Category: СПЦ

Епископ жички Г. Јустин је у Недељу Светих Праотаца (Материце), 24. децембра 2023. године, служио Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Јована Крститеља у Љигу, уз саслужење протојереја Светолика Марковића, Архијерејског намесника качерског, протојереја Благоја Рајковића, ректора Цетињске богословије, јереја Миодрага Марковића, пароха моравачког, ђакона Стефана Симића и ђакона Слободана Пејовића. Током Свете Литургије, на Малом входу, Епископ Јустин је оца Светолика Марковића, Архијерејског намесника качерског и пароха љишког, наградио правом ношења напрсног крста за целокупан његов досадашњи рад у њиви Господњој, за труд и старање око обнове, изградње и уређења храмова, као и за духовну изградњу Цркве Христове. Након прочитаног Светог Јеванђеља, Епископ је у надахнутој беседи истакао да данас славимо Свете Праоце, оне Свете који су живели у Старом Завету и трудили се да испуне Мојсијев закон и са вером и надом чекали Долазак обећаног Месије. Оно што су они ишчекивали, ми за две недеље прослављамо, када славимо највећи хришћански празник – Рођење Христово. Такође, Преосвећени се осврнуо и на прочитани одељак из Светог Јеванђеља, нагласивши суштински значај заједничарења у Светој Евхаристији за сваког хришћанина. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. У сали парохијског дома, након Свете Литургије, све супруге, мајке и баке, као и породица новоодликованог проте Светолика припремили су трпезу љубави за све присутне, где је настављено празнично сабрање.   На крају данашњег славља, Епископу и свим присутнима, обратио се и  домаћин, прота Светолик, који се веома емотивним речима захвалио Његовом Преосвештенству на молитви и указаној части. Посебно се захвалио својим родитељима, супрузи и деци, члановима одбора љишке Црквене општине и свим верницима који су учествовали у данашњој радости. Аксиос, драги оче Светоличе! Ђакон Слободан Пејовић

Будући да је време исечак вечности, по запажању светог Јустина Ћелијског, и будући да свако наше добро дело и труд  добијају надвременску вредност само ако их посматрамо са есхатолошке тачке гледишта, заједница при Цркви Светог апостола и јеванђелисте Марка у Ужицу се потрудила и овог лета Господњег да сотириолошки употпуни „исечак вечности“ и настави континуитет дуг 17 година и организује циклус Божићних предавања. Прва два предавања су насловљена “Црква између оних који имају и између оних који немају“ и “Старозаветна најава рођења Христовог“ и реализована су у сали парохијског дома поменуте Цркве. Предавачи су били протојереји – ставрофори Милић Драговић, старешина најстарије ужичке Цркве, и архијерејски намесник ужички, отац Милош Босић. Треће предавање је одржано уз велико присуство верног народа и ужичких свештенослужитеља, који су имали част и радост да се из уста и срца архимандрита Тимотеја ( Миливојевића ), игумана вазнесењског, „напоје“ живе воде православне, слушајући предавање на тему: “Стварање света у светлу Христовог рођења“. Отац Тимотеј је најпре изложио научну космолошку слику. Присутни су имали прилику да чују доста појмова научне терминологије коју је отац Тимотеј објашњавао тако да нам приближи њихово значење. Такође се дотицао и античког погледа на стварање света, највише помињући Аристотела. Касније се сконцентрисао да објасни  опис стварања света којег проналазимо на првим страницама Светог Писма. Приликом тумачења појединих стихова, корелацијски се освртао на научне теорије чије обрисе смо могли да уочимо у Шестодневу описане на поетски начин. Уз мноштво светоотачких цитата, постање света се сагледавало у светлости Христовог рођења и Његовог Васкрсења, које нам даје одговор о смислу времена. Архимандрит вазнесењски се потрудио да објасни временске категорије прошлости, садашњости и будућности, и на који начин ми утичемо на њих, а не оне на нас. Изнесено је једно дивно запажање о мењању прошлости, иако са логичке стране то делује апсурдно: наиме, ако желимо да променимо своју прошлост, кроз Свету Тајну Исповести и кроз искрено кајање, преобразићемо своје биће; ако желимо да уз своју прошлост променимо и туђу, онда ћемо другом опростити. Утисак свих присутних најбоље је описао отац Милић, рекавши да су нам горела срца док смо слушали богонадахнуто предавање архимандрита Тимотеја, коме се захвалио што је нашој заједници пренео љубав и радост у ишчекивању Богомладенца Христа који је „исти јуче, данас и сутра“ и који нам даје смисао битисања у долини плача. Ђакон Бојан Мијаиловић

На дан када наша Света Црква прославља празник Светог Николаја Мирликијског, сестринство Манастира Никоља под Кабларом прославило је своју храмовну славу.  Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење игумана Манастира Згодачице протосинђела Стефана (Чкоњевића) и ђакона Стефана Симића. На манастирској слави присуствовао архимандрит Тимотеј (Миливојевић) игуман Манастира Вазнесења на Овчару, монаштво Манастирâ Благовештења, Сретења, Вољавче и Јовања, као и велики број верног народа. Лепоти богослужења је допринело појање српско-византијског хора „Мојсије Петровић“. Након причешћивања Светим тајнама, коме је приступио велики број верног народа, Епископ Јустин је пререзао славски колач и обратио се верном народу пригодном беседом осврнувши се на житије Светог Николаја, као и на значај који он има за нас данас. На крају, Епископ је  игуманији Јелисавети и сестринству манастира честитао славу. У наставку, сестринство Манастира Никоља на челу са игуманијом Јелисаветом (Драгојловић) угостило је све присутне на трпези љубави. студент теологије чтец Милорад Пауновић

У недељу 28. по Духовима када наша Света Црква молитвено прославља Свету великомученицу Варвару и Светог Јована Дамаскина, као и празник Детињци, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Његовом Преосвештенству саслуживали су: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина храма у Врњачкој Бањи протојереј Часлав Јовановић, протојереј Жарко Дончић, протојереј Радош Младеновић, протонамесник Радован Ђорђевић, јереј Слободан Глишовић и ђакони Стефан Симић и Марко Прокић. Певницу је предводио појац господин Иван Трајковић.   Преосвећени Владика је на самом почетку рукопроизвео студенте теологије из Врњачке Бање Димитрија Јевтића и Ђорђа Сирара у чин чтеца. Владика се обрати верном народу Врњачке Бање пригодном беседом започевши је речима: – Данас се налазимо на путу ка великом догађају у историји рода људскога – Оваплоћењу Сина Божијег. На том путу Господ Христос улази у једно село где га срећу десет губавих људи, које Он исцељује и објављује Бога Који хоће да све што постоји има живот вечни, а живот вечни је да Га познамо, да Он буде део нас. Преосвећени Владика се у наставку беседе осврнуо на то да сви данас желе да буду здрави и поживе што дуже. Нормално је да то исто желимо и нашим  ближњима, да на разне начине, често и врло неспретно, желимо да их натерамо да заволе Бога. Господ не тражи ништа што није наше, тражи само нашу слободну вољу, наше срце. Господ куца на врата срца сваког од нас и хоће да се усели, да ту обитава, али као што видимо не бива увек тако. Често су наши ближњи равнодушни према Богу, а ми верујући бивамо тужни због тога. Не треба да заборавимо да Господ куца и тражи нас, јер је Господ дошао да спасе палог човека. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Данас је Храм Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи био испуњен посебном празничном радошћу. Велики број верног народа и деце је приступио Светој Чаши. Ђакон Марко Прокић

У недељу 27. по Духовима када наша Света Црква молитвено прославља Светог мученика Јакова Персијанца и Светог Јакова Ростовског, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је заједно са Епископом западноамеричким Господином Максимом Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог кнеза Лазара у Матарушкој Бањи. Саслуживали су архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-ставрофор Лазар Васиљевић, пароси матарушки протојереји Владе Величковић и Дејан Радмилац, као и ђакон Стефан Симић. Велика је духовна радост наше црквене заједнице због посете двојице Архијереја у овај храм који ове године слави 30 година од свог освећења. Лађа храма је била препуна верног народа, а појац господин Иван Трајковић је улепшао ово евхаристијско сабрање. По читању перикопе из Јеванђеља по Луки о исцељењу згрчене жене у суботу, Владика Максим обратио се верном народу пригодном беседом. – Свака јеванђелска приповест и догађај који се износи пред сабрање у храму су целовити, обухватају целокупну тајну односа човека и Бога. То је слика и сваког нашег доласка у храм. Ми попут ове згрчене жене, из прочитаног Јеванђеља, показујемо да смо немоћна бића. Ипак, у нашој немоћи крију се моћ и сила уколико смо у стању тражења благодати Божије. Долазећи у храм треба да имамо ту исту мисао и жељу, да се у сусрету са Господом не налази само одговор на наша трагања и питања, него на она најдубља ишчекивања и чежње које човек у свом бићу скрива. Ми не долазимо у храм само да бисмо тражили нешто за себе, него да бисмо прославили Господа Исуса Христа Који нам је показао Светлост и Истину живота, рекао је Владика Максим. Беседу Епископа Максима можете послушати ОВДЕ. Уследио је наставак Литургије и причешће великог броја верног народа и деце. На крају Литургије, Владика Јустин је упутио речи благодарности и позвао је све на благодарност, јер нас то учи Господ Исус Христос. Заблагодарио је Богу на данашњем дивном дану и јубилеју овог храма Божијег, као и Владики Максиму који је донео велику радост и благослов својом посетом. Протојереј-ставрофор Љубинко Костић обратио се у име братства овог храма речима неизмерне захвалности Епископу Јустину као духовном руководитељу, пoдаривши му икону Светог великомученика кнеза Лазара. Захвалност је изражена и Епископу Максиму на данашњој посети и пригодној беседи коју нам је упутио као поуку. Вероучитељ Димитрије Радмилац

Данас када празнујемо спомен увођења Пресвете Владичице наше Богородице у старозаветни храм у Светињу над светињама удостојени смо благослова и евхаристијског служења Епископа жичког Јустина у Манастиру Ваведењу. Саслуживали су: Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, игуман Манастира Згодачице протосинђел Стефан (Чкоњевић), сабрат преображењски јеромонах Иларион (Богојевић), јереј Радоња Мирковић и ђакон Стефан Симић. Манастир је настао у XVI веку, а по предању још у време Светог Саве. За време Велике сеобе Срба манастир је опустео и остао без монаха. Прва обнова била је 1797. године. Данашњи празник и славу манастира увеличало је присуство игуманије Манастира Сретења мати Нине, игуманије Манастира Никоља мати Јелисавете, сестринства Манастира Благовештења и сестринства Манастира Вољавче. По прочитаном Светом Јеванђељу, Владика Јустин се обратио пригодном беседом. Осврнуо се на живот Свете Владичице наше Богородице и њену неизмерну помоћ и жртву пред својим Сином, пред Којим излива сузе за читав свет. Такође, Епископ Јустин је протумачио прочитану перикопу из Светог Јеванђеља која је говорила о Марти и Марији. У току Свете Литургије причестио се велики број монаштва, деце и верног народа. По заамвоној молитви, Владика Јустин је пререзао славски колач и честитао мати Ангелини са сестринством славу, као и верном народу. У наставку је уготовљена пригодна трпеза љубави у трпезарији манастира. Настојатељица ове свете обитељи мати Ангелина са сестринством

У недељни дан када се наша Света Црква богослужбено и молитвено сећа светих отаца Григорија Декаполита и светог Прокла Цариградског и у радости духовној дочекује празник Ваведења Пресвете Богородице, Епископ жички г. Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у световујанској обитељи уз саслуживање настојатеља архимандрита Саве (Илића) и ђакона Стефана Симића. Велику радост су нам својим присуством уприличили сестринство манастира Каменца и велики број народа и деце. Након прочитаног одељка из Јеванђеља, свим присутним се обратио пастирском беседом Владика Јустин, рекавши да циљ нашег живљења на земљи није скупљање богатства које је пролазно, већ да стекнемо Царство Небеско. Човек је створен да ствара и да ради, али све то нема смисла ако није потврђено Богом. Сва научна достигнућа, породица, немају смисао ако се ставе испред Бога, који једини може да нам дарује непролазну егзистенцију. Владика се осврнуо на живот Светог Лазара Четвродневног који је окусио смрт и видео димензије Царства Божијег. Након свог васкрсења прима епископски чин на Кипру. Једном је кроз прозор видео како неки човек краде крчаг продавцу, па се насмешио и рекао: „Земља краде земљу“. Ово је веома упечатљива и мудра поука, која нас упућује да наш живот не треба да буде усмерен на трулежност, него на Живот Вечни. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. У току Свете Литургије Светој Чаши која је смисао и потврда нашег доласка на Литургију верни су приступили Светом Причешћу. Након Литургије братија је уприличила послужење за све присутне.                           Братство Манастира Вујна

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 26. новембра 2023. године, на празник Светог Јована Златоустог, светом Архијерејском Литургијом у цркви Светог Саве у Фочи. Торжествено литургијско сабрање започело је свечаним чином великог освећења Светосавског храма у Фочи којим је началствовао Његова Светост Патријарх г. Порфирије уз саслужење високопреосвећене и преoсвећене господе архијереја: дабробосанског Хризостома, црногорско-приморског Јоаникија, жичког Јустина, диселдорфског и немачког Григорија, славонског Јована, бихаћко-петровачког Сергија, захумско-херцеговачког и приморског Димитрија, будимљанско-никшићког Методија, шабачког Јеротеја и јегарског Нектарија. На крају свете Литургије, многобројном благочестивом народу Фоче и околине, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је очинску поуку, у којој је истакао да се велика благодат излила данас на Фочу, велики благослов се излио на Републику Српску, али и шире, јер су Срби православни осветили насред Фоче храм и то храм који је посвећен првом Aрхиепископу српском, светитељу Сави. Његова Светост је у поучној беседи објаснио да је данас Фоча добила своју душу, а да постављање храма посвећеног Светом Сави у центар града открива и показује правац и смернице живота људи који овде живе, што значи да Јеванђеље Христово уређује односе унутар једног народа, једне Цркве, али и односе са другима који су другачији. Српски Првојерарх је тумачећи јеванђелску причу о Милостивом Самарјанину, у којој један припадник изабраног народа пита шта треба да чини да заслужи Царство Божје, нагласио да то питање свако од нас поставља, чак и ако нисмо увек најсвеснији да нам је суштинска и најважнија потреба заједница са Богом, да је важније од свега да нађемо смисао свога постојања, а смисао нашег постојања јесте управо име Христово – појаснио је Патријарх. Колико смо предани Христу, колико му верујемо, колико живимо заповести његове и ону најважнију заповест о љубави, то доказујемо својим животом и односом према ближњем, а да отвореног срца треба да разумемо да је сваки човек наш ближњи. Љубав према Богу доказује се спремношћу да волимо човека, да га разумемо, да праштамо и да тражимо опроштај. – Син Божји је дошао међу нас човекољубља ради. Дакле, они који припадају истој вери, истој Цркви, истом народу, у овој библијској повести, нису помогли рањеноме. Али, један који припада другом народу – Самрајанима, а Самарјани су били за Јевреје народа погрешне вере, којима чак ни на весеља нису одлазили, помаже рањеном. Он му вида ране, узима гу у наручје и носи у гостионицу. Он моли гостионичара да укаже сваку врсту помоћи рањеном и обећава да ће све трошкове око бриге Он касније измирити. Питао је Господ, испричавши ову причу, припадника изабраног народа и исправне вере: Ко је ближњи овоме човеку? Овај одговара: Онај који му је помогао. И Господ га саветује да и он чини тако. Патријарх је закључио да затварање у себе, у свој егоизам, у свој поглед на свет, може бити погубно и супротно Јеванђељу Христовом, те да смо позвани на човекољубље према сваком човеку, јер је сваки човек наш ближњи. На крају, Његова Светост је нагласио да храм Светог Саве у Фочи треба да нас подсећа да је Свети Сава увек чинио да његов народ буде јединствен у Христу. То што је био јединствен, давало му је снагу да буде стваралачки настројен кроз векове, као што је био и сам Свети Сава, који је спајао и Исток и Запад, и Цариград и Рим. Патријарх је поздравио све окупљене, пожелевши да се увек сабирамо у овом светом храму и да испуњавамо Господњу заповест о љубави и човекољубљу, јер смо створени не за пролазност, већ за Царство Божје. Због свесрдног доприноса изградњи Светосавског храма у Фочи г. Милорад Додик, председник Републике Српске, проглашен је за кума новоосвећеног храма. Извор: СПЦ

Света Архијерејска Литургија поводом празника Светог Стефана Дечанског служена је у Светосавском храму. Престолу Господњем предстојао је Епископ Јустин, уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића) и братства храма. Византијским напевом певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, а међу верним народом били су и свечари данашњег празника. Особито поштовање овога празника сеже до града Краљева путем Долине јоргована, која брзовитом реком Ибар спаја пределе Шумадије са нашим заветним Косовом и Метохијом одакле струје, уз водени хук, и духовни благослови српском роду међу владарима великог страдалца Стефана. О њему агиограф Григорије Цамблак давно записа: “Милутин, који је четврти после великога Симеона, рађа Стефана, велики стуб побожности и венац царства. И већ до свога пунолетства много времена беше провео обрадован и светао ка свима, поучавајући се увек страху Господњем, и њиме уклањајући се од свакога зла, и многа мужевна добра дела изврши од младости. Беше доброприступан ка онима који говоре, тих речима, милостив према страдалницима, а толико се гнушаше гордости, да таквога није хтео ни погледати. Зато се срца и разуми свију распаљиваху у љубави према њему. И сав се беше начинио помоћником Вишњега и ка Њему јединоме гледаше.“ Помоливши се духовном горосатасу из нашег рода, који трпљењем великим међу људима постаде велики пред Богом, присајединили смо се заједници Светих у Чаши Тела и Крви Господње. Молитвама Светог Стефана, угодника Твога, Господе, помилуј нас! Протојереј Александар Р. Јевтић

Диван је Бог који нас храни и милује својим богатим даровима и благодаћу. Највећи између свих дарова су светитељи чијом светошћу као божанским медом се наслађујемо . Та наслада нас уверава да смо створени за Вечност и да уз нашу добру вољу и подвиг и сами можемо бити свети, а Рај јесте наше природно обиталиште. Данас је свештена братија у Ариљу прославила са верним народом, спомен на великог српског кнеза Урошицу Мироточивог, који беше син  Св. краља Драгутина, синовац Св. краља Милутина и брат од стрица Св. краља Стефана Дечанског, кога је васцели српски народ данас прослављао. Овај свети кнез, беше по упокојењу сахрањен у цркви Светог Ахилија, и из његовог гроба изливало се целебно миро. Но у време Отоманске окупације, мошти његове нестале су, засада, нетрагом, али сећање на њега није.  Литургију је служио старешина храма, јереј Бојан Милошевић уз саслужење архијерејског намесника пожешко-ариљског протојереја Стевић Драгана.  На крају Литургије, освећени су славски Дарови које је припремила Лечић Мила, са породицом. Уз трпезу љубави, подсетили смо се славне, али и страдалне историје нашег храма.               Братство Храма Светог Ахилија и Храма Светог Урошице