Category: СПЦ

У недељу, 19. маја 2024. прослава храмовне и градске славе у Бајиној Башти  започела је Светом Архијерејском Литургијом у новом Храму Преноса моштију Светог Саве Српског. Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин је овде први пут помињан у јектенијама и возгласима са новим високим архијерејским чином, на радост свештенства и верног народа који су присуствовали овом историјском чину и дану. Овом приликом, освештан је и споменик Патријарху Павлу који се налази са олтарске стране овог храма. Гледајући на град, он благосиља Бајину Башту и народ који живи у овом граду, као што је некада пролазио овим путем као монах Манастира Раче.  Његовом Високопреосвештенству саслуживали су Архијерејски намесник рачански протојереј ставрофор Милинко Лукић, игуман Манастира Рача протосинђел Герман (Авакумовић), протојереј Горан Милинковић, протојереј Владимир Васиљевић, протојереј-ставрофор Милан Живановић, Архијерејски намесник  из Антверпена (Белгија), прањански парох протојереј Војислав Рисимовић, протојереј Александар Јевтић, парох краљевачки, протојереј Владимир Малешевић, протојереј Боро Ћутило, чајетински парох протонамесник Петар Лазић, протонамесник Мирко Крупниковић, као и ђакони Стефан Симић и Милан Попадић. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, са студентима теологије и богословцима. На Малом входу, дугогодишњи парох бајинобаштански и свештеник који се старао о изградњи овог храма од самог почетка, протојереј Горан Милинковић, одликован је у чином протојереја–ставрофора. За свој несебичан труд у градњи и неуморно прегалаштво награђен је овим високим чином. Након прочитаног Јеванђеља, Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин се верном народу обратио срдачном беседом – најпре говорећи о мироносицама, чији спомен наша Света Црква обележава у трећу недељу по Васкрсењу и о значају који су те жене – први сведоци Васкрсења Господњег имале у нашој Светој Цркви. Оне су чак и пре апостола имале искуство Христовог Васкрсења, те су ову радосну вест пренеле апостолима и Петру. Високопреосвећени се затим осврнуо и на празник Преноса моштију Светог Саве Српског, испричавши укратко о самом настанку овог празника. Он је установљен након што се Свети Сава упокојио у Великом Трнову 1236. године, где су његове мошти и биле положене. Након годину дана, на молбу Светог краља Владислава, његове Свете мошти бивају донете у Србију и положене у унапред припремљен кивот у Манастиру Милешеви. Ово је место због тога постало место сабирања и место где се изливају молитва и утеха. Нарочито се то показало за време великих невоља, какво је било петовековно ропство. На крају беседе, Високопреосвећени је са присутним верницима поделио своје искуство доласка на трон жичких Епископа, те своје сусрете са грађевинским одбором који је био одређен за изградњу ове, сад већ велелепне цркве. Када је пре десет година видео колики је простор одређен за храм, предложио је да се његове димензије смање, сматравши да је предвиђена Црква превелики залогај за мали град од неколико хиљада становника. Међутим, након две недеље, видевши чврсту решеност чланова грађевинског одбора, прихватио је и благословио њихову жељу и намеру да се од димензија храма не одустаје. Ту се још једном поновило да је глас народа – глас Божији. Од тада, како каже Високопреосвећени, годинама прати и радује се како расте овај велелепни храм. Заблагодаривши Богу што му је ставио у срце мисао да послуша вољу народа, Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит жички  је похвалио труд свештенства и народа око постављања новоосвештани споменика блаженопочившег Патријарха Павла, рекавши да уз његов споменик и околне школе и институције, овај простор око храма ће постати трг и центар збивања у Бајиној Башти. Топла беседа је завршена срдачним речима Високопреосвећеног: „Бајину Башту сам увек волео, а сада је волим највише“. На крају Литургије је у ред Црквених добротвора уврштен господин Бранко Митровић за свој труд и љубав коју је показао приликом градње наше храма. У наставку, за присутне је и овог недељног јутра био припремљен културно-уметнички програм у коме су учешће узели ансамбли наших културно уметничких друштава. Током трпезе љубави, Његовом Високопреосвештенству се обратио и протојереј Владимир Малешевић који је задужен да се стара о даљој изградњи храма. У срдачној беседи, он се најпре захвалио Архијереју за долазак у Бајину Башту и литургијско прослављање овог свечаног празника, а затим и за љубав коју гаји према нашем граду. Овом приликом је и председници општине Весни Ђурић у име Црквене општине бајинобаштанске уручена славска икона Светог Саве, јер је прослава Преноса моштију Светог Саве постала крсна слава наше општине. Након литургијског прослављања и трпезе љубави, прослава нашег дивног светитеља се наставила. У вечерњим сатима је приређен програм Светом Сави у част. Најпре је у сали биоскопа „Влаја“ приређена промоција књиге Драгана Јемуовића Перивој Пресвете Богородице. У овој књизи аутор је сабрао информације са својих многобројних путовања на Свету Гору Атонску и направио јединствену базу података, која може користити свима који су заинтересовани. Све то је обојено причама о начину живота, гостопримству необичних становника овог полуострва. Након промоције књиге, настављен је програм и присутни су имали прилику да погледају филм Небеско, ауторско остварење режисера Мариа Гламазића. Овај филм је на оригиналан и поетски начин приказао сегменте наше историје и духовно наслеђе светородне лозе Немањића, које је уобличило и наше духовно искуство данас. Прослава наше крсне славе је организована уз помоћ Општине Бајина Башта, општинских институција – Спортско-туристичког центра, Установе „Култура“, Народне библиотеке „Милош Требињац“ и великог броја привредника и других људи добре воље, који су давши свој допринос и труд омогућили да се име Светог Саве прослави на торжествен начин. Иако је градња храма и даље у току и захтева још пажње, труда и љубави, надамо се да смо успели да започнемо дело достојно великог имена Светога Саве Српског, а на част и радост и чувара Његовог жичког Архиепископског трона Г. Јустина. Градећи ову велелепну светињу, уздамо се у то да ће нам милостиви Бог подарити и снаге и љубави да наставимо и изграђивање црквене заједнице око овог храма. Надамо се да ће овај храм на најбољи начин наставити да сабира све наше суграђане и верни народ са разних страна, да ће сви они који дођу у нашу Бајину Башту и у ову предивну светињу пожелети да време траје дуже и да ће изговорити Петрове речи са Тавора: „Добро нам је овде бити“ (Мт 17,4). Вероучитељ Ненад Зекавица

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве Саопштење за јавност са редовног заседања одржаног у Храму Светог Саве у Београду од 14. до 18. маја 2024. године Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у 2024. години, уместо првобитно најављеног свечаног отварања у Великој лаври Пећкој Патријаршији, – историјском, осмовековном седишту Архиепископâ и Патријараха српских, – услед понижавајуће и срамне одлуке приштинских власти да Његовој Светости Патријарху српском Г. Порфирију и архијерејима Српске Православне Цркве забране и онемогуће улазак на територију Косова и Метохије, отпочело је саборном архијерејском Литургијом и призивом Светога Духа у Спомен-храму Светог Саве на Врачару у уторак, 14. маја 2024. године. Литургијским сабрањем је началствовао Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије, уз саслужење присутних архијереја Српске Цркве из отаџбине и расејања, као и свих викарних архијереја. Истог дана, у крипти Спомен-храма Светог Саве, под сводовима параклиса посвећеног косовском мученику Кнезу Лазару, под председништвом Његове Светости и уз учешће епархијских архијереја Српске Православне Цркве изузев Епископа канадског Митрофана, одсутног из здравствених разлога, Сабор је отпочео са радом. На почетку прве радне седнице, Његова Светост Патријарх се обратио присутним епископима поздравним словом, пуним васкршње радости, али уједно и у контексту непријатних догађаја од претходног дана. Овим поводом, већ са свог првог заседања, Сабор је издао саопштење, апелујући на све међународне органе на Косову и Метохији да учине све што до њих стоји да се престане са флагрантним кршењем људских права и основних слобода српског народа. Сабор сматра да питање Косова и Метохије представља најважније питање о којем је Сабор расправљао јер је наша Црква са својим народом на мученичком Косову и Метохији годинама изложена великим притисцима, нападима и неизвесној будућности. Стога и овом приликом дајемо подршку Епархији рашко-призренској, која, заједно са ставропигијалним патријаршијским манастиром у Пећи, представља чврст ослонац нашем народу и његовом опстанку. Са највећом забринутошћу констатујемо да данас косовске власти несумњиво иду у правцу негирања основних права нашег народа и Цркве, а све у циљу изградње етничког албанског друштва. Због оваквог стања Сабор остаје при свом досадашњем једнодушном ставу да се проблеми на Косову и Метохији морају решавати искључиво дијалогом, заснованим на поштовању Резолуције 1244 Савета безбедности УН и међународним повељама које гарантују очување суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије на овом простору.   Иако наша Црква није директно укључена у политички дијалог између Београда и Приштине, ми не можемо да равнодушно посматрамо све тежи развој догађајâ и с правом очекујемо да наши ставови и забринутост за наш верни народ и светиње буду уважени у овом процесу. У том контексту, поред успостављања функционалне Заједнице српских општина, посебно треба појачати институционалну и безбедносну заштиту наших светиња у форми посебног механизма заштите у складу са неким од постојећих модела у Европи и на основу досадашњих одредби, које се, нажалост, све чешће од стране Приштине не поштују и не примењују. Таква врста заштите треба да очува правни положај, имовинска права наше Цркве и слободу вероисповести. У истом духу настављен је рад и наредног дана заседања Сабора, када је посебна пажња посвећена теми страдања нашег народа и његовој борби за очување духовног, културног и националног идентитета, али и пуке егзистенције, како данас тако и у другим историјским тренуцима. Рак-рана српског народа – Косово и Метохија, али и Јасеновац и остала стратишта и губилишта у такозваној НДХ и другде, а у наше дане и Сребреница – стални су ”жалац у телу” наше Цркве. Због тога Црква и данас диже свој глас и изнова указује на неистине, у домаћем и глобалном јавном простору, чији је циљ историјски ревизионизам којим би се дао легитимитет небивалој историјској инверзији. Сходно њој, православни Срби, жртве вишекратних геноцида и етничког чишћења, треба да буду проглашени не само за злочинце него и за извршитеље геноцида. На Сабору су саслушани и анализирани извештаји о раду Светог Архијерејског Синода, епархијских архијереја, Великог црквеног суда, Патријаршијског управног одбора, Патријаршијске библиотеке, Музеја и Архива Српске Православне Цркве, добротворне фондације „Човекољубље“ и других фондација, установа и служби Српске Православне Цркве у току претходне године. Сабор је са очинском пажњом и бригом разматрао могућности унапређења духовног живота и организације наше Цркве у иностранству. У том духу, формиране су четири нове епархије у Европи. Поделом Епархије британско-скандинавске формиране су Епархија скандинавска са седиштем у Стокхолму, чији епархијски архијереј ће бити досадашњи епископ британско-скандинавски Доситеј, и Епархија британско-ирска са седиштем у Лондону, за чијег архијереја је изабран досадашњи викар Његове Светости епископ јегарски Нектарије. Поделом досадашње Аустријско-швајцарске епархије формиране су Епархија аустријска са седиштем у Бечу, којом ће до даљњег администрирати Епископ бачки  Иринеј, и Епархија швајцарска са седиштем у Цириху, за чијег је епископа изабран досадашњи епископ аустријско-швајцарски Андреј. Такође, Сабор је одобрио нове статуте за наше епархије на тлу САД. Сабор је, исто тако, одобрио нови статут Епархије диселдорфске и немачке. Сабор је, даље, сагледао пастирске и мисијске потребе и размотрио предлоге једног броја архијереја за избор и додељивање викарних епископа њиховим епархијама. Тим поводом Сабор је изабрао четири нова епископа: за викарне епископе Његове Светости изабрани су архимандрит Тихон (Ракићевић), настојатељ манастира Студенице, са титулом епископ моравички, и јеромонах Никон (Цвјетићанин), сабрат манастира Ковиља (Епархија бачка), са титулом епископ јенопољски; за викара митрополита црногорско-приморског изабран је протосинђел Пајсије (Ђерковић), настојатељ Цетињског манастира, са титулом епископ диоклијски; најзад, за викара епископа новограчаничко-средњезападноамеричког изабран је архимандрит Серафим (Балтић), клирик ове епархије, са титулом епископ костајнички. Сабор се бавио и темом организације наше помесне Цркве, као и изменама и допунама одредаба Устава СПЦ које се тичу титулатуре епархијских архијереја. Посебну пажњу Сабор је посветио анализи стања и проблемâ црквене просвете, размотривши положај српских православних богословија, планове и програме истих, и начине и могућности њиховог унапређења. У ту сврху формирана је посебна саборска комисија. Овом приликом су за ректоре богословија Светог Кирила и Методија, привремено у Нишу, и Светог Петра Цетињског на Цетињу изабрани досадашњи вршиоци дужности ректора ових школа: протојереј Дејан Крстић за ректора нишке и протојереј Благоје Рајковић за ректора цетињске богословије. Сабор је, такође, посветио пажњу и духовним и геополитичким последицама ратних сукоба у Украјини и у Палестини. Овим поводом Сабор поново диже свој глас у заштиту обесправљених, гладних и прогнаних невиних жртава, апелујући на релевантне међународне институције да

Свечана прослава славе града и храма започела је вечерњим богослужењем са петохлебницом у новом Храму Преноса моштију Светог Саве Српског. Овим богослужењем началствовао је игуман Манастира Раче протосинђел Герман (Авакумовић), а саслуживали су му свештеник из Бачеваца Сретен Тадић и парох кремански јереј Александар Ђуричић. Након вечерње са петохлебницом велики број верника је кренуо у литију градским улицама. Како је крсни ход водио ка Храму Светог пророка Илије, у порти овог храма је извршен помен преминулим ктиторима, од којих неки и почивају на овом Светом месту, као и преминулим свештеницима који су своје пастирске дане провели са верним народом Бајине Баште. Након помена, литија је наставила да се креће градским улицама ка градском тргу где је читано Свето Еванђеље и кропљен верни народ, а затим низ главну улицу, пењући се ка Храму Светог Саве – Светосавском улицом.  Тиме је крсни ход завршен, а сабрани верници су у наставку имали прилику да предахну и уз послужење уживају у богатом културно-уметничком програму за који су се побринула наша два Културно уметничка друштва – ‘’Миленко Топаловић’’ и ‘’Јелек’’. Динамичним играма фолклорци су нас пренели у неке заборављене просторе и време чије било и даље одјекује у сваком од нас. Поред њих, програм је обогаћен наступом глумца Аврама Цветковића, који је маестрално изговорио беседу Светог Саве и беседу „Србине, брате“. Ипак, срца публике освојили су наши најмлађи суграђани. Велики број деце је учествовао у наступима фолклорних секција наших КУД-ова, а поред њих ту су били и Нина Павловић која је својим прелепим гласом отворила културни програм, као и Јован Јаковљевић који је својом песмом о Светом Сави дирнуо све присутне. Његова песма била је уједно и увод за проглашење и доделу награда најбољим ученицима основних и средњих школа наше општине. Поводом празника и славе града и храма за ученике веронауке је организован литерарни и ликовни конкурс на који су одазвао велики број наших ђака, те је жири имао нимало лак задатак да од неколико стотина пристиглих радова изабере оне најбоље. Након доделе награда најбољима, присутни су позвани да на платоу испред храма погледају велики број изложених радова. Највећи утисак на овогодишњем конкурсу представља изузетан одзив и заинтересованост наше деце да се на ликовни или књижевни начин изразе о оним духовним питањима и димензијама нашег постојања цртајући и пишући о Пасхи или о томе што је Свети Сава учинио и даље чини за нас.     Након доделе награда и обиља дечије радости и искрених осмеха, присутној публици се милозвучним тоновима представила и група „Нектарија“ из Ваљева, која изводи духовну музику. Речи песмама и начин извођења представљали су диван призор да се навечерје славе прослави и да се уједно окрепимо и припремимо за торжествену архијерејску литургијску прославу храмовне славе и славе општине Бајина Башта. Вероучитељ Ненад Зекавица

Дана 19/6. маја Црква Преноса моштију Светог Саве у Вранешима прославила је храмовну славу. Прослава празника отпочела је свечано Светом Литургијом којом је началствовао Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић уз саслужење архијерејског намесника моравичког протојереја-ставрофора Гмитра Милуновића, протојереја-ставрофора Станоја Лазаревића, протојереја Драгана Тубе, јереја Милана Костића и старешине храма протонамесника Александра Тимотијевића. Велики број верног народа сабрао се у свом храму да прослави свога заштитника и узме учешћа у Светој Чаши Тела и Крви Господње. У својој беседи Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић истакао је величину лика светитеља Саве и његов значај за нас Србе, као и уопште значај славе у нашем народу. Такође, нагласио је да је од изузетне важности за нас православне хришћане да се сабирамо у својим храмовима и да уважавамо своје свештенике који у име Епископа, који је икона самога Христа, приносе жртву благодарења Господу. Након заамвоне молитве пререзан је славски колач и освећено жито, након чега је уследила трпеза љубави. Овом приликом је председник Црквеног одбора господин Иван Лазовић уручио захвалнице приложницима који су својим несебичним залагањем помогли своју цркву. протонамесник Александар Тимотијевић а

У  Томину суботу, 18. маја, када наша Света Црква прославља Свету великомученицу Ирину, благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г.  Јустина освећени су крстови за нови Храм Сретења Господњег који се гради у месту Ушће, поред самог ушћа реке Студенице у Ибар, на понос и дику верујућег народа парохије ушћанске. Архијерејски намесник студенички протојереј Данило Петровић уз саслужење протојереја Жељка Филиповића (пароха из Чукојевца), протојереја Часлава Ристића (пароха из Врдила), јереја Николе Ћурчића (пароха из Рашке), јереја Бранка Росића (пароха из Јошаничке Бање) и ђакона Милоша Јанковића благосиљао је нова крсна знамења која ће красити куполу храма и звоника. Молитвено су присуствовали и данашњи домаћин, парох ушћански јереј Милован Крупниковић, богољубиво монаштво из Манастира Студенице, начелник Рашког округа г. Стефан Аџић, представници Општине Краљево и многобројни народ. Своју беседу Архијерејски намесник студенички протојереј Данило Петровић започео је у духу празника Васкрсења Христовог речима: „Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему“  ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Преносећи Вам благослов Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина благодаран сам Богу што имам прилику да заједно са вама учествујем у овом богоугодном делу освећења и постављања нових крстова који ће красити овај храм, у коме ћете се окупљати најпре на Светим Литургијама, а потом и за најрадосније празнике ваших крсних слава, крштења и венчања. Нека овај храм буде понос ове парохије, а уточиште сваком православном хришћанину који га буде посетио.“ Након беседе, КУД из Ушћа са својим најмлађим члановима улепшао је данашњу свечаност, након чега је уследило постављање крстова, а по завршетку уприличена је трпеза љубави и послужење за све присутне.                                                                                     Парохијски ђакон Милош Јанковић

Суочени са потпуним безакоњем које aктуелна власт у Приштини спроводи према Српској Православној Цркви и српском православном народу, овога пута ограничавајући слободу кретања самом поглавару Српске Православне Цркве, Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Господину Порфирију и српским архијерејима, онемогућавајући им на потпуно противправан начин, заправо насиљем, да служењем Божанствене службе отпочну редовно годишње заседање Светог Архијерејског Сабора у манастиру Пећка Патријаршија, где то чине од прве половине 14. столећа и доба Светог патријарха Јоаникија Другог, Свети Архијерејски Сабор пред целим цивилизованим светом, а посебно пред хришћанима, сведочи да српски народ и његова Српска Православна Црква на Косову и Метохији живе у потпуној правној, што значи егзистенцијалној, несугурности. То што је поглавару Српске Православне Цркве онемогућено да оде у Пећку Патријаршију је као да папи буде забрањено да оде у Ватикан или поглавару Цркве Енглеске у катедралу у Кентерберију. Ми архијереји, сабирамо се једном годишње из целог света, са свих континената, пролазимо многобројне границе без проблема, осим када треба да дођемо на Косово и Метохију, своје духовно огњиште. Ово безакоње учињено пред лицем света у часу када се власт у Приштини нада пријему у Савет Европе, бледа је слика онога што тамошња власт свакодневно чини српском народу који живи на свом вековном животном простору, на Косову и у Метохији најмање миленијум и по, о чему живо сведоче древни манастири и цркве, гробови, фреске и иконе непроцењиве вредности. Стога Свети Архијерејски Сабор указује свим одговорним међународним чиниоцима који имају могућност да утичу на приштинске власти да су овим актом грубо показале да за Патријарха српског, епископе, свештенство и верни народ Српске Православне Цркве на простору Косова и Метохије не важе међународно признате и општеобавезујуће одредбе Универзалне декларације Уједињених нација о људским правима, Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, Међународног пакта о грађанским и политичким правима и других конвенција које сваком човеку, па и Патријарху српском, архијерејима, свештеницима и верницима Српске Православне Цркве, непосредно гарантују право на слободу кретања, право на слободу мисли, савести и вероисповести, право на слободу мирног окупљања и друга зајемчена људска права и слободе. Позивамо такође православни и сав хришћански свет и његове духовне вође да се молитвом и другим начинима заузму за поштовање наших верских права. Српска Православна Црква никада није била, није ни сада, а засигурно ни убудуће неће бити политичка институција већ јесте и остаје духовна Мајка православних Срба која своју духовну мисију неометано врши у државама широм света. Српска Православна Црква ни у Републици Србији ни у другим државама нема статус државне Цркве или политичке организације и зато се на њу не могу примењивати политичка мерила. Актуелне власти у Приштини су класичном злоупотребом права и подривањем темеља владавине права, у данима када православни хришћани прослављају Васкрсење Христово, покушале да понизе Српску Православну Цркву и да међу косовско-метохијске Србе унесу нове страхове и зебње не би ли их принудили да напусте своје светиње и домове. Српска Православна Црква је свуда, а посебно на Косову и Метохији посведочила, а и данас сведочи да остаје са својим народом без обзира на насиље које се систематски и некажњено спроводи над православним Србима деценијама, а посебно од 1999. године до данас. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на челу са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Порфиријем апелује на међународне органе на Косову и Метохији да учине све што до њих стоји да се престане са флагрантним кршењем људских права и основних слобода српског народа. Патријарх српски и архијереји Српске Православне Цркве остају са својим народом на Косову и Метохији. Извор: СПЦ

На Побусани понедељак, 13. маја 2024. године, када Света Православна Црква слави спомен на Светог апостола Јакова Заведејевог, свештенство гружанског намесништва сабрало се у Hраму Светог пророка Илије у Книћу и приступило Светој Тајни Исповести и Причешћа. Исповедник је био прота у пензији, Чедомир Дамљановић. После Свете Тајне Исповести служена је Света Литургија, коју је служио протојереј Марко Мирковић, парох у Рамаћи. За певницом су били: парох закутски протојереј Александар Тодоровић и парох честински јереј Младен Стевановић. Пригодну беседу је изговорио јереј Синиша Јовановић, парох гривачки. Он је нагласио потребу константног литургијског живота, исповедања и причешћивања. Вера савременог човека је често поистовећена са традицијом, обичајима и повременим учешћем у богослужењима. Имајући у виду човекољубље и трпљење Божије, свима је потребно да у вери узрастамо и духовно сазревамо, да се украшавамо врлинама, испуњавамо Закон Божији и приступамо Светој Чаши. Ово је основа православног живљења и исповедања, рекао је о. Синиша. Домаћин овог сабрања био је протојереј Драган Вучићевић, парох книћки, који је братски угостио свештенство на трпези љубави. Овим поводом сви су имали прилику да размене искуства из свакодневне пастирске праксе. парох гунцатски, јереј Милан Шишовић

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је отпочео 14. маја 2024. године светом архијерејском Литургијом којом је, у Спомен храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова, началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење отачаствених архијереја.  – Браћо архијереји, браћо и сестре, као што смо чули у дивној беседи владике Игњатија да све има своје извориште и свој почетак и да се све враћа светој Литургији, да је она почетак и циљ нашег живота, тако и ми архијереји сабрани са свих страна света овде, у заветном храму Светог Саве, светом Литургијом смо започели Свети Архијерејски Сабор – истакао је патријарх Порфирије и нагласио: – Свету Литургију би требало данас, као што сви знате, да служимо у Пећкој Патријаршији, али актуелне власти у Приштини нису дозволиле да уђемо у Пећку Патријаршију. Затворили су административну линију и врата Пећке Патријаршије за нас. Међутим, ми знамо да као што све бива по промислу Божјем, по вољи Божјој, и то није без неког смисла. Исто тако знамо, нарочито у ове дане, да у Христу нема пораза, да је Он својим Васкрсењем показујући љубав према нама људима, према Цркви својој, потврдио и показао да је у Њему свака победа и зато смо сигурни да ће се врата Пећке Патријаршије пре или касније по промислу Божјем отворити не само за нас него за сваког човека, за све људе добре воље. – Браћо и сестре, Црква је Тело Христово, такође смо то чули у беседи владике Игњатија, и све што ради један тиче се и другога. Тако и ми архијереји смо сабрани да пре свега у љубави, јединству и међусобном разумевању, благодаћу Божјом, како и каже молитва коју смо прочитали, чинимо оно што је најбоље за спасење народа Божјег. Стога су молитве ваше не само добродошле него и неопходне. Молимо вас да се молите да и овај Сабор, као и сваки до сада, прође у миру и љубави, а да послужи изграђивању Тела Христовог. Христос Васкрсе! – закључио је патријарх Порфирије. *** На основу члана 59 Устава Српске Православне Цркве, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је сазвао Свети Архијерејски Сабор у његово редовно заседање које требало да свечано почне данас саборном светом Литургијом са Призивом Духа Светог у храму Светих Апостола у ставропигијалној лаври Пећкој Патријаршији. Међутим, услед скандалозне одлуке приштинских власти да забране улазак Патријарху српском и отачаственим архијерејима на Косово у Метохију света Литургија и чин Призива Духа Светог служени су јутрос у храму Светог Саве на Врачару. Радни део највишег јерархијског, црквено-законодавног и црквено-судског тела Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и уз учешће високопреосвећене и преосвећене господе епархијских архијереја, започеће данас у крипти Спомен храма Светог Саве на Врачару. По процедури одређеној Пословником о раду, заседање почиње усвајањем дневног реда који чине приспели предмети достављени од стране Светог Архијерејског Синода, а наставља се разматрањем извештаја о архипастирском раду свих епархијских архијереја, централних црквених тела, органа и завода. На крају заседања Сабор ће о свом раду издати саопштење за јавност. Извор: СПЦ

У недељу, 12. маја 2024.г. када наша Света Православна Црква слави Светог Василија Острошког, у Атеници је одржана манифестација „Атеничко врело“. Манифестација је започела у 15 часова на Атеничком врелу одавањем почасти пострадалим Атеничанима кроз све епохе наше борбе за ослобођење од туђинске власти. Други део који је предвиђен да се одржи у порти Храма Свете великомученице Марине са почетком у 16 часова, због опасности кише одржан је у ОШ „Свети Сава“. Посебну пажњу је привукао културно-уметнички програм као спој ликовне и лирске уметности, фолклорне, хорске и гусларске изведбе. Духовно предавање протојереја Александра Јевтића на тему „Смисао живота пред изазовима савременог света“ представљало је круну нашег сабрања. Учесници програма – ученици и наставници ОШ ,,Свети Сава“, чланови гусларског друштва ,,Танаско Рајић“, полазници фолклорне групе под уметничким вођством Младена Ристановића, хор при Храму Свете великомученице Марине ,,Слово љубве“. Организатор Центар за неговање традиције Чачак, суорганизатори Месна заједница Атеница, Српска православна црквена општина Атеница и ОШ ,,Свети Сава“ Атеница. Покровитељ град Чачак. Братство храма Фотографије: Центар за неговање традиције Чачак

Прослава храмовне славе у Кованлуку започела је свечано у суботу 11. маја празничним бденијем, које је служио протојереј Радоја Сандо, а саслуживао му је ђакон Горан Вукчевић, уз присуство краљевачког и ариљског свештенства. У недељу, 12. маја 2024. године, реке људи притицале су Храму Светога Василија, у молитви угоднику Божијем, дочекујући свога Пастира Епископа Јустина, који је служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење краљевачких старешина. Лепоти богослужења су својим појањем допринели појци Храма Светога Саве, као и појци Храма Светога Василија Острошког. На Литургији су били присутни представници града Краљева, као и велики број верног народа. Посебну радост овоме сабрању придодали су надражи гости, деца. Епископ Јустин је беседу започео освртом на речи Светог апостола Томе: „Нећу веровати док не додирнем ране Његове од клинова и док не метнем руку своју у ребра Његова“. Истакао је да апостол Тома није показао обично неверовање, јер онај који не верује је далеко од било ког истраживања и од било какве воље да испита да ли је то тако као што се говори. Онога тренутка када му се Господ обратио, Тома је испитао да су стварне ране на рукама и ребрима Господњим, па је узвикнуо: „Господ мој и Бог мој!“  Владика нас је подсетио на великог угодника Божијег, Светог Василија, који је дао завет да ће остати веран Господу Богу до своје смрти. Тако је спознао Ко је истински Бог, као и то шта је Васкрсли Господ учинио за нас. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ.  У наставку Свете Литургије принесени су и освећени славски колач и жито, а након тога прослава је настављена трпезом љубави. На вечерњем богослужењу, које је било у 17 часова, прочитан је Акатист Светоме Василију. Овако је завршена прослава храмовне славе и велике свечаности уз подсећање на Владикине речи: Господ не брани да испитујемо, али не само умом, него да припремамо срце своје љубављу. Марко Јоргић, наставник верске наставе