Category: СПЦ

У прву недељу по Духовима – Недељу Свих Светих Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у селу Љутовници надомак Горњег Милановца. Преосвештеном Епископу су саслуживали Архијерејски намесник таковски протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, протонамесник Драган Ђорем, јереј Обрад Стевановић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Александар Ђуричић. Након прочитаног Светог Јеванђеља, надахнутом беседом вернима се обратио Преосвештени Владика речима: „Тачно је да  Царство Небеско задобијају подвижници, али оно се нуди свакоме, јер Господ Бог каже да хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Данас светитеље славимо зато што су они признали Господа Бога славе као свога Спаситеља. Трудили су се да у животу задобију врлину, да задобију оно што је највредније, јер смо ми овај привремени живот  добили од Господа на дар, да њиме задобијемо живот вечни“. Епископ је такође истакао да: „Црква Божија слави све светитеље, како не бисмо ми људи по своме ограниченоме опредељењу рекли  овај Светитељ ми је милији од другога и овај је већи од оног првог, нити да правимо разлику међу њима. Важно је да у њима видимо плод Духа Светога, да видимо да је Црква Божија Света, тиме што има Светитеље Божије. Они су доказ истините вере наше. Сетимо се само Светог Василија Острошкога, слава му и милост, који помаже свима онима који са вером притичу моштима његовим. Он је велики исцелитељ, велики чудотворац, али су и сви остали Светитељи. Сви они које је Господ Бог позвао и призвао су велики, силни пред Господом, зато што је име њихово записано у књизи живота. Сви они са Господом вечно царују како се каже у Светом Писму, сели су на дванаест престола Израиљевих. Господ је све то устројио да бисмо се ми  научили њиховим примером, јер није довољно само признати Господа, потребно је и сведочити за Њега. То и означава реч мученик на грчком језику. Дакле, сви смо ми призвани не само да прихватимо славу Божију, да се хвалимо, ето, како смо хришћани, како имамо висока морална начела. Лепо је и уносно некада бити хришћанин, али ми не знамо каква времена нас очекују, јер у историји ми видимо да за две хиљаде година, никада није био миран дуг период у животу човечанства, него су се вечито смењивали ратови, невоље, гоњења, мржња. У Светом Писму се каже да ће нас предавати пред судове, да ће нас на мучења водити, као што су наше велике мученике Светог Георгија, Димитрија, и многе друге. Ми читамо житија, одушевљавамо се њима и кажемо заиста су то били велики људи, али ето, они су велики људи, а ми мали људи – шта ћемо ми Господу принети? А стара изрека светогорска каже „Не тражи мучеништво, али када дође мучеништво не бежи од њега“. Након заамвоне молитве Преосвећени Владика је на велику радост сабрања одликовао пароха љутовничког оца Обрада чином протонамесника. После литургијског сабрања, уприличена је и трпеза љубави. Отац Обрад се захвалио Преосвештеном Владици на великом благослову и љубави којом је данас испуњен овај крај, а такође се захвалио и за одликовање кога је удостојен. Владика је после Свете Литургије посетио и Цркву Светога Николаја у селу Шилопај, коју је пре Другог светског рата освештао Свети Владика Николај. Ктитор овога храма је био трговац Љубо Сарачевић. Испред овога храма Епископа је свечано дочекао надлежни парох протојереј Томислав Ђокић са верним народом. Ђакон горњемилановачки Александар Ђуричић

На Духовски уторак, 6. јуна 2017. године, у новосаграђеној цркви  Свете Тројице у златиборском селу Драглица, торжественом Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, уз саслужење игумана Свете царске лавре Хиландара високопреподобног архимандрита Методија, секретара ЕУО Епархије жичке високопреподобног архимандрита Дамјана (Цветковића), Архијерејског намесника ужичког протојереја – ставрофора Милоша Босића, јеромонаха Доситеја и јеромонаха Арсенија из манастира Хиландара, пароха љубићког протојереја Србољуба Стојковића, протођакона Александра Грујовића, ђакона чајетинског Немање Тимотијевића и ђакона златиборског Ненада Ивановића. Мноштво народа златиборског краја дошло је да узме благослов од свог Архипастира, и да заједно сабрани у Цркви заблагодаре Господу на свим доброчинствима. У надахнутој беседи Епископ Јустин истакао је важност Светог Духа, трећег лица Свете Тројице за Цркву Божију и све чланове Цркве. На празник Педесетницу, животворни Дух Свети је сишао на апостоле, а преко њих на читаву васељену. Плод Духа Светог јесте Црква у којој се сабирамо његовом благодаћу. Црква је спасоносни организам, чија је глава Христос, устројена благодаћу Духа Светог. У њој су се оствариле речи пророка Јоила: „Излићу дух свој на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, старци ће ваши сањати сне, младићи ће ваши виђати утваре. И на слуге и на слушкиње у оне дане излићу дух свој. И учинићу чудеса на небу и на земљи, крв и огањ и пушење дима. И сваки који призове име Господње спашће се“ (Јл. 28 – 32). Владика је посебно истакао неопходност активног учешћа у светотајинском животу цркве, јер је то једини начин да остваримо наше назначење са којим смо дошли у овај свет, а то је да га превазиђемо и стекнемо залог вечног живота. Свет који у злу лежи побеђује се постом и молитвом, трудом и хтењем за спасењем. Све то Спаситељ наш, Исус Христос оставио нам је у наслеђе за време овоземаљског живота свог којим нам је показао да можемо водити живот достојан човека, живот пројављен и остварен у Цркви Његовој. У Цркви је све артикулисано, ништа стихијски не бива. У њој постоји вековни ред и поредак, који је одржава. Она је подражавање анђелског начина постојања на набесима. Црква није друштво које се дели, и самим тим постаје слабо. Црква је јака, зато што је утемељена на светим апостолима, на светим мученицима, возглављена у Светој Тројици, бастион коме ни врата пакла не могу наудити. Она је највећа сила, једино место на коме се човек може спасити. За несебичну љубав исказану према мајци Цркви, у ред црквених добротвора уврштени су ктитор цркве Свете Тројице г. Страхиња Кутлешић из Чачка, г. Миланко Јовановић из Доброселице, г. Десимир Марјановић из Доброселице, г. Милић Марјановић из Доброселице, као и Општина Чајетина на челу са председником г. Миланом Стаматовићем. Након заамвоне молитве је пререзан славски колач. По Светој Литургији у порти цркве трудом свештеника доброселичког Јована Стојковића и чланова црквеног одбора приређен је богат културно–уметнички програм у коме су учешће узели: КУД „Златибор“ из Чајетине, трубачки оркестар Дејана Лазаревића, Црквени хор из Прибоја. За све присутне уприличена је трпеза љубави, на којој се отац Јован захвалио Епископу Јустину на узнетим молитвама животворној и нераздељивој Тројици, као и свим дародавцима на помоћи и љубави коју пружају. ђакон златиборски Ненад Ивановић

У данима када је наша ариљска светиња прославила свог заштитника, Светог Ахилија Лариског, дочекали смо велику духовну радост, празник Силаска Светог Духа на апостоле. У нашем храму на Светој Литургији сабрало се мноштво верника да посведоче живу и истиниту веру у Свету Тројицу. Литургијом је началствовао протојереј Мирчета Крупниковић који је у својој беседи нагласио важност молитве и врлинског живота, јер смо сви деца Божија. И ове године је традиционално после Литургије обављена литија кроз главну улицу и градски парк. На други дан Духова, у селу Гривска надомак Ариља, у храму Светог Теоктиста, мештани се сабирају да прославе заветну славу села. Након резања славског колача, старешина храма протојереј Драган Стевић се обратио пригодном беседом, нагласивши важност празника Педесетнице за православне хришћане. Захвалио је Богу што се сваке године у великом броју састајемо на овај свети дан.                                                                                                    Управа Храма

У понедељак, 5. јуна/23. маја 2017. године, село Душковци је било место велике духовне радости, радости која се двојако пројавила. Са једне стране литургијски је прослављена црквена слава, празник Силаска Светог Духа на апостоле, а са друге, саму Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, који је тако и ове године походио ово пожешко село ради учествовања у празновању са верним народом читавог краја који се окупио на овој свечаности. Његовом Преосвештенству су саслуживали Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј-ставрофор Ненад А. Величковић, парох душковачки протојереј Драгољуб Шишовић, парох прилипачки протонамесник Милан Филиповић, парох добрињски јереј Илија Милошевић, парох субјелски јереј Владимир Вулета, парох брезански јереј Дејан Ракић, уз саслуживање протођакона Александра Грујовића, ђакона пожешког Александра Каранца и ђакона косјерићког Небојше Вукадиновића. На Светој Архијерејској Литургији су, уз многобројни народ, присуствовали и сви ђаци, као и читав наставни кадар из локалне основне школе, тако пројавивши свест о важности молитвеног празновања храмовне славе, те су своје радне обавезе прилагодили овом догађају и у осећају велике благодарности дочекали Архипастира наше Епархије. Свечаност за све сабране је била већа тим што је извршено и рукоположење Михаила Ђокића из Биоске у чин ђакона.   У својој беседи, Епископ Јустин је као централну мисао и главну поуку истакао важност и неопходност активног учешћа у Чаши Тела и Крви Господње. Говорећи о празнику који данас прослављамо Епископ је рекао: „Данас је други дан Духова. Данас нас је Господ Духом својим сабрао у овај храм, не само да чујемо реч Божију, већ да се потрудимо да оно што смо чули извршимо. Не да исправљамо друге, већ себе, да се уподобљавамо ономе што Господ тражи од нас, а најпре да примимо Истинитог Духа Божијег, Духа Утешитеља, зато што је Дух Свети раван Оцу и Сину. Данас је тим Духом рукоположен ђакон, чиме је Црква добила још једног молитвеника пред Престолом Оца Славе. То је значајно за све нас, јер што се више молимо Истинитом Богу, то Он више чује наше молитве. Међутим, није довољно само да чекамо да се неко други моли за нас. Није довољно говорити да нам је лако јер имамо оца нашега, Светога Саву и друге светитеље који се за нас моле, тако да можемо да долазимо у Цркву само из почасти, само понекад и када се сетимо. Потребно је да у Цркви Божијој активно задобијемо Духа Светога, а Он се задобија кроз Свету Тајну Причешћа. Управо једењем Тела и пијењем Крви Господње, постајемо заједничари Његови. Без такве заједнице са Богом ми смо само симпатизери, само уважавамо Православну Цркву, дивимо се Богу и његовим светитељима, а ми ништа не чинимо. Онај који истински љуби Господи заиста држи заповести његове, а Господ је рекао: „Ако не једете Тело Сина Човечијега и не пијете Крви Његове, немате живота у себи“ (Јн 6, 53). Ако је то сами Господ заповедио, јасно нам је да не можемо без Светог Причешћа. Ове речи живе кроз предање Цркве Божије и показују да другачије нема заједнице са Господом. Држећи Свете Тајне остављене од Господа у Цркви Божијој, задобијамо спасење.“ Након заамвоне молитве је пререзан славски колач, а по завршетку Свете Литургије, за све присутне је, у црквеној сали, уприличена трпеза љубави коју су спремили домаћини овогодишње славе. Благословивши народ Епископ је позвао вернике да се и наредне године саберемо на овом месту и у још већем броју, да би се Духом Светим вера у нама још више распламсала и водила ка животу вечном.   Саво Величковић, дипл. теолог

У освит празника Светог цара Константина и царице Јелене, ходочасници из Чачка кренули су пут Острога да у молитви приступе моштима Светог Василија Острошког. Након самог свитања поклоници су се упознали са својим водичима, јерејем Слободаном Јаковљевићем и вероучитељем Ђорђем Чоловићем, и после молитве кренули пут свог првог одредишта, Владислављеве задужбине – манастира Милешевe. Долазак у место почивања моштију Светог Саве за сваког ходочасника доноси посебно духовно искуство. Након краћег подсећања на историју манастира поклоници су у побожном миру приступили целивању руке Светог Саве, јединог дела моштију који је спасен од несрећног беса Османлија. Тихо протицање Милешевке подсетило је све на непролазност, на непрекинуту нит светости овога места. Благослов Светог Саве и смирени поглед Белог Анђела окрепили су путнике и припремили за наставак ходочашћа. Путовање уз долину Лима и заустављање у долини реке довело нас је и до манастира Куманице. Скривен између Србије и Црне Горе, златним крстом видљив са пута, призива све добронамерне и побожне људе у дом Господњи. Након целивања моштију Светог Григорија Куманичког поклонике је угостило монаштво. По поласку свима је у мислима била стена, планина из које попут белог бисера светлуца Светитељ овенчан небесима. Киша која је падала дочекала нас је и по доласку под Острог. Ни лоше време није спутало ходочаснике да се упуте пешке ка горњем манастиру и ка Светитељу. Након пешачења, по самом доласку у порту манастира, Свети Василије се постарао да дочека молитвенике. Облаци су се разгрнули, киша је престала, појавило се сунце и одмах потом зазвонила су звона и почело је Вечерње богослужење. Након молитве и благодарења на угодном путу, упутили смо се на поклоњење и молитву Светом Василију. Степеник по степеник, молитвено смо се успињали ка Светитељу по благослов. Мирноћа стене и спокој светиње примили су нас у загрљај благодати присуства Светог Василија. Тишина и молитва, спокој и созерцање које Светитељ слуша безмало вековима подсетили су нас на непролазност оних који су свој животни пут управили ка Господу. У сумрак сви су били спремни за починак и одмор пред прославу Педесетнице, рођендана Цркве, а уједно и славе доњег манастира. Звонима у зору и молитвом, планина је почела да се буди и да призива молитвенике на богослужење. Отац Слободан, вођа пута, ноћ уочи доласка бдио је са верницима исповедајући. Но, прави благослов је био у томе што је отац служио Свету Литургију и причешћивао вернике. По завршетку Јутарњег богослужења и Свете Литургије поклоници су се причестили и смерно остали на молитви Призива Духа Светога. Остављајући Острог поклоници су са собом у вери понели дарове великог Светитеља Православља, Светог Ваисслија Острошког. Газећи његовим стазама, стопама, гледајући планину и цркву у којој се свети подвизавао свако је доживео духовно буђење. Након Литургије пут се наставио ка манастиру Дајбабе. Причестивши се на Острогу свима се најлепше у срца уклопила и изрека Светог Симеона Дајбабског „Причешће Свето клица је здравља“. Свети Симеон, попут Светог Василија, такође је био строги подвижник, тако да је посета Дајбабама била најлепши начин да се настави путовање. Црква посвећена Успењу Пресвете Богородице, уоквирена са два звоника, не открива велику тајну која се крије унутар ње. Тек по уласку долази се до интересантног детаља, црква се налази укопана у стену, такорећи у пећину. Попут стене у којој почивају мошти Светог Василија, и овде се у тишини молитве налазе мошти Светог Симеона Дајбабског. Цела црква освештана је рукама светитеља. Фрескопис који се налази у унутрашњости осликао је лично Симеон за живота. Поклоништво је кренуло из цркве Вазнесења Господњег, из немањићке задужбине. Стога је било најлепше повратак започети посетом немањићком манастиру. Смештен у клисури, изнад хука реке Мораче, угнездио се манастир Морача, задужбина кнеза Стефана Немањића, Вукановог сина. Загледани у фрескопис цркве нисмо могли а да не приметимо дубоку побожност, искрену духовност светородне породице. Гледајући пророка Илију како га храни гавран, схватили смо да смо напојени водом са извора мира и хришћанског смисла постојања, уподобљавања Господу. Попут великих светитеља којима смо молитвено приступили и сами смо добили благодат кроз веру коју смо исказивали на ходочашћу, а коју би требало да примењујемо на само у овим приликама него свакодневно у својим животима. Путовање је организовала црква Вазнесења Господњег у Чачку која се постарала да одређени број путника бесплатно крене. За превоз је био задужен Sun Travel из Горњег Милановца. Јереј Слободан Јаковљевић и вероучитељ Ђорђе Чоловић благодаре свим путницима и у молитвама их спомињу. Вероучитељ Ђорђе Чоловић фотографије Александар Алемпијевић

„Благословен јеси Христе Боже наш, који си показао Апостоле премудрим ловцима, пославши им Духа Светог. Помоћу њих си задобио Васељену, Човекољупче слава Ти!“ Тропар, глас 8. Село Ратина надомак Краљева и ове године Господње 2017. прославило је своју заветину, други дан Тројица. Славље је започело Светом Литургијом коју је служио парох ратински прота Драган Туба уз саслужење проте Лазара Васиљевића и јереја Ивице Тадића. На Светој Литургији узело је молитвено учешће мноштво народа, а посебно нас је обрадовало присуство великог броја деце. Светој Чаши приступило је на велику радост мноштво деце а и одраслих. Прота Драган Туба је у својој проповеди између осталога нагласио значај молитве и учесталости молитве како личне тако и саборне. Прота је рекао и да само кроз цркву и сједињењем са Васкрслим и Вазнетим Господом можемо задобити спасење. Осврнувши се на сам празник Педесетнице поручио је да је праобразни смисао овог празника  очигледан у догађајима дана Педесетнице забележеним у Делима апостолским (Дaп 2). Управо као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и новозаветна Педесетница (или Духови)  рођендан хришћанске Цркве. Након Свете Литургије уприличена је литија и обновљен је запис на старом дрвету липе. Најмлађи чланови КУД „Ратина“ као верни чланови своје цркве приредили су богат културно-уметнички програм на чему им срдачно захваљујемо. За све наше госте уприличено је и пригодно послужење. Трипо Спахић, историчар  

Краљевачки светотројични храм има важно место у животу града Краљева, то је историјом осведочено, а свакако да та веза треба да буде органска и нераскидива. Јер, да се подсетимо да у време утемељења овог града, баш оног тренутка када су наши мудри преци и суграђани  пожелели да од турске вароши направе Краљев град, добили су на дар од свог кнеза храм, и то Духовски храм. Тако овој град почиње да дише и живи, од онога тренутка када је у њему изграђен храм. Ово треба да нам буде на уму и данас да ако волимо овај град треба да посећујемо Цркву Божију, јер ту задобијамо благодат Божију. Једино је Бог живот, те ако желимо  да живи овај град, онда увек на уму морамо да имамо да је он нераскидиво везан са Црквом, и да само тако може да постоји. Због тога је битна храмовна слава најстаријег краљевачког храма, јер је она и јубилеј овога града.   У  2017. години у навечерје празника Силаска Светог Духа на Апостоле, вечерњом службом и славском литијом кроз главну улицу града Краљева, почела је прослава храмовне славе старог храма у Краљеву. Уз братство храма Свете Тројице и многобројних свештенослужитеља града Краљева, као и војних свештенослужитеља подручних касарни, литију кроз централне градске улице предводили су припадници Војске Србије, Жандармерије, Полиције,  Градоначелник, службеници управе града Краљева и локална  културно-уметничка и спортска удружењa.   Целокупно ово сабрање пренело се и сутрадан на дан храмовне славе уз богатији састав свештенослужитеља и верног народа. Служена је Света Архијерејска Литургија, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин. У својој беседи Епископ жички нас је подсетио  на значај овог празника, Рођендана Цркве Божије и благодати која нам је дата Силаском Светога Духа на Апостоле. Истакао је да смо у Цркви вођени благодаћу Духа Светога, Духа Утешитеља и да се трудом и подвигом та благодат задобија. Благодаћу Духа Светога ми се спасавамо, док нас Дух Свети не посети ми смо изгубљени. По завршетку Литургије уприличена је славска трпеза у ресторану “Завичају“, где је власнику ресторана господину Радоману Луковићу уручена захвалница и икона као уздарје на његов труд и помоћ Цркви. Ђакон Милутин Балтић    

На дан када наша Света Црква прославља своје рођење у свету и када је Дух Свети сишао на Христове ученике, сабрао се верни народ села Мршинци да прослави своју храмовну славу. Светом Литургијом началствовао је месни парох протојереј Милољуб Мирковић уз саслуживање протојереја Милорада Милидрага из Чачка, јереја Богољуба Симеуновића из Горичана, старешине храма јереја Богдана Митровића и чачанског ђакона Драгана Милованчевића. Празнично богослужење улепшали су торжественим појањем ученици Средње музичке школе из Чачка са својим вероучитељем Ђорђем Радојковићем. После прочитаног Јеванђеља верном народу се обратио свештеник Милорад поучивши их о значају овога дана када је установљена Света Црква Христова Духом Светим који се излио на апостоле. Отац Милорад  позвао је вернике да што редовније походе своју богомољу и уграде себе у њу, јер је Црква брод спасења која плови немирним морем ка пристаништу вечности. Након Свете Литургије уследио је обред литије, а затим свечано резање славског колача. Домаћини славе су као и претходних година били мештани села који су заједнички припремили славу као и трпезу љубави која је уследила након завршетка Свете Литургије. Вероучитељ Ђорђе Радојковић

Црква Свете Тројице у Горњем Милановцу прославила је своју храмовну славу Силазак Светога Духа на Апостоле. Од ове године је на нашу велику радост, овај дан не само слава храма, већ и града Горњег Милановца. Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, Архијерејски намесник таковски, уз саслуживање јереја Стефана Дамјановића из Београда и  братства храма Свете Тројице. Иза прочитаног јеванђелског одељка, пригодом беседом обратио се старешина храма протонамесник Драган Ђорем истакавши значај празника Педесетнице за икономију нашега спасења. Такође је истакао велику радост је да на иницијативу управе храма председник општине Дејан Ковачевић са општинским већем прихватио обнову славе града. Од ове године када наша црква слави 155 година постојања, слава храма ће бити и слава града Горњег Милановца. Од 1946.  године када су безбожне власти укинуле славу до данас црква је сама славила. Старешина је посебно поздравио председника општине и све његове сараднике, пожелео им пуно успеха у раду, посаветовавши их да се угледају на добре српске домаћине у вођењу општине. Учешће у литургијској заједници поред председника општине узели су и његова заменица госпођа Јадранка Достанић, председник скупштине општине господин Александар Јевтовић и сви чланови општинског већа, као и председник општине Топола Драган Јовановић и председница општине Лучани Весна Стамболић. Радост прославе поделили су са нама и представници Војске Србије из касарне у нашем граду, директор Јавног предузећа за изградњу Божидар Вучевић, директор Музеја Рудничко-таковског краја Саша Марушић и директор Културног центра Драган Арсић.   По завршетку Свете Литургије обављена је свечена литија централним улицама града, уз учешће војника, ученика верске настававе и деце из КУД-а “Шумадија“. Након резања славског колача, старешина је још једном поздравио све госте, позвао их на културно-уметнички  програм, а затим и на уприличену трпезу љубави. Верницима се обратио и председник општине господин Дејан Ковачевић, поделивши своју личну радост и задовољство због поновног успостављања заједничког прослављања славе града и храмовне славе. Ђакон горњемилановачки Александар Ђуричић

Као и прошле године, свештенство и верни народ ивањичке црквене заједнице имали су част да приме духовни благослов и заједнички учествују у Светој Чаши Тела и Крви Христове са својим Архипастиром Епископом жичким Господином Јустином. Свечана Архијерејска Литургија почела је у девет часова. Његовом Преосвештенству саслуживали су Архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, старешина храма протојереј Милинко Тимотијевић, протојереј Добривоје Милуновић, као и протођакон Александар Грујовић и ђакон Душан Тодорић. Велики број деце и верног народа узео је учешћа у Светом Причешћу. Својим умилним певањем богослужење су улепшале сестре манастира Ковиља и Клисуре. Епископ Јустин обратио се сабраном народу беседом у којој је нагласио да је Господ Исус Христос Бог онима који га добровољно примају и да је Он њима не само Бог, већ и Светлост, Спаситељ, Утешитељ и Мир. За оне који неће да Га прихвате за Бога то је мука како овде тако и у другом животу. Поучио нас је као пастир своје стадо да треба сви добровољно да примамо Господа, јер Он жели да се сви људи спасу. Они који не примају Господа као Спаситеља примиће Га као Судију. Међутим, Господ је свима дао покајање јер ми као људи по својој слободној вољи често грешимо, али грех није вечан ако се исповедимо и покајемо. Човек се често колеба баш као што се колебао и цар Константин пре него што се обукао у силу са висине. Цар Константин је са својом мајком царицом Јеленом прихватио часни Крст и испунио се истом оном радошћу која је испунила његову мајку оног тренутка када је после дугог трагања пронашла Часни Крст Христов.   По завршетку Свете Литургије Владика је освештао славско жито и колач, а након тога је одржан помен погинулим борцима у парку поред цркве. Представници министарстава и чланови породица погинулих бораца положили су венце пред спомен обележјем. У порти је послужена трпеза љубави коју у сарадњи традиционално спремају ЦО Ивањица и Општина Ивањица. За време ручка старешина храма протојереј Милинко Тимотијевић се пригодном беседом захвалио свима присутнима, а посебно Епископу Јустину. Вероучитељ Александар Тимотијевић