
Закључци Научног скупа „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности“
Учесници Научног скупа „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности“, одржаног 16. јануара 2024. године, изражавају благодарност Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију што нас је заједно с Матицом српском сабрао у Народној библиотеци Србије да још једном с различитих аспеката размотримо одредбе Закона о родној равноправности и донесемо следеће закључке: 1. За српски народ равноправност свих људи, без обзира на пол, расу и вероисповест, темељна је вредност која вековима одређује начин његовог живота и нормирана је Уставом Републике Србије као највишим општим правним актом. Нажалост, већи број правних норми Закона о родној равноправности није усклађен с појмом равноправности по слову и духу Устава Републике Србије. Бројним законским нормама, према званичном ставу Одбора за стандардизацију српског језика, врши се насиље над српским језиком као значајним чиниоцем идентитета српског народа будући да је ова неприродна језичка структура, названа „родно осетљив језик“, Законом уведена као обавезна. 2. Такозвани родно осетљив језик, заснован на „родној“ (џендер) идеологији, у супротности је са стандардним српским језиком и као такав је неприхватљив за Српску Православну Цркву, Матицу српску, Одбор за стандардизацију српског језика и већину грађана Републике Србије. Ниједна државна власт нема право да законским нормама, противно науци о српском језику, под претњом кажњавања прописује обавезну употребу такозваног родно осетљивог уместо стандардног српског језика и да се, увођењем ове нове врсте вербалног деликта, новчано и затворски кажњавају грађани зато што у сопственој земљи говоре стандардним српским језиком. 3. Сви грађани Републике Србије треба да уважавају богомдаровану слободу сваког људског бића да самостално уређује начин сопственог живота и право да себе назива онако како жели без обзира на то да ли је такав став усклађен с вредностима и начином живота српског и других народа који овде живе. Међутим, не можемо пристати на то да лични избори појединаца, који су апсолутна мањина, заправо ретки изузеци, постану обавезујући са наметнутим правилима за све грађане, како је то једнострано прописано Законом о родној равноправности. Уставно право на употребу језика не значи право појединаца и група да такозвани родно осетљив језик, заснован на антијезичким правилима, намећу свим грађанима и институцијама, а посебно не у медијима и у образовним установама у Републици Србији. 4. Имајући то у виду, подсећамо носиоце све три гране власти у Србији, али и грађане, да је Закон о родној равноправности неуставан зато што Устав Републике Србије не познаје категорију рода, него (у члану 15) прописује равноправност жена и мушкарацa. 5. Појам „рода“ из Закона о родној равноправности нема никакве везе с појмом рода у српском језику, па ни с његовим историјским и до данас очуваним значењима, већ је утемељен на антихришћанским и антицивилизацијским одређењима више од стотину различитих „родова“ (џендера) као друштвених конструката који су већ у употреби у појединим државама у свету и искључиво је у функцији такозване родне (џендер) идеологије која је једнострано наметнута дискриминаторним и неуставним одредбама поменутог Закона, као и Законом о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације од 2021. године. 6. Посебно забрињава намера да се идеолошко насиље над српским језиком и идентитетом спроводи од основних школа до универзитета путем уџбеника и наставних програма. Примена неуставних, дискриминаторних и штетних законских одредаба у погледу начина изражавања и међусобног општења, што значи и мишљења и живота српског народа, имала би трајне и штетне последице. У овом случају је реч о насилно уведеном специфичном виду изражавања, при чему се истовремено под плаштом уклањања такозваних родних стереотипа намеће промена свести и начина живота појединца и друштва у целини, промовишу се идеологија, политика и пракса LGBTQIA+ од вртића, преко основних и средњих школа до универзитета и свакодневног живота свих грађана, што заговорници ове идеје и не крију. 7. Апсурдно је и то што је прописано да се насилно увођење такозваног родно осетљивог језика финансира из републичког буџета, односно од средстава свих грађана Републике Србије, као и од средстава предузећа, привредних друштава и других установа сваког месеца, па је овај Закон дискриминаторан према апсолутној већини грађана Републике Србије. Јавност треба да зна да ће преко десет хиљада повереника, односно комесара пратити примену овог Закона. 8. Повереник за заштиту равноправности користи Закон о забрани дискриминације као средство притисака и претњи према оним научницима и интелектуалцима који се јавно залажу за очување традиционалног брака и породице као заједнице љубави мушкарца, жене и њихове деце. На основу тога, сви ми, појединци и установе, али и грађани Републике Србије, унапред смо инкриминисани од стране наведеног државног службеника. 9. Законом о родној равноправности грубо се нарушава унутрашња аутономија Српске Православне Цркве, као и уставна одвојеност цркава и верских заједница од државе. Постоји и читав низ других разлога због којих такозвани родно осетљив језик није прихватљив за Српску Православну Цркву, као ни за Матицу српску. 10. За Матицу српску и њено искуство у српској језичкој нормативистици потпуно је неприхватљиво увођење новчаних и затворских казни и разних облика правног насиља у тако нејасном проблематском пољу, у којем нови појам рода има за сада око стотину различитих значења, с могућношћу њиховог даљег умножавања. 11. Предлажемо да Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика оснују заједничко тело, састављено од истакнутих научних делатника из различитих области, које ће се интензивно бавити овим важним питањем све док не буде донето решење у корист српског народа и свих грађана Републике Србије. Сви смо у обавези, а посебно држава, да негујемо, чувамо и штитимо српски идентитет, српски језик, ћириличко писмо, српску културу и српско наслеђе како бисмо их могли предати нашим потомцима. Проф. др Милош КовачевићДр Јованка Радић, научни саветникПроф. др Рајна ДрагићевићПроф. др Исидора БјелаковићПроф. др Виктор СавићДр Владан Јовановић, научни саветникДр Марина Спасојевић, виши научни сарадникДоц. др Катарина БеговићДр Миша Ђурковић, научни саветникДр Душан Илић, научни сарадникМср Марија Стајић, самостални истраживачМр Момир Радић, адвокатПротојереј-ставрофор Велибор ЏомићОливера Јовановић, главни и одговорни уредник Православља, новина Српске Патријаршије Извор: СПЦ

Света Архијерејска Литургија у Светосавском храму у Краљеву
У недељу 21. јануара 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Саслуживао је архимандрит Дамјан (Цветковић), као и братство нашег храма. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, док је хор наступао под диригентском палицом проф. Драгане Ђокић. На свеопшту радост, многи од верника, нарочито родитеља са малом децом, данас су приступили Светој Чаши. У богонадахнутој беседи, Владика Јустин је говорио о невидљивом, тајанственом и чудотворном дејству Духа Светога које је сакривено у оном што је видљиво. Пример за то је богојављенска вода која није само вода, него је Господ Исус Христос излио на њу благодат Светога Духа. Тако и у Господу Исусу Христу који је дошао на Јордан да се крсти као видљиви човек, лежи невидљиво Божанство. Најупечатљивији позив који је остао после ових празника јесте позив Светог Јована: ,,Покајте се, јер се приближило Царство Небеско.“ То покајање треба у нама не сме да буде једновремено, ,,већ треба да буде непрестано“, истакао је Владика. Беседу Владике Јустина можете послушати ОВДЕ. Вероучитељ Филип Зеленовић

Јовањдан у Епископском двору у Краљеву
У спомен славног имена Светог Јована Пророка и Претече Господњег, Свету Архијерејску Литургију Епископ Јустин служио је у параклису 40 мученика севастијских, који се налази при Епископији у Краљеву. Владики жичком саслуживао је секретар канцеларије архимандрит Сава, док је за певницом предивно и умилно појање монахиње Христине пратило евхаристијско приношење. Из канцеларије Епископа

Богојављење у Кованлуку
На дан када наша Света Црква молитвено прославља Крштење Господа Исуса Христа и чудесну пројаву Свете Тројице на реци Јордану, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светог Василија Острошког у Кованлуку. Већ у раним јутарњим часовима Храм Светог Василија био је испуњен мноштвом верујућег народа и деце који су овог сунчаног и топлог јануарског јутра дочекали свог духовног пастира Владику Јустина. На молитвеном сабрању Владици су саслуживали: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина Храма Светог Василија Острошког протојереј Иван Радовановић, протојереј Марко Петровић и ђакон Стефан Симић. Литургијско сабрање својим милозвучним појањем украсили су краљевачки појци. Преосвећени Владика је празничном беседом надахнуо све присутне и мудрим речима напојио душе своме народу. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. На дан када се широм света освећују воде, Владика је са својим саслужитељима извршио чин Великог водоосвећења, осветивши воду на здравље и спасење свих који је са вером и љубављу користе. Након отпуста и молитвеног благодарења Господу, празнична радост настављена је трпезом љубави свештенства и верујућег народа сабраних око свог Архипастира, који је посебну пажњу посветио најмлађима. Вероучитељ Марко Пауновић

Литургијски почетак Нове године у Храму Светог великомученика Георгија у Ужицу
У недељу пред Богојављење, када наша Света Црква прославља Обрезање Господње и Светог Василија Великог, становници града Ужица имали су част да Епископ жички Господин Јустин служи Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог великомученика Георгија. Епископу су саслуживали Архијерејски намесник протојереј ставрофор Милош Босић, старешина храма протојереј Владимир Дуканац, протојереји ставрофори Милић Драговић, Иван Деспић, Зоран Јанковић, протојереји Добрица Миленковић, Миле Спасојевић, као и ђакони Стефан Симић, Бојан Мијаиловић и Дарко Јараковић. Обраћајући се сабраном народу, Епископ је напоменуо да није потребно само да задобијемо Живот вечни, већ и да овоземаљски живот живимо тако да нам све буде на спасење, да време везујемо за вечност. Сваки долазак у храм на Свето Причешће, у Свету заједницу са Господом, приближује нам Царство Небеско – за нас вечност почиње овде и сада. Говорећи o данашњем празнику, Епископ је напоменуо да Обрезање Христово није било због потребе Његове за тим старозаветним прописом, већ да би нам Господ показао да је и истинити човек, да није утвара или сенка. Тиме је испунио закон јудејски, а нама донео спасење. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. У наставку је уприличена трпеза љубави, на којој се старешина храма Владимир Дуканац захвалио Епископу на доласку и свештенослужењу. Ђакон Дарко Јараковић

Света Архијерејска Литургија у Манастиру Вујан
У суботу 13. јануара 2024. године, када Света Црква богослужбено прославља Оданије празника Божића – Рођења Богомладенца Христа, Свету Архијерејску Литургију у световујанској обитељи служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, уз саслуживање игумана Манастира Вујна архимандрита Саве (Илића), протојереја Звонка Рацића пароха брђанско-прислоничког и ђакона Стефана Симића. Прослава празника Божића је заокружена данашњом Литургијом, у очекивању још једног великог празника – Богојављења, који се надовезује историјски и богослужбено за Рођење Господа Исуса Христа. Потврда данашње духовне радости је потврђена у Светом Причешћу коме су приступили сабрани народ и деца. Након Свете Литургије Владика се обратио свима присутнима речима о значају и спасоносном доласку Господа Исуса Христа. Нагласио је смиреност и љубав Богомладенца коју је показао према нама, рекавши: Он није дошао да разори Стари Завет, већ да га смирено испуни. Сами пророци у Старом Завету су говорили о будућем Спаситељу који ће се родити у Витлејему од Дјеве Марије. Тако да Спаситељ света повезује Стари и Нови Завет тиме што најпре прима старозаветно обрезање, а потом новозаветно крштење. Тако се и ми учимо од самог Спаситеља, да смирено и ћутке подносимо свако животно искушење. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. После поделе нафоре и благодарних молитава уследило је послужење за све присутне. Братија Манастира Вујна

Стевањдан у Храму Свете Тројице у Краљеву
Добар бој си војевао првомучениче Христов и Апостоле, и изобличио си безбожност мучитеља, каменован си од руку безаконика, а примио си венац из Деснице одозго, Бога си молио вапијући: Господе, не прими им ово за грех! Трећи дан Божића, 9. јануара, на дан када наша Света Црква прославља Светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Преосвећеном Епископу саслуживали су: архимандрит Дамјан Цветковић, архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, протојереј-ставрофор Лазар Васиљевић, протојереј-ставрофор Милутин Андрић, старешина храма Свете Тројице протојереј Мирољуб Попадић, протојереј Миломир Радић, протојереј Мирослав Андрић, протојереј Радован Парезановић, протојереј Владимир Јовановић, протојереј Милутин Балтић, јереј Ненад Ивановић, ђакон Стефан Симић и ђакон Горан Вучковић. На крају Свете Литургије пререзан је славски колач и освећено жито у славу и част Светог првомученика и архиђакона Стефана, који је крсна слава хора при Храму Свете Тројице у Краљеву. У архипастирској беседи, Епископ Јустин је истакао: – Господ Исус Христос је примио нашу палу, изранављену, грешну, природу и понео на своја плећа и дао сваком од нас могућност да се Њиме исцељујемо, да се Њиме освећујемо, да Њиме растемо у меру висине раста Његовог. Са Господом знамо шта је благочестиво, знамо шта је истинито, шта је вредно, шта има смисла, знамо шта је живот, јер је Он нама Пут, Истина и Живот. И Њиме и кроз Њега ми видимо ко смо, шта смо и шта треба да будемо, и то је највећи дар. Што смо више са Богом, више разазнајемо, више разумемо, све нам је јасније, и све нам је лакше, тако је и Светоме архиђакону и првомученику Стефану било лагано да страда, јер има за кога да страда, има зашто да страда. И зато, ко овде успе, уз Божију помоћ, и трудом и љубављу својом да у себе угради самога Господа Бога тада ће и он моћи као Свети архиђакон Стефан, иако га његови, његов род проглашавају да је он против народа, они га каменују, а он приклања колена своја и каже: Господе, опрости им, не знају шта раде. Он се моли за своје крвнике, оне који га убијају, моли се да им Господ Бог не прими за зло, и онда отворише се Небеса у виде Господа Славе где стоји са са десне стране Бога Оца. И виде Његову природу, освећену, уздигнуту изнад Небеса и би му јасно да је његово страдање за самога Господа потврда његове вере и потврда да је вера у самога Господа Бога истинита вера, и да је сам Господ Бог диван у Светој Тројици Истина, а ко упозна истину истина ће га ослободити од смрти, греха и ђавола. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. На крају Преосвећени Епископ је честитао срећну крсну славу црквеном хору, уз жељу да на многе године певају у славу Божију. Ђакон Горан Вучковић

Епископ Јустин: Пресвета Богородица је роду људском дала Христа, а преко Њега Цркву Божију
Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти! Данас, када наша Света Саборна и Апостолска Црква обележава Сабор Пресвете Богородице, а у попразнству празника Рођења по телу Господа Исуса Христа, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Атеници. Преосвећеном Епископу саслуживали су: протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, протојереј Радиша Сеочанац – старешина Храма Свете великомученице Марине у Атеници, протојереј Нешко Богдановић, протојереј Александар Грујовић, као и ђакони Стефан Симић и Душан Арсенијевић. Лепоти евхаристијског славља допринело је појање хора при Храму Свете великомученице Марине. У току Свете Литургије, сабраном народу се обратио Преосвећени Владика Јустин у својој пастирској беседи, у којој је подсетио на значај Пресвете Богородице, која је несместивог Бога сместила у своју девичанску утробу и донела на свет. На данашњи дан славимо и сећамо се свега оног што је везано за Рођење Христово – да је Господ рођен у пећини и да је у јаслама лежао, будући да се није нашло место за Сина Божијег на земљи. Преосвећени Владика је подсетио сабране на Христово избеглиштво у Египат за време цара Ирода, који сазнавши за Његово рођење уплаши се и хтедe да Га убије. Промисао Божија сачувала је Господа Исуса Христа од намере човека, цара Ирода, који наређује покољ младенаца. Преосвећени се у својој беседи осврнуо и на значај Пресвете Богородице, која је роду људском дала Христа, а преко Њега Цркву Божију, којој је глава Христос. Сабрани у цркви су возглављени у Христу, а међу собом удови Христови. Радост коју човек у Цркви прима је она радост која је утемељена на небу, у Царству Божијем, а та радост се прима на Светој Литургији, у причешћивању Телом и Крви Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа. Тиме добијамо залог вечног будућег живота, рекао је Владика Јустин. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Посебну радост Светој Литургији допринело је учешће великог броја причасника у заједничкој Чаши спасења. Након Свете Литургије евхаристијско славље настављено је на трпези љубави коју је припремило братство Храма Свете великомученице Марине. Ђакон Душан Арсенијевић

Божић у Светосавском храму у Краљеву
Свету Архијерејску Литургију Светог Василија Великога у поноћним сатима служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића) и братства храма. Хор је наступао под диригентском палицом проф. Драгане Манојловић, а за певницом су појали теолози. Верни народ је присуствовао у великом броју. У ноћи препуној радости коју невидљиво и тихо доноси Богомладенац Исус Христос као највећи поклон Бога Оца свету, отворили смо душу и срце за благодат Божију која нам је дарована свише. Саборним појањем литургијских песама прожетих божићним садржајима, учествовали смо у још једном Божијем силаску и оприсутњењу Бесмртнога међу смртнима. Причестивши се Телом и Крвљу Христовом, дотакавши се бесмртности, заблагодарили смо Господу на свему. Протојереј Александар Р. Јевтић

Протојереј-ставрофор Милић Драговић одржао предавање на Златибору
У понедељак 8. јануара, када прослављамо Сабор Пресвете Богородице, евхаристијским сабрањем у Храму Преображења Господњег на Златибору началствовао је протојереј-ставрофор Милић Драговић, старешина Храма Св. Марка у Ужицу, уз саслужење протојереја Дејана Војисављевића, старешине Храма Преображења Господњег на Златибору, протојереја Давида Селаковића, ђакона Бојана Мијаиловића и ђакона Ненада Срећковића. Након Литургије, у сали парохијског дома, отац Милић је одржао предавање на тему: ,,Нема дана без очињег вида, нити праве славе без Божића.“ Познати стихови песме о Божићу из „Горског вијенца“ инспирисале су нашег предавача да упореди телесни вид са духовним видом. Наводећи примере појединаца који су рођени слепи, истакао је да је у сусрету са њима осетио више духовне радости него у свима нама који смо на први поглед „мало здравији.“ Бог је димензију духовне радости свесно и намерно распоредио тако да је не ускрати онима који су у телесној невољи. Говорећи о Тајни Божића, отац Милић је истакао да загрљај Бога и човека у личности Христовој јесте загрљај спасења. Исус Христос је дошао у свет, постао једнак нама у свему осим по греху. У Њему су сједињене божанска и људска природа несливено, нераздељиво, непроменљиво и неразлучно. Ма колика љубав да је између две личности, рецимо супружника, та љубав не може једно другом даривати живот вечни, то може само Христос који нас уводи у Царство Небеско. Заблагодаривши Богомладенцу Христу на сваком дару, литургијска заједница при нашем храму се захвалила оцу Милићу на богонадахнутом предавању. Ђакон Ненад Срећковић

Закључци Научног скупа „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности“
Учесници Научног скупа „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности“, одржаног 16. јануара 2024. године, изражавају благодарност Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију што нас је заједно с Матицом српском сабрао у Народној библиотеци Србије да још једном с различитих аспеката размотримо одредбе Закона о родној равноправности и донесемо следеће закључке: 1. За српски народ равноправност свих људи, без обзира на пол, расу и вероисповест, темељна је вредност која вековима одређује начин његовог живота и нормирана је Уставом Републике Србије као највишим општим правним актом. Нажалост, већи број правних норми Закона о родној равноправности није усклађен с појмом равноправности по слову и духу Устава Републике Србије. Бројним законским нормама, према званичном ставу Одбора за стандардизацију српског језика, врши се насиље над српским језиком као значајним чиниоцем идентитета српског народа будући да је ова неприродна језичка структура, названа „родно осетљив језик“, Законом уведена као обавезна. 2. Такозвани родно осетљив језик, заснован на „родној“ (џендер) идеологији, у супротности је са стандардним српским језиком и као такав је неприхватљив за Српску Православну Цркву, Матицу српску, Одбор за стандардизацију српског језика и већину грађана Републике Србије. Ниједна државна власт нема право да законским нормама, противно науци о српском језику, под претњом кажњавања прописује обавезну употребу такозваног родно осетљивог уместо стандардног српског језика и да се, увођењем ове нове врсте вербалног деликта, новчано и затворски кажњавају грађани зато што у сопственој земљи говоре стандардним српским језиком. 3. Сви грађани Републике Србије треба да уважавају богомдаровану слободу сваког људског бића да самостално уређује начин сопственог живота и право да себе назива онако како жели без обзира на то да ли је такав став усклађен с вредностима и начином живота српског и других народа који овде живе. Међутим, не можемо пристати на то да лични избори појединаца, који су апсолутна мањина, заправо ретки изузеци, постану обавезујући са наметнутим правилима за све грађане, како је то једнострано прописано Законом о родној равноправности. Уставно право на употребу језика не значи право појединаца и група да такозвани родно осетљив језик, заснован на антијезичким правилима, намећу свим грађанима и институцијама, а посебно не у медијима и у образовним установама у Републици Србији. 4. Имајући то у виду, подсећамо носиоце све три гране власти у Србији, али и грађане, да је Закон о родној равноправности неуставан зато што Устав Републике Србије не познаје категорију рода, него (у члану 15) прописује равноправност жена и мушкарацa. 5. Појам „рода“ из Закона о родној равноправности нема никакве везе с појмом рода у српском језику, па ни с његовим историјским и до данас очуваним значењима, већ је утемељен на антихришћанским и антицивилизацијским одређењима више од стотину различитих „родова“ (џендера) као друштвених конструката који су већ у употреби у појединим државама у свету и искључиво је у функцији такозване родне (џендер) идеологије која је једнострано наметнута дискриминаторним и неуставним одредбама поменутог Закона, као и Законом о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације од 2021. године. 6. Посебно забрињава намера да се идеолошко насиље над српским језиком и идентитетом спроводи од основних школа до универзитета путем уџбеника и наставних програма. Примена неуставних, дискриминаторних и штетних законских одредаба у погледу начина изражавања и међусобног општења, што значи и мишљења и живота српског народа, имала би трајне и штетне последице. У овом случају је реч о насилно уведеном специфичном виду изражавања, при чему се истовремено под плаштом уклањања такозваних родних стереотипа намеће промена свести и начина живота појединца и друштва у целини, промовишу се идеологија, политика и пракса LGBTQIA+ од вртића, преко основних и средњих школа до универзитета и свакодневног живота свих грађана, што заговорници ове идеје и не крију. 7. Апсурдно је и то што је прописано да се насилно увођење такозваног родно осетљивог језика финансира из републичког буџета, односно од средстава свих грађана Републике Србије, као и од средстава предузећа, привредних друштава и других установа сваког месеца, па је овај Закон дискриминаторан према апсолутној већини грађана Републике Србије. Јавност треба да зна да ће преко десет хиљада повереника, односно комесара пратити примену овог Закона. 8. Повереник за заштиту равноправности користи Закон о забрани дискриминације као средство притисака и претњи према оним научницима и интелектуалцима који се јавно залажу за очување традиционалног брака и породице као заједнице љубави мушкарца, жене и њихове деце. На основу тога, сви ми, појединци и установе, али и грађани Републике Србије, унапред смо инкриминисани од стране наведеног државног службеника. 9. Законом о родној равноправности грубо се нарушава унутрашња аутономија Српске Православне Цркве, као и уставна одвојеност цркава и верских заједница од државе. Постоји и читав низ других разлога због којих такозвани родно осетљив језик није прихватљив за Српску Православну Цркву, као ни за Матицу српску. 10. За Матицу српску и њено искуство у српској језичкој нормативистици потпуно је неприхватљиво увођење новчаних и затворских казни и разних облика правног насиља у тако нејасном проблематском пољу, у којем нови појам рода има за сада око стотину различитих значења, с могућношћу њиховог даљег умножавања. 11. Предлажемо да Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика оснују заједничко тело, састављено од истакнутих научних делатника из различитих области, које ће се интензивно бавити овим важним питањем све док не буде донето решење у корист српског народа и свих грађана Републике Србије. Сви смо у обавези, а посебно држава, да негујемо, чувамо и штитимо српски идентитет, српски језик, ћириличко писмо, српску културу и српско наслеђе како бисмо их могли предати нашим потомцима. Проф. др Милош КовачевићДр Јованка Радић, научни саветникПроф. др Рајна ДрагићевићПроф. др Исидора БјелаковићПроф. др Виктор СавићДр Владан Јовановић, научни саветникДр Марина Спасојевић, виши научни сарадникДоц. др Катарина БеговићДр Миша Ђурковић, научни саветникДр Душан Илић, научни сарадникМср Марија Стајић, самостални истраживачМр Момир Радић, адвокатПротојереј-ставрофор Велибор ЏомићОливера Јовановић, главни и одговорни уредник Православља, новина Српске Патријаршије Извор: СПЦ

Света Архијерејска Литургија у Светосавском храму у Краљеву
У недељу 21. јануара 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Саслуживао је архимандрит Дамјан (Цветковић), као и братство нашег храма. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, док је хор наступао под диригентском палицом проф. Драгане Ђокић. На свеопшту радост, многи од верника, нарочито родитеља са малом децом, данас су приступили Светој Чаши. У богонадахнутој беседи, Владика Јустин је говорио о невидљивом, тајанственом и чудотворном дејству Духа Светога које је сакривено у оном што је видљиво. Пример за то је богојављенска вода која није само вода, него је Господ Исус Христос излио на њу благодат Светога Духа. Тако и у Господу Исусу Христу који је дошао на Јордан да се крсти као видљиви човек, лежи невидљиво Божанство. Најупечатљивији позив који је остао после ових празника јесте позив Светог Јована: ,,Покајте се, јер се приближило Царство Небеско.“ То покајање треба у нама не сме да буде једновремено, ,,већ треба да буде непрестано“, истакао је Владика. Беседу Владике Јустина можете послушати ОВДЕ. Вероучитељ Филип Зеленовић

Јовањдан у Епископском двору у Краљеву
У спомен славног имена Светог Јована Пророка и Претече Господњег, Свету Архијерејску Литургију Епископ Јустин служио је у параклису 40 мученика севастијских, који се налази при Епископији у Краљеву. Владики жичком саслуживао је секретар канцеларије архимандрит Сава, док је за певницом предивно и умилно појање монахиње Христине пратило евхаристијско приношење. Из канцеларије Епископа

Богојављење у Кованлуку
На дан када наша Света Црква молитвено прославља Крштење Господа Исуса Христа и чудесну пројаву Свете Тројице на реци Јордану, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светог Василија Острошког у Кованлуку. Већ у раним јутарњим часовима Храм Светог Василија био је испуњен мноштвом верујућег народа и деце који су овог сунчаног и топлог јануарског јутра дочекали свог духовног пастира Владику Јустина. На молитвеном сабрању Владици су саслуживали: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина Храма Светог Василија Острошког протојереј Иван Радовановић, протојереј Марко Петровић и ђакон Стефан Симић. Литургијско сабрање својим милозвучним појањем украсили су краљевачки појци. Преосвећени Владика је празничном беседом надахнуо све присутне и мудрим речима напојио душе своме народу. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. На дан када се широм света освећују воде, Владика је са својим саслужитељима извршио чин Великог водоосвећења, осветивши воду на здравље и спасење свих који је са вером и љубављу користе. Након отпуста и молитвеног благодарења Господу, празнична радост настављена је трпезом љубави свештенства и верујућег народа сабраних око свог Архипастира, који је посебну пажњу посветио најмлађима. Вероучитељ Марко Пауновић

Литургијски почетак Нове године у Храму Светог великомученика Георгија у Ужицу
У недељу пред Богојављење, када наша Света Црква прославља Обрезање Господње и Светог Василија Великог, становници града Ужица имали су част да Епископ жички Господин Јустин служи Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог великомученика Георгија. Епископу су саслуживали Архијерејски намесник протојереј ставрофор Милош Босић, старешина храма протојереј Владимир Дуканац, протојереји ставрофори Милић Драговић, Иван Деспић, Зоран Јанковић, протојереји Добрица Миленковић, Миле Спасојевић, као и ђакони Стефан Симић, Бојан Мијаиловић и Дарко Јараковић. Обраћајући се сабраном народу, Епископ је напоменуо да није потребно само да задобијемо Живот вечни, већ и да овоземаљски живот живимо тако да нам све буде на спасење, да време везујемо за вечност. Сваки долазак у храм на Свето Причешће, у Свету заједницу са Господом, приближује нам Царство Небеско – за нас вечност почиње овде и сада. Говорећи o данашњем празнику, Епископ је напоменуо да Обрезање Христово није било због потребе Његове за тим старозаветним прописом, већ да би нам Господ показао да је и истинити човек, да није утвара или сенка. Тиме је испунио закон јудејски, а нама донео спасење. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. У наставку је уприличена трпеза љубави, на којој се старешина храма Владимир Дуканац захвалио Епископу на доласку и свештенослужењу. Ђакон Дарко Јараковић

Света Архијерејска Литургија у Манастиру Вујан
У суботу 13. јануара 2024. године, када Света Црква богослужбено прославља Оданије празника Божића – Рођења Богомладенца Христа, Свету Архијерејску Литургију у световујанској обитељи служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, уз саслуживање игумана Манастира Вујна архимандрита Саве (Илића), протојереја Звонка Рацића пароха брђанско-прислоничког и ђакона Стефана Симића. Прослава празника Божића је заокружена данашњом Литургијом, у очекивању још једног великог празника – Богојављења, који се надовезује историјски и богослужбено за Рођење Господа Исуса Христа. Потврда данашње духовне радости је потврђена у Светом Причешћу коме су приступили сабрани народ и деца. Након Свете Литургије Владика се обратио свима присутнима речима о значају и спасоносном доласку Господа Исуса Христа. Нагласио је смиреност и љубав Богомладенца коју је показао према нама, рекавши: Он није дошао да разори Стари Завет, већ да га смирено испуни. Сами пророци у Старом Завету су говорили о будућем Спаситељу који ће се родити у Витлејему од Дјеве Марије. Тако да Спаситељ света повезује Стари и Нови Завет тиме што најпре прима старозаветно обрезање, а потом новозаветно крштење. Тако се и ми учимо од самог Спаситеља, да смирено и ћутке подносимо свако животно искушење. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. После поделе нафоре и благодарних молитава уследило је послужење за све присутне. Братија Манастира Вујна

Стевањдан у Храму Свете Тројице у Краљеву
Добар бој си војевао првомучениче Христов и Апостоле, и изобличио си безбожност мучитеља, каменован си од руку безаконика, а примио си венац из Деснице одозго, Бога си молио вапијући: Господе, не прими им ово за грех! Трећи дан Божића, 9. јануара, на дан када наша Света Црква прославља Светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Преосвећеном Епископу саслуживали су: архимандрит Дамјан Цветковић, архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, протојереј-ставрофор Лазар Васиљевић, протојереј-ставрофор Милутин Андрић, старешина храма Свете Тројице протојереј Мирољуб Попадић, протојереј Миломир Радић, протојереј Мирослав Андрић, протојереј Радован Парезановић, протојереј Владимир Јовановић, протојереј Милутин Балтић, јереј Ненад Ивановић, ђакон Стефан Симић и ђакон Горан Вучковић. На крају Свете Литургије пререзан је славски колач и освећено жито у славу и част Светог првомученика и архиђакона Стефана, који је крсна слава хора при Храму Свете Тројице у Краљеву. У архипастирској беседи, Епископ Јустин је истакао: – Господ Исус Христос је примио нашу палу, изранављену, грешну, природу и понео на своја плећа и дао сваком од нас могућност да се Њиме исцељујемо, да се Њиме освећујемо, да Њиме растемо у меру висине раста Његовог. Са Господом знамо шта је благочестиво, знамо шта је истинито, шта је вредно, шта има смисла, знамо шта је живот, јер је Он нама Пут, Истина и Живот. И Њиме и кроз Њега ми видимо ко смо, шта смо и шта треба да будемо, и то је највећи дар. Што смо више са Богом, више разазнајемо, више разумемо, све нам је јасније, и све нам је лакше, тако је и Светоме архиђакону и првомученику Стефану било лагано да страда, јер има за кога да страда, има зашто да страда. И зато, ко овде успе, уз Божију помоћ, и трудом и љубављу својом да у себе угради самога Господа Бога тада ће и он моћи као Свети архиђакон Стефан, иако га његови, његов род проглашавају да је он против народа, они га каменују, а он приклања колена своја и каже: Господе, опрости им, не знају шта раде. Он се моли за своје крвнике, оне који га убијају, моли се да им Господ Бог не прими за зло, и онда отворише се Небеса у виде Господа Славе где стоји са са десне стране Бога Оца. И виде Његову природу, освећену, уздигнуту изнад Небеса и би му јасно да је његово страдање за самога Господа потврда његове вере и потврда да је вера у самога Господа Бога истинита вера, и да је сам Господ Бог диван у Светој Тројици Истина, а ко упозна истину истина ће га ослободити од смрти, греха и ђавола. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. На крају Преосвећени Епископ је честитао срећну крсну славу црквеном хору, уз жељу да на многе године певају у славу Божију. Ђакон Горан Вучковић

Епископ Јустин: Пресвета Богородица је роду људском дала Христа, а преко Њега Цркву Божију
Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти! Данас, када наша Света Саборна и Апостолска Црква обележава Сабор Пресвете Богородице, а у попразнству празника Рођења по телу Господа Исуса Христа, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Атеници. Преосвећеном Епископу саслуживали су: протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, протојереј Радиша Сеочанац – старешина Храма Свете великомученице Марине у Атеници, протојереј Нешко Богдановић, протојереј Александар Грујовић, као и ђакони Стефан Симић и Душан Арсенијевић. Лепоти евхаристијског славља допринело је појање хора при Храму Свете великомученице Марине. У току Свете Литургије, сабраном народу се обратио Преосвећени Владика Јустин у својој пастирској беседи, у којој је подсетио на значај Пресвете Богородице, која је несместивог Бога сместила у своју девичанску утробу и донела на свет. На данашњи дан славимо и сећамо се свега оног што је везано за Рођење Христово – да је Господ рођен у пећини и да је у јаслама лежао, будући да се није нашло место за Сина Божијег на земљи. Преосвећени Владика је подсетио сабране на Христово избеглиштво у Египат за време цара Ирода, који сазнавши за Његово рођење уплаши се и хтедe да Га убије. Промисао Божија сачувала је Господа Исуса Христа од намере човека, цара Ирода, који наређује покољ младенаца. Преосвећени се у својој беседи осврнуо и на значај Пресвете Богородице, која је роду људском дала Христа, а преко Њега Цркву Божију, којој је глава Христос. Сабрани у цркви су возглављени у Христу, а међу собом удови Христови. Радост коју човек у Цркви прима је она радост која је утемељена на небу, у Царству Божијем, а та радост се прима на Светој Литургији, у причешћивању Телом и Крви Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа. Тиме добијамо залог вечног будућег живота, рекао је Владика Јустин. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Посебну радост Светој Литургији допринело је учешће великог броја причасника у заједничкој Чаши спасења. Након Свете Литургије евхаристијско славље настављено је на трпези љубави коју је припремило братство Храма Свете великомученице Марине. Ђакон Душан Арсенијевић

Божић у Светосавском храму у Краљеву
Свету Архијерејску Литургију Светог Василија Великога у поноћним сатима служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића) и братства храма. Хор је наступао под диригентском палицом проф. Драгане Манојловић, а за певницом су појали теолози. Верни народ је присуствовао у великом броју. У ноћи препуној радости коју невидљиво и тихо доноси Богомладенац Исус Христос као највећи поклон Бога Оца свету, отворили смо душу и срце за благодат Божију која нам је дарована свише. Саборним појањем литургијских песама прожетих божићним садржајима, учествовали смо у још једном Божијем силаску и оприсутњењу Бесмртнога међу смртнима. Причестивши се Телом и Крвљу Христовом, дотакавши се бесмртности, заблагодарили смо Господу на свему. Протојереј Александар Р. Јевтић

Протојереј-ставрофор Милић Драговић одржао предавање на Златибору
У понедељак 8. јануара, када прослављамо Сабор Пресвете Богородице, евхаристијским сабрањем у Храму Преображења Господњег на Златибору началствовао је протојереј-ставрофор Милић Драговић, старешина Храма Св. Марка у Ужицу, уз саслужење протојереја Дејана Војисављевића, старешине Храма Преображења Господњег на Златибору, протојереја Давида Селаковића, ђакона Бојана Мијаиловића и ђакона Ненада Срећковића. Након Литургије, у сали парохијског дома, отац Милић је одржао предавање на тему: ,,Нема дана без очињег вида, нити праве славе без Божића.“ Познати стихови песме о Божићу из „Горског вијенца“ инспирисале су нашег предавача да упореди телесни вид са духовним видом. Наводећи примере појединаца који су рођени слепи, истакао је да је у сусрету са њима осетио више духовне радости него у свима нама који смо на први поглед „мало здравији.“ Бог је димензију духовне радости свесно и намерно распоредио тако да је не ускрати онима који су у телесној невољи. Говорећи о Тајни Божића, отац Милић је истакао да загрљај Бога и човека у личности Христовој јесте загрљај спасења. Исус Христос је дошао у свет, постао једнак нама у свему осим по греху. У Њему су сједињене божанска и људска природа несливено, нераздељиво, непроменљиво и неразлучно. Ма колика љубав да је између две личности, рецимо супружника, та љубав не може једно другом даривати живот вечни, то може само Христос који нас уводи у Царство Небеско. Заблагодаривши Богомладенцу Христу на сваком дару, литургијска заједница при нашем храму се захвалила оцу Милићу на богонадахнутом предавању. Ђакон Ненад Срећковић