Category: СПЦ

У четврту припремну недељу Великог поста – Сиропусну, 2. марта 2025. године, евхаристијским сабрањем у Храму Преображења Господњег на Златибору началствовао је протојереј Дејан Војисављевића, старешина храма на Златибору, уз саслужење протојереја Миодрага Тодоровића, пароха златиборског, као и ђакона Ненада Срећковића.  Након читања јеванђелског зачала, о. Дејан је говорио о посту и молитви као два сигурна пута која нас воде ка Царству Небеском. Подсећајући нас на Христове речи које смо чули из Јеванђеља по Матеју, нагласио је да лични подвиг поста не истичемо пред другима, како похвала од људи не би заменила благодат од Бога. Потребно је да постанемо свеснији да су наши највећи непријатељи сопствени грехови, а не други људи. Тиме вођени, неопходно је да опростимо и затражимо опроштај од ближњих и да се међусобно молитвено помажемо на путу спасења, рекао је о. Дејан.  После Литургије, у сали парохијског дома, о. Миодраг је одржао предавање на тему “Молитва и покајање“. На самом почетку, предавач је подсетио верни народ на значај припремних недеља Великог поста, које нас уводе у добро време за покајање – дане Свете Четрдесетнице.  У наставку предавања, о. Миодраг је истакао да се човек грехом удаљује у туђину, а пост је прилика да се кроз покајање вратимо на пут спасења. Молитва и покајање су својеврсне духовне полуге преко којих улазимо у радост Царства Божијег и које ће нам помоћи да контролишемо своје помисли и мисли, за које је Свети Владике Николај рекао да су родитељи дела која се касније рађају.  Говорећи о плодовима покајања, предавач је истакао смирење као велики дар Божији. Преко смирења доћи ћемо до праштања, нелицемерне љубави према ближњима и свих других хришћанских врлина. Подсећајући нас на житија светитеља, о. Миодраг је рекао да је потребно да узмемо свој крст и кренемо путем одрицања од земаљског и пролазног како бисмо дошли до небеске и вечне радости. На крају предавања, о. Миодраг је пожелео да ток поста изнесемо тако да у радост празника Васкрсења уђемо што богатији Богом, а сиромашнији грехом. Ђакон Ненад Срећковић

Дводневне свенародне свечаности које се у част Светог Симеона Мироточивог, патрона Митрополије црногорско-приморске, традиционално организују у Подгорици, завршене су данас, 1. марта,  литургијским сабрањем и Светосимеоновском литијом од Саборног храма Христовог Васкрсења до Немањиног града на обали ријеке Рибнице. Светом архијерејском литургијом у Саборном храму началствовао је Његово високопреосвештенство Митрополит берлински и њемачки Руске заграничне цркве г. Марко,  уз саслужење високопреосвећене господе: Архиепископа цетињског Митрополита црногорско–приморског Јоаникија, Архиепископа и Митрополита жичког Јустина, Архиепископа и Митрополита милешевског Атанасија, Архиепископа мостарско-требињског и Митрополита захумско-херцеговачког и стонско-приморског Димитрија, преосвећене господе епископа: пакрачко-славонског Јована, буеносајреског и јужно-централноамеричког, администратора Митрополије загребачко-љубљанске, Кирила, будимљанско-никшићког Методија и диоклијског Пајсија, многобројног свештенства и свешеномонаштва, у молитвеном присуству вјерног народа. Сабрању је присуствовао г. Небојша Родић, амбасадор Србије у Црној Гори, г. Саша Мујовић, градоначелник Подгорице, представници културног и јавног живота. ДЕТАЉНИЈЕ… Извор: Митрополија црногорско-приморска

Просветивши се божанском благодаћу и по смрти показујеш светлост свога живота и изливаш благоухано миро онима који прилазе ка твојим моштима. Свој народ си упутио ка светлости богопознања, Свети Симеоне, оче наш, моли Христа Бога да нам дарује велику милост. (Тропар Светом Симеону Мироточивом)  Дана 26. фебруара 2025. у Манастиру Студеници прослављена је ктиторска слава – Свети Симеон Мироточиви. Празновање је отпочело свеноћним бденијем уочи празника које су служили архимандрит Тимотеј, јеромонах Авакум и јерођакон Теофан, сабраћа Манастира Студенице. ВИДЕО… Светом Архијерејском Литургијом на сам дан празника началствовао је Високопреосвећени Митрополит жички Господин Јустин, настојатељ ове свете обитељи, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског Господина Јоаникија, протојереја-ставрофора Далибора Милаковића (Митрополија црногорско-приморска), многобројног свештеномонаштва и свештенства Епархије жичке. Пре почетка Свете Литургије, Високопреосвећене Митрополите дочекало је више од 80 свештеника, бројно монаштво и верни народ који је дошао да торежествено и у радости празника прослави великог Светитеља Симеона Мироточивог. Свечаној прослави Светог Симеона присуствовали су и представници Министарства одбране и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и други представници јавног и културног живота.  У току Свете Литургије освећени су славски колач и жито. Пригодном беседом верном народу обратио се Митрополит Јоаникије који је домаћину и присутнима честитао Крсну славу рекавши: – Ретке су личности у људској историји  које су у својој биографији и у свом животу пројавили толико различитих дарова као што је Свети Стефан Немања – Преподобни Симеон Мироточиви. Када о њему говоримо на овај свети дан не можемо да не поменемо његове велике заслуге као владара који је сабрао свој род српски, објединио српске земље, ослободио свој народ од одређеног вазалног положаја Византији. Он је ратовао и побјеђивао, трпио понижења. Захваљујући њему, ми смо се као народ почели успињати до највећег достојанства, јер смо недуго после смрти Светог Симеона добили своју краљевину и независну Архиепископију. Он је био уважен не само међу православним народима, него и међу другим културним и просвећеним народима тадашње Европе. Митрополит Јоаникије навео је да није једина заслуга Стефана Немање што је створио јаку, моћну и перспективну државу, него је већа његова заслуга што ју је духовно утемељио. Он је, као први велики ктитор међу српским владарима, зидао монументалне задужбине, као што су Ђурђеви Ступови, Свети Никола у Топличком карају, Црква Пресвете Богородице код Бијелог Поља, а онда као најлепшу своју задужбину коју је подигао као владар велики и славни – Манастир Студеницу. Потом, пошто се замонашио, отишао је за својим сином Савом у Свету Гору и благословио подизање Хиландара и сам учествовао у зидању. Дакле, он је велики ктитор. Свети Симеон је не само велики ктитор, него човек дубоке вере, богочежњив од ране младости, гледајући да на сваки начин угоди Богу Живоме и Истининтом, пре свега кроз веру, кроз молитву, кроз градњу цркава и манастира, али и кроз жртвовање за свој род. Свети је тако испунио две највеће заповести у којима врхуне и закон и пророци. Он је определио цео српски народ за Православље.  Митрополит Јоаникије је нагласио да треба сви из српског рода да се угледају на Светог Симеона, као на побожног родитеља од великог ауторитета. Такође, има много тога што се не види и што се о Светом Симеону не може описати, од чега су делимично записали његови биографи: његова молитвеност, његов пост, његови подвизи, његова милостиња, његова доброта. Он је пред крај свога живота, испунивши све што је могао да учини за своје отачаство, оставио све овоземаљско, оставио власт, предао све почасти свом наследнику, и постао монах. Некадашњи владар од кога су дрхтали балкански народи се до те мере скрушио и постао монах. Он је после овоземаљског живота наставио небески живот, и његова биографија се наставила писати и после његовог овоземаљског житија, а нарочито од оног момента када је из његових моштију потекло свето миро.  На крају беседе Митрополит Јоаникије је подсетио верни народ да смо се заслугама Светог Симеона и Саве утемељили као народ. Они су све своје снаге и дарове принели Богу, а Бог је им је узвратио даром да могу учинити тако велика дела.   Беседу Високопреосвећеног Митрополита Јоаникија можете послушати ОВДЕ. После Свете Литургије празнично славље је настављено послужењем у гостопримници, трпезарији и порти манастира. Том приликом, Митрополит Јустин се захвалио Митрополиту Јоаникију на братској љубави и саслуживању поводом овог дивног празника. Присутном монаштву, свештенству и верном народу упутио је очинску поуку о важности смирења, врлине коју су Свети Симеон и Свети Сава свима препоручивали својим речима и делима. Ђакон Горан Вучковић

У сали парохијског дома Цркве Светог Марка у Ужицу 23. фебруара након вечерње службе, одржано је седмо предавање у оквиру годишњег циклуса предавања под називом „Окусите и видите, јер је благ Господ“. „Литургија верних“ била је теме  предавања које је одржао ђакон Слободан Поледица. Сала парохијског дома и овај пут је угостила верни народ жељан  духовних разговора. Након уводног обраћања којим је све присутне поздравио о. Душан Томић,  ђакон Слободан Поледица укратко је изложио поредак и тумачење  Литургије верних, по учењу Светих отаца Цркве. Будући да је тема опширна предавач је покушао у најкраћим цртама да изложи смисао и циљ Свете Литургије. У речима молитава коју изговара свештеник, ми од Господа молимо да очисти душе и тела наша од сваке нечистоте  телесне и духовне, да нас удостоји да се невино и неосуђено причестимо Светим Тајнама и на крају да све нас помене у  Царству Своме.  Као предуслов учешћа и Причешћа неопходно је исповедање праве вере  коју сви ми исповедамо говорећи у један глас  Символ вере  непосредно пре Канона Евхаристије. Од великог значаја је и благодарење Господу за сва доброчинства која показује према нама грешнима и недостојнима. На крају, као закључак, ђакон Слободан је истакао да сви ми иако пролазимо кроз многа искушења и невоље, не треба да клонемо духом и ропћемо зашто нам се све ово дешава већ да кроз благодарење и учешће у Светој Литургији замолимо Господа да нас удостоји да се сјединимо са Њим у Светој Тајни причешћа и да на тај начин добијемо снагу да носимо свој крст на путу ка Царству Небеском. Студент теологије Вељко Јевтић

У недељу Месопусну, 23. фебруара 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Пантелејмона у Брђанима. Његовом Високопреосвештенству су саслуживали: архимандрит и игуман манастира Вујна Сава (Илић), архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић, протојереј Звонко Рацић, протонамесник Јован Стојковић и владичански ђакон Стефан Симић. Литургијско сабрање су улепшали чтечеви Дејан Камиџорац и Бојан Милошевић, као и појац Иван Трајковић. Након прочитаног Јеванђеља, Митрополит је беседио о значају припремних недеља Великог поста, наглашавајући смисао страшног суда, на коме ће Господ Христос бити Судија. Критеријум којим ће судити је љубав, јер је Он Љубав-праведна љубав, а суђење је подстрек онима који се труде. Подсећа да треба да се сетимо милости Божије, у коју се треба уздати. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Сабрање је увеличао велики број верног народа и деце, узимајући учешће у Светој Тајни Причешћа. Након Литургије је уприличена трпеза љубави. Вероучитељ Бојан Кнежевић

У суботу месопусне седмице, 22. фебруара 2025 године када се  наша Света Црква молитвено сећа свих оних који су се преставили у Господу, Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Вујан служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Г. Јустин уз саслуживање игумана вујанске обитељи архимандрита Саве (Илића), јеромонаха Авакума (Проковић), протонамесника брђанско-прислоничког Јована  Стојковића и ђакона Стефана Симића. Певницу је водио Иван Трајковић са сестринством Манастира Каменца. Након прочитаног одељка из Светог Јеванђеља, сабраном народу се обратио беседом Архипастир Јустин поучивши верне да се  Мајка Црква  сећа свих оних који су прешли из овог привременог живота у вечни живот богослужбено сваке суботе и још четири пута у години када су задушнице. Такође, свако од нас је подложан смрти, па наш живот треба да буде увек усмерен на оно што је вечно, увек ка Царству Небеском. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Свете Литургије, одслужен је парастос, а затим је уследило послужење у манастирској трпезарији. Братство манастира

У трећу припремну недељу Великог поста – Месопусну, 23. фебруара 2025. године, евхаристијским сабрањем у Храму Преображења Господњег на Златибору началствовао је протојереј Александар Јевтић, парох при Храму Светог Саве у Краљеву, уз саслужење протојереја Дејана Војисављевића, старешине храма на Златибору, протојереја Миодрага Тодоровића, пароха златиборског и ђакона Ненада Срећковића. После прочитаног Јеванђеља, отац Александар је говорио о Христовој причи о Страшном суду, кроз коју Господ од нас тражи дела љубави према ближњима која ће потврдити нашу веру у Бога. Понекад нам се чини да смо остављени од Бога, тражећи Га питамо се шта је разлог томе, а заборављамо да је сваки сусрет са човеком заправо сусрет са Богом, јер смо створени по лику Божијем. Светоотачко искуство нас поучава да генеза греха иде од мисли ка делима, а генеза духовне чистоће иде од дела ка мислима. То је подвижнички реализам који нас чува од прелести и представља сигуран темељ духовног живота, рекао је о. Александар. Након Литургије, у сали парохијског дома, отац Александар је одржао предавање на тему: ,,Пост као припрема за сусрет са Богом.“ На самом почетку, предавач је нагласио да су припремне недеље Великог поста благослов Божији, како бисмо се што боље припремили за почетак поста који нас води до прославе Васкрсења Христовог, чинећи нас саучесницима догађаја Васкрсења. На примерима Адама, старозаветних праведника, Пресвете Богородице, Светог Симеона Богопримца, расветљени су феномени страха, жеље, искрености, смирења, стрпљења, као предуслови за сусрет са Богом. Користећи се аналогијама из свакодневног живота (спорта, медицине, професионалног развоја) предочио је присутнима да је процес припреме за животне подухвате веома важан, што се пројављује и на духовном плану. У наставку предавања, отац Александар је истакао да пост има и своју социјалну димензију која нас упућује да се сетимо ближњих који потребују нашу помоћ, било да су болесни, гладни или заборављени од нас. Пост није резултат појединца већ питање да ли ћемо припремити своју душу да се на добар начин сусретне са Богом и са другим људима. Наша љубав пролази својеврсну фазну тријаду узрастања: од неповређивања ближњих, преко подношења ближњих, до вољења ближњих.  Савремени човек има највећи број психофизичких проблема зато што се превише фокусира на себе, мислећи да је центар света, заборављајући на учење Цркве која нас поучава да све имамо захваљујући милости Божијој. Поједини психијатри и психолози који се баве темом среће говоре да је највећа превара новог доба наметање потребе за континуираном срећом као поседом појединца, која даље води до фрустрација, али и олаког дијагностиковања болести које се даље осмишљеним комерцијалним путевима лече. Више делатне љубави у свакодневном животу било би најбоља превенција за психичке болести. Предавач је подсетио верни народ на врлине старозаветних праведника које се помињу у канону Светог Андреја Критског, а које нам могу послужити за наш духовни напредак. Поменути канон је својеврсна реинтерпретација библијског штива за свакодневни живот. На крају предавања, отац Александар је пожелео да у предстојећем посту умножавамо љубав тако што ћемо је давати другима, као и да нам период до Васкрса буде прилика да напредујемо у уздржању од лоших мисли, непримерених речи и дела. Аудио снимак предавања можете послушати ОВДЕ. Ђакон Ненад Срећковић

Радујте се Козмо и Дамјане, свети бесребреници и преславни чудотворци! Понављајући ове речи верници Бајине Баште и околине имали су прилику да заишту од ових светитеља благослов и заступништво. Благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита жичког г. Јустина и благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита рашко-призренског г. Теодосија, црквена заједница и верни народ Бајине Баште добили су прилику да у претходних седам дана буду чувари моштију Светих Козме и Дамјана. Бајина Башта је постала духовна оаза захваљујући благодати Божијој која се из моштију Светих Козме и Дамјана богато изливала на верни народ који им је са молитвом и љубављу притицао у великом броју. Мошти ових преславних лекара се иначе налазе у манастиру Сопоћани и свештено братство ове свете обитељи је чувши искрену жељу наше заједнице дало свој благослов да мошти Светих бесребреника походе бајинобаштанске храмове ради утехе и благослова верном народу. Мошти су свакодневно биле изложене верном народу ради поклоњења и молитве. Крај њих је био свештеник како би се молио за оне којима је молитва потребна. Свакога дана је служена Света Литургија, а у поподневним часовима је служен и акатист уз читање молитава за здравље. Мошти су се већи део времена налазиле у Храму Светог пророка Илије, али су у два наврата биле у Храму Светог Саве, и то прво на празник Сретења Господњег када је служена Божанствена Литургија, и у среду поподне, када је вршена је Света тајна Јелеосвећења. На овој Светој тајни је присуствовао велики број људи, тако да је нови храм, који је још увек у изградњи, био премали да прими све вернике који су дошли на поклоњење. Началствовао је архимандрит Герман, игуман Манастира Раче уз учешће свих свештеника из Бајине Баште, као и пароха рогачичких протонамесника Јована Тимотијевића и јереја Милана Босића. У богослужењима ових дана су учествовали сви свештеници архијерејског намесништва рачанског, али и други свештеници који су искористили ову прилику да богослуже у нашим храмовима. Сви заједно осећамо неизмерну захвалност према нашим Архијерејима чијим благословом нам је указана ова дивна прилика за поклоњење, као и према настојатељу манастира Сопоћани оцу Теоктисту за указано поверење и благослов. Велику захвалност осећамо и према Светим лекарима Козми и Дамјану, чије заступништво пред Господом смо тражили у минулим данима, а највећу према Богу – Дародавцу свих добара, чијим смо промислом добили прилику да се напојимо од реке благодати коју је богато излио на нас. Ђакон Ненад Зекавица

У сали парохијског дома Цркве Светог Марка у Ужицу после Свете Литургије у недељу 09. фербуара 2025. године одржано је шесто по реду предавање  у оквиру годишњег циклуса предавања „Окусите и видите јер је благ Господ“. Ово предавања имало је за циљ да након Литургије  верни народ сабере и на заједничкој трпези – „Трпези љубави“ како је уједно и гласио назив овог предавања. На самом почетку предавања протојереј Душан Томић је нагласио да недеља није дан за спавање и одмор те врсте, већ је недеља јединствена прилика за одлазак на Литургију и живи сусрет са Христом и ближњим. То је дан када се човек кроз свету Тајну Причешћа сједињује са Богом , али не само  као формално испуњавање неке  обавезе, већ као живо и стварно сретање и општење са Богом и ближњим. Људи све чешће немају жељу ни  потребу да се сусрећу  што  често  доводи до индивидуализма, који је у наше време крајње изражен, а он се често очитава и у новим технологијама где видимо да људи не само да неће да виде другог човека већ немају никакву жељу за било чим другим у животу осим да имају своју аутономију, сваког могућег типа,  и телесну и духовну. Ти људи покушавају да се самодовољношћу остваре и засите што заправо представља велики проблем , јер човек тиме почиње да сматра да је он искључиво  и само скуп својих потреба.  Такви људи не желе да деле себе ни са ким нити да “изгубе “  нешто од себе у односу са другим. Та њихова самодовољност може да пређе и у још девијантније стање у коме они имају однос са другим само ако имају неки „интерес“ , инструментализацијом другог човека само као њихову тренутну потребу. За разлику од њих, људима који верују у Христа треба сваки тренутак живота да буде охристовљен и покренут двема јеванђелским заповестима о љубави према Богу и ближњим. Тиме  се надилази логика да је човек само  скуп својих потреба и саможиви појединац. Сам сусрет је презиме свих светотајинских свештенодејстава Цркве. Човеков  најбитнији сусрет у животу јесте сусрет  са Христом  у Светој Литургији, која је центар и седиште и извориште свих истинских сусрета. У наставку присутни су имали прилику да присуствују представљању књиге Милене Чантрак „На путу истине“. Милена је присутнима прочитала неке од својих песама, а уједно и изнела своју животну причу о томе како је почела да се бави писањем родољубиве и духовне поезије. Такође, млада  песникиња Теодора Јевтић,  употпунила је и оплеменила овај сусрет читањем своје песме “Сачувајмо Божију творевину”. Овај сусрет  имао је и хуманитарни карактер. Примерци књига које је ауторка донела подељени су присутнима, а они су узели учешћа  у прикупљању помоћи за потребите. Такође, отац Душан се захвалио свима на указаној љубави у припреми ове трпезе, али и константној подршци за реализацију свих претходних сусрета у оквиру овог  циклуса предавања, притом особито заблагодаривши  предузећима  “Нова Пекара” , “Атриа” и “Инпринт”  из Ужица. Вељко Јевтић

У другу припремну недељу Великог поста – блудног сина, 16. фебруара 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог архангела Гаврила у Чајетини. Његовом Високопреосвештенству су саслуживали: Архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, протојереј-ставрофор Петар Лукић, протојереји Драган Тимотијевић и Миодраг Тодоровић, протонамесници Петар Лазић и Милан Мијаиловић, ђакони Стефан Симић и Ненад Срећковић. Након прочитаног јеванђелског зачала, Митрополит Јустин је говорио о смислу и значају припремних недеља Великог поста. Данашња прича о блудном сину шаље нам поуку о покајању као путу којим се човек враћа Богу. Подсећајући нас на речи Светих отаца, Митрополит је истакао да је испуњавање заповести и прихватање поука из ове приче довољно за спасење целог света. Читање данашњег Јеванђеља треба да нас подстакне да преиспитамо наш однос према Богу, ближњима и себи. По завршетку Литургије извршено је освећење новоподигнутог парохијског дома. Тим поводом, Његово Високопреосвештенство је председнику општине Чајетина г. Милану Стаматовићу, у знак признања за свеукупну помоћ општине Чајетина око обнављања храма и изградње парохијског дома, уручио високо одликовање Српске Православне Цркве – Орден Светог Краља Милутина, којег додељује Свети Архијерејски Синод и Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Такође, Митрополит Јустин је Архијерејском граматом одликовао г. Велисава Нинчића, дугогодишњег председника црквеног одбора, за показану љубав и доброчинство према својој Светој Цркви. За време трпезе љубави присутнима се обратио протонамесник Петар Лазић, старешина Храма Светог архангела Гаврила, који се захвалио Архијереју на доласку и благослову који нам доноси, као и добротворима, приложницима и свим људима добре воље који су узели учешћа у великом градитељском подухвату при овом Светом храму. Ђакон Ненад Срећковић