверство. Извели су га из његове ћелије, окренули наглавачке и везали за дрво дуда, затим га тукли и исмевали. У безумљу су викали: „Где је твој Бог? Зашто ти сада не помогне?“, уподобљавајући се тако убицама Христовим, јер исти дух бејаше у њима. А Јефрем се уподобљаваше Христу Господу, те се мољаше: „О Боже, не слушај њихове хуле. Нека буде воља Твоја! Нека буде како си ти одредио!“ Вукли су га за браду и мучили док није клонуо. Његова риза беше расцепана. Крв његова силно је лила. Тело му беше прекривено ранама. Мучитељима ни то није било довољно и неко од њих је узео запаљен штап и снажно гурнуо у Светитељев пупак. Његови крици били су срцепарајући. Бол беше велика, а мучитељи понављаше бројна мучења изнова. Светитељ се помоли Богу и тихо рече: „Господе, Теби предајем дух свој.“ Душа му је отишла вољеном Христу. Године 1950. донета је одлука о обнављању древног манастира Неа Макри на Атици, који је вековима био заборављен у рушевинама. Обнова је била поверена монахињи Макарији. Неки унутрашњи глас јој је говорио да  треба да копа на одређеном месту. Уз помоћ једног радника мати Макарија је на том месту пронашла мошти непознатог светитеља. Мантија на светитељевом телу се није била распала. Монахиња је крај моштију почела читати вечерње молитве када је изненада прекиде звук корака који се чуо из дворишта цркве. Тада зачу мушки глас који јој рече: „До када ћеш ме држати овде?“ Окрете се и угледа високог монаха са малим округлим очима и дугом брадом. У левој руци држао је пламен, а десном је благослови. Тада исчезе страх код монахиње Макарије и испуни је неизрецива радост, те рече: „Опрости, сутра ћу се побринути.“ После јутрења монахиња оде до гроба, извади свештене мошти, очисти их од земље и смести у олтарски део цркве. Те ноћи у сну поново јој дође непознати светитељ. Захвали јој се на труду и бризи за његове мошти и тихо јој рече: „Зовем се Јефрем.“ Тада јој исприча о свом животу. Била сам задивљена! Сада први пут сазнајем за овог светитеља. Потресена сам његовим житијем, удивљена таквом духовном снагом да издржи страшне муке… Апсолутно све што сам сазнала о овом светитељу задивило ме је и са тугом сам се одвојила од кивота у коме су мошти једног таквог духовног, а такође и телесног горостаса јер је свети Јефрем био веома висок човек. Сузе ми крећу од свега, меша се дивљење и страх, забринутост за свој живот. Питам се чиме ли ћу ја задобити Царство Небеско? Како бих овакве муке претрпела? Велики си Господе и велика су дела Твоја и свима дајеш по мери раста духовног, способности и трпљењу. Узели смо уље из кандила, које гори код моштију светог, уз молитву да нам помогне да стекнемо трпљење, смирење, љубав и да истрајемо у свом подвигу. У дворишту смо видели и дуд на којем је мучен свети. Свети Јефрем је велики чудотворац и исцелитељ, поготово болесне деце и омладине која има проблем са свим врстама зависности. „Христова лепота спасиће свет“ Крећемо у манастир посвећен Христу Пантократору. У њему је део живота провео Свети Порфирије. Свети Порфирије је рођен 7. фебруара 1906. године. Као дванаестогодишњи дечак кренуо је на Свету Гору. Господ, који промишља о свему, тако је уредио ствари да на броду који је пловио од Солуна до Свете Горе, Порфирије сретне свог будућег старца, јеромонаха и духовника Пантелејмона. Отац Пантелејмон примио га је у своју духовну заштиту и одвео га до Капсокаливије, испоснице Светог Георгија, у којој је започео свој духовни подвиг. Његов подвиг је био непрестан, напоран и тежак. Основа његовог подвига није био само телесни напор, него и свеобухватна послушност старцу, потпуно нестајање његове воље у вољи старчевој. Божанска благодат се излила на овог младог монаха препуном ревности, који је био преиспуњен љубављу Христовом и који никада није жалио труда и подвига. После посете Божанске благодати стекао је натприродне дарове. Добио је дар прозорљивости. Могао је да види прошлост, садашњост и будућност, да осети мирисе са велике удаљености. Откривале су му се скривене стране људских

На Видовдан, 15/28. јуна 2023.  у драгачевском селу Вича, након одслужене Свете Литургије, благословом нашег  Епископа Г. Јустина одржана је четврта по реду манифестација  „Видовдански духовни сусрети“. На дан када наша Света Црква прославља Светог мученика Лазара, у храму Светог пророка Илије у Вичи, Светом Литургијом началствовао је  архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, а саслуживао  јереј вички Немања Матејић. Евхаристијско славље својим доласком, улепшала је и музичка група „Одигитрија“ и драмски уметник Љубомир Булајић, а програм који је уследио, је водила Марија Неранџић. У беседи отац Милинко Лукић  подсетио је на тајну празника, када су кнез Лазар и српска војска стали на Косову пред далеко надмоћнијом силом, и примили венац мучеништва. Указао је да је Свети Кнез Лазар својим страдањем „спојио земаљску и небеску отаџбину“. Династија Немањића је хтела да од Србије начини један манастир у коме ће сви живети и молити се Богу по речима Светог владике Николаја Велимировића. Они се истовремено радују када нас виде окупљене у храмовима, али су и тужни видећи да се не држимо њиховог завета. Назвао је Видовдан „српским великим петком“ и означио га као симбол страдања нашег народа. Након одслужене Литургије, служен је парастос свим вичким парохијанима, који су дали животе поучени заветом кнеза Лазара, у свим ратовима новије српске историје од ослобођења 1912. до сукоба деведесетих година прошлог века. При писању књиге о храму у Вичи отац Немања је прикупио велики број имена наших предака који су уградили своје животе у нашу слободу, којих се сећамо у молитви. После предаха и послужења, одржана је сада већ традиционално, четврта по реду духовно-културна манифестација „Видовдански духовни сусрети у Вичи“. Идеја за њено оснивање јавила се пре четири године када је вички парох Немања Матејић желећи да традиционално поштовање Видовдана код верног народа овдашњег краја, улепша једним догађајем који ће имати верски, културни и образовни значај. Учешћем личности чија су имена позната народу, а који живе литургијски на најбољи начин се народу приказује важност учешћа у животу цркве. Пред присутнима је наступила Музичка група „Одигитрија“ из Лапова која је снимила бројне духовне песме и учествује на манифестацијама широм Србије, које негују наше културно наслеђе. Песме „Исусе радости моја“ „Исусе радости моја“ Псалам 120. „Пећка кандила“ и „Вила са кошара“ само су неке од бројних изведби, којима су улепшали овај скуп. Многе нове песме смо, захваљујући њиховом умећу, имали прилику да чујемо по први пут. У овогодишњој манифестацији узео је учешће и драмски уметник Љубомир Булајић, који  се прославио у серији „Шешир професора Косте Вујића“ у улози Јована Цвијића и главном улогом у филму „Аманет“. Он пред публиком, како сам каже није хтео да говори родољубиве стихове нити велике речи „људи ученијих од њега“, већ се обратио од срца , позивајући нас на делатну љубав према ближњима, којом се показује истинско родољубље, иако смо свесни да свет и људи око нас нису онакви какви треба да буду , по речима великог Молијера и таквог га треба прихватити у љубави. Отац Немања Матејић је поздравио све и захвалио се Културном центру општине Лучани, хемијској индустрији „Милан Благојевић“ и свима који су помогли да се ова манифестација одржи. Изразио је благодарност и свим гостима, који су препознали величину његовог пастирског труда који је уложио у духовно узрастање својих парохијана, па су упркос јакој киши дошли да узму учешће у овом молитвеном и културном догађају Студент теологије Алекса Ковачевић

У трећу недељу по Педесетници, када прослављамо Преподобног Онуфрија и Светог Петра Атонског, 25. јуна 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић) и братство нашег светога храма. Певницу је водио протопсалт Иван Трајковић, док је хор наступао под диригентском палицом проф. Драгане Манојловић. У храму препуном народа, Владика је у складу са данашњим Јеванђељем и светитељима које празнујемо, беседио о ономе што је најважније у људском животу – спасењу душе. Владика је изразио радост поводом наставка фрескописања нашега храма и рекао да то спољашње украшавање мора да прати и унутрашње благољепије – украшавање душе. Човек треба најпре да се стара за своју душу коју не могу наситити сва богатства овога света, већ једино Господ. Беседу Владике Јустина можете послушати ОВДЕ. У наставку Свете Архијерејске Литургије, уследила је Света Тајна Причешћа, којој је приступио велики број верног народа, а нарочито деце.        Вероучитељ Филип Зеленовић

Овогодишњи Дани краљице Јелене започети су и завршени програмом за децу, у оквиру којих је узело учешће око 700 младих људи. Овако конципиран програм одговор је на догађај који је потресао целу Србију у мају ове године. ДЕТАЉНИЈЕ

У среду 21. јуна 2023. године, а у организацији Дома Културе Ивањица и Црквене општине ивањичке, у великој сали парохијског дома Храма Св. Константина и Јелене у Ивањици приказан је ауторски филм „Свети Јаков Тумански“ редитеља Бошка Милосављевића. Грађани Ивањице, свештенство ивањичког храма као и део сестринства Манастира Ковиље окупило се у 19 часова у великој сали ивањичког парохијског дома. Пројекцији је присуствовала и група верника из Сомбора која је тренутно у лечилишту Специјалне болнице за рехабилитацију Ивањица и која ће сутра посетити Кушиће поред Ивањице, родно место Радоја Арсовића, потоњег светог Јакова Туманског. Аутор Бошко Милосављевић је пре самог приказивања филма пред пуном великом салом одржао уводну реч о самом филму, мотивима и околностима за његово снимање, а после пројекције позвао је присутни народ у порту испред Храма на наставак разговора и са великим ентузијазмом одговарао на сва питања која су му упућена после гледања филма. Филм Свети Јаков Тумански премијерно је приказан у Београду 5. априла 2023. у Дому Омладине, затим је приказан на телевизији ТВ Прва и део овог филма може се наћи у на Јутјуб каналу. Од тада овај филм и аутор, пуни поштовања према лику и делу Светог Јакова, обилазе Србију подражавајући Светог Јакова „да изађу у свет и сведоче Христа, ако затреба и речима“. Велика је радост и част да су аутор и његово дело посетили Ивањицу, која се поноси својим Светим Јаковом, и подсетили све нас на идеале, напомене и опомене парохијском свештенству које је Свети Јаков упутио из чаше љубави и светосавског завета који је живео. Овом приликом се захваљујемо Бошку Милосављевићу и целокупној групи људи који су, одбијајући хонораре, уткали део свога труда, знања и талента у сам филм. Такође се захваљујемо Дому културе Ивањица који овим пројектима наставља да оплемењује културу и дух Ивањице. Документарни филм „Свети Јаков Тумански“ и његов аутор настављају своју богомољачку шетњу следећим приказивањем у четвртак 22. јуна у сали Куће српско-норвешког пријатељства у Горњем Милановцу такође у 19 часова. Ђакон Тихомир Костић

У другу недељу по Духовима, а у дан молитвеног прослављања преподобног оца нашег Светог Петра Коришког, у Манастиру Вујан Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички г. Јустин. Владики су саслуживали: игуман ове свете обитељи архимандрит Сава (Илић) и парох брђански, протонамесник Звонко Рацић, док је за певницом био свештеник краљевачки Ненад Ивановић. Посебну радост причинио је велики број деце и мештана који су приступили Светој Чаши. Након Литургије у манастирској трпезарији уприличено је послужење за све присутне.  Из канцеларије Епископа Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ.  

У среду 14. јуна 2023. када Света Црква слави једног новопросијавшег и једног древног светитеља истог имена – Преподобног Јустина Ћелијског и Светог мученика Јустина Философа, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин торжествено је прославио свој имендан. Тим поводом Епископ Јустин је служио Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву, уз саслужење и присуство великог броја свештеномонаштва и свештенства, као и монаштва и верног народа наше Епархије. Богонадахнуту беседу о мучеништву двојице Јустина, одржао је, по благослову Владике,  игуман Манастира Студенице, архимандрит Тихон (Ракићевић). Обраћајући се сабрању, архимандрит је подсетио да нису само ранохришћански мученици страдалници за веру, већ да су то и преподобни, тј. монаси, јер монаштво води стопама првог мученика, архиђакона Стефана. На крају, архимандрит је у име свих присутних честитао владики четрдесети имендан.  ,,Људи у свету када прође много времена воле да крију године, али у Цркви није тако—у Цркви, људи се поносе када нешто дуго траје, и ми зато нашем владики са поносом честитамо четрдесети имендан“- истакао је архимандрит Тихон. Беседу архимандрита Тихона можете послушати ОВДЕ. Готово сви присутни на Светом сабрању приступили су Светој Чаши: и деца и стари, и монаси и мирјани, и свештенство и лаици. У продужетку Свете Литургије, освештани су славски колач и жито. Након Литургије, Владика је, као прави српски домаћин и свечар,  за сав присутни верни народ и свештенство приредио трпезу љубави у новом парохијском дому нашега храма. Вероучитељ Филип Зеленовић

У навечерје празника Светог мученика Јустина Философа и Преподобног Јустина Ћелијског, у Светосавском храму у Краљеву служена је велика вечерња служба поводом празника и у част имендана Епископа Јустина, коме су данашњи светитељи молитвени заштитници. Свештенослужио је игуман вујански архимандрит Сава (Илић), секретар Епископа, уз саслужење ђаконâ Стефана Симића и Стефана Милошевског. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, а поред братства храма молитвено су учествовали и протојереји Иван Радовановић и Милутин Балтић, службеници ЕУО-а. Након освећења петохлебнице, Епископ је на крају богослужења помазао свештенство и присутни народ освећеним јелејем. У наставку је приређен гостољубиви пријем у Епископском двору.