Category: СПЦ

У суботу 17/4. фебруара  2018. године у Манастиру Студеници је прослављена ктиторска слава – Преподобни Симеон Мироточиви. Уочи славе служено је свеноћно бденије на коме је био присутан велики број свештенства, монаштва и верног народа. Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ  жички  Господин  Јустин. Његовом Преосвештенству саслуживали су: игуман студенички архимандрит Тихон (Ракићевић), архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Тимотеј (Миливојевић), протосинђел Сава (Илић), јеромонах  Виталије (Милошевић) и други свештенослужитељи. Учешће у евхаристијском сабрању узели су монаси и монахиње из многобројних манастира Епархије жичке: Жиче, Раче, Вазнесења, Благовештења, Свете Тројице, Сретења, Никоља, Градца, Вујана, Каменца, Враћевшнице, Преображења, Рујна, Згодачице и других манастира. У беседи Епископ је нагласио важност јеванђелских речи које нас позивају да свој живот поверимо Господу и у Њему пронађемо ослонац који ће бити јачи од свих невоља и искушења. Свети Симеон Мироточиви нам је у томе прави пример и учитељ. На литургијском сабрању Епископ жички Господин Јустин је произвео  студеничког монаха Агапија (Радојевић) у чин јерођакона. После резања славског колача и завршетка Литургије, манастирска братија је спремила трпезу љубави за све присутне. По завршеној трпези љубави, Епископ жички г. Јустин је сабрао монаштво, одржао пригодну беседу са поукама и изразио наду и жељу да се и убудуће на празник Преподобног Симеона Мироточивог  монаштво из Епархије жичке сабира у манастиру Студеници, да то постане традиција. Братство манастира Студенице

На празник Сретења Господњег, 15. фебруара 2018. године, манастир посвећен овом великом празнику у Овчару прославио је славу Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин. Преосвећеном Епископу саслуживали су високопреподобни архимандрит Венијамин, игуман манастира Преображење, aрхијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, протојереј Србољуб Стојковић, протођакон Александар Грујовић и јерођакон Иларион (Богојевић). Учешће у евхаристијском сабрању узели су монаси и монахиње из манастира Благовештења, Преображења, Јовања и Ковиља, свештеници и мноштво верног народа који је дошао да са својим Архипастиром прослави данашњи необичан и тајанствени празник. У литургијској беседи, Владика Јустин рекао је да празник Сретења Господњег за наш народ представља велики дан, не само као црквени празник него и као државни. Владика је подсетио на сретењски устанак и сретењски устав: 
„Вековима наш народ се труди да опстане и остане као слуга Божји, чувајући оно што је национално, оно што га обележава и оно по чему је јединствен.“ Владика је додао и да то што је неко јединствен не треба да буде камен спотицања другоме, већ да поштујемо ту јединственост једни код других. Пошто нас је све Бог створио непоновљиве и различите, свака душа вреди више него цео створени свет. Преосвећени је подсетио на догађај који Црква на данашњи дан прославља, указавши на Светог Симеона Богопримца, који је преводећи Свето Писмо хтео да исправи месијански стих да ће девојка зачети. Анђео Господњи га је одговорио од тог, па му и обећао да ће он доживети да види остварење истог. Свети Симеон и пророчица Ана су се удостојили виђења Бога, а они који су слепо држали само закон као фарисеји и били беспрекорни по закону, не проничући у дух његов, гонили су и разапели Господа.

 Владика је рекао да и данас исто тако имамо врло мало људи који су спремни да у срце пусте Господа. Многи већ читају Свето Писмо и дела Светих Отаца, али све погрешно схватају и тумаче на неке своје начине: „Светогорски духовници, од којих сам упознао Порфирија, Пајсија и Јакова, су говорили да долазе времена када нећемо имати живе примере светог живота. Да тога неће бити ни на Светој Гори. Нема стараца као што је Пајсије био, као што је Јефрем био, јер их је Бог склонио од очију наших. Нисмо достојни да гледамо такве. Рекли су да ће се хришћани спасавати читањем Светога Писма, дела Светих Отаца и поукама светитеља, али да постоји велика опасност да свако у том читању пронађе неки свој смисао, те опет имамо велика замешатељства“. 

Владика је рекао да треба да останемо јединствени, саборни у различитости, али да слушамо глас Божији који сабором Архијереја доноси одлуке. Као у породици, увек постоје несугласице, што не значи да нема љубави међусобне и љубави према деци. Епископ Јустин је рекао да су многи лажни пророци одлазили и долази, људи за њима кретали и враћали се Цркви, а они који би остајали са њима пропадали би. У Цркви се истина већ хиљадама година говори и треба да је примамо и са љубављу целивамо, да се не плашимо ничега сем греха. Честитајући славу сестринству ове свете обитељи, Преосвећени је молитвено зажелео да Бог буде милостив овој светој обитељи, а свима онима који долазе у ову светињу Бог да подари дух кротости, смирења и љубави кроз све векове. Након заамвоне молитве Преосвећени је преломио славски колач и честитао игуманији Аквилини и њеном сестринству славу, а после тога уприличена је празнична трпеза љубави за све госте манастира.                                                                                                                           чтец Владан Макањић

У понедељак, 12. фебруара 2018. године, Сиропусне припремне седмице пред Велики пост, Црква Христова у Пожеги литургијски је прославила Света Три Јерарха, велике угоднике Божије који оставише немерљив и неизбрисив траг у историји Цркве. Литургијским сабрањем је началствовао протојереј-ставрофор Милић Драговић, старешина Цркве Светог Марка из Ужица, уз саслужење великог броја свештенства из Чачка, Лучана, Косјерића, Ариља, као и свештенослужитеља пожешко-ариљског намесништва. Иако је био радни дан, верници пожешког краја су у великом броју дошли да употпуне радост прославе Тројице Јерараха, а на крају Литургије да приме Тело и Крв Господњу. Присуствовали су и представници Општине Пожега и Војске Србије, као и сестринство манастира Благовештења на челу са игуманијом Михаилом. У склопу беседе, отац Милић Драговић је истакао како наш народ данас често говори да све мање времена има. То се показује великим проблемом данашњице, јер често осећамо недостатак времена за све што желимо. Дајући поуку, назначио је колико је битно да поставимо приоритете, а то пре свега морају бити они који нас воде ка спасењу и Животу Вечном. Поздрављајући све који су се окупили, старешина пожешке цркве јереј Крста Лазић је изразио захвалност за лепоту прославе у којој су сви учествовали. Након Литургије, уприличено је послужење за све присутне, а овогодишња слава је била специфична по томе што су домаћини били многобројни чланови наше локалне литургијске заједнице. Заједно су организовали трпезу љубави, показујући тако дух заједничарења и гостољубља.             Саво Величковић, вероучитељ  

Литургијска заједница при Цркви Светог Архангела Гаврила у Чајетини имала је велику радост да у недељу месопусну, принесе Богу молитве предвођена својим Архипастиром, Епископом жичким Г. Јустином. Преосвећеном Владици саслуживали су: секретар ЕУО Епархије жичке архимандрит Дамјан (Цветковић), aрхијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, протојереј Драгиша Ђуричић, протојереј Давид Селаковић, јереј Петар Лазић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Ненад Ивановић. Снег који је непрестано падао, није омео да бројни верници окупљени око цркве своје стрпљиво чекају да узму благослов од Предстојатеља Епархије жичке. Узносећи молитве Творцу неба и земље, појући химне хвале Оцу Небескоме, прослављеном у Сину Распетом и Васкрслом, осетили смо сву пуноћу благодати Духа Светога. У надахнутој беседи, Епископ Јустин је сабраном народу Божијем између осталог поручио: „Ово је трећа недеља којом се припремамо за Велики и Часни пост, којим се приближавамо највећем празнику и највећем догађају у историји рода људскога, Васкресењу Господа нашег Исуса Христа. У прву припремну седмицу, Недељу митара и фарисеја Господ је потенцирао наше духовне вредности које треба да гајимо, смиреноумље и себепознање. Следеће недеље, која је посвећена успомени на блудног сина, акценат се ставља на покајање. То је највећа вредност коју човек поседује, друго крштење по речима светих отаца. Покајање је сила очишћења. Ова данас недеља и Јеванђеље које смо читали говори о Страшном суду, о чињеници коју исповедамо у Символу вере, да ће Господ поново доћи. Други долазак неће бити као први, приликом којег су јављеног Бога, смиреног у телу понижавали, пљували и разапели. Тада ће доћи као Судија васељене, тј. Судија који ће судити свим људима од постања света. Тај час је неизбежан, али и праведан у који Онај кроз кога је све створено суди о нашем животу на земљи. Ми православни хришћани, људи који су крштењем постали сутелесници Тела Христовог се трудимо да задобијемо све врлине. Постимо, исповедамо се, причешћујемо и молимо Бога да буде милостив нама грешнима, не само у часу суда, већ овде и сада. Човек припрема душу своју учествујући у светотајинском животу Цркве за Други славни долазак Христов и надолазеће Царство Божије. Ми људи не знамо дана ни часа у који ће Син Божији доћи, стога је неопходно свакодневно се трудити и припремати за оно што нам благовести еванђелист. Док је на земљи, човек кроз покајање и труд може да се приближи Богу, да га умоли да му буде милостив и да га настани тамо где праведници почивају. Господ нас бодри и храбри. То чини и у ове припремне дане за Велики пост. Укрепљује нас да и у овој борби будемо постојани, да издржимо, да не одустанемо. Пост је борба, али и радост која у човека уноси мир, стабилност, очишћење. То је сила, коју је Господ устројио, сам постећи и преносећи пост на апостоле, а они на наследнике све до дана данашњег. Постећи, ми прихватамо Господа и све оно што нам Он даје. То је залог будућег живота са Господом.“ Окрепљено, утешено, ободрено од стране Владике сабрање из дома Божијег наставило је заједничарење на Трпези љубави, коју је припремио старешина цркве у Чајетини јереј Петар Лазић. Приликом обеда, отац Петар се захвалио Преосвећеном Владици на труду који је уложио да данас предводи евхаристијско сабрање у Чајетини. ђакон Ненад Ивановић

На празник преподобних Јефрема и Исака Сирина, дана 10. 02. 2018. године, одиграла се права радост у манастиру Рујан код Врутака. Први пут након обнове овог манастира обављен је чин монашења. Током вечерњег богослужења Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, у чин мале схиме замонашио је искушеника Здравка Радовановића, који је добио име Харитон. После малог входа настојатељ рујанске обитељи јеромонах Теодосија је привео искушеника, који давши најпре монашке завете, постаде нови сабрат овога манастира. Овом радосном чину за рујанску обитељ, присуствовало је мноштво свештенства и верника са свих страна, из Ужица и околине манастира. Присуствовало је и мноштво монаштва из манастира Дубраве, Благовештења, Преображења, Сретења, Јовања, Раче, Увца, Дражевине, Каменца, Вардишта и Ковиља, које се сабрало под сводом рујанског храма Светог великомученика Георгија, узневши Господу своје молитве за новога брата Харитона. Након вечерњег богослужења, у манастирком конаку је приређена трпеза љубави, коју је припремио настојатељ манастира јеромонах Теодосије, уз помоћ верника који стално походе ову свету обитељ. ипођакон Немања Спаловић

Црква Божија која пребива у граду Краљеву при Храму првог српског Архиепископа Саве,  сабрана око прејемника светосавске жичке катедре Преосвештеног Архијереја Јустина, у јединству евхаристијске молитве и свештеножтртвеног приноса предстала је Престолу Господу Славе. Обележавајући суботњи дан, који својим боравком у гробу Господ освешта и учини преласком у васкршњу радост победе Живота над смрћу, Црква као Земља Живих пројавила је своје надвремено и надпросторно јединство. Након удеоничарења у Тајни спасења, по заамвоној молитви, молитвеним појањем и уз пламен воштаница као символа светлости којом се тама смрти побеђује одлужен је парастос. Молећи се за мирно у Господу упокојење свих од века преминулих слугу Божијих православних хришћана, сабрање верних је молитви присајединило имена која чланови заједнице принесоше заједно са житом за покој својих сродника, ближњих и свих које на уму имаше на молитвену прозбу и возглас Владике Јустина. После Свете Литургије припремљено је послужење за присутне. протонамесник Александар Р. Јевтић

На дан када празнујемо Светог Јована Златоустог, благословом Епископа жичког господина Јустина, у свечаној сали Градске куће у Ужицу, са почетком у  19 часова, одржано је донаторско вече и прикупљана су средства за изградњу Храма Покрова Пресвете Богородице у насељу Крчагову. Програм је почео молитвом „Царе небески,“ после кога је мешовити хор Цркве Светог Ђорђа отпевао химну „Боже правде“, симболично показујући синергију између наше свете Цркве и наше Отаџбине и на овом светом делу. Након тога је, бираним речима, програм наставила да води госпођа Верица Туцовић, подсећајући на потребу верног народа града Ужица да себи изгради Цркву у насељу Крчагово на радост нас и наше деце. Након госпође Туцовић, скупу се обратио пригодном беседом архијерејски намесник ужички протојереј–ставрофор Милош Босић. Поздрављајући присутне прота је рекао: „Увек када се нађем на оваквим скуповима одржава ме и укрепљује реч  Христова  да тамо где су двојица или тројица сабрани у има Његово и он је међу њима. И ако се за нешто усрдно помоле да ће испунити њихову молитву. Посебно сам данас уверен у то и осећам присуство Божије и благослов Његов јер смо окупљени у име Његово да подигнемо један Храм, дом Његов, у спомен пресвете Богородице у ужичком насељу Крчагово. Ви знате да је овај дивни храм Светог Ђорђа у Ужицу подигнут пре око 150 година и да је у његовом подизању учествовало око 750 душа. Надам се да ћемо успети да одговоримо изазову овог времена да попут наших дивних и славних предака оставимо траг иза себе. Наши преци су оставили диван траг и у духовном и у културно-уметничком и у националном погледу. Ми смо данас њихови настављачи и верујем да ћемо наставити започето дело и да их нећемо обрукати.“ У наставку своје надахнуте беседе прота се осврнуо на истинску повезаност нашег верског и националног идентитета, напомињући да кад год смо кроз историју престајали бити православни, престајали смо бити Срби. На крају прота Милош цитирао је речи Светога Саве: ,,Чада моја возљубљена, чувајте веру свету, име и језик свој, за вас се Богу молим, Божји сте народ и мој“. После архијерејског намесника ужичког скупу се обратио подпредседник грађевинског одбора градоначелник г. Тихомир Петковић, који је између осталог рекао: „Уверен сам да ћемо сви заједно, уз Божију помоћ, имати снаге, воље и неопходних средстава да започето завршимо на радост парохијана у Крчагову. Као што је то некад говорио Патријарх Павле: Пролазе године и време, а на нама је да се трудимо не да будемо важни и славни, него да будемо дорасли времену у коме смо и месту на коме смо. То зависи од нас. Зато увек чинимо колико је до нас. Преносим вам поздраве и добру вољу г. Николе Селаковића, генералног секретара преседника Републике Србије, као и поздраве више привредника који су били спречени да дођу, али ће своји прилозима помоћи да остваримо наш заједнички племенити наум.“   Пројекат за изградњу Цркве Покрова Пресвете Богородице, представила је уместо пројектанта г. Александра Лукића, архитекта госп. Ружа Пенезић, координатор за урбанизам. У свом излагању, а које је било поткрепљено богатим видео  материјалом, напоменула је да ће храм носити печат рашког и моравског стила, односно манастира Сопоћана и Љубостиње. После презентације, настављен је пригодан програм, дивним наступима дечијег хора „Ђурђевак“ и мешовитог хора при Храму Светог Ђорђа у Ужицу. Присутни су уживали, слушајући пригодно одабране композиције. После програма било је припремљено послужење, трудом општине, надлежног пароха протојереја–ставрофора Ивана Деспића и Грађевинског одбора. На крају, посебну захвалност дугујемо свим привредницима и привредним субјектима града Ужица и околине, који су се одазвали и својим прилогом помогли ово свето дело. Да их Пресвета Дјева Марија заштити својим Светим Покровом  од сваког искушења и невоље, да чинећи свагда добра дела, задобију венац славе  Господа и Спаса нашег Исуса Христа, коме слава у векове. Амин!                                                                                                 Ђакон Младен Стевановић  

Дана 08. фебруара 2018. године под омофором и благословом Епископа жичког Господина др Јустина, у храму Свете Тројице у Краљеву, молебаном за призив Светог Духа, који су одслужили архимандрит Тихон (Ракићевић) и архимандрит Дамјан (Цветковић) отпочела је редовна скупштина Савета епархије жичке. Радни део седнице одржан је у просторијама ЕУО, где је окупљене најпре поздравио домаћин, Епископ жички г. Јустин, након чега су разматрани сви аспекти духовног и материјалног деловања у Епархији у години која је за нама. Направљен је пресек рада и пословања епархије кроз исцрпне извештаје о: финансијском пословању, грађевинским подухватима у парохијама и манастирима, социјалној делатности, успешном пословању на обнови и санацији шума, окончању сређивања епархијске архивске грађе, на којој се ради безмало две године, као и о отпочетој сарадњи са рударско-геолошким факултетом на истраживању и заштити изворишта у епархији. Разговарало се и о припрема за велики предстојећи јубилеј осам векова аутокефалности  Српске Православне Цркве и државности који ћемо прославити 2019. године, као и о свим осталим питањима и темама које се тичу рада на унапређењу црквеног живота. Из канцеларије ЕУО Епархије жичке

Опрости Оче, сагреших небу и теби! Ове речи блуднога сина који се кајући враћа Оцу, одзвањају у срцима верног народа, припремајућег се богослужбено-молитвено и литургијско-подвижнички, за наступајући период Великог поста. Свима позната јеванђелска прича, која се чита у Недељу о блудном сину, улива радост и крепи дух човека говорећи му да ништа није изгубљено. И када мислимо да јесте, постоји начин и утрвен пут, којим се све поново успоставља. Свакога дана добијамо стварну могућност да се на нама испуне речи: „Овај мој син беше мртав и оживе; изгубљен беше и нађе се“(Лк.15, 24). Потребно је да се вратимо своме Оцу у загрљај! У Недељу о блудном сину, 22/4. феб. 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, поводом имендана игумана манастира Вазнесења на Овчару архимандрита Тимотеја служио је Свету Архијерејску Литургију у поменутом манастиру. Саслуживали су му протосинђел Сава (Илић), секретар Епископа, јереј Раде Марић, парох лучански, као и протођакон Александар Грујовић. Архипастир Епархије жичке, поучавао је поверено му стадо као истински пастир и отац епархије, говорећи нам о погубности одељивања од заједнице, удаљавања од ближњег свог, а самим тим и од Христа. Тако се удаљавамо од вечности, по речима Владике: „која почиње са Христом и увек је у Христу, јер вечност без Христа не постоји. Ми слаби људи морамо да се збијамо један уз другог, да носимо терет један другога и само тако ћемо испунити закон Божији.“ Дужни смо да праштамо и трпимо прво најближе око себе у својој породици и да слушамо Првога, који има највећу одговорност. „А кад је праштање и трпљење у љубави, сви су одговорни, сви примају на себе део одговорности и тако узраста свака заједница“, рекао је Епископ Јустин. На крају беседе, Епископ је честитао имендан архимандриту Тимотеју, пожелевши му да оно злато жежено које је Господ преко Апостола предао нама људима, чува као истинску вредност и предаје другим људима. После Свете Литургије, уз велику и несебичну помоћ кабларских манастира Никоља и Благовештења, као и верујућег народа, братство манастира припремило је славски ручак за све госте. Молитвама Светог апостола Тимотеја, да нас Господ укрепи у вери, нади и љубави. Амин. Братство манастира  

Студенички типик Светога Саве (Глава 35), у вези са празновањем „оца нашег и ктитора господина Симеона монаха“, каже: „И ово треба да знате, јер много пута догађа се овај празник у велике постове. Ако буде овај празник у велике постове, то заповедамо да се слави пре поста.“ У складу са наведеним, ове године братство Манастира Студенице обележиће ктиторску славу у суботу пре почетка Великог поста, дана 17/4. фебруара. Света Архијерејска Литургија почеће у 9 часова. Извор: www.manastirstudenica.rs