Category: СПЦ

На дан када Света Црква слави Свете петозарне мученике и Светог свештеномученика Гаврила патријарха српског, радује се ковиљска светиња. Овај угодник Божији у страшно време Турске владавине над Србијом, исповедио је веру у живога Бога и прославио се као велики мученик за Христа. Патријарх Гаврило је 1644. године сазидао млађу манастирску Цркву (сада саборну) Светог Николаја и богато даривао манастир. Овај велики јерарх, један од учесника Стоглавог сабора у Москви и свештеномученик који је обешен у Бруси у Турској, био је из ових крајева, из села Штипкова код Нове Вароши, где је такође сазидао цркву. Литургијским сабрањем началствовао је архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, а саслуживали су протојереј Драган Стевић, протојереј Синиша Пецић и јеромонах Амвросије (Алимпијевић). Високопреподобна игуманија мати Агрипина је са сестрама припремила  трпезу љубави и заблагодарила свештеницима што су данас принели Богу молитве. Протојереј Драган Стевић

У недељу 29. по Духовима,  када се наша Света Црква уз пост и молитву спрема за рођење Бога у телу, дана који је посвећен Преподобном Данилу Столпнику, посебна духовна радости и благослов Божији су се излили на варош Косјерић. Епископ Јустин нас је удостојио своје посете одслуживши Свету Архијерејску Литургију. Саслуживали су му архијерејски намесник пожешко-ариљски и в.д. намесника црногорског протојереј-ставрофор Ненад Величковић, пензионсани парох косјерски протојереј-ставрофор Слободан Марковић, пароси косјерски протојереј Радомир Трипковић и јереј Жељко Пантелић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Небојша Вукадиновић. Учешће у Литургији поред великог броја деце и верног народа косјерског краја узели су и председник општине Косјерић господин Жарко Ђокић, као и госпођа Милица Иркић, која је одлуком Светог Архијерејског Синода, а на предлог Епископа жичког, због своје велике љубави према Светој Цркви одликована Орденом Светог Краља Милутина који се додељује великим добротворима и ктиторима, будући да је и Свети Краљ за живота био велики добротвор и ктитор Цркве своје. По прочитаном Јеванђељу Епископ се беседом обратио вернима направивши паралелу између Старог и Новог Завета и нагласивши да је Господ Исус Христос тај који једини превазилази и болест и смрт, једини преко кога ми људи можемо да превазиђемо привремену смрт и да задобијемо вечни живот. По завршетку Литургије добитница Ордена је у свом дому са својом породицом уприличила трпезу љубави. После речи захвалности старешине храма у Косјерићу оца Жељка Пантелића у којима је истакао важност сабирања око Епископа, госпођа Милица се такође захвалила и Богу и Епископу што се удостојила да јој наш Епископ буде гост.                                                                                                                      ђакон Небојша Вукадиновић

На дан када Православна Црква прославља великог чудотворца Светог Николаја Мирликијског, чији култ се свечано прославља у српском народу, како литургијски тако и у многим хришћанским домовима кроз крсну славу, у нашем малом месту Врба, између Краљева и Врњачке Бање, уз посебну радост прослављен је овај светитељ. Евхаристијским сабрањем је началствовао Епископ жички Господин Јустин. Пре Свете Литургије мештани су са својим парохом протојерејом Добринком Топаловићем, радосно дочекали  Архијереја у храму посвећеном Вазнесењу Господа Исуса Христа. У Литургији су саслуживали протејереј-ставофор Ненад Илић, ђакон Александар Грујовић и ипођакон Дејан Камиџорац. Јединство и пуноћа сабрања је остварена када је већи број верника приступио Светој Чаши. Епископ је, на крају, истакао важност проповеди, али и смисао и вредност порука коју нам шаљу и упућују светитељи у нашој Цркви. Посебно је нагласио да је Господ створио све што је живо под сунцем, да од Њега све добија живот, благодат и залог вечнога живота. Само је Он Свет, нико други нема никакву трајну силу. У наставку, Владика је јасно предочио да нико од светитеља, па ни Свети Никола, није нешто другачији од нас људи, чак и када су им извесне околности у животу наклоњене. Без обзира на то што је измољен од Бога преко знаменитих и имућних родитеља, као и то што је о вери учио од свог стрица Светог Николаја Епископа патарског, он се непоколебиво определио да живи благочестиво и усмерава себе према живом Богу. Кроз данашњицу смо сведоци, да без обзира што су некима наклоњене околности, где су преко родитеља на положају, или чак пореклом и из свештеничких породица, многи се нису посветили, чак су и застранили. Бог позива Николаја, пошто је живео благочестиво, да крене у свет међу људе и помаже. Чудом Божијим, би рукоположен за Епископа Мире ликијске и ту је живео и посветио се ево до данас. Он, велики чудотворац, помаже роду људском, на мору и у ваздуху и у свим опасностима, рекао је Епископ Јустин. Наш Архипастир је свим присутним верницима који славе  овог светитеља честитао славу. У нашем месту Врба, првобитна црква брвнара, коју су подигли у најтежим временима мештани, желећи да искажу своју ревност према вери отаца и својој Цркви, управо је посвећена Светом Николају Мирликијском Чудотворцу. Зато и захваљујемо Богу и Његовој промисли да на дан овог светитеља, имамо част да нас посети и благослови наш Епископ. Вероучитељ Милан Милутиновић

На празник Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, манастир Никоље је свечано прославио своју храмовну славу. Претпразничко вечерње са петохлебницом служио је протосинђел Давид (Васиљевић), служашчи у манастиру Никољу. Свету Литургију служио је архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман манастира Вазнесења. У славу и част светитеља сестринство је припремило славски колач и жито. Колач је заједно са многобројним сабраним народом преломљен на крају Свете Литургије. Честитавши празник присутнима, о. Тимотеј је честитао славу и хору ,,Вазнесењски“ из Чачка. Овај хор је својим молитвеним појањем улепшао богослужење. За трпезом љубави се поучним речима пуним љубави обратио протосинђел Давид.    Благодаримо Господу за дивне људе који нас окружују. Сестринство манастира

У недељу 28. по Духовима, у данима поста који претходе радосном празнику Рођења Христовa и у недељи коју је народ српски посветио деци – Детињци, верујући народ у Ивањици имао је посебну духовну радост. Епископ жички Господин Јустин началствовао је Светом Евхаристијом. Преосвећеном Епископу на Светој Литургији саслуживали су архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, старешина храма протојереј Синиша Раденковић, протојереј-ставрофор Славиша Стјепановић, протојереј Небојша Вишњић, као и протођакон Александар Грујовић и ђакон Душан Тодорић. Свету Литургију су улепшали својим пригодним појањем протопсалт Иван Трајковић и монахиње  манастира Ковиље. Епископ је у надахнутој беседи протумачио јеванђелско зачало „О великој вечери“ (Лк. 14, 16- 24), нагласивши да је то управо праслика онога што је Господ припремио за све људе. Он је тај који је припремио вечеру и позвао све, а на нама је да ли ћемо се одазвати. Ипак, божанске награде онима који су верни не долазе одмах, већ нас Господ учи кроз искушења да будемо стрпљиви. Као што је некада Израиља, који је након бекства из египатског ропства 40 година лутао по пустињи очистивши себе од идолопоклонства, Господ увео на крају у обећану земљу, тако исто и нас учи да дуго чекамо, да се надамо, да имамо наду и веру да ће све што нам  је обећао и испунити. Епископ се такође обратио и родитељима, рекавши да родитељи данас од деце не траже ништа друго осим послушности, а подразумева се да деца треба да имају кога да слушају. Након Свете Евхаристије, за присутне је уприличена трпеза љубави на ивањичком водопаду. Старешина храма протојереј Синиша Раденковић посебно се захвалио Епископу на доласку  и честитао му на успешно одбрањеној докторској дисертацији. ђакон Душан Тодорић

У недељу 27. по Педесетници, када наша Света Црква молитвено прославља Светога мученика Јакова Персијанца и Светога Јакова Ростовскога, припремајући се покајањем, постом и молитвом за Рођење Богомладенца Христа, свештенство и верни народ Горњег Милановца су у посебној духовној радости дочекали Архипастира наше Епархије Његово Преосвештенство Епископа жичког Господина Јустина.   Владика је свечено дочекан од великог броја верника, на челу са председником општине господином Дејаном Ковачевићем, комадантом касарне потпуковником Недељком Планојевићем, општинским руководством, директорима основних и средњих школа, делегацијом из музеја, директором Дома здравља, представницима свих друштвених институција града и привредницима. Пре почетка Свете Литургије Епископ је освештао горионик у порти храма и благословио га верном народу на коришћење. На Светој Литургији Преосвештеном Владики саслуживали су: протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, архијерејски намесник таковски, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, старешина храма Свете Тројице у Краљеву, јереј Марко Мирковић, старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку, протонамесник Драган Ђорем, старешина храма у Г. Милановцу са свом братијом храма Свете Тројице, протођакон Александар Грујовић и ђакон Александар Ђуричић. Надахнутом беседом након прочитаног јеванђелског одељка Епископ се обратио верном народу речима: „Данас смо дошли у овај храм да чујемо реч Божију, да се саберемо овде, да прославимо Бога, да чујемо шта то нама Господ Бог говори. У данашњем Светом Јеванђељу помиње се једна жена, која је боловала осамнаест година. Субота је била дан када се није радило по јеврејском закону. Господ је исцелио у суботу, па многи фарисеји и законици негодоваху што Господ исцели ћерку рода израиљскога, што по њима не држи закон. Када је Господ сабрао ученике своје и пороповедао им, они су остајали ту и заборављали су и да једу. Није им била потребна храна, него су се наслађивали истинитом речју Његовом, речју која има силу да васкрасава, да лечи, да учи, да васпоставља човека. Видео је Господ да су се неки одвојили од Њега и отишли. И то баш законици, фарисеји, књижевници, који гледају на спољашњу форму, а не гледају на суштину. Он зато пита ученике своје:  „Хоћете ли и ви да одете од мене?“, а Апостол Петар устима свих њих одговара: „Господе, куда да одемо од Тебе, Ти имаш речи вечнога живота.“ И заиста, Његова реч је истина, Његова реч оживотворава. Господ милостиви никога овде на земљи не кажњава одмах, дуго чека, дуготрпељив је, има љубави и милости према сваком човеку. Он хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине. Такође, Господ је рекао нама хришћанима да ко не узме крста свога, и не пође за Њим, нема му спасења. Он себе нуди и даје, и зато је дошао овде на земљу. И после свих чудеса Његових и дела која је учинио, када бисмо се запитали зашто је Господ Бог дошао, одговор би био: „Дошао сам да вас видим радосне, да вас видим испуњене, срећне, јер ја сам једном за свагда страдао за вас, да вам донесем слободу, да вас ослободим од греха, од смрти, од ђавола.“ То нам поручује данас, и не само данас, већ и док смо живи, јер је Он светлост живота нашега. Када су питали Гандија, учитеља и вођу индијскога народа какво он има мишљење о хришћанству и о Христу, рекао је да је Христос чудесна личност, његово јеванђеље је највеће чудо које је човек икада чуо. На питање какво мишљење има о хришћанима, рекао је да о њима нема такво мишљење, зато што не види радости на њиховим лицима. Они су изгубљени, замишљени, не брину за душе своје, брину за овоземаљско, западају због тога у велике невоље. Поред љубави треба да имамо и радост. Господ Бог, онај који је створио свакога од нас, коме ништа није тајно, све зна, дуго чека, дуго трпи да му приђемо, да га заволимо, да га примимо у душу своју, да обитава са нама. Када нам се то деси, не треба ничега да бојимо. „Ја вас не критикујем, него вас бодрим као и себе, да издржимо на овоме путу, на путу спасења, јер тај пут нам је Господ показао“, рекао је Владика. Након евхаристијског сабрања уприличена је и трпеза љубави за време које се присутнима обратио старешина храма Свете Тројице протонамесник  Драган Ђорем. Он је поздравио Владику речима да га данас и увек дочекујемо као духовног оца, као пастира словесног стада, као јединог домаћина нашег храма, као предстојатеља жртвеника Господњег свих храмова и манастира васцеле Богомспасаване Епархије жичке. Благодарност је исказао свима који су из свих институција града, власти, војске, полиције, школа, музеја и осталих, дошли да поделе ову нашу велику духовну радост. За време трпезе љубави појци су предвођени Иваном Трајковићем, протопсалтом катедралног храма Епархије жичке, духовним песмама оплеменили ово наше сабрање. ђакон горњемилановачки Александар Ђуричић

Дана 4. 12. 2017. године Господње, на празник Ваведења Пресвете  Богородице, Његово Преосвештенство  Епископ  жички  Господин  Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ваведења Пресвете Богородице. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, протојереј Србољуб Стојковић, протојереј-ставрофор Момир Васиљевић из Митрополије дабробосанске, јереј  Владе Капларевић, протођакон Александар  Грујовић и јерођакон  Иларион из манастира Преображења. Преосвећени Епископ Јустин је у слову  архипастирске беседе честитао славу игуманији са сестринством. Преосвећени је рекао: “Бездетни родитељи Пресвете Богородице Јоаким и Ана молили су се Господу да им подари плод утробе,  јер је у јеврејском народу била велика срамота да неко буде бездетан. Они су се усрдно молили и чинили све што је по закону да би угодили Господу Богу. Плод њихове вере и љубави је Пресвета Богородица. Они су обећали ако добију чедо да ће га посветити Господу. Како су обећали тако су и испунили. Када се напунило три године од рођења Пресвете Богородице они су одлучили да је посвете Богу тако што су је одвели у храм Соломонов“. Владика је нагласио да тиме што је била уведена у светињу над светињама, тамо где првосвештеник једном у години улази, Пресвета Богородица је свет довела у нови поредак ствари.  У јудејству је само храм у Јерусалиму био предвиђен за молитву, али је Господ Христос казао да ће се истински богомољци молити не ту, већ у Духу и Истини. Да ће се молити на сваком месту и да је Царство Божије у нама. Без обзира где живе, људи оно суштинско за душу могу увек наћи, ако трчећи у потрази за материјалним добрима не изгубе оно што је спасоносно. Владика је рекао да је пример бриге за вечно и непролазно управо празник Пресвете Богородице и да следујући Њеном примеру и ми сами положимо наду на Господа. Након заамвоне молитве Епископ је пререзао славски колач. После Свете Литургије приређена је славска трпеза. Филип Нешковић, студент теологије

На дан када наша Света Црква прославља Ваведење Пресвете Богородице, манастир Нова Павлица је прославио своју храмовну славу. Светом Литургијом, служеном под сводовима задужбине браће Мусића, началствовао је архијерејски намесник студенички Здравко Николић, уз саслуживње пароха павличког јереја Данила Петровића, пароха јошаничко-бањског јереја Владимира Јовановића, пароха градачког јереја Николе Ћурчића и ђакона Марка Ерића. Богољубиво монаштво градачке свете обитељи, са својом настојатељицом и љубављу према овом манастиру, употпунило је данашње прослављање празника. Домаћин овогодишње славе био је парох богомспасаване парохије павличке свештеник Данило са својом породицом. После Свете Тајне Причешћа, којој је приступила већина присутних који су се постом и молитвом за исту припремили, верницима се пригодном беседом обратио о. Владимир Јовановић, указујући на значај Пресвете Богородице у животу сваког крштеног човека. Након опхода око храма и резања славског колача уприличено је послужење за све присутне. Јереј Данило Петровић

У недељу 3. децембра 2017. године, на дан Преподобног Григорија Декаполита, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светих Јоакима и Ане у Прељини. Преосвећеном Епископу саслуживали су архијерејски намесник љубићки јереј Никола Вучетић, архијерејски намесник качерски протојереј Светолик Марковић, архимандрит манастира Вујана Јован (Никитовић), јереј Радоња Мирковић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Јован Тимотијевић. У надахнутој беседи Владика нас је подсетио да је Господ Исус Христос дошао на земљу, пролио крв своју да би се сви људи спасили и основао Цркву као заједницу са Богом и свима светима. Да би кроз Цркву као заједницу свих светих спознали Бога, потребно је спознати ближњега свога, јер ако не спознамо ближњега свога не можемо ни Бога спознати. Тако опхођење према ближњем треба да буде начин постојања нас хришћана. Јер смо ми у овом свету гости, а домаћин је Господ Бог наш. Бог као домаћин се стара о целом свету као својој творевини, а нарочито о човеку коме је дао слободну вољу да расуђује шта је добро а шта зло, шта је на спасење, а шта на погибао. Осврнувши се на речи Јеванђеља о безумном богаташу, Владика је управо скренуо пажњу да је тај богаташ  мислио само на своје благо и како да га сабере и умножи, не марећи уопште за ближњега коме је била потребна помоћ. Свакоме Бог даје различите дарове и у различитој мери, стога онима којима је више дато треба да помогну онима којима је мање дато и да све буде једно и једнако. Јер у овоме свету све је пропадљиво и привремено, али душу сачувати то је највредније. Живећи у овом свету треба мислити на оно вечно и највредније, а то је душа човекова. Да принесемо све на дар Богу и учинимо заједницу са Њим кроз примање Тела и Крви Христове, да би имали живот вечни. Тиме имамо залог вечног живота, јер се везујемо за вечног Бога. Зато треба да се одрекнемо себе и узмемо крст свој и кренемо за Христом. А крст наш јесте оно што нам је дато у овом свету да подносимо да би се уподобили Богу као светитељи. Увек старајући се о души која је претежнија у односу на тело. Преосвећени Владика пожелео је срећан и благословен почетак Божићног поста. После Свете Литургије уприличена је трпеза љубави, за време које се старешина храма Светих Јоакима и Ане јереј Никола Вучетић захвалио Његовом Преосвештенству Епископу жичком Господину Јустину на посети и благослову.                                                                                                             ђакон Јован Тимотијевић

У петак 30.11.2017 године у касним вечерњим часовима, после дуже болести, преставио се у Господу дугогодишњи пензионисани парох чајетински протојереј-ставрофор Слободан Ратковић. У недељу 2.12.2017 године у Цркви Светог Архангела Гаврила у Чајетини, где је отац Слободан био парохијски свештеник свих година своје службе, опело је служио архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић са још тринаест свештеника, како из ужичког тако и из других намесништава. Отац Слободан је сахрањен на гробљу у Чајетини. Јереј Петар Лазић