Category: СПЦ

У десету Недељу по Духовима 5. августа текуће године, када Света Црква слави Свете мученике Трофима, Теофила и 13 мученика пострадалих са њима, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин благоизволео је да посети Матарушку Бању, где је у Храму Светог великомученика кнеза Лазара служио Свету Архијерејску Литургију. Владики су  саслуживали Архијерејски заменик и старешина ове цркве протојереј ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски намесник жички протојереј ставрофор Ненад Илић, парох трећи матарушки протојереј Владе Величковић, парох други матарушки протојереј Дејан Радмилац, протођакон Александар Грујовић и ђакон Милутин Балтић. На овом евхаристијском сабрању Епископ је по благодати и Дару Пресветога и Животворнога Духа, даном Светим Апостолима и Ученицима, од којих је примио власт да дели различите чинове и степене онима који се удостојише, рукоположио дипломираног теолога Александра Пејовића из Радаљева код Ивањице у чин ђакона. Тиме је Света Црква обогаћена још једним служитељем Светога Олтара. У својој Архипастирској беседи Предстојатељ нас је између осталог подсетио на прародитеље Адама и Еву, којима је Господ дао слободну вољу да не буду као роботи, већ да могу да бирају између добра и зла. Наговором свезлог ненавидника рода људског, они су окусили забрањени плод и смрт је ушла њих, али то је Господ допустио да не би грех остао вечан. Нечастивом је Бог дао ограничену власт, зато не треба њега да се бојимо, јер не може да уђе у срце наше ако му ми то не дозволимо. Колико је тешко ако демону дозволимо да уђе у нас говори нам данашње јеванђеље, јер тада у ум долазе грешне мисли које одвајају човека од љубави према Богу и вере у Њега и онда човек не може на прави начин да прими овај свет. Постом и молитвом човек тера од себе свезлога и онда може и у овоме свету осетити мирис раја. Тада човек разазнаје шта је зло, али га се клони и чини добро. Зато и ми треба да чинимо добро из вере и љубави према Господу, да би Он на крају могао да нам каже: „Верни слуго, у маломе си био веран, над многима ћу те поставити. Уђи у радост Господара свога.“ На крају Свете Литургије присутнима се обратио и старешина храма протојереј ставрофор Љубинко Костић, најпре се захваливши Преосвећеном на доласку, служењу и беседама које су, како је рекао прота, веома бритке, кристално јасне и свима лако разумљиве, и да Владикине речи уносе духовно освежење свом верном народу.   Затим се приступило трпези љубави коју је спремило братство храма са породицом новорукоположеног ђакона Александра. протођакон Александар Грујовић

На празник Светог пророка Илије, у вечерњим сатима уснула је у Господу мати Аквилина, игуманија манастира Вољавче код Краљева. Рођена је и крштена са мирским именом Зорица, 1950. године у дому благочестивих и богољубивих родитеља Десимира и Милијане Чукановић у селу Распоганче код Штавља у сјеничком крају. После упокојења оца Десимира, деветогодишња девојчица Зорица, дошла је у манастир Вољавчу са мајком, где је већ имала две тетке, очеве сестре,  монахиње. Манастирски храм Светог великомученика Прокопија, црква брвнара, подигнута је у време сеобе Срба под патријархом Арсенијем трећим Чарнојевићем Детиња душа, жедна Живога Бога, од најранијих дана се ту у манастиру, напајала и хранила духовно, кроз богослужења и искуство старијих сестара. Сестринство је било малобројно! Манастир прилично сиромашан и у материјалној оскудици. Поред цркве брвнаре у манастиру је био један мали конак са три просторије. Одавде је Зорица завршила основну школу. Потом је донела одлуку да остане у манастиру и да прими монашки лик. Када је напунила 19 година живота, блаженопочивши Епископ жички Василије, замонашио је искушеницу Зорицу, под монашким именом Аквилина. Заједно са сестринством манастира, на челу са тадашњом игуманијом мати Ефросинијом, монахиња Аквилина је изграђивала манастир. Подигнута је нова зидана црква посвећена Преподобној мати Параскеви 1967. године, а нови већи конак 1974. године. Смиреном нарави  и кротким духом, монахиња Аквилина је освојила љубав сестара и оболеле игуманије Ефросиније, која ју је назначила за свога живота за наследницу у старешиновању, видевши у њој доброг домаћина и управитеља. Блаженопочивши Епископ Стефан је 1990. године именовао монахињу Аквилину за игуманију манастира Вољавче. Мудро и са љубављу је мати Аквилина водила манастир и управљала њиме и сестринством. Својом добротом је завредила пажњу мештана и целе околине до града Чачка и Краљева, те су се верници везали за ову светињу и свесрдно је у разним облицима помагали, долазећи на света богослужења, доживљавајући овај манастир као своју кућу. Мати Аквилина је боловала од диабетиса (шећерне болести). Иако је ова њена болест била тешка, нико је није видео да је нервозна или љута, нико није трпео због њене болести. Носила је болест са смирењем и захвалношћу Богу. На дан Светог пророка Илије, са радошћу је, на болничком оделењу у Београду, из руку свештеника примила Свету тајну Причешћа, и тако наоружана, душом својом кренула у загрљај Господу, кога је свим срцем љубила и верно Му служила. Опело мати Аквилини, у манастиру Вољавчи, 04. августа 2018. г. служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, уз саслужење свештеномонаха и свештеника Епархије жичке у сабрању бројног монаштва, свештеника и верног народа, поштоваоца ове светиње и игуманије Аквилине. Владика је посебно истакао монашки подвиг мати Аквилине, наглашавајући да монашки подвиг прате бројна искушења, али је она у свему јеванђелски ревновала и истрајавала, знајући да је Господ рекао да ко верује у Њега има живот вечни, и да је још рекао: “Тамо где сам ја тамо ће бити слуга мој.“ Још је Владика рекао да је највећа радост, кад монах одлази у достојанству, које је обећао Господу Богу. Радостотворна туга је, јер је више нећемо видети у овом животу, али она је испунила свој завет достојним монашким животом као невеста Христова, и одлази Њему Женику, који је својим крстоваскрсним подвигом  кроз проливену крв, пропутио и нама пут у живот вечни. Владика је посећивао у болести мати Аквилину и каже да ју је тешио у њеној болести, а она опет са смирењем тешила њега у његовим тешкоћама и борбама. “Тешећи се храбрили смо се увек речима Господњим“. “Нека јој је миран и благословен пут ка Царству небеском, да се тамо настани и одомаћи да и нас кад за то дође време прими да се сви заједно радујемо са Оцем и Сином и Светим Духом кроз све векове и сву вечност“ завршио је Владика. Вјечнаја памјат игуманији Аквилини!                                                                                     Духовник архимандрит Јаков Лазовић                                                                                     и Љубинко Костић, протојереј ставрофор

Прослава храмовне славе Светог пророка Илије у Бајиној Башти започета је вечерњим богослужењем, којим је началствовао архијерејски намесник рачански Милинко Лукић. По завршетку овога богослужења, уследила је градска литија. Учешће су узели свештеници из намесништва, јавне службе, полиција и ватрогасна бригада, деца са веронауке и верници овога града.   По завршетку молитвеног опхода кроз град, уследило је послужење за све учеснике литије, а деци су подељене иконице.   На дан славе служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Епископ жички Господин Јустин. Саслуживали су: архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, игуман Манастира Раче протосинђел Герман, протојереј Горан Милинковић, протонамесник Владимир Малешевић, јереј Божо Главоњић, јереј Петар Лазић, протођакон Александар Грујовић, ђакони Стефан Милошевски и Немања Матејић. Данашње литургијско сабрање је било посебно радосно. У чин ђакона  Епископ Јустин је рукоположио Ивана Ћурчића, дипломираног теолога и вероучитеља из Чачка. Након заамвоне молитве освештан је славски колач и жито. На крају Литургије, обратио се Владика Јустин пригодном беседом поучавајући своју паству. Он је истакао личност Светог пророка Илије, рекавши: „Данас прослављамо старозаветног пророка, пророка чудотворца, пророка ватреног за истину, за благочешће и чувара отачких предања. Илија је био пророк који се борио против лажних идола, желећи да сачува у народу веру у Бога Јахвеа. Борећи се чак и против тадашњега цара Ахава и његове жене царице Језавеље.“ По речима Владике Стари завет је испуњен у Христу. Сам Он је Нови Адам који нас је искупио Крвљу Својом на Крсту. Владика је истакао да ми који смо крштени у име Свете Тројице, треба да се потрудимо да живимо по заповестима Божијим, у смирењу, трпљењу, љубави, јер то и јесте призвање данашњега дана.   На самом крају своје беседе, Владика се помолио да нам Бог молитвама Светог пророка Илије да изобиље земаљских плодова и да се ми родимо у истини и благочешћу за живот вечни. За све присутне припремљена је славска трпеза коју су наши домаћини Милорад Мијатовић и Јелена Тејић својим трудом и љубављу припремили.   Ђакон Немања Матејић

Другог дана месеца августа, света Црква прославља старозаветног пророка Илију, чудесног Божијег исповедника, за кога свети оци кажу да је један од најнеобичнијих људи у роду људском. Тог дивног и страшног светитеља, народ настањен у Чачку и ближој и даљој околини, вековима светкује и моли да посредује пред Богом за њихове потребе. Управо зато је и празник Светог Илије дан када се народ овог краја окупља на молитвено сабрање у Илињу, метоху Благовештења кабларског. На платоу испред манастирског храма, Свету литургију служили су: протосинђел Сава Илић, јереј Дејан Радојевић, јереј Милорад Козодер и јеромонах Иларион Богојевић. Монаси и монахиње Овчара и Каблара, гости и мештани околних места, са Косова и Метохије, из Београда, Лознице, Тимочке Крајине, и ове године су се окупили, да пред Светим Илијом приклоне главу и траже благослов за себе и своје ближње. Свакоме мештанину је велика част и радост да учествује у припремању славске трпезе у манастиру Благовештење, која се у сарадњи са сестринством манастира организује након молитвеног сабрања.   Зато је и велики број оних који су понели звање колачара за празник Светог Илије. Ове године су то били: Дејан Марић из Чачка, Видан Димитријевић из Овчар Бање, Драган Ињац из Чачка, Младен Плазинић из Чачка, Немања Јовићевић и Никола Радош из Београда, Бранко Радојевић из Јанчића, Ненад Колаковић из Врнчана, Снежана Милинковић из Лознице, Никола Новаковић са Златибора и фирма „Сретен Гудурић“ из Ужица. Након резања славског колача, освештана је фреска изнад улазних врата, која је дар Богољуба Теофиловића из Чачка. Нека нам свима Свети Илија буде вођа и васпитач у овоме свету, како бисмо његовим молитвеним посредовањем и ми наследили Царство небеско. Сестринство манастира Благовештење  

На дан Светог пророка Илије, 2. августа 2018. свечано је прослављена Крсна слава 98. ваздухопловне бригаде и Дан Авијације. Прослава је почела служењем Свете Литургије, сечењем славског колача, затим освећењем новог Крста на спомен обележју пострадалим борцима и поменом, после чега је уследило свечано постројавање припадника, тактичко-технички збор средстава и свечани коктел. Поред начелника штаба РВ и ПВО пуковника Александра Бјелића, који је прелепим говором честитао припадницима овај свети дан, својим присуством су нас обрадовали многи официри Војске Србије, свештенство и монаштво Епархије жичке, представници градских власти Чачка и Краљева, мотоциклистичко руско удружење „Ноћни Вукови – Србија“ и многи други пријатељи Војске и наше бригаде. После свечаног коктела, Командант бригаде пк Дејан Васиљевић захвалио се свима присутнима, истакавши значај прославе овог Светог празника као и значај делатности Верске службе у Војсци Србије и у нашој јединици. Помоћник војног свештеника заставник Владан Виторовић  

На дан Светог пророка Илије, обновљена црква у Каменици прославила је своју храмовну славу, уз присуство заиста великог броја верног народа из овог и околних подсувоборских села. Посебно радује долазак многобројне деце и младих људи који су својом младошћу испунили лепо уређену црквену порту, препуну зеленила и зналачки негованог цвећа. Свету Литургију је служио архијерејски намесник  пожешко-ариљски протојереј ставрофор Ненад Величковић, уз саслужење свештеника Војислава Ресимића, Илије Милошевића, Милана Шишовића и Ратомира Рајичића, и појање оца Владимира Капларевића. Након Свете Литургије обављена је литија око цркве и резање славског колача, а окупљеним парохијанима обратио се отац Ненад пригодном беседом. Прослава је настављена за трпезом љубави. Домаћин данашње славе је био Драгољуб Савић, пољопривредник из Каменице, а домаћинства за следећу годину се прихватио старешина овог храма отац Далибор Милошевић, заједно са још тројицом мештана. Драган Шипетић  

У четвртак  02. августа 2018. на дан Светог пророка Илије, Црква у драгачевском селу Вичи прославила је своју храмовну славу. Свету Литургију служио је протонамесник Горан Јанковић, парох горачићки. У литургијском прослављању овог празника учествовао је велики број верног народа, како из Драгачева тако и из околине. На Литургији је беседио отац Горан, који је осим приказа живота пророка Илије вернима објаснио и значај пророка Илије и сталну актуелност његових дела и вере. Након литије и резања славског колача и духовног окрепљења, верни народ се окрепио и телесно, на славском ручку припремљеном љубављу и трудом наших домаћина. Домаћини данашње славе су били Слободан и Миаило Стојковић и Предраг Герзић, а пола славског колача предали су Небојши, Марку  и Ненаду Страњанчевићу  и Александару Миловановићу, чиме је симболично одређен домаћин славе за идућу годину.                                                                                                      Милош Јанковић, студент ПБФ-а у Београду  

Храм Светог пророка Илије у Мокрој Гори прославио је своју крсну славу. Свету Литургију је служио отац Виталије Милошевић,сабрат мМанастира Студенице,уз саслужење јереја Ненада Рогића, пароха мокрогорског. Великом броју верника након прочитаног Јеванђеља обратио се отац Виталије пригодном беседом. Након Свете Литургије обављена је литија око цркве и резање славског колача. Прослава је настављена у парохијском дому трпезом љубави коју су припремили парохијани заједно са својим свештеником.   Управа храма  

Девете седмице по Педесетници, Његово Преосвештенство Епископ жички, Г-дин Јустин је служио Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Епархије жичке. Саслуживали су му: архимандрит Дамјан (Цветковић), протојереј-ставрофор Ненад Илић, протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, протојереј-ставрофор Лазар Васиљевић, протосинђел Сава (Илић), протонамесник Дејан Марковић, протонамесник Александар Јевтић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Стефан Милошевски. Након прочитаног јеванђелског одељка Владика се обратио свештеном сабрању нашег храма поучивши нас да, упркос томе што ћемо у свету имати невоље, ипак не треба да их се бојимо јер је Господ са нама. Преносимо вам речи нашега Владике: „Данас,  у Светом Писму, Господ нам открива шта је хтео са овим светом, шта је намеравао са својим ученицима и апостолима, са следбеницима својим и са човеком уопште. Ми људи који смо дошли у овај храм смо сведоци Христови, сведоци Његове истине, сведоци Његове благости и ми смо дошли да препознамо да је Господ Христос – Син Божији и истинити Бог. Данас се у Светом Писму описује догађај у коме је Господ у дубоку ноћ дошао на Генисаретско језеро, а лађа са ученицима је била на средини мора. Још једном је показао својим ученицима и апостолима где се они заправо налазе; да се налазе поред Господа који господари свим стихијама овога света, узбурканим морем и великим таласима, ветровима и непогодама, сунцем и светлошћу и свим оним што свет не може да види. Господ, када је послао своје ученике и апостоле, рекао им је да ће у свету имати велике невоље, али да се не боје јер је Он победио свет. Господ је пришао ученицима својим ходећи по површини воде и они су се узнемирили и мислили да је то утвара, јер то никада није било до тада. И Петар први устаје и каже: „Господе, ево пропадамо, давимо се, помагај“, и изађе да крене према Господу. Пошто је посумњао, јер су велики таласи наишли на њега, он је узвикнуо Господу: „помагај“, а Господ му рече, и њему и нама, „Зашто си посумњао? Када си посумњао тада си осетио да те невоље овога живота потапају и нема ко да те избави; ниједан човек није у могућности да те избави“. Господ га спасава и тиме и овога пута показује да је само Он дошао да спасе род људски и да спасе све нас. Тако је и у овоме свету. Имамо многе невоље и то није чудо. Овде смо само привремено да у овом свету зарадимо Царство небеско, а тамо је наше живљење. Овде је само привремено, а Господ Бог није изабрао своје апостоле и ученике да их сачува од зла овога света. Не, него да им Собом да средства којима ће да победе свет: смирење, трпљење, љубав, веру, поверење у Господа… Ето чиме ми побеђујемо невоље у овоме свету и нико од нас не сме да се боји искушења нити тешкоћа у овоме свету. Да је то било потребно Господ би хришћанима одузео могућност да у овоме свету имају тешкоће и ми би били привилеговани, ми би као хришћани имали велико име али не би прошли кроз Голготу кроз коју је Господ прошао да би спасао сав род људски. Дакле, ми смо призвани на Васкрсење, али смо призвани и на сва искушења која воде до Васкрсења. Тиме ми јачамо, тиме се ми утврђујемо у вери нашој, и вера наша је стално на проби. Свакога дана и свакога часа када устанемо поставља се питање да ли ћемо следовати Господу, да ли ћемо прихватити истину, благочешће, светост или ћемо се обратити стихијама овога привременог света. Господ нас све призива да свакога дана дамо добар одговор Господу Богу и савести нашој. Јер савест је оно што нас људе, а најпре хришћане, стално испитује. Ако верујеш у Бога како си онда могао онако да се понесеш онога дана према оном сиромаху, према оном старцу, према оном невољнику? Како си могао да гледаш таквим очима лепоту овога света? Да ниси хтео и ти да приграбиш овај свет? Да се богатиш овим светом, а да се не богатиш вечном речју Божијом? Шта си ти тада мислио, шта си хтео? И ево опет се открива Господ и нама говори: „ничега се не бојте; плашите се само греха.“  А грех се побеђује тиме што ћемо све своје грехе, и оне највеће,  исповедати пред свештеником. Јер то је чудесна тајна којом нас Господ Бог после покајања и исповести поново васпоставља у рај сладости, још у овоме свету. И тако живећи заиста ми немамо чега и кога да се плашимо! Видели сте да искушења нису поштеђени  ни јерарси ове Цркве Божије. Свуда у свету, свуда су гоњени, а како Црква Божија тако и народ у Цркви. Увек ће бити призвани да сведоче оно што је Божије и оно што је на спасење. И само тако и једино тако ми у свету заиста немамо чега да се бојимо. Често помислимо, како ћу ја сада да дигнем глас када моћници овога света говоре другачије; како ја да сведочим? Сведочио је и Свети Јован Крститељ, сведочио је и Свети пророк Илија и многи, многи мученици – сведоци Христови до дана данашњега. Јер нико се не може спасити док не прође кроз капију смрти. То је бреме и то је једино што је у нашем животу ново. Све остало је пролазно. Треба знати да, ма колико се ми трудили да учинимо нешто велико на овоме свету, ипак највеће је учинио Господ за све нас, једном за свагда. Ми, сви следбеници Христови, дужни смо само једно – да искрено исповедамо истинитог Господа. А он Бог истине, правде и љубави, све види и све чује, и све зна. Он  зна како ћемо у свакоме тренутку да одреагујемо у овоме свету. И биће ту да нам помогне ма какве невоље биле. И то је тако и то су сви светитељи Божији потврдили и осведочили до дана данашњега. Ми, житељи овога света у двадесет првом веку, кажемо да је овај век променио свој начин постојања или као што се каже у Светом Писму: „прође обличје овога света“ (1. Кор 7, 31). Али иако је много шта у животима измењено остаје оно што је увек вредно: Господ Бог са свим оним

Храм Светог архангела Гаврила у Чајетини прославио је своју крсну славу Сабор Светог архангела Гаврила. Прослава је почела у навечерје празника празничним вечерњем које је служио протојереј Давид Селаковић, старешина храма на Златибору, уз саслужење чачанског ђакона Немање Тимотијевића.     На сам дан празника, благословом Епископа Јустина Свету Литургију служио је протојереј ставрофор Петар Лукић, старешина Саборне цркве у Београду. Оцу Петру саслуживали су: протојереј ставрофор Милић Драговић, старешина Цркве Светог Марка у Ужицу, протојереј ставрофор Радојица Васиљевић, пензионисани парох мачкатски, протосинђел Урош, игуман манастира Увац, протојереј Давид Селаковић, старешина храма на Златибору, протојереј Владимир Васиљевић, старешина храма Светог пророка Илије у Бајиној Башти, протојереј Синиша Пиљановић, Епархија врањска, протојереј Александар Млађеновић, старешина цркве Покрова Пресвете Богородице у Сребреници, јереј Раде Марић, старешина цркве у Лучанима и златиборски ђакон Ненад Ивановић. Великом броју верника након прочитаног Светог Јеванђеља пригодном беседом обратио се протојереј ставрофор Милић Драговић. Након Свете Литургије обављено је резање славског колача који је са домаћином славе Гораном Јевремовићем, привредником из Чајетине, преломио отац Петар Лукић. Прослава је настављена у порти храма за трпезом љубави коју је припремио овогодишњи домаћин са својом породицом. Јереј Петар Лазић старешина Храма у Чајетини