Category: СПЦ

ЈУСТИН ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП И МИТРОПОЛИТ ЖИЧКИ Свим синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке честитамо Божић, празник мира, љубави, слоге и заједништва! Молитвено вам желимо драги наши верни, да сви у душама својим и у домовима својим чујемо Архангелску благовест, коју су чули пастири у витлејемској ноћи: „Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову.“(Лк. 2, 10-11) Спас наш, Богомладенац Христос, нека благослови наступајуће Ново 2025. лето милости Господње и нека домове наше испуни, здрављем, миром, радошћу и сваким духовним даром, како бисмо, препознајући једни друге по љубави, сви заједно клицали: МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Ваш молитвеник пред колевком Богомладенца Христа, АРХИЕПИСКОП И МИТРОПОЛИТ ЖИЧКИ ЈУСТИН

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВАСВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ О БОЖИЋУ 2024. ГОДИНЕ ПОРФИРИЈЕ ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМ СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ СВЕРАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! Драга наша децо духовна, Данас, сабрани на светој Литургији, прослављамо Рођење Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, Онога Који је „ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса, оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек”. У радости духовној прослављамо Догађај који је толико велик да је поделио историју људског рода на два дела! Овај Догађај свети Максим Исповедник назива циљем творачког чина Божјег, – Тајном Христовом, сједињењем Бога и творевине у Личности Сина Божјег Који је постао човек, – што можемо разумети једино ако имамо у виду да створени свет не може постојати вечно без јединства са Богом Творцем. Зашто? Пре свега зато што је, по речима светог Атанасија Великог, природа творевине – некадашње небиће, односно што је она смртна. Да би створена природа превазишла смрт и постојала вечно, мора да буде у заједници са самим Извором живота, са Тројичним Богом, Јединим по природи Вечним и Нествореним. У ту заједницу смо сви ми људи, једном и за свагда, уведени када је, пре двадесет столећа, благовољењем Бога Оца и садејством Духа Светога, Син Божји Јединородни сишао у историју људску, у „долину плача”, да би се, у крајњем смирењу, очовечио и у малој Витлејемској пећини родио као Дете. Приклонивши небеса земљи, подарио нам је нераскидиву заједницу са Богом. Беспочетни, бесмртни и савршени Бог унижава Себе и поистовећује се са нама, са Својом творевином, и примајући оно што је неупоредиво мање од Њега дарује нам оно што је неупоредиво узвишеније и савршеније од нас. Надумна љубав Божја, промишљајући о вечном човековом назначењу, по благовољењу Свете Тројице хтела је да створени свет буде исцељен и спасен у Богочовеку Христу. О дубино богатства и премудрости Божје! Вечност је загрлила пролазно, нестворено се нераскидиво сјединило са створеним, бесмртност је исцелила смртно. Једном речју, Бог је постао човек да би човек био обожен, да би постао богочовек по благодати. Свако од нас, браћо и сестре, нека данас своје срце загреје пламеном који је грејао новорођеног Богомладенца, а од свога дома, радошћу породичног окупљања, начини Витлејемску пећину! Истовремено ми, који празнујемо у миру, не смемо заборавити оне који страдају, тугују и ове дане радости проводе прогнани из својих домова, понављајући тако судбину Богомладенца Христа, већ у најранијем детињству прогнаника, који је, заједно са Својом Пресветом и Пречистом Мајком и праведним Јосифом Обручником, морао да бежи у Египат пред тиранином Иродом. Исти тај Богомладенац и данас, не само метафорички него и стварно, бивајући носилац пуне људске природе, дели изгнанство, тугу и страдање свих невољника на земаљској кугли. Видимо како у многим крајевима света мајке и очеви, са дечицом у наручју, бежећи од савремених Ирода, доживљавају и у 21. веку судбину витлејемске деце из времена Рођења Христова. У крајевима у којима је Христос рођен и сада се чује ,,плач и ридање и нарицање много” (Мат. 2, 18). Тамо, као и у суседним земљама, Сирији и Либану, број људских жртава немилице се умножава, док је број убијене деце, што је најстрашније, многоструко превазишао број деце пострадале од Иродових руку. Са молитвеним вапајима Богу да дарује мир целоме свету, гледамо и на страшни сукоб једнокрвне и једноверне браће у Украјини и Русији, који, на велику жалост свих нас, већ улази у четврту годину. Молитвено вапијемо Богу да и невино страдале у паду надстрешнице на новосадској железничкој станици привије у наручје Своје. Гледамо у своја срца, и гледамо се међусобно, молећи се Господу да нам подари снаге да из тога трагичног догађаја, али и из других поменутих и непоменутих збивања у земљи и свету, стално извлачимо опомињућу поуку о томе да једни према другима морамо бити браћа, бити људи, охристовљени, искрени, суштински добри. Осећамо очинску потребу да и овог Божића свој саборни глас упутимо пре свега нашој духовној деци на Косову и Метохији, али и свима до којих стиже апел Цркве Светосавске. Српски народ је у овој својој вековној постојбини већ четврт века најугроженији и најнезаштићенији народ на европском континенту. Изложен притисцима, хапшењима, насилном отимању општинских самоуправа, гашењу локалних здравствених служби, отимању земљишта и друге приватне имовине, рушењу гробаља и споменика културе, непрестано бива застрашиван и прогањан. Ми вас, браћо и сестре наше на Косову и у Метохији, гледамо са љубављу, поштовањем и захвалношћу. Дивимо се вашој вери, вашем јунаштву, вашем стрпљењу и трпљењу. Као што верујемо речима Господњим да су ,,блажени гладни и жедни правде јер ће се наситити” исто тако верујемо да ће сванути дан када ће и за вас и за васцели наш народ засјати Сунце правде, Христос Бог наш, и да ћете се и ви наситити правде Његове. Највећи благослов у години која започиње доноси нам прослава 850-годишњице од рођења најзначајније личности у историји нашег народа – Светог Саве. Овом приликом, дубоко забринути због садашњих дешавања у нашем народу, желимо да укажемо на две чињенице из његовог живота, молећи се да у знаку поуке која из њих извире протекне година која је пред нама. Прво, својим одласком у Свету Гору, млади Растко је, попут младића из јеванђелске приче који је упутио Христу најрадикалније питање: Учитељу добри, шта да учиним да задобијем живот вечни?, потврдио чињеницу да је младост гладна и жедна вечности, односно: пуноће, истине, правде, доброте, љубави, лепоте, уопште смисла. Међутим, за разлику од поменутог младића, Свети Сава је добровољно и радосно пошао за Христом. На његовом примеру, као и на примеру многих младих људи кроз историју, видимо да није довољна само благословена глад и жеђ за смислом. Потребан је преображај, излажење из себе, живот у врлини, живот по Јеванђељу Христовом, по Речи Његовој. Потребан је подвиг љубави према Богу, али и према сваком човеку као свом вечном брату. А та љубав је у слушању, разумевању, загрљају и прихватању другог као ближњег; у праштању, саосећању, милосрђу, жртви, у свакој христоподобној врлини. Све су то дела љубави које

Благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита жичког Господина др Јустина, одржано је пето предавање у оквиру тематике ’’У сусрет Божићу’’  под називом ’’ Стари Завет и Божић’’ предавача доцента др Ненада Божовића, шефа катедре за Свето Писмо Старог Завета на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Предавање је одржано 03.01. након вечерњег богослужења у парохијском дому ивањичке цркве светог цара Константина и царице Јелене. Наиме, циклус предавања ’’ у сусрет Божићу’’, које је благословио и организовао старешина овога храма јереј Младен Миливојевић, а и у заједништву братства приређено је претходних четири предавања, у циљу приближавања основних истина вере у светлу празника Рођења Христовог. Ово пето предавање је изврсно заокружило целину, захваљујући увек јасном и инспиративном професору Божовићу, који је слушаоцима приближио значај Старога Завета у смислу најављивања појаве Месије и Спаситеља, као и сва остала места, која су надахнула иконографију и химнографију Цркве у погледу Рођења Христовог. Предавању је присуствовало братство ивањичког храма, као и многобројни парохијани и верници, који су својим питањима и запажањима увеличали овај догађај. Ђакон Алекса Грујичић

Дана 30. децембра 2024. године када наша Црква прославља празник Светих преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија, као и Светог пророка Данила, обележена је слава храма у Трнави.  Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Г. Г. Јустин, началствовао је Светом Архијерејском Литургијом. Саслуживали су: Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, старешина храма Свете Марине у Атеници протојереј Радиша Сеочанац, сабрат Манастира Вујан јеромонах Авакум, јереј Богдан Митровић, ђакони Стефан Симић и Душан Арсенијевић.  На овај дан, када се наврило 210 година од страдања новомученика ђакона Авакума и игумана Пајсија, Митрополит Јустин се након прочитаног Јеванђеља обратио верном народу и у својој архипастирској беседи осврнуо на мучеништво и страдaње као највећи хришћански подвиг од самог оснивања Цркве.   Митрополит је нагласио да су чврста и непоколебљива вера, одважност, смирење, трпљење и послушање, највеће хришћанске врлина. Управо је то био правац који су следили Свети ђакон Авакум и игуман Пајсије. Сам Авакум је, по молби своје мајке да се потурчи и спаси себе, одбио тај предлог и одлучио се за вечно Царство Христово. Само хришћани који су чврсти у вери могу задобити вечни Живот, јер је страдање благослов и пут ка вечном Животу. Зло нема утемељење, а доброта Христова побеђује све, истакао је Високопреосвећени. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након литургијског сабрања, послужена је трпеза љубави, на којој се присутнима обратио старешина храма, протојереј Милан Тодорић, који је заблагодарио Митрополиту што је својим присуством увеличао данашњи празник.  Пеица Петар, дипл. теолог и мастер правних наука  

У сали парохијског дома цркве  Светог Марка у Ужицу 29. децембра 2024. одржано је треће по реду предавање у оквиру годишњег циклуса предавања под називом „Окусите и видите, јер је благ Господ“. О теми трећег предавања под називом „Света Литургија-значај молитве. Где се треба молити?“ говорио је свештенослужитељ ужичке Цркве Светог Ђорђа протојереј Владимир Дуканац. На самом почетку предавања отац Владимир је присутнима предочио колико је важна улога речи у животу човека. Бог је створио свет речју и та иста реч је дата човеку који је словесно биће, разумно биће да и он преко те речи учествује у стварање. Бог је нашем праоцу Адаму дао право да именује ствари.  Сунце се зове тако зато што је тако одлучио онај који је створен од Бога лично, а то је Адам. Та иста реч и дан данас остаје у народу. У нашем народу реч је некада толико била поштована, толико да је живот био ништа спрам те речи. Нажалост данас је све другачије и та реч је постала компромитована јер је све више људи који нешто кажу али се тога не држе. Реч је постала формална. Ипак реч је и даље јако битна и важна и она одражава све нас. Она не служи само за дијалог између нас међусобно већ и за најбољи дијалог, дијалог са самим Богом. Молитва се састоји од речи и она је наш разговор са Богом. У данашње време савремени човек често упућује неумесне молитве Богу у којима се моли за неке баналне ствари као нпр. добитак на лотоу или за победу неког од учесника Евровизије. По речима оца Владимира „Молитва је највећи дар и највеће оружје које је Бог дао човеку, а некако човек ослепљен овим светом у коме живи то не примећује и не види“.  Човекова молитва мора да иде из срца и она никако не сме да буде формална. Сва човекова пажња мора да буде усмерена на саме речи молитве, јер се управо тим речима отварају Божја врата љубави, милости, благодати. Међутим, и поред молитве данашњи човек често упада у депресију, а то је по речима оца Владимира, зато што се човек у почетку није поуздао у Бога, већ је молитве само механички читао и мислио да је у неким чаробним речима. Сама молитва неће имати никакав ефекат ако човек који је узноси не крене да мења самог себе. И поред важности личне молитве отац Владимир је у више наврата причао о томе колико је неопходно да човек посећује Цркву и да буде присутан на Светим Литургијама. Предавање је завршено одговорима на питања које су присутни верници постављали оцу Владимиру. Напослетку, протојереј Душан Томић захвалио се предавачу на живописним поучним и надахнутим речима у име свих многобројних верника који су и овај пут својим присуством испунили парохијски дом, пожелевши свима срећан и благословен наступајући празник Христовог Рођења. Вељко Јевтић, студент теологије

У оквиру хуманитарне акције организоване, на иницијативу већа грађанско васпитање / верска настава, поводом предстојећих празника, ученици од 3/5 разреда основне школе „Стеван Чоловић“ у Ариљу дали су значајан допринос сакупљању некварљивих намирница за сиромашне грађане нашег краја. Намирнице су успешно пренете до парохијског дома црквене општине у Ариљу, где ће бити расподељене онима којима су најпотребније. Ученици су показали изузетну хуманост, посвећеност и солидарност, чиме су остварили суштинску вредност овог догађаја. Посебну захвалност дугујем учитељици Жанки Селаковић, која је својим трудом и мотивацијом инспирисала ученике да се активно укључе у акцију. Такође, велики допринос дали су и родитељи ученика, који су својом добротом и подршком омогућили успешну реализацију акције. Немерљиву захвалност упућујем ђакону Драгану Јанковићу, који нас је срдачно угостио и пружио подршку током сакупљања намирница, као и старешини храма Светог Ахилија, јереју Бојану Милошевићу, који је својим благословом дао  значај овој акцији. Архијерејски намесник пожешко-ариљски, протојереј Драган Стевић, предложио је организацију овог племенитог подухвата, за шта му упућујем посебну захвалност. Ова хуманитарна акција, поред материјалне подршке онима у потреби, има дубоку духовну вредност. Подсећа нас на Христово учење о љубави и бризи за ближње, што је суштина хришћанског живота. У духу Божића и празничног даривања, ова акција је пример праве хришћанске љубави и заједништва. Хуманитарна акција сакупљања прехрамбених производа објављена је и на сајту „Православна вјеронаука“ Републике Српске – ОВДЕ. Вероучитељ Станко Аћимовић  

У сусрет великом празнику Оваплоћења Сина Божијег, на недељу Светих Праотаца, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Спасовом храму Манастира Жиче, уз саслужење великог броја свештенослужитеља. Током Литургије, на којој је читана јеванђелска прича о позванима на гозбу, Високопреосвећени је присутнима говорио о смислу ове параболе, рекавши да нас Господ све позива на Своју трпезу, али какав ће бити наш одговор, то зависи од наше вере и покајања: „Што веће покајање, то већи одговор званице која је позвана.“ У овим данима када се постом и молитвом припремамо за сусрет са Богомладенцем, Митрополит нас је подсетио колико смо почаствовани позивом на обед који је, по његовим речима, „Господ скупо платио тиме што је сишао на земљу и пролио Своју крв за нас“ и на који начин можемо бити не само међу позванима, већ и међу изабранима. Моћи ћемо да „спасоносно учествујемо у трпези Господњој само ако своју душу, своје срце, свој ум прилепимо за вечнога Господа јер све што је са Њим има вечно битије и вечну радост“. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. На крају је Високопреосвећени свим мајкама честитао празник који се на овај дан у нашем народу традиционално прославља. Сестринство манастира

У молитвеној атмосфери и духу љубави према Богу и ближњима, 26. децембра 2024. године, у Центру за културу општине Лучани у Гучи свечано је отворена изложба „Портрети Патријарха Павла“. Овај значајан културни догађај посвећен је сећању на највољенијег српског Патријарха, чији живот и дело остају светли путоказ свима нама. Вече је започела Марија Неранџић, која је својим дирљивим и достојанственим вођењем програма унела дубоку духовност у целокупни догађај. Њене речи су нас подсетиле на вечне истине које је Патријарх Павле сведочио својим животом – скромност, молитву и непрестану службу Богу и човеку. Изложба је плод дугогодишњег труда и љубави Хаџи Марка Вујичића, фотографа и блиског пријатеља Патријарха Павла. Њихово познанство започело је још у данима када је Вујичић био ученик Богословије „Свети Сава“ у Београду. Касније су често путовали заједно, а фотографије настале на тим путовањима сведоче о животу Патријарха – животу посвећеном Богу, молитви и помоћи сваком човеку. Изложба обухвата 33 фото-портрета настала у периоду од 2003. до 2009. године. Слике приказују Патријарха у његовом свакодневном животу – у молитви, на путовањима, у сусрету са народом. Ова репрезентативна збирка не само да преноси лик Патријарха Павла, већ оживљава дух његове светости. Аутор је ову збирку поклонио Музеју у Младеновцу, где се данас чува као сведочанство љубави и поштовања према овом великом човеку. Присутнима су се обратили Дарко Стевановић, вероучитељ, и Зоран Д. Пантелић, директор Културног центра у Гучи. У свом обраћању, вероучитељ Дарко је истакао духовни значај Патријарха Павла за наш народ, наглашавајући његову непоколебиву веру, скромност и љубав као пример који треба да следимо. Господин Пантелић је захвалио свима који су допринели организацији овог догађаја, нагласивши важност очувања сећања на личност и дело Патријарха Павла за будуће генерације. Изложба ће бити отворена у холу Културног центра у Гучи до 8. јануара 2025. године. Позивамо све љубитеље духовности и уметности да посете ову јединствену поставку, како бисмо заједно, кроз ове свете портрете, осетили близину човека који је својим животом заиста био „живи светац“. Нека ова изложба буде наш подсетник да је живот у Христу и у љубави према ближњем пут којим треба да идемо, следећи пример нашег светог Патријарха Павла. Дарко Стевановић, вероучитељ

Дана 22. децембра 2024. у недељу 26. по Духовима, када Света Црква празнује спомен на зачеће Свете Ане, мајке Пресвете Богородице, као и празник Детињице, служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин. Високопреосвећеном Владици саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а, архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, архијерејски намесник трнавски протојереј-ставрофор Мирослав Петров, протојереј-ставрофор Крстивоје Милуновић, протојереји Милан Мионић, Звонко Рацић и Жарко Дончић, новорукоположени јереј Миладин Милунови, као и братство храма. Митрополит Јустин се надахнутом беседом обратио присутнима, објашњавајући данашње јеванђелско читање које се односи на све који улажу у оно што је пропадљиво, насупртот оном што је вечно и надилази смрт. – Само оно што превазилази смртно јесте спасоносно. Кад се сетимо да је све пролазно, да је овај свет овакав какав јесте пун болести, тешкоћа и смрти, онда нам је лакше ако је Бог са нама. На нама је да ли ћемо овим пролазним животом да задобијемо вечни живот или ћемо се приволети овом свету који нас као горчина заслађена шећером привлачи, рекао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. У току Свете Литургије Архиепископ и Митрополит Јустин је у чин презвитера рукоположио горњемилановачког ђакона Миладина Милуновића новог посленика на Њиви Господњој.  Евхаристијска радост око причешћа Чашом Живота настављена је на Трпези љубави коју је приредио новорукоположени  јереј Миладин. Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер ИТ инжењер

У периоду 21-22. децембар 2024. делегација Епархије жичке коју су чинили протојереј др Слободан Јаковљевић, уредник издаваштва Епархије жичке и протојереј Александар Јевтић, уредник „Жичког благовесника“, као и Филип Нешковић, студент ПБФ у Београду, посетила је Митрополију црногорско-приморску, Храм Васкрсења Христовог у Подгорици и Храм Светог Јована Владимира у Бару, у циљу промоције издаваштва Епархије жичке. Предавачи су се захвалили на благослову Високопреосвећеном Архиепископу цетињском и митрополиту црногорско-приморском Господину Јоаникија да се представи труд издаваштва Епархије жичке. Такође, заблагодарили су директору и уреднику Информативно-издавачке установе Митрополије црногорско-приморске „Светигора“, протојереју-ставрофору Далибору Милаковићу, старешини Храма Васкрсења Христовог у Подгорици протојереју Николи Пејовићу, старешини Храма Светог Јована Владимира у Бару протојереју Слободану Зековићу, који су нас све дочекали са аврамовским гостољубљем. Предавачи су пренели поздраве Архиепископа и Митрополита жичког Господина др Јустина. На почетку излагања на тему „Божић- извор радости, победник туге“, отац Александар је говорио о дубљем значају празника Рождества Христовог. Протојереј др Слободан Јаковљевић говорио је о књизи „Господе где станујеш“, истичући да се књига састоји од чланака оца Александра Јевтића, који су раније објављивани у часопису Православни Мисионар, а сада сабрани на једном месту. Он је нагласио да ова књига представља комбинацију беседа, књижевних есеја и теолошких разматрања, те да аутор на сажет и јасан начин даје одговоре на важне животне и актуелне теме. Отац Слободан је такође истакао да у књизи можемо пронаћи мисли о значајним личностима попут Момчила Настасијевића, Чехова и Његоша, као и о дубоким темама као што су отуђеност и депресија. Аутор такође разматра проблем поделе на молитвено и академско богословље, али и истиче важне хришћанске врлине, као што су љубав, милосрђе, смиреност и светост. Књига нам пружа широку лепезу теолошких и духовних разматрања која су значајна за савременог човека. Отац Слободан је представио и значајно светоотачко дело у издању Епархије жичке – двојезично критичко издање дела Светог Симеона Солунског. Ова књига садржи византијски грчки текст дела Светог Симеона Солунског, који се чува у библиотеци у месту Загора у Грчкој под сигнатурним бројем 23, као и његов превод на српски језик. Једна од главних карактеристика овог издања је критички апарат, који обухвата филолошке и библистичке напомене. Литургичке напомене, које су важан део издања, припремио је протојереј др Слободан Јаковљевић, који је уједно и уредник издања, уз помоћ рецензената. Ово критичко издање представља важан допринос у проучавању светоотачке литературе. Протојереј Александар Јевтић представио је књигу др Зорана Кинђића, редовног професора на Факултету политичких наука у Београду, под насловом „Суочавање са (зло)духом нихилизма“. Аутор у овом делу критички разматра и преиспитује ставове и учење Фридриха Ничеа, истовремено цитирајући велике православне личности као што су Свети Ава Јустин Ћелијски, јеромонах Серафим Роуз, архимандрит Рафаил Карелин, као и многе друге важне ауторе. Посебно су значајна два текста која се баве темом абортуса, где аутор наглашава вредности живота и здравља, али и истиче како болест детета може постати благослов и средство духовног спасења за целу породицу. Протојереј Јевтић је, такође, цитирао Светог старца Порфирија који је рекао да ће се, у Царству Небеском, и светитељи који су на земљи чинили велике подвижничке напоре, осећати посрамљено пред подвигом деце са менталним и другим развојним проблемима, који представљају истински духовни подвиг у православном животу. Отац Александар је презентовао књигу оца Слободана Јаковљевића „У светом и свечасном храму овом“. Дугогодишња посвећеност аутора и пастирска служба при Храму Вазнесења Господњег у Чачку, изродила је једно вредно поглавље које говори о поменутом храму и чачанском свештенству. Други део књиге говори о Конкордатској кризи и чврстом ставу Цркве у том периоду великих искушења. Из трећег поглавља ове књиге можемо се упознати са историјом српског богослужења, у коме се налази и обрађени рукопис из Манастира Савине под сигнатурним бројем 7, који је први српски Архијерејски чиновник. Отац Слободан је, на крају, представио најновије издање Епархије жичке „Кад су људи постајали Хришћани: историјски развој хришћанске мисионарске методологије“, аутора др Ведрана Голијанина, доцента на Православном богословском факултету „Светог Василија Острошког“ у Фочи. Професор Голијанин у овој књизи нам пружа историјску анализу разлога због којих су људи постајали хришћани од ранохришћанског периода до савременог доба. Ова књига намењена  је студентима православног богословља, али и људима који нису школовани теолози, а желе сазнати због чега су њихови преци постајали хришћани. Филип Нешковић, студент ПБФ-а у Београду