Category: СПЦ

У Светлу среду 23 априла 2025.  када наша Света Црква прославља Светог Терентија, у Цркви Успења Пресвете Богородице у Кушићима, одржана је исповест и братски састанак моравичког намесништва. Исповест је вршио умировљени парох  протојереј-ставрофор Мирољуб Маринковић. Светом Литургијом началствовао је протојереј Ненад Бајић, парох из Ивањице, а саслуживали су парох  брезовачки јереј Дарко Јараковић и ивањички ђакон Алекса Грујичић. За певницом су били пароси из Ивањице: Архијерејски намесник моравички протојереј ставрофор Гмитар Милуновић и  јереј Младен Миливојевић, старешина храма у Ивањици, као и умировљени парох ивањички протојереј-ставрофор Славиша Стјепановић. После Свете Литургије, за време трпезе љубави, домаћин састанка јереј Ненад Дукић, пожелео је  добродошлицу свим свештеницима намесништва. За време ручка присутнима се обратио и Архијерејски намесник моравички протојереј ставрофор Гмитар Милуновић. Поздравивши све окупљене говорио је о тренутном стању у намесништву, подсећајући браћу свештенике на њихове дужности и обавезе.                                                                                                         парох миланџански јереј Ненад Дукић

Васкрсење Христово – најсветлији и најрадоснији Дан за људски род, у краљевачком Светосавском храму дочекано је уз богослужбене песме јутарње службе. Топла и Богом дарована васкршња ноћ призвала је велики број наших суграђана да узму учешће у заједници свих Светих. Радујући се Господу који је јачи од сваке смрти и болести, као и радујући се једни другима, певали смо древне и предивне стихове који славе бескрајни Живот. Митрополит жички Г. Јустин предводио је заједничко мољење у опходу око храма и уласку у благословени простор свештеног дејства. Уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића) и братства овог храма, верујући народ је имао могућност да учествује у прекрасном богослужењу са пребогатим свештенорадњама украшеним дивним појањем овдашње певнице. У сусрет празном гробу и Васкрслом Христу изашли смо из посног подвига срцима која су уистину горела при свакој Речи Божијој, пред Логосом Који постаде тело  – о чему дубоким богословским изразима говори данашње јеванђељско читање. У наставку је литургијско сабрање приступило причешћивању Чашом спасења. На радост свих, многи су узели учешћа у освећивању тела и душа Јединим Светим – Господом Исусом Христом. Осењени благословом нашег Митрополита Јустина, радост смо поделили и кроз традиционално даривање васкршњих јаја и размену милозвучних поздрава: Христос васкрсе – Ваистину васкрсе! Протојереј Александар Р. Јевтић

У припремним данима који нас уводе у Васкрсење Христово, богослужења на Велики Четвртак, Велики Петак и Велику Суботу нас подучавају и подсећају кроз стихире, о Христовој љубави и жртви коју Он као Богочовек  узима на себе испуњавајући старозаветна пророштва која говоре о Његовом рођењу, страдању и Васкрсењу. Његова жртва је жртва Љубави, спасење света и човека.У ове дане  у световујанској обитељи  у богослужењима је учествовао Архиепископ и Митрополит  жички г.г. Јустин заједно са братством свете обитељи. У богослужењима  Архиепископу је саслуживао игуман манастира архимандрит Сава (Илић).                        Братство Манастира Вујна

Богослужењима изношења плаштанице и оплакивања Христа са статијама началствовао је архимандрит Дамјан (Цветковић) уз саслуживање братства овога храма, а у молитвеном присуству великог броја верног народа. Дан тишине и кајања људског рода због чина распињања Богочовека, речима и тоновима богослужбених текстова и песама увео нас је у атмосферу страдања које је Господ наш Исус Христос поднео ради нас и нашега спасења, да би нам потом отворио могућност непрестаног саваскрсавања све до Другог доласка и васкрсења мртвих. Братство храма

ЈУСТИН ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЖИЧКИ Преиспуњени радошћу светозарног Васкрсења Христовог најсрдачније честитамо верним синовима и кћерима Епархије жичке Празник над Празницима речима вечног пасхалног поздрава: ХРИСТОС ВАСКРСЕ ! ЗАИСТА ВАСКРСЕ ! Чврстом вером да ћемо истрајати на путу истине, правде и благочешћа, у овај Велики Дан победе Васкрслог Даваоца живота, када се светлошћу Његовог Васкрсења све испуњава сјајем вечног живота, молитвено вам желимо неисцрпну Пасхалну радост, и непрестану помоћ и милост Васкрслога из мртвих Христа Спаситеља. У Краљеву о Васкрсу, лета Господњег 2025. АРХИЕПИСКОП И МИТРОПОЛИТ ЖИЧКИ Г. ЈУСТИН

Велики Четвртак, дан када је извршена Тајна вечера као основ светотајинског догађаја свеспаситељног приношења Тела и Крви Господње у коме и ми учесници постајемо кроз причешћивање, прослављен је, ове 2025. године, у Светосавском храму у Краљеву Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића) и братства овог храма. Учешће у богослужењу узео је и велики број верног народа.

Српска Православна Црквао ВАСКРСУ 2025. године ПОРФИРИЈЕ православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Догађај Васкрсења Христовог, драга наша духовна децо, централни је догађај у целокупној историји људског рода и икономији нашег спасења. Он је основ, темељ и циљ, како наше вере у Бога, тако и нашега спасења. Јер ако мртви не васкрсавају… узалудна је проповед наша и узалудна је вера ваша, каже свети апостол Павле (уп. 1Кор 15, 13-14). Сви знамо да су се Господњи ученици разбежали и напустили Христа кад је Он био разапет на крсту и умро. Они су, наиме, очекивали Спаситеља који је бесмртан и који ће и њих ослободити смрти. Речи апостола: А ми смо се надали да је Он Спаситељ Израиља (Лк 24, 21), јасно ово потврђују. Међутим, Христос је умро и после три дана је васкрсао. По Васкрсењу Христовом, када се показао жив апостолима и онима који су били с њима, сви су се поново сабрали око Њега и посведочили да је Он умро и васкрсао и да је заиста Спаситељ света. То своје сведочанство су потврдили, дајући своје животе за Христа.  Васкрсење Христово потврђује чињеницу да је највећи проблем човека и целокупне творевине смрт. Смрт је последњи, највећи непријатељ творевине, каже Свети апостол Павле (1Кор 15, 26). Сваки човек, свестан тога или не, као и сва творевина, носе у себи смрт и страх од смрти, али и тежњу да смрт превазиђу и живе вечно. То се испољава на разне начине: кроз јело и пиће, природну репродукцију, стицање богатства, оснивање државе, развој науке и технике којом истражујемо природу, како бисмо у њој нашли лек против смрти, па све до негације другог поред себе, чак и кроз ратове и убијање других, борећи се за већу територију и независност од других. Па ипак, ништа од овога не може спасити човека и творевину од смрти. Штавише, овим се смрт само умножава. А ако смрт има последњу реч у историји, онда је све бесмислено. Међутим, Христос је васкрсао и сваком створењу је отворио пут у васкрсење. На који начин сваки човек и сва природа могу да превазиђу смрт?  Творевина може да превазиђе смрт и живи вечно једино у заједници с Богом у Христу посредством Светог Духа. Сва творевина, укључујући и човека, будући да је створена ни из чега, смртна је по природи и не може превазићи смрт и постојати сама, мимо заједнице с Богом. Зато је Бог на крају стварања створио човека као своју икону, како би преко њега сва творевина остварила заједницу с Богом и живела вечно. Ово нам је најпре показао сâм Христос својим животом. Син Божји се оваплотио и постао савршени човек, као и ми, осим греха. Христос је читавим својим животом показивао да је везан за Бога Оца и да Му је одан, не само као Његов вечни Син, него и као човек. Није хтео да се одрекне Бога Оца за сва блага овога света (уп. Мт 4, 8-10). Чак ни по цену страдања и крсне смрти, Христос није хтео да се одрекне Бога Оца и љубави према Њему, а све ради љубави према нама и својој творевини. Наравно, Христова смрт је добровољна. Он је добровољно постао човек, узео нашу смртну природу у Своју божанску Личност да би нас ослободио од смрти, испуњавајући тако вољу Бога Оца. Бог је, наиме, стварајући свет и на крају човека као слободно биће, желео да вечни живот творевине буде плод заједнице Њега и човека, не само вољом Божјом, него и вољом и слободом човека, односно творевине. У противном, да је Бог на силу учинио вечно живим нас и творевину, наше постојање било би наметнуто, а тиме оно не би било радост већ мучење.  Бог Отац је показао неизмерну љубав према Своме Сину Христу и као човеку, а у Њему и према целој творевини, тиме што Га је Духом Светим подигао из мртвих (Дап 2, 24) и учинио Га Прворођеним из мртвих. То значи да ће Бог Отац у Христу и све нас и сву природу на крају историје васкрснути и ослободити смрти. На који начин може човек да оствари заједницу са Васкрслим Христом и тако превазиђе смрт? На основу сведочанстава јеванђелиста, четрдесет дана по Свом Васкрсењу Васкрсли Христос се сусретао са својим ученицима и следбеницима (Дап 1, 3) у Литургији и то као Онај који служи (в. Лк 24, 30-31). Васкрсли Христос се открива у Литургији. После свог Вазнесења на небо, Васкрсли Господ наш Исус Христос је и даље, све до дана данашњег, увек присутан на Литургији. Међутим, по Вазнесењу на небо Он је Духом Светим и даље присутан овде, али сада у „другом обличју“, тј. у личности онога који служи Свету Литургију, тј. епископа (односно свештеника), који је икона Христа. Свети Игнатије Богоносац ово потврђује кад каже: Тамо где је епископ, тамо нека буде и народ, јер тамо где је Христос, тамо је и Васељенска Црква (Смирњанима 8). Тачније, Васкрсли Христос је присутан у историји као литургијска заједница. Отуда сваки човек који жели да превазиђе смрт и живи вечно, то може да оствари, постајући члан Свете Литургије кроз Крштење посредством Светог Духа. У Литургији човек остварује личну заједницу са Христом, остварујући личну заједницу са епископом и са свима онима који су чланови Литургије. Зато на свакој Литургији, драга наша духовна децо, а посебно у овај дан, славимо догађај Васкрсења Христовог из мртвих и Његово присуство међу нама и предокушамо опште васкрсење и коначну победу над смрћу. Када Христос поново дође у сили и слави, Он ће сабрати све народе око себе (Мк 13, 26-27) на једном месту и тада ће бити и коначни суд свету и остварење Царства Божјег, чега је Света Литургија икона и пројава сад и овде у историји. Будући да је Света Литургија икона будућег Царства Божјег и вечног и истинског постојања човека и природе, први хришћани су свој свакодневни живот уређивали на основу литургијског искуства. Отац им је био Бог Отац, док су сви били браћа и сестре међу собом. Све што су имали,

У сарадњи са сестринством Манастира Жиче, које су посетиле нашу школу у Врби поводом Савиндана, договорена је даља сарадња кроз радионице верске наставе. Ученици петог и шестог разреда школе у Врби су са вероучитељем, две седмице радили на скицама, за васкршњи пројекат обрађујући тему Христовог пута страдања и крста, као и Васкрсења. Ове године традиционално израђено велико васкршње јаје, осликали су и поклонили Манастиру Жичи, а тема је била: „Жене као први сведоци Христовог Васкрсења и једини пратиоци Христа на путу страдања до Голготе“. У две композиције битни актери су приказани, а велико осликано јаје освануло је у порти манастира на Велики Четвртак, као поздрав свим гостима и верницима који ће у васкршњим данима посетити манастир. Ученици су са наставником верске наставе Миланом Милутиновићем, наставили своју радионицу у манастирском дворишту, осликавајући мања јаја, уз брижну подршку сестара, које су их окрепиле у манастирској трпезарији и даривале поклонима у знак сећања. Неколико телевизијских кућа је пропратило ову радионицу, а ТВ Прва је дала и извештај преносом уживо. Нека наш мали допринос улепша Васкрс, и буде на радост свима, али и у славу Божију. Видео прилог ТВ ПРВА Вероучитељ Милан Милутиновић

У сали парохијског дома Цркве Светог Марка у Ужицу 13. марта 2025. године одржано је  десето  предавање  циклуса: „Окусите и видите јер је благ Господ“. Тема предавања била су велика и спасоносна дела која су се, ради нас људи и нашега спасења, одиграла Велике или Страсне (Страдалне) недеље. Отац Марко истакао је да тамо где је наша пажња тамо је и наше срце, тамо је и наша душа. А управо у ове дане када смо ушли у последњу недељу уочи Христовог Васкрсења цело наше биће треба да буде усмерено ка догађајима који су се одиграли почевши од Великог Понедељка, па све до Велике суботе и Васкрсења Христовог. Прва три дана Страсне седмице посвећена су сећању на Јосифа кога су браћа продала у Египат и причи о неплодној смокви коју је Господ проклео, затим причи о десет девојака и осуди лицемерја књижевника и фарисеја, покајању блудне жене која излива миро на ноге Христове и помисли злочестивог Јуде на издају. Последња три дана  посвећена су следећим догађајима: Тајној вечери, Јудиној издаји, Распећу на крсту, погребу и Христовом силаску у Ад како би душе раније умрлих праведника ослободио. Отац Марко је користећи тумачење Светих Отаца о сваком дану детаљно изнео смисао свега горе поменутог. Време у коме живимо није лако, многа су искушења са којима се сусрећемо, али слично је било и у време уочи Христовог страдања и Васкрсења. Уклоните искушења и нико се неће спасити, говоре Свети Оци, зато не треба много да кукамо и ропћемо на дешавања која нас окружују, већ са вером, надом и љубављу треба да приступимо Христу и смирено понесемо своје крстове.  Догађаји на које нас Страсне седмице наша Света Црква подсећа треба у нама да појачају молитву и пост тела и душе, али истовремено и да појачају веру и љубав према Богу  који је све учинио не би ли нас ослободио робовању греху, смрти и ђаволу. Ђакон Слободан Поледица

У недељу шесту поста, посвећену празнику Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим-Цвети, Високопреосвећени Митрополит жички Господин Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог пророка Илије у Книћу, уз саслужење Архијерејског намесника гружанског Александра Јаћовића, пароха борачког, јереја Младена Стевановића, пароха честинског, протојереја Драгана Вучићевића, надлежног пароха книћанског, као и ђакона Стефана Симића. Светој Литургији присуствовао је велики број верног народа и деце који су приступили Светој Тајни Причешћа. Митрополит Јустин се пригодном беседом обратио верном народу рекавши: „Ево нас на прагу страдалне седмице, седмице због  које је Господ дошао овде на земљу, који се оваплотио од  Дјеве Марије и постао Богочовек, Христос, дошао међу нас да нам покаже шта су истина, правда и љубав. Господ је учинио највеће дело спасења нас палих људи, наше пале природе, дошао је да страда за нас, а потом и васкрсне из мртвих. Јуче смо славили Васкрсење Лазарево, велико чудо, велико охрабрење и ученицима и свима нама, да је Бог властан да даје живот, али и да васкрсава, да лечи, да утврђује у вери. На данашњи дан Он улази у град Јерусалим, деца и људи кличу му: “Благословен који долази у име Господње, осана во вишњих“. Велика је радост, јер долази Бог да служи нама и да страда за нас, да опере грехе наше Својом крвљу. Али пошто су људи нестабилни, за неколико дана, на Велики Петак, викали су: „Узми, распни га, распни“. И до дана данашњег многи људи не знају шта значи искупитељна жртва Спаситеља нашег Господа Исуса Христа. То је велика сила. Ми се трудимо да се уподобљавамо Господу нашем Исусу Христу и да држимо заповести Његове.“ Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Велику радост овог празника причинила су и деца која су са венчићима од цвећа и врбових гранчица, са песмом „Ми смо деца неба“, дочекала Високопреосвећеног Митрополита Јустина. После Литургије уприличена је трпеза љубави на којој се надлежни парох Драган Вучићевић захвалио Митрополиту Јустину на архипастирској посети храму, на благослову, укрепљењу и поуци коју је верни народ добио. У атмосфери топле љубави и духовне радости, Митрополит Јустин се уз речи захвалности опростио од верног народа. Весна Новићевић Десивојевић