Category: СПЦ

Kабларска гора кроз векове би станиште монашког и цивилног рода,  који у њеним стенама и шумама, тражише склониште од Турака. Колико ли је снова изаткано, песама испевано, стаза горских сузама заливано, док не свануше нови дани? Стицао се народ одасвуд, тражећи прибежиште, наду своју у обећање Царства Божијег, да ће трпљењем мука и намета, достићи славу будућег века, а потомцима својим оставити благослов трпљења, вере непоколебљиве и наде непостидне. Молили  се непрестано Богу, трпећи студен, глад,  голотињу, намете разне ал’ не престадоше зидати. Што рече наш Свети Владика Николај – “задужбинарски народ“. Саздаше богомоље Господњим и Богородичиним празницима, ал’ гору Каблар препуну пећина, украсише и богомољама које посветише и у помоћ призваше највећа имена светитељска: Јована Крститеља, Николаја Чудотворца и Илију громовника. Тројицу силних и пламених молитвеника Господњих, да  испросе милост и мир за потомке своје. Илија свети, поштован би  чак и онда кад не беше овде његовог храма подигнутог нити обновљеног. Призивали су га молитвама, сећајући се смелости његове пред Богом, да је он тај који једном речју затвара и отвара небо и земљи сасушеној даје дажд; сећали се и подвига његовог у пећини када га гавран храњаше месом. Ко би их могао боље разумети него управо тај човек свети, који и сам као и они живљаше у пећини? Народ српски  и данас, ходи ка једном од врхова Каблара, да се у Илињу своме свецу помоли. Иште као и раније  погодне ветрове, топле дане, кишне зоре, усеве родне, куће благородне, дечицу здраву и старост усправну. Пењу се сви – и стари и млади до Илиња скромног, да прославе Светог Илију и срцем покајаним заједничаре у Светој Литургији, коју у славу Божију одслужише: архимандрит Дамјан (Цветковић), протосинђел Сава (Илић), свештеник Милорад Козодер и јерођакон преображењске обитељи отац Иларион. Окупили се монаси Свете Горе Српске да се једном душом помоле Богу. Окупи се монаштво Сретења, Преображења, Никоља, Јовања, Ковиља, Јежевице, а током дана пристигоше из Ваведења и Свете Тројице. Главни колачар ове године би игуман Тимотеј (Миливојевић) из славног овчарског Вазнесења.  Баш како је давно и заповедио Свети Николај Жички – да се о манастирским славама сво монаштво Свете горе ове, на молитву  сакупља у манастир који славу прославља.   Угледајући се на монаштво и народ верни се у великом броју сабра. Пристигоше са њима и Косовски Божури, путујући из далека, да благослов од свог заштитника и молитвеника испросе. Прво на Светој Литургији, а потом на славској трпези у Благовештењу кабларском. Игуманија благовештенска монахиња Михаила са сестрама, уз помоћ колачара и приложника, припремила је славску трпезу за многобројни народ. Свети Илијо славни, моли милостивог Господа, да се овај Сабор народни о празнику твом никад не гаси већ да се сваке године у миру, љубави и радости прославља. На спасење и укрепљење душа наших. Амин. монахиња Параскева (Парошки)

У Бајиној Башти, у храму Светог пророка Илије, прослављена је храмовна слава – Свети пророк Илија. Евхаристијом је началствовао игуман манастира Раче о. Герман (Авакумовић), а саслуживали су протојереј ставрофор Милић Драговић (Ужице), протојереј Милан Живановић (Антверпен, Белгија), јереј Божо Главоњић (Пожега), архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, свештеници из намесништва рачанског протојереј Горан Милинковић и јереј Мирко Крупниковић, као и нови ђакон храма Светог пророка Илије Немања Матејић. На Литургији је беседио о. Милан Живановић, који се већ неколико година стара о пастви у Антверпену (Белгија). Он је говорио о пламеној вери пророка Илије и о огњу који је дошао са неба, као Божји одговор на пророкове молитве. Слично овом библијском догађају, и данас, Бог огњем сведочи о истинитости и исправности православне вере пројављујући се сваке године у виду Светог Огња, на празник Васкрсења у Јерусалиму. Он је подстакао верни народ да следује пример пророка Илије када су у питању пламена ревност и спремност да се служи Господу. Такође је нарочито истакао значај велике прилике и привилегије коју Бајинобаштани сада имају, а то је да на посебан начин посведоче своју веру и свој однос са Богом – градећи нови храм посвећен Светом Сави. Таква прилика и такав благослов, по речима оца Милана, није нешто чиме се може похвалити свака генерација верника, већ је то заиста привилегије и благослов садашњим генерацијама Бајинобаштана. Након литије која је прошла градом, верни народ се вратио у порту где је одржан помен Евелини Хаверфилд, храброј Шкотланђанки која је, у тешким временима Првог светског рата, положила свој живот за грађане Бајине Баште. Управо  ове године је обележено и 150 година од рођења ове хероине, чији се лик и дело изузетно поштују у нашем граду, а томе у прилог говори и чињеница да је њен гроб управо у порти православног храма Светог пророка Илије, али и то што Дом Здравља, као и парохијски дом носе име управо по њој. О томе је у претходним данима извештавао и дневни лист Политика. Више о Евелини Хаверфилд и о односу наших суграђана према њој, можете сазнати у чланку који је доступан на линку http://www.politika.rs/scc/clanak/385859/Bajina-Basta-slavi-vek-i-po-od-rodenja-Eveline-Haverfild. Непосредно након помена је, за све присутне госте, одржан кратак и пригодан културно уметнички програм у коме су своје вештине у неговању народне традиције приказали чланови Културно уметничког друштва “Миленко Топаловић“ из Бајине Баште одигравши пар сплетова народних игара. Убрзо, после завршетка кратког концерта, за све присутне је припремљена трпеза на којој су се верници окрепили и наставили прославу свог светитеља заштитника. дипл. теолог Ненад Зекавица

Дана 23. јула 2017. у касним вечерњим сатима уснула је у Господу монахиња Теодора (Ристивојевић). Мати Теодора је пореклом из Гојне Горе. Рођена је 1925. године у  породици  благочестивој, која је Господу и Цркви подарила три монахиње и два монаха – поред м. Теодоре,  монахињу Сузану која је живела у старом Јовању, монахињу Теодосију која је била раваничка сестра, о. Јована дугогодишњег сабрата Раванице, а потом манастира Светог Саве у Аустралији и о. Митрофана, њиховог по рођењу оца и сабрата манастира Преображења. Године 1938. она долази у манастир Јовање (старо). Тога се увек радо сећала и о томе говорила. Сликовито нам је причала о Владики Николају и народу сабраном око њега док беседи испод велике брезе, о радости што је ту са њима, о њеној радости и благодати која је посетила, па је пожелела први пут кад је крочила у манастир да одмах ту и остане. Најчешће се сећала лепих ствари, пуно причала о монашкој љубави, слози, молитви и делима која су произилазила из тога. Говорила је и о тешким временима, сналажењу, преживљавању и дељењу последње “зделице“ хране сиромашнима. Кад би је питали како су све то издржали она би једноставно одговорила “љубав сестринска велика до неба… љубав и ништа није тешко“. “Родила ме је мајка у воденици… и ево ме у воденици“, говорила је често. Скоро цели свој монашки живот је провела у манастирској воденици у Пријевору из чије мале воденичке собе нико није отишао непослужен и гладан. Говорила је: “има у воденици љеба, ајте сестре подајте“! Уз то су увек ишли лепа реч, осмех и разумевање које су сви добијали од мати Теодоре. У  манастиру је била дуго година на положају намеснице и о свему бринула, како о економским стварима тако и о душама сестрица увек брижно питајући како се боримо. Саветима је укрепљивала, а највише стрпљивошћу и слушањем. Последње три године проводи у манастиру због болести, али на њену велику радост… да се једном врати са послушања својој кући. Опело је 25. јула после Литургије служио архимандрит Тимотеј (Миливојевић), а саслуживали су му: архимандрит Јован (Радосављевић), о. Николај (манастир Преображење),  протојереј-ставрофор Љубинко Костић, протојереј-ставрофор Драгољуб Костић, протојереј-ставрофор Милош Босић, о. Теодосије (игуман манастира Рујан), о. Стефан (настојатељ манастира Згодачице), о. Виталије (манастир Студеница), протојереј-ставрофор Славиша Стјепановић и протосинђел Давид (Васиљевић). Појали су многобројни монаси, монахиње и свештеници. Опелу је присуствовао и Татомир, брат упокојене монахиње Теодоре, са породицом која је остала на њиховом породичном огњишту. Присуствовали су и многобројни верници. У беседи је о. Љубинко Костић о мати Теодори рекао: “Са великом  љубављу дочекујући и испраћајући све, била је упућена и на спољни свет, не само на свој унутрашњи монашки живот. Својим унутрашњим животом сведочила је, зрачила у сусрету са светом, са ближњима. Са људима који су у животу имали и радост и тешкоћу умела је да подели све, молећи се за све који су имали велике невоље. Изнад свега њу је красила једна ведрина духа, хришћанска ведрина, монашка скромност, а истовремено узвишено хришћанско господство, тако да је она привлачила Цркви Божијој све оне са којима се сусретала. Била је диван сведок живљења по Богу“. Отац Љубинко је истакао и то: “Ми смо истовремено радосни и тужни. Наша туга није туга очајника, него радосна туга верујућих. Ми знамо да је право живљење наше не овде на земљи, него управо на небесима. Монахиња Теодора може сигурно да запева са псалмопевцом Давидом: мили су ми станови твоји Господе“.    Ми смо дужни сада да њу у молитвама помињемо, а ми се искрено надамо да бројанице у њеним рукама и тихе молитве једне скромне монахиње никада неће стати да се моле за нас!            Никољске сестре

На дан када се наша Света Црква молитвено сећа Светог великомученика Прокопија прослављена је црквена слава у селу Комадине, покрај Ивањице. Свету Литургију служио је надлежни парох протојереј Синиша Раденковић уз саслужење старешине ивањичке цркве протојереја Милинка Тимотијевића, јереја Зорана Стевлића и јереја Миладина Малића из Епархије банатске.   Велику духовну радост донело је учешће великог броја деце и младих, мештана села Комадине и околних села. Након Свете Литургије освештан је мозаик Светог Прокопија који је постављен на улазу у храм и пресечен је славски колач. Отац Синиша је у надахнутој беседи нарочито указао на значај и неопходност нашег доласка у Цркву и учествовања на Светој Литургији. Захвалио се свима који помажу и себе уграђују у овај Свети храм. Трпезу љубави за све присутне припремили су домаћини славе Милић и Милета Лишанин са породицама.                             Дарко Ђорђевић, студент теологије

Дана 17/04. јула 2017. године Господње, на позив свог школског друга пароха гучког Радована Стевановића, генерација богослова се окупила како би евоцирали успомене на ђачке дане и живот у Богословији Света Три Јерарха при манастиру Крки. Сутрадан, 18/05. јула, на дан Светог Атанасија Атонског, одсужена је Света Литургија, као и помен професорима и школским друговима. Том приликом је богослужењем началствовао протојереј-ставрофор Зоран Трипић, парох лознички, уз саслужење протојереја-ставрофора Милуна Ивановића, Архијерејског намесника драгачевског, протојереја-ставрофора Криста Алексића, пароха новопазовачког и протојереја Радована Стевановића, пароха гучког.   У току дана посећен је манастир Светог Николаја Мирликијског под Кабларом, где је сестринство манастира са љубављу дочекало генерацију свештеника заједно са породицама. Упознале су их са историјом и животом у манастиру Никоље. Леп и благословен дан је употпуњен посетом манастиру Вазнесење под Овчаром, где нас је дочекао и упознао са животом манастира кроз векове игуман Тимотеј, уз поучне речи о животу и љубави. После заједничке трпезе у ресторану ,,Петровић“ у Чачку, растали смо се са жељом да окупљања генерације трају још доста година. Позиву за окупљање генерације одазвали су се протојереј-ставрофор Зоран Трипић из Лознице, протојереј-ставрофор Чедо Ђуреиновић из Сарајева, протојереј-ставрофор Ђорђо Јокић из Михајловца код Неготина, протојереј-ставрофор Кристо Алексић из Старе Пазове, протојереј-ставрофор Мирко Јокић из Кожуха код Добоја, протојереј Миодраг Миодраговић из Новог Сада и отац Сава Јаковљевић из Бранковине код Ваљева. Протојереј Радован Стевановић                                                                                      парох гучки

Свети бесребреници и чудотворци, Козмо и Дамјане, посетите немоћи наше, на дар сте добили на дар и дајте нам (тропар Светих глас осми).   Свети мученици римски Козма и Дамјан, који су својим даром исцељивања чак и самог римског императора Карина, који их је подвргао мукама, убедили да хришћани не треба да буду прогањани, су литургијски прослављени у Храму Светог Саве у Краљеву. Светом Литургијом је началствовао наш Архијереј Јустин, уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића), архијерејског намесника жичког протојереја–ставрофора Ненада Илића, протосинђела Саве (Илића), протојереја Радоје Санда, јереја Дејана Марковића, протођакона Александра Грујовића, ђакона Стефана Милошевског и новорукоположеног клирика наше епархије ђакона Александра Јаћовића. Литургија је одисала празничким расположењем између осталог и због тога што је Свети Дамјан молитвени заступник пред Богом и имендан нашег архимандрита Дамјана. Владика је у оквиру својих благосиљања на Великом входу њему зажелео спасење уз молитве Светога Дамјана. Сви који су били сабрани у храму су се придружили овим молитвеним благословима. Нека Господ дарује да се ови благослови остваре и да сви ми славећи Светитеље Господње још умешније почнемо да ходимо по стазама спасења! Амин! Ђакон Стефан Милошевски

Сутрадан по празнику првоврховних апостола Петра и Павла, када наша Света Црква прославља Сабор Светих дванаест апостола, а особито апостола Павла, сабрао се верни народ села Жаочани и околине да прослави своју храмовну славу. Светом Литургијом началствовао је Архијерејски намесник трнавски протејереј Мирослав Петров уз саслуживање старешине цркве у Атеници јереја Влада Капларевића и чачанског ђакона Драгана Милованчевића.   Особиту радост свима сабранима на богослужењу допринело је умилно појање ученика средње Музичке школе из Чачка и њиховог вероучитеља Ђорђа Радојковића. Након прочитаног Јеванђеља пригодном беседом сабраном народу обратио се прота Мирослав нагласивши значај апостола Павла на евангелизацији народа тога времена, посебно истакавши његов пређашњи живот у јудејству, затим обраћање у Дамаску и на крају његово ватрено поборништво Христове вере. После прочитане заамвоне молитве уследио је обред литије и резања славског колача. Овом приликом свим добротворима и приложницима који су учествовали у организацији живота Цркве како на пољу обнове тако и својим активним учешћем у њој додељене су захвалнице као знак благодарности на свесрдној помоћи. Показавши своју свест о заједници, као и претходних година, више породица се удружило ради припреме славске трпезе.                                                                                  Јереј Богољуб Симеуновић

У четвртак, 13. 07. 2017. године, на празник Сабора Светих дванаест апостола – Павловдан, у Цветкама је свечано обележена храмовна слава. У присуству свештенства и верног народа цветачке парохије, најпре је служена Света Литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Љубинко Костић из Матарушке Бање, уз саслуживање јереја Милана Костића из Грачаца, војног свештеника поручника Владимира Благојевића, као и старешине храма у Цветкама протојереја Ивана Терзића. Појао је црквени хор из Краљева. Након одслужене Литургије и литије, домаћини славе Мирослав Јанковић из Цветака и Јован Пајевић из Лађеваца су са свештеницима преломили  славски колач. Потом је прота Љубинко Костић одржао пригодну беседу поучавајући о апостолском сведочењу истине Оваплоћења Сина Божијег. Препуне су радости вести да „по свој земљи изађе глас њихов и до краја васељене речи њихове“. Сав народ је угошћен на славској трпези коју су  припремили домаћини славе. Протојереј Иван Терзић

На празник Сабора Светих дванаест апостола литургијски смо се сабрали у манастиру Стара Павлица да прославимо славу поменуте светиње која се као светионик духовности још из преднемањичког доба уздиже изнад десне обале реке Ибар. Сабрањем је началствовао Архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић уз саслужење протојереја Радована Радосављевића, јереја Данила И. Петровића, јереја Александра Суботића и јереја Слободана Глишовића. Сестре манастира Градца  су својим појањем улепшале Свету Литургију. Након Свете тајне Причешћа пререзан је славски колач који је са својом породицом припремио надлежни парох павлички јереј Данило И. Петровић.   Сви присутни су се након завршетка Свете Литургије упутили до манастира Нове Павлице на послужење носећи са собом речи апостола Павла: „РАДУЈТЕ СЕ И ОПЕТ ВЕЛИМ РАДУЈТЕ СЕ“! јереј Данило И. Петровић парох павлички

Доскора девастиран и склон паду, а сада обучен у ново рухо, Храм Светих апостола Петра и Павла у Витковцу (Архијерејско намесништво гружанско) дочекао је данас, заједно са својим свештеником јерејом Александром Тодоровићем и повереном му паством,  свога духовног оца и архипастира Преосвећеног Епископа  жичког Јустина. Епископ је началствовао Светом Литургијом уз саслужење Архијерејског намесника гружанског протојереја Милосава Живановића  из Гривца, протојереја Милована Благојевића из Пајсијевића, Војина Маловића из Закуте, протонамесника  Дарка Несторовића из Ариља и протођакона Александра Грујовића. Надахнут величином празника и јеванђељског дела који су на својим плећима изнели Свети апостоли Петар и Павле, Владика је рекао да је Петар пример правилног исповедања вере у Господа Исуса Христа. Он на Господње питање: „Шта људи кажу ко сам ја“, недвосмислено у име свих нас и за сва времена одговара: „Ти си Христос, Син Бога  живога“ (Мт. 16,15-16). Господ му је рекао да ће на камену те вере „сазидати   Цркву своју, и врата паклена неће је надвладати“ (Мт.16,18). Господ је поучавао своје апостоле, јер је дошао да ненаметљиво привуче себи људе. Он то није чинио на силу, а могао је само једном речју, као када је стварао  свет, да каже: ево спасени сте. Он је препустио човеку да по слободној вољи одлучи сам да ли ће се приволети варљивом и пропадљивом свету или пак вечном Царству Небеском. Господ је смрћу победио смрт и дао нама начина како да се спасавамо, кроз крштење у име Оца и Сина и Духа Светога, кроз покајање и исповедање својих грехова. Црква Божија је кроз апостоле добила моћ да спасава људе и мири их са Богом. Апостол Павле је био ревнитељ  старозаветних предања и гонитељ хришћана, али на путу за Дамаск јавио му се Господ речима: „Савле, Савле зашто ме гониш… тешко ти је против бодила праћати се“ (Дела. 9, 4-5). Обасјавши му срце божанском светлошћу јачом и од сунца, преобразио га је. Савле је постао Павле који је много ревновао за Јеванђеље Христово и много пута страдао због своје вере, али и био удостојен да види неизрециве тајне Божије о којима није могуће говорити. После крсног входа око храма и освећења славског колача, који су припремили вредни  домаћини Раде Вуловић из Витковца и Бојан Аврамовић из Милаковца, прочитан је акт Преосвећеног Владике Јустина којим се старешина храма  јереј Александар Тодоровић за одану службу Цркви унапређује звањем протонамесника. Уз трпезу љубави присутнима се обратио отац Александар захваливши Владици на љубави и времену које је посветио његовој парохији и на поверењу указаном му кроз унапређење, а свима осталима што су увеличали славље.                                                                                                   протонамесник Дарко Несторовић,                                                                                                                парох ариљски