Category: СПЦ

Јужни параклис при Храму Светог Саве у Краљеву посвећен је Мајци Божијој, њеној чудотворној Икони Млекопитатељници. На празнични дан, 25. јануар 2018. године, сабрао се овде верни народ који истрајава у ревносном учествовању у богослужбеном животу свог парохијског храма. Евхаристијским приносом началствовао је старешина храма протојереј Радоја Сандо, уз саслуживање архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, протојереја-ставрофора Мирослава Јаковљевића и ђакона Стефана Милошевског. У беседи након прочитаног јеванђелског одељка, отац Радоја је поучио сабране о важности ослањања на Бога и утемељењу живота у Цркви. Подсетио је на историјат око иконе Богородице Млекопитатељнице, напомињући да је везана и за име Светог Саве и карејску испосницу. Из тога је јасна повезаност нашег храма и параклиса који се при њему налази. Отац Радоја је изразио радост што се приводе крају радови на осликавању овог параклиса, али и што ће у скоријем времену почети радови на осликавању наоса централног храма. Након причешћивања и ломљења славског колача, присутни су се послужили на припремљеној трпези љубави. протонамесник Александар Р. Јевтић

На југоисточним падинама планине Рудник сместило се живописно село Рамаћа, које је у попразнству Богојављења засијало евхаристијском светлошћу сабрања предвођеног са својим пастиреначалником Епископом жичким Господином Јустином. Рамаћка црква „Куманица“, посвећена је Светом Николају Мирликијском Чудотворцу и спада у посткосовске богомоље. Ова црква је без обзира на историјске прилике средњовековене Србије и недаће које су задесиле српски народ на овим просторима сачувала живопис и архитектуру непромењеном. По мишљењу историчара Борисава Челиковића, у књизи „Светилишта рудничкога краја“, назив „Куманица“ се тумачи у духу старине, будући да спада у најстарије сачуване цркве овога краја, као и чињеницом да је кумовала и помагала изградњу других цркава у рудничком и гружанском крају. На литургијском сабрању Преосвећеном владики саслуживали су: архијерејски намесник гружански протојереј Милосав Живановић, парох горњемилановачки протојереј-ставрофор Миленко Милованчевић, парох чачански јереј Слободан Јаковљевић, парох рамаћки јереј Драган Милованчевић, као и протођакон Александар Грујовић. Након прочитане јеванђелске перикопе сабраном народу обратио се Владика надахнутим речима. У својој пастирској беседи, Преосвећени је напоменуо да поред емпиријске и духовне спознаје Тројичног Бога на реци  Јордану, Господ нам открива још једног великог угодника, Светог Јована Претечу и Крститеља. За њега је Господ Исус Христос посведочио да је највећи рођени од жене, а по учењу Светих отаца он заузима место „небеског човека и земаљског анђела“. Такав угодник, као сасуд Божије благодати, бива удостојен да крсти самога Господа Христа. Он даје пример врлинског и богоугодног живота. Осврнувши се на јеванђелску причу о царинику Закхеју, човеку који је желео да досегне висину спознаје самога Христа, Преосвећени је нагласио тежњу свакога човека ка спознаји Бога, као нечег оностраног, а то је могуће само на путу на ком се испуњавају заповести, на уском путу који води у живот вечни. Господ срцезналац ће удостојити те истине сваког ко се ка њој одважи. У античком свету појам цариника везивао се за људе који су убирали порез и били у додиру са материјалним богатствима, због чега је и положај Закхеја био на маргини врлинског живота. Међутим, такав човек жели да се искупи за своја сагрешења и добија опроштај Христовим речима: „Данас дође спасење дому овоме“ (Лк 19, 9). Ове речи потврђују да је спасење свима могуће. Колико год се човек трудио да расте у врлини, грех је увек присутан. Са друге стране, срце је неопходно отворити и дати простора за деловање благодати Божије, која немоћи исцељује и недостатке надопуњује. Живећи на земљи потребно је гледати у будућност и припремити се за вечни живот, пред којим овоземаљски представља само трен, те стога душу своју спасити, која је претежнија от тела и чезне за Истином. Синоптичари сведоче о покајању и уласку разбојника у рај, који је прогледао и поверовао на крсту и коме Господ говори да ће исте, страдалне вечери бити са њим у рају. Ово би требао да буде подстрех свима нама, који се трудимо и растемо да бисмо достигли висину раста Христова. Евхаристијско славље допуњено је чином Свете Тајне крштења и миропомазања. Преосвећени је благоизволео да крсти новорођено дете пароха рамаћког јереја Драгана и тим чином је све сабране удостојио велике благодати и радости. Крстивши Софију и изливши изобиље благодати Духа Светога на новог члана Цркве Христове, Преосвећени је честитао родитељима, кумовима и многобројној породици Милованчевић. Празнично расположење је настављено у парохијском дому за трпезом љубави за све сабране овога дана у Цркви Куманици, испод рамаћких висова. чтец Душан Арсенијевић, теолог  

  Дана 20.01.2018. године, када наша Света Црква прославља спомен Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Јовању. Преосвећеном су саслуживали: протојереј ставрофор Милован Киковић, архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, протођакон Александар Грујовић и ђакон Немања Тимотијевић.   Преосвећени је у беседи говорио о Светом Јовану. Он је небески човек и земаљски анђео. Oн је својим преданим животом и поред искушења, благодаћу Божијом, али и трудом својим, одагнао сва искушења ђаволска. Он је и велики мученик, јер је увек сведочио истину. У данашњем Јеванђељу каже се да Господ долази на Јордан да га Јован крсти. Јован каже: „Ево Јагње Божије које узима на себе грехе света.“ Јован на Јордану проповеда народу израиљском да се покају, јер се приближило Царство Небеско. Говори да за њим долази онај који је пре њега, који је већи од њега. Да ће их Он крстити духом и огњем, истином и у истини. Свети Јован је живео у пустињи и одгајен је у пустињи. Откуд човеку који је одгајен у пустињи да зна науке, да зна да чита, да пише, ко га је учио? Божанска природа је увек имала нешто да каже и Свети Јован као највећи философ схватио је да је сва философија да упознамо себе, да упознамо грехе своје и да се покајемо. Покајање  је и Господ проповедао. Господ је сишао на земљу, оваплотио се да би нас пале подигао. И битно је само једно, Господ жели да нас спасе и питање је само да ли ми желимо да се спасемо, да ли тражимо спасење. Многи се данас питају од чега треба да се спасемо. То је зато што не познају себе, нису са Црквом и у Цркви мерили себе. Покушајмо само да се меримо са Светим Јованом. А има и људи који се мере по наговору ђавола, да буду противници Божији. Да би се вратили у рај морамо да се одрекнемо своје пале воље. Греси које људи на земљи чине нису по вољи Божијој, већ  по вољи тела и како нас страсти вуку. То можемо да победимо тако што ћемо се одрећи своје воље, јер каже Господ „Ко хоће живот свој да спасе тај ће га изгубити, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља мојега ради тај ће се спасити.“ Није човек мерило овога света, већ је мерило Богочовек Христос. И сви треба да се уподобљавамо Христу. Томе треба да тежимо, а овај свет овакав какав је полако губи своје обличје и призвање. Ми не можемо мимо света да се спасемо. Апостол Павле каже да читав свет у злу лежи, али се не бојимо тога. Бог од нас тражи да се потрудимо да душе своје припремимо за Царство небеско, поучио је Епископ Јустин. Након Свете Литургије приређена је трпеза љубави коју је уготовило сестринство ове обитељи. Филип Нешковић студент ПБФ-а у Београду            

Дана 19. јануара 2018. године, када наша Света Црква прославља велики празник Богојављење, Његово Преосвештенство Владика жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Василија Острошког у Кованлуку. Саслуживали су архијерејски намесник  жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, пароси овога храма протојереј Иван Радовановић и јереј Марко Петровић, као и протођакон Александар Грујовић.   После читања Јеванђеља које говори о данашњем празнику, Владика Јустин обратио се присутном народу празничним поздравом „Бог се јави!“. Владика је у надахнутој беседи говорио о значају Богојављења: „Данас се Бог јавио, Троједини Бог, Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети. На данашњи дан објавили  су себе Отац гласом којим каже ,,Ово је мој син љубљени који је по мојој вољи“, Син Божији који се крштава и Дух Свети који је у виду голуба слетео на крштаваног Исуса. Овај празник се назива празником светлости или празником духовног обновљења. Данашњи дан није само сећање на историјски догађај да се Господ Христос на овај дан пре скоро 2000 година крстио у Јордану од Јована. Нису то само обичаји да дођемо овде да узмемо воду, воду која се заиста не квари, која је чудесна, која исцељује, којом је Бог Господ показао какву силу има молитва у име Оца, Сина и Духа Светога.“ Преосвећени је истакао значај Свете Тајне Крштења. Сви који су крштени у Тројичном Богу постају чланови Цркве Божије, где Црква кроз своју крстионицу рађа све. Она је мајка уз Пресвету Богородицу, а отац је Бог. Уз присуство великог броја верног народа, уз велелепно појање појаца из Храма Светог Саве и Храма Светог Василија Острошког, Преосвећени Владика Јустин одликовао је јереја Марка Петровића чином протонамесника, а Дарка Мијаиловића граматом, као дугогодишњег добротвора овог Светог храма. После Свете Литургије Епископ је разговарао са парохијанима, где је прослава великог празника настављена уз трпезу љубави. Вероучитељ Марко Јоргић

Домаћини првог пливања на Водицама Драгоје и Горан Марјановић са породицом, свештеник Јован Стојковић, добри људи Доброселице, Водица и окружења, са много љубави  шаљу дивну поруку о неговању традиције и духовности овог дивног краја са још дивнијим људима. Да се доброта памти и поштује доказују пливачи који су у  великом броју стигли из Ужица, Чајетине, Златибора и окружења. Одважни пливачи су крст љубави препустили најмлађем учеснику деветогодишњем Лазару Басуру. Велико поштовање девојци Ради Ковачевић и осталим пливачима. Организатори су доделили  симболичне поклоне учесницима, а породици Поповић која је  претходних осам година организовала пливање на самом извору Рзава, пехар захвалности за помоћ око организације пливања. Дивно је било данас на Рзаву на Водицама, а сигурна сам да ће на овом месту ускоро бити још догађања за радовање и окупљање. Миланка Поповић

Претпразништво Просветљења које је у народу познато под именом Крстовдан је свечано прослављено у Храму Светог Саве у Краљеву. Литургију Светог Василија Великог која је отпочела служењем Вечерњег богослужења служио je Владика Јустин уз саслуживање братства Саборног Храма – архимандрита Дамјана (Цветковића), протојереја-ставрофора Ненада Илића, протојереја-ставрофора Мирослава Јаковљевића, протојереја Радоје Санде, јереја Дејана Марковића, јереја Александра Јевтића, јереја Новице Благојевића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Стефана Милошевског. Након прочитаног јеванђелског одељка Владика се обратио људима који су учествовали у Литургији указавши им на смисао празника које ових дана прослављамо. Он је поручио да је Господ дошао међу нас зарад нашег спасења, али да нипошто не жели никога да присили на спасење већ је свима даровао слободу и очекује наш слободан пристанак. Преносимо речи нашега Владике: „Данас се спремамо да прославимо празник Просветљења и Светлости. Данашњи празник је припрема за Богојављење. Нама, православним хришћанима који се трудимо да постом, вером, молитвом и љубављу досегнемо до Господа и да упознамо ко је наш Господ, у ове дане то је много лакше да докучимо. Јер, одмах по рођењу Господњем, Црква прославља Пресвету Богородицу – мајку која га је родила, осмог дана по Његовом рођењу прослављамо Његово Обрезање којим је испунио старозаветни закон, а од Обрезања Христовог до Богојављења Црква свакога дана наговештава и открива о томе ко је Господ, ко је Богородица и ко је Свети Јован. У данашњем Jеванђељу се говори о Светом Јовану. Он је „глас вапијућег у пустињи – поравните стазе Господње, приправите пут Његов“. На сутрашњи дан се десило највеће чудо неба и земље – јавља се Господ Бог у Тројици. Глас Оца говори: „Ово је Син мој Љубљени који је мојој вољи“. Бог Дух Свети се јавља у виду голуба и Господ Христос који се крштава у Јордану од Јована. Одмах потом славимо Светог Јована, Пророка, Претечу и Крститеља Господњег. Погледајте како је све у Цркви Господ уредио; не иде да се најпре слави Свети Јован, а потом догађај који је он извршио. Него нас Црква најпре спрема; најпре се упознајемо са тим ко је Свети Јован. „Он је највећи рођени од жене“, Он је после Пресвете Богородице највећи и он у Царству Небеском пред престолом Господњим заједно са Пресветом Богородицом предстоји Светој Тројици. Ето, они су ти који су изабрани рода људскога. Осим тога, данас и сутра се освећују воде, јестество вода. То је припрема за истинско очишћење и просветљење. Али то су само средства која се дају нама људима и она сама по себи немају дејство, уколико нису у садејству са нашом вером и љубављу, и истинским примањем те светиње. А Господ је, замислите, тако устројио да ова вода помаже чак и стоци, бесловесним створењима и свакоме ономе ко приђе да се покропи или да је пије, иако можда није у вери. Зашто то Господ чини? Господ све призива из љубави према човеку јер хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Није он одбацио оне који сумњају у Њега  и који су чак и против Њега, него све призива. Али како? Кротко и смирено. Баш како је и дошао на земљу. Нема никакве указе и никакве присиле; нема спољних притисака на човека него каже „ако хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и пође за мном“. Дакле, Господ јавља себе али је потребно да и ми пронађемо Господа. Господ је нас нашао и пре него смо се појавили на овоме свету и жели да се сваки од нас спасе, али пошто сваки од нас има своју слободну вољу и има свој ум, онда се у овоме свету опредељује да ли хоће  живот или смрт, да ли хоће светлост или таму. Нека нас Господ Бог просветли, нека нас утврди, нека нам да воље и љубави према Њему али и према ближњима јер у томе лежи закон Христов – закон који је он донео собом и која гласи „Љуби Господа Бога свога, свом душом својом и свим срцем својим“ и заповест исте такве силе „љуби ближњега свога као самог себе“. Нека Господ буде са свима нама и нека нас води и просветли да славимо Оца и Сина и Светога Духа Тројицу нераздељиву, сада и увек и кроза све векове и сву вечност. Амин!“ После заамвоне молитве служили смо чин „Освећења воде“ у оквиру кога смо се између осталог молили и за све православне хришћане да буду сачувани од свих пошасти и искушења. Владика је на овај празнични дан приредио велику радост црквеној заједници при Храму Светог Саве. Наиме, обзнанио је да по Уставу Цркве и по заслугама јереје Дејана, Александра и Новицу производи у чин протонамесника. Истакао је како су они тај чин свакако и раније заслужили и да су га достојни. Сви присутни смо се придружили Владикиним речима појући „Достојни“. Претпразништво је било радосно као да није претпразништво већ сами празник.                                                               Ђакон Стефан Милошевски

Првог дана новог лета Господњег 2018. Епископ жички Г. Јустин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Храму Преображења Господњег на Златибору, уз саслужење Архијерејског намесника ужичког протојереја-ставрофора Милоша Босића, протојереја-ставрофора Радојице Васиљевића, протојереја-ставрофора Александра Средојевића, протојереја Србољуба Стојковића, старешине Преображењског храма протојереја Давида Селаковића, јереја Душана Томића, јереја Петра Лазића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Ненада Ивановића. У светајни Цркве учешће су узели бројни житељи и гости планинске лепотице западне Србије. Празничном расположењу допринело је ангелско појање протопсалта катедралног храма из Краљева Ивана Трајковића, подржаног од стране чланова Хора „Свети Николај жички“ из Чачка. У својој Архипастирској беседи, наследник Светог Саве на трону Епископа жичких, Преосвећени Владика Г. Јустин је рекао: „Данас по Јулијанском календару славимо Нову годину. Најлакше би било пожелети срећну и успешну Нову годину. Међутим, ми хришћани у свему што радимо проналазимо дубљи смисао. Премудро је Црква устројила да на данашњи дан призивамо благодат Божију, уз молбу Богу да опрости сва наша сагрешења, која смо у току године починили, јер нема човека да живи на земљи а не греши. Једини безрешан јесте Господ Бог. Колико се год трудили, сви људи имају слабости, разне душевне промене током године. Из тог разлога се Господу молимо да нам опрости грехе наше, истовремено молећи да наступајућа година буде година милости Господње, да нас Господ Бог утврди. Призивамо све силе Божије, анђеле и светитеље, да нас учврсте и охрабре. Без Бога се не може ништа чинити, и ко с Њим не сабира, тај расипа. Само са Њим и у Њему имамо вечно битије, и истинска радост јесте радост у Њему. Први месец нове године обилује празницима. После Оваплоћења и јављања Господа Бога у телу, данас имамо Његово Обрезање. Празник који показује да Син Божији није дошао да сруши Закон и Пророке, већ да их испуни на Себи. Обрезујући се у осми дан по рођењу, као и сви Јевреји, Христос је показао да је он наставак вере у једнога Бога – Јахвеа, који је објављен у Старом завету. У Новом завету Бог се јавља као Богочовек, млади Богомладенац, који собом доноси нама Нови савез у љубави. Уз  то славимо и Нову годину, Недељу пред Богојављење где се у Светом писму већ наговештава о Светом Јовану, пророку и претечи Господњем, који је на шест месеци од Њега дошао на овај свет да исти припреми за долазак Господа Христа. Он крштава Христа у Јордану, не зато што је Господу потребно крштење, већ да то буде наше обновљење не само водом, већ огњем и Духом. На крају месеца славимо Светога Саву, највећег Србина у историји, који је обогатио читав свет својим учењем, својим животом и светошћу. Ми смо ушли у овај празник прво припремајући се да дочекамо рођење Христово постом, молитвом, трудом и подвигом. Једино тако бивамо оспособљени да се одупремо стихијама овога света. И када дођу празници, не опуштамо се само, већ прослављамо Господа и својим телом радујући се. Небески Отац заклао је јагње угојено радујући се повратку сина свога. То телесно радовање мора бити испраћено духовном припремом, јер је то једини начин да схватимо долазак Господа Христа у телу. Уз такву припрему лакше нам је да схватимо да је наше тело Христос прославио, и поставио га да седне са десне стране Бога и Оца. То је велика слава у коју смо призвани. Зато смо позвани увек да се радујемо у Господу. Чак, и када дођу искушења и тешки тренуци, да се не уплашимо, већ да останемо на бранику вере наше. Сваки дан је изазов коме царству ћемо се приволети, да ли ћемо ревновати за Истину и Царство Божије, или за царство земаљско. Све што доживљавамо у Цркви Христовој има огроман значај за нас и наше спасење, и Црква је та која јесте тврђава истине у којој обитава Бог Духом Светим кроз Свете тајне. Пошто имамо излаз из свих наших безизлаза, одлазимо у Цркву, ту се молимо Богу, да нас избави, да нам да снаге, да растемо у меру раста висине Христове, да будемо богови по благодати. Молимо се и за оне који су болесни, да и њих Господ просвети, да и они схвате да нас Господ воли. Из превелике љубави према човеку долази у овај свет да нам покаже светлост живота, светлост Царства небескога, Царства вечнога и непролазнога!“ Празнично расположење настављено је и по Светој Литургији. Братство храма на челу са старешином протојерејем Давидом Селаковићем, припремило је трпезу љубави за све присутне. На истој прота Давид заблагодарио је Епископу Јустину на труду који је уложио да и ове Нове године предводи литургијско сабрање на Златибору, уз жељу да то постане традиција. Испросивши Архијерејски благослов, окрепљени улазимо у Нову годину, да учинимо додатни корак ка коначном циљу нашег постојања. Благодарни Богу и Преосвећеном Владици на благодатном дару, који се данас многоцено излио на цео Златибор. ђакон златиборски                                                                                                               Ненад Ивановић

«Библију тумачимо кроз Цркву и у Цркви. Ако је Црква та која нам говори шта је Свето Писмо, исто тако, Црква је и та која нам говори како треба да разумемо Свето Писмо. Библију читамо лично, али не као изоловане индивидуе. Ми је читамо као чланови породице, породице Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Читамо је у заједници са свим осталим члановима Тела Христовог у свим деловима света и у свим генерацијама. У току читања Писма, Бог заиста говори непосредно срцу свакога од нас, али ово се увек дешава у извесном оквиру и са извесном тачком референције. Овај “оквир” је Царство Божије “остваривано” у божанственом евхаристијском богослужењу, а тачка референције је – Црква.» Петар Василијадис, професор Светог Писма Новог Завета на Аристотеловом универзитету у Солуну. Обележавање 180 година од изградње Храма Светих равноапостолних царева Константина и Јелене у Ивањици, символично започиње библијском темом „Мењам свет за Библију“  или како је спонтано названо од стране јавних гласила – Мењамо свет Библијом. “Овим предавањем хтео сам да укажем на значај Библије, јер јеванђелска вест која је актуелна доноси нам нову наду, доноси нам смисао живота, а модерног човека интересује смисао живота. У Ивањици је религиозност на завидном нивоу. Изузетно сам задовољан како је протекло предавање“, рекао је професор Богословије Светога Саве у Београду Горан Раденковић кроз генезу Светог писма, песничку надахнутост наглашава смисао живота. Наставља цитатом Мориса Мерла Понтиа (1908-1961) који каже: “21. век или ће бити религиозан или га неће бит“, чиме нас опомиње на опасност секуларизма и отуђености, а освежење и нову наду доноси нам јеванђелска вест. „Желим вам у наредној Новој години, много здравља, а здравља никада није много, али пожелео бих вам да у радости и достојанствености живимо заједно у љубави и да ово Свето писмо о којем смо данас говорили, носимо у руци,  у устима чврсту реч, прав и исправан поглед у години пред нама! Хвала свима”, поручио је професор Раденковић. ЦО Ивањица

Управа окружног затвора у Краљеву и Црквена општина Светог Саве у Краљеву већ неколико година на празник Светог Василија Великог организују служење Свете Литургије. Веома је прикладно што се затвореници сусрећу са Светајном Цркве баш овога дана, јер се у Литургији чији је аутор Свети Василије између осталог молимо и за „оне који су у тамницама заточени“. Христова спасоносна реч је упућена свима, па и њима, јер Господ воли свакога човека. Уосталом, како год то нама изгледало, ти људи нису грешнији од нас, јер смо сви грешни и подложни погрешкама. Ко год је имао прилике да се у сличним околностима сусретне са људима који су осуђени на затворску казну зна колико је дирљив начин како они реагују на овакав гест Цркве. Они, упркос силним погрешкама које су их довеле на такво место, дословно осећају како је Господ милостив према њима. Врло често има и суза што сведочи о искреном прихватању утехе коју Црква дарује својим присуством. Свету Литургију је служио протојереј Радоја Сандо и у беседи се обратио присутнима указујући им на наду која проистиче из милости Господње и на нашу Богомдаровану слободу којом се можемо променити. Ђакон Стефан Милошевски

Уочи Нове године, у селу Јабланица, већ неколико деценија верујући народ се сабира око Храма Покрова Пресвете Богородице, где са вечерњим богослужењем почиње испраћај старе и дочек Нове године! Уз велики број мештана, учешће у прослави узме и велики број верника и из других градова широм Балкана. Велики допринос организацији славља како ове године, тако и претходних, даје и Туристичка организација Златибора, као и ловци и МЗ села Јабланице. Ове године, глумачка екипа ужичког позоришта извела је представу „Божић Батин Воз“, за најмлађе вернике, а пажљиво смо је гледали и ми старији. На крају, најмлађима су подељени пакетићи, било је и ловачких ђаконија за све, као и куваног вина. Трубачки оркестар из села Дрежника и богати ватромет су такође улепшали ово дивно вече код нашег храма међу високим боровим столовашима. Јереј Јован Стојковић