Category: СПЦ

Свечаном академијом под називом ,,Свети Сава осам векова међу нама“, ОШ ,,Вук Караџић“ у Краљеву обележила је дан првог Архиепископа српског Светога Саве. У позоришној атмосфери издвојеног одељења на Берановцу уважени гости, наставници и ученици имали су прилику да уживају у оригиналном програму премијерно приказаном.   На самом почетку програма присутнима се обратила директорка школе госпођа Биљана Барловац, пожелевши свима срећну школску славу  истакавши велики значај првог српског просветитеља и учитеља за сав наш народ како кроз историју, тако и данас. Директорка је наградила и похвалила ученике који су остварили запажене резултате на школском литерарном и ликовном конкурсу. Захваливши се бројним гостима на присуству, пожелела је свима да уживају у наставку светосавског програма. Драмски програм ученика отпочео је песмом ,,Ко удара тако позно“, у извођењу хора ученика под диригентском палицом Ненада Авића, да би потом уследио сценски приказа ,,Свети Сава осам векова међу нама.“ Публика је могла да ужива у оригиналној представи ученика која је овом посебном приликом настала из пера вероучитеља Михајла Живковића у сарадњи са колегом вероучитељем Марком Јоргићем, као и колегама професорима Српског језика Сандром Рудњанин и Иваном Кекерић и имала за циљ да истакне на који начин Свети Сава живи међу нама кроз векове. У срдачном породичном разговору оснивач лозе Немањића Свети Симеон завештава свом сину Сави веру, језик, књиге, писмо, земљу и све оно што чини један народ, да би Сава усвојивши поруку то исто пренео свом народу. На сцену су редом излазили царица Милица, Вук Караџић, Надежда Петровић, Мокрањац, Милунка Савић, као једни од Савиних настављача кроз векове. Оригинално костимирани, праћени прикладним музичким садржајем, ученици су показали свој раскошан глумачки таленат, измамивши бројне осмехе и по коју сузу препуног школског хола. Упечатљив сценски приказ завршен је емотивним загрљајем Саве и Симеона, након којег Симеон поставља питање ко данас наставља његов пут. Громогласним аплаузом испраћени су ученици-глумци, да би драмски програм био завршен хорским извођењем химне Светом Сави. Након прикладног програма приступило се сечењу славког колача и заједничкој молитви домаћих свештеника Ивана Радовановића и Марка Петровића уз саслуживање свештеника Новице Благојевића са свима присутнима. Том приликом присутнима се обратио и свештеник Иван истакавши видљиво духовно и материјално напредовање наставника и ученика, захваливши се директорки на изузетној сарадњи и љубави коју показује према Цркви што се на најбољи начин манифестује кроз верску наставу. Пожелео је да та сарадња буде још успешнија. Радост празника настављена је послужењем коју су припремили домаћини овогодишњег Савиндана, наши помоћни радници на челу са Милошем Биорцем. И на крају, Свети Сава је већ осам векова, па и нека остане ,,међу нама“. Михајло Живковић, вероучитељ

Поводом јубиларних 180 година од изградње Храма Светих равноапостолних царева Константина и Јелене у Ивањици, Градски ивањички хор «Ива Вокалис» и дечији хор ОШ «Кирило Савић» на позив Црквене општине и свештенства, одржали су концерт духовне музике, 28. јануара 2018. године. У испуњеном храму, пред слушаоцима различитог узраста, забрујала је химна просветитеља и архиепископа Саве. Речима преподобног Јустина Ћелијског: “…Зато децу своју поверите Господу Христу, Њему, Вечноме Цару и Вечноме Владару свете Србије, и Светоме Сави. Учите их ономе што је вечно, учите их да је човек вечно биће, одговорно биће, одговара Богу за сваку реч, одговараће Богу за свако дело, за сваку помисао, за све то одговараће сваки од нас. Томе треба учити децу своју, то је истинска просвета, све друго је лаж“, деца су се обратила одраслима и тиме подсетила на величину и улогу детета у националној историји. Син који је постао отац свом родитељу и отац који је постао син свом детету, промислом Божијим, озарују стазе Србина. “Захваљујемо се Градском ивањичком хору и њиховим оснивачима Општини Ивањица, диригенту Анити Пешић Ивковић, овим дивним основцима ОШ „Кирило Савић“ што нам помажу у овој јубиларној години, 180 година од завршетка изградње храма, ове наше ивањичке палате… Као што сте ви испунили овај храм да су тако и вечарас ваша срца и душе испуњене радошћу и лепим осећањима“,  уз захвалност обратио се у име свештенства старешина храма. Црквена општина Ивањица

У петак 26. 1. 2018. године, у навечерје Савиндана у Дому културе у Рашки, одржана је трибина „Само дела љубави остају“, у склопу пројекта „Трагање за смислом. Трибина је организована под покровитељством и у организацији Центра за културу „Градац“ и Црквене општине Рашка. Житељи Рашке и остали посетиоци су имали част и духовну радост да дочекају великог француског хуманитарца и добитника Ордена Светог Саве I реда господина Арно Гујона, гђу Александру Нинковић Ташић и господина Александра Гајшека. На почетку, уважене госте и публику је поздравио и рекао уводну реч протонамесник Здравко Николић, да би затим Градски хор, у част поштованог госта из Француске отпевао „Agni parthene“ на француском језику. Као први предавач, реч је узео новинар Студија Б господин Александар Гајшек, који је говорио о почецима и развоју култне емисије „Агапе“, о немерљивом утицају његових сарадника, академика Владете Јеротића и митрополита Порфирија, као и свих осталих мудрих и вредних сатрудника. Затим је г. Гајшек представио и своју књигу, четврти том „Антологије Агапе“. Након њега, ред је дошао на гђу Александру Нинковић Ташић, иначе председницу Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“, амбасадора Унеско клуба Универзитета Сорбона и преданог и страственог истраживача и популаризатора личности и дела Михајла Пупина, Николе Тесле и Милутина Миланковића. У свом, препознатљиво надахнутом, елоквентном и стручно утемељеном обраћању, осврнула се пре свега на црквену, православну укорењеност наших научника, на њихову преданост вери из које су црпели надахнуће за научни рад и за хуманитарно прегалаштво, што је све детаљно описано у књигама које је уредила: „ Аутобиографије Николе Тесле и Михајла Пупина“ и „Звездобројци“. На крају присутнима се обратио г. Арно Гујон, француски хуманитарац, велики добротвор Срба на Косову и Метохији,  оснивач и директор невладине организације „ Солидарност за Косово“ и добитник Ордена Светог Саве I реда. Он је на један потресан, речит и искрен начин, на српском језику,  говорио о своме животу и раду, о племенитој мисији на коју се осетио позваним, као и о лепим, али и оним мање лепим странама свога прегалаштва, што је све детаљно изнео у својој књизи „Сви моји путеви воде у Србију“. Ђакон Марко Ерић фото г. Јосиф Распоповић

Благодарећи Богу и доброти вредних и преданих људи, 29. јануара 2018. године, по први пут у златиборској вароши одржана је академија у славу и част првог српског Архиепископа Светог Саве. У присуству свештенства, бројне знатижељне и духовне хране жељне деце Светог Саве, поздравно слово одржао је старешина Цркве Светог Архангела Гаврила у Чајетини јереј Петар Лазић, у коме је захвалио свима који су несебично помогли да се ово вече одржи. Програм је отворио Хор „Свети краљ Владислав“ из Пријепоља, који је отпевао Химну Светом Сави. О равноапостолном светитељу и оцу нације надахнуто је беседио протојереј Игор Ерић из Пријепоља. Отац Игор је нагласио да је Свети Сава поставио темеље и пропутио пут у живот вечни српском народу у свим покољењима и да се науком Светога Саве надахњују и данашње генерације. Све присутне посебно је одушевио подмладак КУД „Златибор“ Чајетина, који се представио са неколико захтевних кореографија. Етно група „Верем“ својим дивним гласом и изведбом вратила нас је у нека давна времена, којих се са сетом сећамо. Програм је завршен дивним композицијама у извођењу поменутог хора: „Свилен конац“, „Српкиња“, „Ово је Србија“ и виртуоз на фрули Лука Видаковић. У жељи да ово вече прерасте у традицију, која ће и даље окупљати под омофор Светог Саве верне кћери и синове српског народа, духовно нахрањени упутили смо се својим домовима. јереј Петар Лазић  

Дана 28. 01. 2018. године, у Недељу о митару и фарисеју, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин је началствовао Светом Архијерејском Литургијом у Храму Светог кнеза Лазара на Љубићу. Преосвећеном су салуживали: архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, протојереј Љубиша Јанковић, протојереј Владан Милосављевић, протојереј Србољуб Стојковић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Немања Тимотијевић. У својој беседи Владика је поучио верни народ да почиње припрема за Часни пост и да се у ове три припремне недеље требамо припремити телесно и духовно. Телесно тако што нас је мајка Црква разрешила поста, а духовно тако што ћемо се поучавати јеванђелским причама. Господ нам је у јеванђелским причама указао на шта треба да обратимо пажњу што се тиче нашега живота, да упознамо сами себе. Данашња јеванђелска прича нам говори о два човека која су ушла у храм да се моле, фарисеј и цариник. Фарисеј се моли тако што говори како чини све добро и како је савршен. За цариника се претпостављало да је грешан, зато што је сакупљао порез за ћесара и новац утростручавао, па се сматрало да је тај новац злоупотребљавао. Он се молио: „Боже, опрости мени грешноме.“ То што је препознао да је грешан представља његово самопознање, али и смирење. Има много људи који знају да су грешни, али истичу да има код њих много других добрих ствари. Обично прво човек успава своју савест, па онда почне ђаво да хвали то што он ради и тако полако одваја човека од Бога, од истине. Онда почне да се горди иако је грешан, јер нема човека на земљи да је безгрешан. Сваки човек има своје грехе, своје слабости. А како се то лечи? Тако што човек тражи од Бога помоћ да превазиђе своје слабости. То је увод и припрема свих нас да овај Часни пост тако дочекамо. Да знамо да нам то Господ није наметнуо да се мучимо, већ да пост буде бања препорода, да се духовно обновимо. Ове три припремне недеље треба и да читамо духовне књиге, житија, поготово житије Свете Марије Египћанке, како је била велика грешница у Александрији и како се покајала и постала велика светитељка. Ми људи све можемо, али уз Божију помоћ. Без Божије помоћи не можемо ништа учинити, ни најмање добро дело. Само Бог може да нам да вечни живот, Он који нам је дао Цркву своју да се спасавамо. Ми се припремамо за Царство небеско, а тамо неће бити злих. Зато, док још имамо времена треба да се кроз Цркву испунимо љубављу и вером, да би наследили благословене речи Господа који каже: „Добро, слуго добри и верни! У маломе си ми био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога“. Након Свете Литургије, братство храма је уготовило трпезу љубави. Филип Нешковић       студент ПБФ-а у Београду

        Празник је осмех на лицу времена, човек живи празником и за празник. Литургијска  заједница при Храму Светог Јована Крститеља у Љигу започела је прославу Савиндана празничним вечерњем. Сутрадан је уследила Света Литургија после које су деца рецитовала песме посвећене Светоме Сави, а старешина цркве је поделио пригодне поклоне. Светога Саву, првог српског архиепископа, и ове године славе све школе у парохији љишкој. Славски колач је најпре преломљен у СШ „1300 каплара“ , а затим у сеоским основним школама у Бранчићима, Козељу и Ивановцима. У основним школама ђаци су са својим учитељима припремили пригодан програм у част највећег светитеља из рода српскога. Ученицима и предшколцима су уручени поклони које љишка црква сваке године дарује. По благослову Епископа жичког г.Јустина, уследио је наставак празничног славља у хотелу „Љиг“ у Љигу, где ЦО Љиг већ 13 година за редом организује Светосавско вече под називом „Светосавски дарови“. Програм је почео у 20.00 часова светосавском химном. Поздравно слово изговорио је протојереј Светолик Марковић. Водитељке програма студенткиње Милица Обрадовић и Анита Недељковић, потом најављују Сању Милановић ученицу 5. разреда која је одсвирала два народна кола на фрули и двојницама. Водитељке у кратким цртама представљају госта из Београда, проф. др Мила Ломпара, који је надахнуто изговорио светосавску беседу. Даница и Милица Марковић из Љига, полазнице вокалне радионице „Бистрик“ Биље Крстић, отпевале су две народне песме: Мајка Ангелина и Седам сати удара. У програму је наступио и ансамбл виолина „Мелодија“ СМШ „Марко Тајчевић“ из Лазаревца, који је извео две композиције: Каранфил се на пут спрема и Ајде Јано. Старешина цркве је све присутне упознао са изведеним грађевинским радовима у порти средњовековне цркве у Дићима, чија обнова је започета 2013. године, и радовима на изради живописа у љишком храму. Даница и Милица из вокалне радионице „Бистрик“ отпевале су песме: Сву ноћ ми билбил препева и Од поле идат бабо.   Потом је старешина цркве уручио новчане награде ученицима СШ „1300 каплара“ за најбоље литерарне радове по Конкурсу који ЦО Љиг расписује сваке године поводом Савиндана. Прву награду освојила је Мила Јевремовић, ученица 2. разреда гимназије, за рад на тему: Васпитна улога Светога Саве у историји и традицији српскога народа. Друго место освојила је Јана Илић, ученица 3. разреда, за рад на тему: „Сви моји преци, које често сањам, били су Срби, и ја им се клањам“ . Трећа награда припала је Вањи Цветковић, ученици 2. разреда гимназије, рад на тему: Свети Сава у поезији српских песника. Првонаграђена је прочитала свој рад. Песму „Завет“ уз музичку пратњу рецитовао је Зоран Јаковљевић из Љига. Водитељке су потом најавиле плесну групу ученика средње школе у Љигу, у кореографији Јоване Каргановић одиграли су коло „Бојарка“ и валцер. Старешина цркве је изразио захвалност свима који су својим доласком на ово светосавско вече посведочили своју припадност Цркви и своју спремност да учествују у обнови и изградњи храмова у Љигу и Дићима. протојереј Светолик М.  

По необично топлом дану за ово доба године, у храму у ком столују жички епископи – наследници на трону Светога Саве – је свечано прослављен спомен престављења Светог Саве у Господу. У јутарњим часовима смо се сабрали под архијерејским омофором Епископа Јустина да пред Лице Господње узнесемо молитве захвалности, јер на данашњи дан имамо прегршт разлога да будемо захвални. Мноштво деце и верујућих људи су учествовали на Литургији радујући се данашњем светитељу који нас и вековима после свог земаљског упокојења окупља око себе на путу према Царству Божијем. Деца су својим присуством и учешћем дала један посебан свечани тон прослави Савиндана. Њихова весела, понекад и несташна, али свакако весела лица су нешто што увек побуђује радост. У оквиру Литургије, уз присуство директора основних и средњих школа, заменика градоначелника и градских већника је преломљен колач који је припремила Школска управа града Краљева. Након Литургије Владика се једним кратким словом, јер деца умеју да буду нестрпљива, обратио „малој и великој деци“ указавши им на то да је значај Светога Саве не само у томе што нам је донео просвету, архитектуру, уметност и медицину, већ превасходно у томе што нас је определио за Царство Божије. Јер, духовно је претежније од било чега другог и свему другом даје истински смисао. Владика је подучио децу да је другарство веома важна врлина и да је вршњачко насиље „о коме често извештавају у медијима“ нешто што је ненормално и потпуно супротно лепоти дружења. На крају, о. Радоја је свима честитао празник и деци на поклон уручио иконе Светога Саве. ђакон Стефан Милошевски

Један светитељ се на прави начин поштује не само онда када му произносимо молитве и прослављамо славна дела, већ када и у својим животима ходимо путевима које нам ти угодници Божији утабаше. Имајући то на уму, ученици и запослени у ОШ „Емилија Остојић“ већ дуги низ година улажу велики труд и достојно прослављају славно име Светог Саве. Након Свете Литургије и светосавског рецитовања у Храму Света Три Јерарха у Пожеги, славље је настављено у школи уз драмско-музички програм „Свети Сава очима жена“,  у којем су о Сави, кроз речи ученица драмске секције, говориле жене савременице великог светитеља. По завршетку програма, освећени су славски колач и жито. Ова година је специфична и по томе што је школа указала част вероучитељима тиме што их је задужила да буду домаћини славе. Догађају су присуствовали представници општине, бивши и садашњи наставници школе, као и велики број пријатеља и ученика. Савинданска свечаност је завршена беседом вероучитеља Војислава Раковића: “Мада се историја бави перфектом, она нам говори у презенту. Она није окамењена и мртва већ је жива ватра чији пламен обасјава и суштински обликује како садашњост тако и будућност. Она је слика на којој, ако се дубоко загледамо, можемо видети ко смо били, ко смо сада и ко ћемо бити. Ипак, са том нашом сликом се чудно шта дешава у последње време. Као што је Доријен Греј свој портрет прекрио и оставио да пропада док он ужива у вечној младости, тако смо и ми нашу славну слику прекрили копреном заблуда, незнања и лажи, у нади да ће и њу задесити иста судбина. Изненађујуће, уместо слике да пропадамо смо почели ми. А лек је одмах испод те тамне завесе… Само треба погледати испод. А на слици испод је пут.   То је пут истинског патриотизма и родољубља, пут који нам је утабао наш отац Сава, од Бога прослављен а од народа препознат као свети. Тај пут његова је заоставштина нама, да њиме ходимо и да га настављамо. То је пут којим су ходали краљеви и државници, сви они који су својом мудром и праведном владавином ударили темеље Србије. То је пут оних који су нам у наслеђе оставили како државу, тако и пример како се њоме управља. То је пут српских просветитеља, учитеља, реформатора, писаца и уметника уопште. То је пут оних који нам оставише своје животно дело, да нас крепи, теши, засмеје и инспирише онда када је тешко. То је пут косовских јунака, српских устаника, то је пут на којем можемо срести Драгутина Гавриловића и бранитеље Београда. Команда је њихова имена избрисала, али ми из срца не смемо никад. То је пут који је водио преко Албаније, то је пут који су прешла часна тела наших дедова и прадедова од површине до дубине мора плаве гробнице. То је пут оних који нам у наслеђе оставише своје животе, слободу и подсетник колико је ова земља плаћена у крви и како се она истински воли. То је пут храбрих, јер само они не одвраћају поглед од његових трновитих стаза, јер само храбри ходе по том трњу знајући да их оно можда и неће довести до звезда. То је пут лудих. Јер као што је у геоцентричној ери био луд свако ко је стављао Сунце испред Земље, тако је данас у егоцентричној ери луд сваки који ставља „ти“ испред „ја“ и који ставља опште испред појединачног. Али зато Бог одабра луде да посрами мудре и заволе их више. То је пут најбољих, јер су њиме ходали сви ови великани, који су ову земљу вукли и носили на раменима кроз мрачна времена. Али бојим се да нам је у последње време тих великана понестало. Зато сте ви децо наша нада, ви сте дивови који су нам потребни. У вашим рукама има снаге а у вашим главама и срцима довољно светла да распрши мрак који на нас полако пада. И не само да распрши мрак, него и да обасја заборављени пут. Да ли је тај пут – пут светосавски? Можда и јесте, али би нас Сава, да је сада овде, прекорео и рекао: није децо то само пут светосавски, то је пут истински хришћански…“ Вероучитељ Војислав Раковић  

Свети Саво, мудра главо, ти нам кажи шта је здраво, шта је добро и шта важи, за нас децу ти нам кажи, Свети Саво Као и сваке године, наш учитељ и просветитељ Свети Сава, обележен је свечано и молитвено у вароши на Бјелици. Испред гучке цркве су се, већ од раних јутарњих часова, скупили предшколци, ђаци основних и средњих школа Гуче и околине, са својим  учитељима и родитељима радосно, у сунцем обасјаној порти, чекајући звоно које означава почетак службе. Светом Литургијом началствовао је архијерејски намесник драгачевски протојереј-стварофор Милун Ивановић уз саслуживање протојереја Радована Стевановића, старешине храма, и Александра Јаћовића, парохијског ђакона гучког. Уместо редовног причастна окупљена деца певала су химну Светом Сави, а након богослужења и резања славског колача својим песмама и рецитацијама су, још једном, прославили светитеља. Том приликом су им, на велику радост, подељени пакетићи. Након послужења у црквеној сали, прослава се наставила резањем славског колача и пригодним програмом у Културном центру и гучким школама. Ђакон Александар Јаћовић

„Ускликнимо с љубављу светитељу Сави српске цркве и школе светитељској глави“ Прослава Светог Саве првог српског архиепископа у Ратини започела је Светом Литургијом у нашој Цркви Светог Јована Крститеља. Било је много школске деце као и деце из вртића који су молитвено присуствовали Литургији са својим родитељима, наставницима и васпитачицама. Мноштво деце је приступило Светој тајни причешћа. Након Свете Литургије деца су са својим протом и наставницима узнели молитве и пререзали славски колач у част првог српског просветитеља и учитеља. Са својом наставницом српског језика Мирјаном Обреновић као и васпитачицама Јеленом Вучинић и Аном Алексић, деца су извела пригодан светосавски културно-уметнички програм. Отац Драган је у својој беседи честитао славу дечици као и читавом српском роду нагласивши значај празновања Светог Саве за нас Србе. После је славље настављено у Основној школи „Доситеј Обрадовић“ такође резањем славског колача. Директорка школе Јелена Драговић је поздравила све присутне и зажелела ученицима да буду добри и марљиви ученици, а запосленима да буду успешни у свом даљем раду. Потом је уследила додела светосавских награда најбољим ученицима школе. Славље је настављено такође пригодним светосавским културно-уметничким програмом. Трипо Спахић, професор