Category: СПЦ

У недељу 5. маја у порти Храма Светих Константина и Јелене у Ивањици након васкршње Литургије одржано је такмичење деце за најлепше ишарано васкршње јаје. Организатори овог такмичења били су Црквена општина ивањичка и Предшколска установа „Бајка“ из Ивањице. На десетине лепо ишараних јаја, које су донели малишани, украсила су овај најрадоснији хришћански празник. Идеја је била да деца, кроз труд и креативност, доживе дане уочи Васкрса и сам Празник над Празницима повезујући се као породица, али и искусивши здрав такмичарски дух међу другом децом, а све то у окриљу Цркве. Црквена општина ивањичка је за троје победника спремила вредне награде, а свако дете које је учествовало добило је лепу захвалницу са својим именом и презименом. парохијски ђакон ивањички Тихомир Костић

Богослужења која нас, у припремним данима, уводе у Васкрсење Христово, најпре нас уче и подсећају на Љубав Христову према људском роду која се показала у Жртви Његовој – у Страдању и Крсту. И заиста ове године је обитељ Манастира Вујан имала ту част и радост да предстојатељ на службама Великог Четвртка и Великог Петка буде Епископ жички Г. Јустин коме су саслуживали игуман манастира, архимандрит Сава (Илић) и архимандрит Дамјан (Цветковић). Певањем химни Владику и оце су из певнице пратили монаси ове Свете обитељи.  „Тебе Који се одеваш светлошћу као хаљином, скинувши с дрвета Јосиф с Никодимом, и видевши мртва, нага, непогребена, и предузев усрдни плач, ридајући говораше: Авај мени, преслатки Исусе! кога малопре сунце гледајући на Крсту обешена, тамом се заодену; и земља са страхом се потресаше, и завеса храма се раздираше. А ево сада видим Те, мене ради драговољно сишавшег у смрт. Како да Те погребем, Боже мој, и како плаштаницом да Те увијем? Којим ли рукама да се дотакнем нетљенога Тела Твога? Или које песме да отпевам исходу твоме, Милосрдни? Величам страдања твоја, песмословим и погребење твоје, са Васкрсењем, говорећи: Господе, слава Теби“. (Слава и сада на стиховње) Братија Манастира Вујан

У навечерје Великог четвртка служена је Света Тајна Јелеосвећења у Светосавском храму у Краљеву. Молитвом за исцељење од разних душевних и телесних болести началствовао је архимандрит Дамјан (Цветковић) уз саслужење братства храма. Велики број верног народа и деце присуствовали су овој молитви, посведочивши тако поверење у Бога као Лекара душа и тела наших.

На Велики четвртак, 04. априла 2024. Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин предстојао је литургијским сабрањем у Храму Светог Саве у Краљеву, уз саслужење братства храма и молитвено учешће верног народа. Сећајући се установљења Свете Евхаристије кроз догађај Тајне вечере у сионској горњици, призивом дејства Духа Светог кроз дивне речи евхаристијских молитава Светог Василија Великог, учествовали смо у спасоносном причешћивању Часним Телом и Крвљу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2024. године ПОРФИРИЈЕ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Када си сишао к смрти, Животе бесмртни,тада си умртвио ад блистањем Божанства,а када си умрле од праискони васкрсао,све силе небеске Ти клицаху:Животодавче, Христе Боже наш, слава Теби! Изговарајући смело и непоколебиво речи ове богонадахнуте химне, придружимо се светим праоцима, патријарсима, пророцима, апостолима, мученицима, преподобнима, праведницима, исповедницима и учитељима вере, као и свим анђелским хоровима, који данас на небесима славе свето и животодавно Васкрсење Господње! Похитајмо и ми са женама мироносицама ка празном гробу Христовом, да и ми чујемо речи анђеоске, испуњене непролазном радошћу: „Време плачу престаде; не плачитенего Васкрсење aпостолима јавите!” Ваистину, нестадоше сузе са лица оних који су били под влашћу смрти, испуњена је нада свих верујућих и утешена су срца оних који су туговали. „Нека се весели небо и нека се радује земља! Христос васкрсе и живот царује!” – победоносно одзвањају небом и земљом у векове векова благовествујуће речи светог Јована Златоуста, великог проповедника Цркве Васкрслога Христа. Драга наша децо духовна, све свештене књиге Старог и Новог Завета упућују на истину, истину о Васкрсењу. Богонадахнути псалмопојац Давид пророкује о страдању и Васкрсењу Христовом овим речима: „Колике си ми показао невоље многе и злеи повративши се оживео си меи из бездана земље опет си ме извео” (Пс. 70, 20). Велики старозаветни пророк Исаија, кога богоносни Оци Цркве с правом зову старозаветним јеванђелистом, унапред јасно види страдање и Васкрсење Христово и записује: „А он болести наше носи и немоћи наше узе на себе, а ми мишљасмо да је рањен, да га Бог бије и мучи. Али он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; казна беше на њему нашега мира ради и раном његовом ми се исцелисмо. […] И би метнут међу злочинце, а сâм носи грехе многих и за злочинце се моли” (Ис. 53, 4 – 5 и 12). Заједно са великим Исаијом, на тајанствен и задивљујући начин, и ми постајемо сведоци свега овога што се нас ради збило. И не само да смо сведоци него бивамо и учесници ове чудесне тајне славећи данас Празник над празницима. Зато се у овај велики и светли дан радујемо Истини, радујемо се јер је смрт побеђена у сусрету са Живим, Оваплоћеним Богом. Уосталом, није чудно што народ на нашем Југу Васкрс често назива Великдан, а у Грчкој Ламбри, што ће рећи Светли Дан. Све што чинимо добра ради, сваки труд, прегнуће и самопрегор, свака жртва, свака суза и сваки поднети бол добили су смисао у вечности тријумфом живота над смрћу, Васкрсењем Господњим. Ипак, и у ове сверадосне празничне дане сведоци смо да око нас одјекује неутешни плач мајки за пострадалом децом, деце за пострадалим родитељима, браћом и сестрама, женâ за изгинулим мужевима, и тај плач раздире груди припадникâ многих народа, а међу њима и нашега, српског народа. Насиље се врши и мимо ратова, јер у времену у којем живимо ни одсуство рата – а рат је, нажалост, вазда ту – није гарант истинског мира; злочини и насиље су постали део свакодневице. Жене, којима је Господ дао част да буду прве благовеснице Његовог Васкрсења, најчешће су жртве насиља. Кроз страдања женâ страдају и целе породице. Деца су, на жалост и срамоту света који се лицемерно хвали „демократијом” и „људским правима”, жртве злочинâ и у рату и у миру. Уза све то, ми људи смо све више безвољни и апатични, себични и равнодушни према туђој невољи, према страдању ближњих, па се с правом можемо запитати: није ли већ наступила гнусоба опустошења о којој говори свети пророк Данило? Другим речима, не живимо ли већ увелико не у такозваном постхришћанском свету већ у антихришћанском или, штавише, антихристовском свету, свету без вере, морала и начелâ? Човек данашњице вапи: Господе, зашто си нас оставио? Али, истом човеку данашњице Бог би могао да узврати питањем: Човече, зашто си оставио другог човека? Где је твој ближњи? Самим тим, где сам за тебе Ја, Творац, Спаситељ и једини вечни и прави Пријатељ и Добротвор твој? Син Божји Оваплоћени, Господ Исус Христос, Спаситељ и Избавитељ наш, Који је страдао за многе, за све, укључујући и оне који Га мрзе, и даље страда за нас кроз сва наша страдања. На свом крстоносном путу и ми, народ српски, носећи крст свој, носимо и Крст Христов. Понели смо га и у Првом светском рату када смо, у односу на број наших сународника, били међу највећим страдалницима света. Наш крстоносни ход се наставио и у Другом светском рату, када су, у злогласној и срамној Независној Држави Хрватској, прављени логори чак и за нашу децу у којима су деца умирала од глади, студени, болести и злостављања. Само су код нас, у окупираној Србији, под митраљеским мецима немачких нациста после школских часова умирале чете ђака у једном дану. Живот једног убице вредео је као сто наших живота. Страдали смо у сваком засеоку, селу, граду. Истинитост тога страдања нису морале да потврђују наметнуте аморалне резолуције: њих су сведочила сама страдања, без лажних сведока у лицу непосредних потомака и посредних следбеника извршилаца стварног геноцида. Као пастири словеснога стада Христовог, са жаљењем подсећамо све на чињеницу да је свет у коме живимо заборавио геноцид над српским народом у двадесетом столећу, као и у вековима који су му претходили. Свако друго брдо на местима где живе Срби својеврсна је Голгота. Теши нас и успокојава чињеница да припадамо народу који је у годинама мира, које су долазиле после страшних времена смрти, следећи Јеванђељу Васкрслога Христа на коме је утемељен, праштао дужницима својим, а са припадницима других народа желео и настојао да изгради бољу и заједничку будућност. Због тога данас снажно подижемо свој глас и указујемо на апсолутну неистину и покушај небивалог историјског ревизионизма, у коме се настоји да простом инверзијом српски народ, жртва вишеструких геноцида и етничког чишћења, буде проглашен за починиоца геноцида. Не умањујемо размере злочина у Сребреници, али,

ЈУСТИН ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЖИЧКИ Свим синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! У дане победе Живота над смрћу, када читав свет испуњава светлост Христовог Васкрсења, молимо се драга децо духовна, да Васкрсли Христос испуни домове наше и душе наше здрављем, миром и духовном радошћу, како бисмо врлином сведочили да смо ученици Његови. Опраштајући све једни другима Васкрсењем, ускликнимо победним поздравом: ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! У Краљеву о Васкрсу, лета Господњег 2024.

„Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вере ће спасти болесника и подигнуће га Господ; и ако је грех учинио, опростиће му се.“ (Јак 5, 14-15) На Велику среду, 1. маја 2024. године, у Храму Преображења Господњег на Златибору, служена је Света Тајна Јелеосвећења.                                                Богослужењем је началствовао настојатељ Манастира Увац протосинђел Урош (Васиљевић). Саслуживали су: протојереји Дејан Војисављевић и Давид Селаковић, протонамесници Петар Лазић и Милан Мијаиловић, јереји Марко Денић и Јован Стојковић, као и ђакон Ненад Срећковић.                                                                                                             Свештеници су принели молитве Господу за исцелење душе и тела како присутних, тако и оних болесних који нису могли приступити овом сабрању.                                         По завршетку Свете Тајне присутнима се обратио јереј Марко Денић, парох сирогојнски, беседећи о благодатним даровима Свете Тајне Јелеосвећења, након чега је верном народу подељено освећено уље и брашно.                               Ђакон Ненад Срећковић

У шесту недељу Великог поста, а на славу Храма Васкрсења Лазаревог у Жичи, Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички Г. Јустин уз саслужење Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, протојереја-ставрофора Станоја Лазаревића, протојереја-ставрофора Милојка Дробњака, старешине Храма Светог Саве у Краљеву протојереја Дејана Марковића, старешине храма у Жичи протојереја Драгана Глигића, протојереја Милоша Станисављевића и ђакона Стефана Симића. У присуству великог броја верног народа, а нарочито деце, Епископ Јустин је беседио на тему прочитане перикопе Светог Јеванђеља о Лазаревом Васкрсењу које је најава Васкрсења Господа нашега Исуса Христа. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. На крају Свете Литургије пререзан је славски колач, а Владика Јустин је честитао славу свештенству и верном народу. По завршетку Литургије у порти храма приређена је пригодна трпеза на којој је протојереј Драган Глигић заблагодарио Владики Јустину на доласку и евхаристијском приносу. Чтец Петар Ђерковић

Дана 28. априла 2024. када наша Црква прославља празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Његовом Преосвештенству саслуживали су: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина храма у Врњачкој Бањи протојереј Часлав Јовановић, протојереји Жарко Дончић и Радош Младеновић, протонамесник Радован Ђорђевић, јереј Слободан Глишовић, ђакони Стефан Симић и Марко Прокић. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић. Велика се благодат и духовна радост данас излила на верни народ Врњачке Бање због посете нашег Архијереја на овај велики празник. Преосвећени Владика се након прочитаног Јеванђеља обратио верном народу пригодном беседом, почевши је речима о славном догађају у Витанији када је Господ васкрсао Четвородневног Лазара и показао свима нама пут у свеопште Васкрсење. Господ након што је васкрсао Лазара полази у Јерусалим у највећу мисију за род људски. Долази смирен и кротак јашући на магарету, а деца и народ Му клицаше и поздрављаху Га. Владика је нагласио колико је битна предстојећа Велика недеља, јер су се највећи догађаји везани за домострој нашега спасења управо збили у тој страдалној недељи. – Ми, као следбеници Христови, да бисмо разумели зашто Господ страда, морамо ову недељу управо да посветимо себи, да се кроз пост, слушање Јеванђеља и молитву, уподобимо самом Господу, рекао је Владика Јустин. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Велики број сабраног народа и деце су приступили Светој Тајни Причешћа, што је употпунило данашњу празничну радост. Ђакон Марко Прокић

Уочи празника Цвети, када прослављамо Господа који је васкрсао четвородневног Лазара а затим победоносно и смирено ушао у Јерусалим, порта Храма Светог Саве у Краљеву била је испуњена верним народом и великим бројем деце која су радосних срца и озарених лица учествовала у трократној литији која је извршена. У наставку је служено празнично вечерње богослужење са дечијим рецитацијама на крају. Након богослужења у дворишту храма је настављена радосна игра деце која најбоље сведочи тајну овог и сутрашњег празника.