Category: СПЦ

У суботу 3. јуна 2017. године као своје заштитнике Свете равноапостолне цара Константина и царицу Јелену, прославила је Љубишка црква. Светом Литургијом началствовао је протојереј ставрофор Радоица Васиљевић, пензионисани парох мачкатски уз салуживање јеромонаха Уроша из манастира Увац. Литургији је присуствовао велики број људи како из љубишке тако и из суседних парохија, као и први човек општине Чајетина Милан Стаматовић и директорка предузећа Голд Гондола Бојана Божанић. Након резања славског колача у сали парохијског дома приређена је славска трпеза. Јереј Петар Лазић

У среду 31. 05. 2017. године у навечерје  Малог Спасовдана и Светог свештеномученика Патрикија, свештенство и верници из Рашке уз присуство председника Општине Рашка г. Игњата Ракитића и осталих општинских званичника дочекали су Епископа жичког Господина Јустина. Присуствовале су и игуманија манастира Градац Нина и игуманија манастира Кончул Минодора са сестринствима, као и свештенство Архијерејског намесништва студеничког, пароси први и други никољачки протојереј Дејан Николић и јереј Мирко Јеремић, као и парох новопазарски јереј Иван Јеремић, из Епархије рашко-призренске. Служено је Вечерње богослужење са празничном литијом у којој су учествовали представници војске, полиције, спортских и културно-уметничких друштава, уз приметан велики број деце из основних и средњих школа и вртића. Након литије уприличен је концерт КУД- а “Рашка“ и ансамбла “Фрула“. У четвртак 01. 06. 2017. на дан Светог свештеномученика Патрикија (Мали Спасовдан) обележена је заветина града Рашке и служена Света Архијерејска Литургија.  Преосвећеног Владику је дочекало свештенство из студеничког намесништва, старешина Цркве Светог Николаја у Новом Пазару јереј Далибор Лазић, сестринство Манастира Градац, као и домаћин заветине председница Скупштине Општине Рашка г-ђа Мирјана Скорић са својом породицом. У име општине присуствовали су председник Општине Рашка г. Игњат Ракитић и одборници, као и представници војске (командант касарне потпуковник Никола Грковић)  и полиције. Епископу су саслуживали: Архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић, парох супњански (Рашко-призренска епархија) протојереј Дејан Николић, старешина храма у Рашки јереј Александар Суботић, парох павлички јереј Данило Петровић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Марко Ерић. За певницама су појали Милан Ђоковић и сестринство манастира Градац. Посебно радује чињеница што је на Светој Литургији присуствовало тако много верног народа, а међу њима и деце, од којих је већина и примила Свету Тајну Причешћа. Након прочитаног Светог Јеванђења, вернима се у надахнутој беседи бираним и подстицајним речима обратио Преосвећени Епископ Јустин. Поздравивши господина председника општине, домаћина славе и све одборнике, осврнуо се на смисао прослављања Вазнесења Господњег. Посебно је истакао човекову пролазност на овоме свету и његову суштинску усмереност ка Царству Небеском где се остварује смисао и изворно назначење људског бића. Човек је на земљи увек недовршено биће, које стреми ка божанским висинама, изграђујући своју боголику личност  на благодатним основама које се добијају у Светој Тајни Крштења и Миропомазања. Узношење људске природе на небо је неизмеран дар Божије љубави према човеку. Од нас се захтева непрестани труд, као и концентрација снага на оно најбитније, тачније, на Оног Најбитнијег, нашег Спаситеља Господа Исуса Христа.  Зато је неопходан стални подвиг, јер нас искушења и бриге овога света често саплићу. Спасење је  у Светој Цркви, којој је Глава Господ Христос, а у њој обитава сва сила  и пуноћа Духа Светог. Током Свете Литургије Преосвећени Владика Јустин је за  показану велику љубав према Светој Цркви, срдачну сарадњу и несебичну помоћ,  уврстио  председника Општине Рашка г. Игњата Ракитића  посебном граматом у ред великих добротвора Цркве. Након Литургије је освећен и преломљен славски колач, да би сви затим приступили славској трпези љубави и послужењу, за шта се потрудио домаћин овогодишње прославе председница Скупштине Општине Рашка г-ђа Мирјана Скорић са својом породицом. Током трпезе, присутнима се обратио председник Општине Рашка г. Игњат Ракитић захваљујући на указаној части и истичући да помаже Цркви не само по службеној дужности, као председник општине, већ пре свега као верни православни хришћанин. Рекао је да ће се убудуће трудити да настави у том духу, да сарадња буде још плодотворнија и на корист српског народа и Цркве, а у славу Господа Бога. ђакон Марко Ерић    

ТЕМА: “ЗНАМЕНИТА КРАЉЕВАЧКА ПОРОДИЦА БОЖИЋ – ПРОТА САВАТИЈЕ И ПРОНАЛАЗАЧ ДОБРИВОЈЕ“ Гост: Проф. др Новак Недић Аутор: јереј Александар Р. Јевтић

Светог Ахилија Лариског, великог угодника Божијег и небеског заштитника нашег града, литургијска заједница у Ариљу торжествено је прославила и ове године. У свечаним данима Господњег Вазнесења, када наша Црква исповеда истину Божијег домостроја спасења, да се Васкрсли Спаситељ вазнео и сео са десне стране Бога Оца, радујемо се и нашем вековном чувару Светом Ахилију.   Празнично бденије служио је протојереј ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски заменик Епископа жичког, уз саслужење протојереја Ивана Радовановића и јереја Марка Петровића. Бденију је присуствовао и високопреподобни архимандрит Тихон (Ракићевић). Богослужбено славље је умилним појањем увеличао хор „ Св. Николај Жички “ са Љубића. Након бденија, у сали Соколског дома, братство храма је припремило свечану академију. Старешина храма протојереј Драган Стевић поздравио је све присутне и пожелео добродошлицу у дому Светог Ахилија. Наши драги гости имали су велику част да чују предавање игумана студеничког др Тихона (Ракићевића) на тему „ Дух благодарности у Немањићким задужбинама “. Отац Тихон је уз видео-презентацију приказао вредности нашег најзначајнијег манастира Студенице и показао на који начин су Немањићи благодарили Творцу кроз градњу величанствених светиња. Велики уметник и признати вајар Велимир Каравелић, представио је макету будућег споменика ктитору и утемљивачу нашег храма Светом краљу Драгутину.   Велика духовна радост и благослов Божији сабрали су нас на Свету Литургију око нашег Епископа жичког г. Јустина, да заједно прославимо нашу славу. Епископу су саслуживали: протојереј ставрофор Ненад Величковић, Архијерејски намесник пожешко-ариљски, протојереј Србољуб Стојковић, протојереј Драган Стевић, протојереј Мирчета Крупниковић, протођакон Александар Грујовић и ђакон ариљски Бранко Росић.   После прочитаног јеванђелског одељка, Владика се својој пастви обратио надахнутом беседом. Истакао је да је Господ Исус Христос, пре него што ће се вазнети на небо, рекао да нас неће оставити сиротима, већ нам послати Духа Светога, Духа Утешитеља. Много векова је прошло и народ Божији живи и труди се надајући се да ће задобити Царство Божије. Нема спасења у свету без Бога. Господ је сишао у нашу таму, Он има силу да нас васпостави где нам је место. На првом Васељенском сабору, вођени Духом Светим, 318 отаца су исповедили веру да је Господ Исус Христос Син Божији, а не творевина Божија. Тиме је наша вера ограђена од погрешних учења која су потцењујући Богочовека доводила у питање спасење човека. После литије и резања славског колача приређено је послужење за присутне. У току дана, у порти храма, традиционално је одржана свечана седница Скупштине Општине Ариље, на којој су награђени најуспешнији наши суграђани у протеклој години. Бранко Росић, ђакон ариљски

Литургијским сабрањем на празник Вазнесења Господњег своју храмовну славу прославио је Манастир Жича. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, а саслуживали су: игуман Манастира Студенице архимандрит Тихон (Ракићевић), секретар ЕУО Епарxије жичке архимандрит Дамјан (Цветковић), служашчи у Манастиру Жичи архимандрит Јаков (Лазовић), Архијерејски заменик Епископа жичког протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, пензионисани професор богословије протојереј-ставрофор Лазар Васиљевић, секретар Епископа жичког протосинђел Сава (Илић), парох у Врњачкој Бањи протонамесник Радош Младеновић, пароси краљеваки протонамесник Милош Станисављевић и јереј Мирослав Андрић, пароси жички протонамесник Драган Глигић и јереј Ратко Хрваћанин и епархијски протођакон Александар Грујовић. По прочитаном јеванђелском зачалу, по благослову Епископа Јустина, беседио је игуман Манастира Студенице архимандрит Тихон. Он се најпре осврнуо на духовно стање данашњег човека, чији живот често личи на гладијаторске борбе у старом Риму. Па ипак, не треба изгубити из вида да постоји и добар део оних чији је живот испуњен чежњом за Христом и надолазећим Царством Божијим. У том смислу, празник Вазнесења Господњег је празник наде да Господ неће оставити Цркву јер ће послати Духа Утешитеља да остане са нама до краја века. Истовремено, ово је празник радости не само због славе Христове, већ и због спасења човека будући да се Христос, уздижући се на небо, уздиже заједно са својим људским, обоженим телом. Тиме је прослављења и људска природа, што је показатељ данашњем човеку да је спасење од греха, смрти и ђавола и те како могуће. Ипак, Црква нас кроз литургијски возглас „Светиње светима“ стално подсећа на чињеницу да је Царство Божије намењено светима, тј. онима који су искупљени односно онима које је Бог, по своме слободном хтењу, осветио. Након причешћа светим Христовим Тајнама обављено је освећење славскога жита и колача и чин литије око храма. На крају Литургије Епископ Јустин је игуманији манастира мати Јелени, сестринству и сабраном народу Божијем честитао празник и указао на смисао и значај данашњег празника. Напослетку, сестринство манастира је послужило славски ручак за све присутне у манастирској трпезарији.   јереј Ратко Хрваћанин, парох у Жичи

Четрдесети дан по Васкрсењу, пошто смо у радости и слављу певали Христовом Васкрсењу, Господ нас призва да поздравимо и прославимо Вазнесење Господње! Након што је испунио дело икономије уздиже се као Победник изнад земље коју је спасао, Отац Га дочекује, а анђели и људи славе. Ово је радост због славе Христове, али и радост због спасења човековог. Христос је узео на своја рамена заблуделу људску природу и спасао је приводећи је Оцу. Црква Вазнесења Господњег у Чачку прославила је храмовну славу благодарећи Господу и молитвено се уздижући на небеса. Дан уочи Вазнесења, након вечерњег богослужења, братство храма литијски и молитвено је радост спасења пронело суграђанима. Литургијом на Вaзнесење Господње началствовао је протојереј-ставрофор Саша Јоловић, уз саслужење протојереја-ставрофора Аранђела Даниловића и протонамесника Драгана Ђорема из таковског намесништва, старешине храма Светог кнеза Лазара на Љубићу протојереја Владана Милосвљевић, као и бројног свештенства цркве Вазнесења Господњег у Чачку. Светој Литургији присуствовали су и градоначелник Чачка господин Милун Тодоровић, многобројни представници града, као и велики број верног народа. По завршетку Литургије пререзан је славски колач, а потом је старешина храма, јереј Марко Мирковић, благословио послужење које је уприличено присутнима. Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин благоизволео је да посети Чачак и присуствује на Вечерњем богослужењу. Владика се у беседи обратио градоначелнику и верном народу честитајући данашњи празник. Нагласио је да је Српска Православна Црква део Свете Васељенске Православне Цркве и да је та благодат заједнице свих Помесних цркава битан предуслов Спасења, јер се наглашава јединство и заједница људи на земљи. Такође, изражена је молитвена жеља и нада да ће се црква Вазнесења Господњег у Чачку, која је у реконструкцији, завршити до наредне године, и да ће се управо на том богослужбеном месту прославити Вазнесење Господње.  Владика је позвао на једномислије које се најлепше очитава управо у Вазнесењу Господњем. Кога Христос наткриљује тај је спасен, једина ствар коју Господ од нас жели јесте да Га пригрлимо, отвореног и радосног срца. Ко је у окриљу Цркве тај је припадник Цркве које спасава, то је оно што нам Господ нуди, када тај, најлепши дар, пригрлимо, остварујемо спасење! По завршеном богослужењу Епископ је остао на пригодном послужењу. Радост празничних богослужења молитвено је Господу принео мешовити црквени хор „Вазнесењски“. Вероучитељ Ђорђе Чоловић

Дана 24. јуна 2017. године, Основна школа “Краљ Александар I“ у Горњем Милановцу прославила је крсну славу Свете словенске просветитеље и учитеље Кирила и Методија. Славље је започето ломљењем славског колача у јутарњим часовима у храму Свете Тројице у присуству вероучитеља и ђака. У поподневној смени обављено је освећење обновљене мале школе, коју похађају ученици од првог до четвртог разреда. Чин освећења су извршили протонамесник Драган Ђорем, старешина цркве у Г. Милановцу, протојереј-ставрофор Милутин Стевановић, парох у Г. Милановцу, ђакон Александар Ђуричић, у присуству директора школе, ученика, наставног особља и вероучитеља. У пригодној беседи након освећења отац Драган је честитао Крсну славу учитељима и ђацима, и нагласио значај мисионарске и просветитељске делатности Светих Кирила и Методија, али изнад свега њихов живот као пример вере, стваралаштва, труда и љубави чиме су поставили чврсте темеље како писмености тако и црквености. Овогодишњи домаћин школске славе била је вероучитељица Душица Ломовић, која је, поред крсног колача и жита, припремила и трпезу љубави након освећења. Прослава је настављена у Центру за културу у Г. Милановцу, где је уприличен културно-уметнички програм за све госте, као и додела диплома ученицима који су постигли значајне резултате у протеклој школској години. Вероучитељ Горан Вучковић

У Недељу слепорођеног, 21. маја 2017. године, Господ је сабрао цркву своју у пожешко насеље Савинац ради освећења храма. На једном од најлепших места у Пожеги саграђена је 2004. године црква на којој је у последњих годину дана извршена завршна фаза радова. Храм посвећен преносу моштију Светог Саве, првог српског архиепископа осветио је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин уз саслуживање: архимандрита Тихона (Ракићевића), игумана манастира Студенице, Серафима (Мишића), игумана мансатира Суково код Пирота, Архијерејског намесника пожешко-ариљског протојереја-ставрофора Ненада Величковића, протојереја-ставрофора Дмитра Луковића, јереја Милана Јордовића, старешине храма, протођакона Александра Грујовића и ђакона Александра Каранца. Богатству духовне радости овога дана допринела су и рукоположења Немање Матејића, вероучитеља из Ужица у чин ђакона, као и Михаила Влајковића, студента теологије из Пожеге, за чтеца цркве на Савинцу. Пред великим бројем сабраног народа Владика Јустин се обратио речима утехе и наде у којима је указао на Господа нашег Исуса Христа као светлост вечног живота коју можемо угледати и доживети у цркви. За то виђење је потребно да не будемо духовно слепи већ да попут слепорођеног у јеванђељу хитамо у цркву-нашу Силоамску бању у којој ћемо угледати истинско Сунце правде. За изузетан труд и велику пожртвованост показану приликом уређења храма на Савинцу Његово Преосвештенство Епископ Јустин одликовао је јереја Милана Јордовића звањем протонамесника са надом да ће то бити подстрек за будуће служење на њиви Господњој. Након одслужене Литургије уследило је благосиљање славског жита и колача које су припремили домаћини славе Милијан Дрндаревић и Љубивоје Диковић, предузетници из Висибабе. За трпезом љубави  која је била постављена у порти храма, отац Милан Јордовић се обратио присутнима речима у којима је заблагодарио Богу што је нама дао прилику да после многих векова обновимо савиначку Светињу. „Велика је наша радост да у освит осамстоте годишњице самосталности наше цркве и народа, тог Савиног великог дела молитве и дипломатије, његовој небеској звезди додамо још сјаја у виду овог прелепог храма“, истакао је отац Милан додајући још да је изградња ове цркве ујединила целу парохију у прилозима, раду и молитви.У име свих парохијана изражена је захвалност Епископу што је и поред саборских обавеза дошао и освештао овај наш дом молитве. Речима љубави и поуке обратио се и игуман манастира Студенице архимандрит Тихон (Ракићевић) који нас  је, говорећи нам о Светом Сави, подсетио да је светост квалитет новога живота који ми хришћани стичемо кроз заједништво са оним који је Једини Свет. Радост овога дана настављена је весељем уз звуке трубе и народне песме. ђакон Александар Каранац

У  селу Ивановци, које се налази у делу качерске области, која се одређује као доњи Качер, на узвишењу Камаљ, подигнута је 2001.године црква посвећена  Светом Николи. Храмовна слава празник Пренос моштију Светог оца Николаја, и ове године је свечано прослављена. Верни народ из Ивановаца, суседних села  и Љига, сабрао се на Светој Литургији. Причасној Чаши Живота приступио је већи број деце и ђака. Након Свете Литургије и литије око храма, преломљен је славски колач, који су ове године припремили домаћини: Борис Бушић и браћа Зоран и Горан Бушић из Ивановаца. Старешина цркве и парох љишки је у беседи поздравио све присутне и нагласио важност литургијског сабрања; без зједнице са Богом нема спасења нема истинског живота, нема вечности, само оно што је у јединству са Богом задобија вечни живот и вечно постојање, тј. Царство Божије. Света Тајна Причешћа је срж и пуноћа нашег хришћанског живота у овом свету и веку, и увек треба да осетимо ту радост на Литургији, нарочито ових дана од Васкрсења до Вазнесења Христовог. По традицији и ове године је одржана манифестација под називом „Сусрет са песником“. Најављујући програм наставница српског језика Марјана Обрадовић је поздравила и присутног ктитора храма песника Милована Данојлића: „ јединственог ратара качерске долине и камаљског лиричара, тихог, тако блиског, а опет далеког… Што га више читате, све сте замишљенији пред собом и овим чудноватим светом, али и сигурнији да постоје за сваког од нас неке завичајне оазе и уточишта где се може бити спокојно и у складу са Богом и људима… Сличан Андрићевом неимару који ствара и ћути, гради и не завештава и он ствара, пише, гради цркву…а она нас окупља и гради нас…“ Ученици ОШ Сава Керковић из Љига и Ивановаца, одржали су краћи програм, који су припремили са наставницом  Марјаном Обрадовић и учитељицом Радом Бушић. Потом је своју поезију рецитовала  гошћа песникиња Љиљана Браловић из Прањана. Трпезoм љубави коју су припремили домаћини славе, настављено је ово празнично сабрање у славу Божију и част Светог оца Николаја. протојереј Светолик М.