Category: СПЦ

У недељу 18. 11. 2018. године Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете великомученице Марине у Атеници. Његовом Преосвештенству саслуживали су: Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, протојереј Нешко Богдановић, јереј Владе Капларевић, јереј Радиша Сеочанац, протођакон Александар Грујовић и ђакон чачански Немања Тимотијевић. Сабрању је присуствовао и градоначелник града Чачка господин Милун Тодоровић. Поучавајући верни народ Владика нас је подсетио шта треба да чинимо као хришћани. Да не треба да будемо као фарисеј који испуњава сав закон, али не испуњава најважнију заповест: „Љуби ближњега свога као самога себе.“ Треба да будемо као милостиви Самарјанин који помаже своме ближњем. Нису нам свима подједнако дати таланти; некоме је дато више таланата, а некоме мање. Али онај коме је више дато треба да помаже онима са мање. Епископ је указао на то да нажалост данас љубав највише помињу, а најмање је има. Треба да се трудимо да будемо следбеници и сведоци Христови, а ако смо сведоци онда добијамо и наследство Царства Божијег. Братство храма је након Свете Литургије приредило трпезу љубави.                                                                                                                                  Чтец Филип Нешковић

На данашњи дан, када прослављамо Светог великомученика Георгија, заштитника свете обитељи при Манастиру Враћевшници, Преосвећени Владика Јустин учинио је велику част сестринству манастира и верном народу овог краја својим доласком и Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао. Епископу су саслуживали протојереј Чедомир Дамљановић, надлежни парох протонамесник Божидар Бован, као и протођакон Александар Грујовић. Поучавајући верни народ Владика нас је подсетио на живот Светог Георгија, на његову младост, војничку каријеру, све успехе, али и на његову мученичку смрт коју је прихватио радосно се одричући свих овосветских задовољстава пре него своје вере.   Након Свете Литургије и резања славског колача, сестре манастира припремиле су трпезу љубави за све присутне. Протонамесник Божидар Бован  

Празник Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, 1/14. новембра 2018. године, литургијски је прослављен у Манастиру Вазнесењу у Овчарско-кабларској клисури. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, коме су саслуживали протосинђел Герман, игуман манастира Раче, протосинђел Сава, секретар Епископа жичког, јеромонах Орсисије, игуман манастира Свете Тројице на Овчару, јереј Синиша Никитовић, парох прилички, као и протођакон Александар Грујовић Литургијско славље анђеоским појањем улепшале су сестре из Манастира Благовештење под Кабларом. После прочитаног зачала из Јеванђеља Епископ се обратио свештенству, монаштву и верном народу, честитајући прво Крсну славу настојатељу Манастира Вазнесења архимандриту Тимотеју, а потом нас све подсетио и упутио да следимо Христа Распетог и Васкрслог. А следити Њега значи бити кротак и смирен срцем. Из тога произилази још једна врлина која је данас у свету готово заборављена, а то је стрпљење. Ниједно велико дело не бива без стрпљења. Господ нас стрпљиво чека, јер Он жели да се сви људи спасу. Угледајмо се на апостоле и светитеље који су прошли Христов пут, који није нимало лак. Али нам је зато њихов пример доказ да је крај тога пута Истина и Живот. А бити Хришћанин није титула, него живот. Након Литургије сви су угошћени за славском трпезом. Свети бесребреници и чудотворци Козмо и Дамјане молите Бога за нас! Братство манастира

Торжествено је прослављена Крсна слава параклиса војног аеродрома „Морава“ у Лађевцима и ове године. Дана 12. новембра у понедељак, Светом Литургијом је началствовао  архијерејски заменик Епископа жичког протојереј-ставрофор Љубинко Костић са великим бројем свештеника Епархије жичке као и војних свештеника РВ и ПВО и КоВ. У Литургији је учествовао и сабрани народ – припадници 98 ваздухопловне бригаде, монаштво Епархије жичке и сви драги гости нашег аеродрома и параклиса. Нарочити допринос молитвености Литургије остварио је Хор Слово љубве при Храму Свете Марине из Атенице, под диригентским палицама Весне Ђуновић и Драгана Јековића. Драги гости наше славе су се уверили у љубав Команданта пуковника Дејана Васиљевића и свих припадника наше бригаде коју пружају према параклису који се непрестано украшава црквеним намештајем и иконописом у славу Божију и част Светог краља Милутина и свих светих, припремајући се за планирано Велико освећење следеће године ако Бог да. Литургијско и молитвено прослављање Светог краља Милутина у војној организацији говори о високом степену посвећености припадника Војске Србије у служби одбране своје отаџбине. Свети краљ Милутин се старао за своју отаџбину и за Српску Цркву подједнако. Подигао је многе задужбине али око њих и војна утврђења и грађевине што сведочи о његовом заштитништву српских светиња. На Светој Литургији надахнутом беседом нас је обрадовао отац Љубинко, док је командант бригаде пуковник Дејан Васиљевић за трпезом љубави одржао пригодан говор благодарења свима који помажу наш параклис, као и онима који су помогли организовање наше храмовне славе. Нека би свемогући и предобри Христос дао да молитвама Светог краља Милутина и свих светитеља што више будемо истинска браћа у љубави Христовој, у жртви за своје ближње на славу Божију и наше спасење. Амин. Војни свештеник Владимир Благојевић Фотографије: Радослав Вељковић, вс а. „Морава“

“Браћо и оци, молим вас ја грешни, приступивши учините све по достојанију што ја грешни желим, ако и нисам достојан тога али је Бог милостив свима. Уздајући се у Њега приступам овом делу нелицемерно, јер Бог чини вољу оних који Га се боје и молитве њихове услишиће.“ Овако је говорио наш ктитор, велики Божији угодник монах Теоктист непосредно пре ступања у узвишени монашки чин, показавши нам сведочанство живе и непролазне вере у Бога. На данашњи дан ариљска литургијска заједница са радошћу прославља име Светог краља који је и на овим просторима оставио семе своје љубави изградивши величанствен храм.   У навечерје празника вечерње богослужење служио је протојереј-ставрофор Дмитар Луковић уз саслужење протојереја Драгана Стевића, јереја Александра Каранца и ђакона Бранка Росића. Његовом Преосвештенству Епископу Јустину на Литургији саслуживали су: Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Ненад Величковић, протојереј Драган Стевић, протојереј Војко Михајловић, протонамесник Синиша Никитовић, протонамесник Марко Петровић и јереј Мирко Крупниковић. Након читања Јеванђеља, Преосвећени се обратио вернима надахнутом беседом: “Данас је национални празник нашег православног народа, данас наша Света црква прославља краљеве Милутина и Драгутина, у монаштву Теоктиста, царицу Јелену, исповедника Епископа Варнаву, али славимо и браћу Грке, мученике Зиновија и Зиновију, апостола Клеопу и остале пострадале са њима. Наши преци, краљеви који су многе задужбине, цркве и манастире оставили роду нашем, да се у њима сабирамо и слушамо реч Божију, прихватили су и у себи задржали све врлине Христове“. Владика нас је поучио да само у Христу утеху и спас тражимо како би уз молитву и труд он почео обитавати у нама. Овогодишњи домаћин славе је Томо Симовић са породицом, који је припремио трпезу љубави за све присутне. Старешина храма протојереј Драган Стевић захвалио је Епископу што нас је посетио и духовно укрепио, домаћинима на љубави и труду, а присутном народу пожелео да се угодно осећају и у своје домове понесу благослов.   Ђакон Бранко Росић

У Недељу 24. по Педесетници литургијска заједница при Храму Светог Саве у Краљеву имала је радост да се сабере око свога Предстојатеља Епископа Јустина. Обасјани јутарњим сунцем овог топлог јесењег дана, свештенство и верни народ су са својим Епископом уз појање литијских песама Богородици из порте храма ушли у храмовни простор где је отпочела Света Архијерејска Литургија. У молитвеном јединству и кроз свечано појање ходећи свештеним дејством ка јединству са Христом чули смо јеванђелско читање, а затим и проповед Епископа. Тумачећи сотириолошки догађај Цркве, наше спасење у Христу, Епископ Јустин је предочио тајну постојања човека у Богу, од стварања, отпадништва од Бога, па све до искупљења и спасења у коме смо и ми данас учесници. Између осталог рекао је: – Удостојени смо да се саберемо у овом храму на овај дан, да се осветимо Господњим доласком међу свој народ. Створени смо за бесмртност, за узраст у меру раста Христовог. У нама је тежња ка Богу, као крајњем циљу, да се у есхатону вечно сјединимо са Богом. Наговорен од нечастивог човек је прекршио заповест у рају. Од тада постајемо заробљени смрћу. У данашњем Јеванђељу је описан и догађај васкрсавања Јаирове кћери. Људи су мислили да за њу нема помоћи, али пред Господом то је био само сан. Он је васкрсава. Ми се данас питамо шта је то живот? Свети Јустин Мученик и Философ указује да смо створени за бесмртност, да тамо учествујемо у пуноћи своје личности у Богу. У јединству душе и тела ми се спасавамо чекајући Долазак Христов у коме ћемо се и ми преобразити. Кроз светитеље Господ нас посећује, они нам сведоче позивајући да и ми сведочимо Бога у овом свету. Не смемо дозволити да нас било ко одваја од Христа, да заборавимо где је спасење живота нашег. Поред потреба које има тело, не смемо заборавити на спасење душе која је вреднија од целог света. Призвани смо на рајско постојање, па не смемо себе поробљавати у материјалне вредности. Одговор пред Богом је оно што нас чека. Све што је ван припреме за вечни живот је мање битно, јер је пролазно. Блаженство на које смо позвани није срећа овога света. Где нема Божијег присуства све је шарено, али и јадно. Сви великани рода људског су знали за радост у Богу, Царство Божије које живи у нама. И ми требамо настојати да живимо у Богу, Који је Радост, Пут, Истина и Живот. Њему нека је слава у све векове и сву вечност. Амин. Причестивши се Светињама Христовим и заблагодаривши Богу на Даровима Његове изобилне и несебичне љубави према роду људском, сабрани су примивши благослов испратили свог Епископа. Протонамесник Александар Р. Јевтић

На дан када Црква слави Свету преподобномученицу Анастасију Римљанку и Светог Аврамија Затворника, по благослову Епископа жичког Г. Јустина, освештано је звоно и палионица за свеће у склопу новоподигнутог звоника покрај средњовековне цркве са некрополом, у селу Дићи код Љига. Чин освећења новог звона служили су: Архијерејски намесник качерски протојереј Светолик Марковић, протонамесник Драган Мијаиловић, јереј Горан Џопалић, јереј Миодраг Марковић и ђакон Слободан Пејовић. Звоник је саграђен у јесен 2017. г. по пројекту архитекте Саве Ристића из Београда. Средства за градњу звоника су обезбеђена прилогом др Миле Срећковић из Келна, иначе родом из Дића. Нажалост госпођа Мила Срећковић се након краће болести упокојила пре пет месеци у Немачкој. И поред тога што је већи део свога живота провела у Немачкој, никада није заборављала своју земљу и свој род. Звоно од 208 кг изливено је у ливници „Лиграп“ у Белосавцима. Дар је поменуте др Миле Срећковић и Николе Савића из Г. Милановца, који је тренутно на раду у Шведској, а један део средстава је прикупљен од мештана села Дићи и Доњи Бањани. У беседи је надлежни свештеник протојереј Светолик Марковић нагласио важност звона  за хришћане, да су она глас наше савести, да нас њихов звук опомиње и позива на богослужења, најављује и оглашава важне догађаје у животу хришћана. Када зачујемо звона са храма свако треба да се запита да ли је претежније старати се о пролазном земаљском иметку или спасавати душу своју и стицати непролазно благо на небу.   У овом радосном празничном сабрању поред верника из Дића, Љига и околних села, учествовали су и гости из Београда, Г. Милановца и Ваљева. Након подизања звона на звоник, сабрање је настављено за трпезом љубави у оближњој етно кући „Шумарев сан“. За време ручка, Милица Марковић, ученица СМШ „Марко Тајчевић“ из Лазаревца, свирала је композиције на флаути и отпевала неколико изворних народних песама са Косова и Метохије и Шумадије.                                                                                                                   Протојереј Светолик Марковић

У дану када молитвено прослављамо Светог великомученика Димитрија Солунског, 26/8. новембра 2018. године, Манастир Згодачицу код Краљева, посетио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин. Преосвећеном Епископу саслуживали су: Архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, протојереј Жељко Филиповић, јеромонах и настојатељ манастира Стефан (Чкоњевић), јереј Владимир Стефановић и протођакон Александар Грујовић, уз присуство јеромонаха Атанасија из Манастира Преображења, сестара из Манастира Каменца и верног народа.       У својој надахнутој беседи Владика је подсетио треба да стичемо божанске врлине и онда нам никакво зло не може да наудити, јер смо јачи од свакога зла. Једини који је победио ђавола, смрт и грех је Господ наш Исус Христос. Он нас није избавио речима “слободни сте“, већ својом Крвљу. То је највећа жртва коју је икада ико учинио за нас људе, и то је могао само Човекољубац и Господ Бог наш. Преосвећени је у наставку беседе рекао да се том Крвљу ми причешћујемо и добијамо залог будећег живота и да сведочимо истину пред онима који нису од истине. То изискује спремност на жртву и да имамо љубави међу собом. Владика је подсетио на јеванђелске речи да ћемо у свету имати невоље и бити гоњени зато што је свет омрзао Господа који је Истина, који је Светлост у коме нема дволичења. Од нас се тражи сведочење, и да у овај дан, који сведочи о страдању светих који су своје животе давали за истину и Бога до дана данашњег, и ми пратимо њихове животе. Треба да се потрудимо да и ми поживимо благочестиво у овоме свету. Ако паднемо у овоме животу не треба да очајавамо. Има излаза. То је Свето покајање и исповест. По речима Светог Климента Александријског: покајање има важност и силу као ново крштење. На крају беседе Владика је честитао манастирску славу и рекао да Господ Бог молитвама Светог Димитрија Мироточивог избави нас од земљотреса, најезде туђинаца, од свих невоља у овоме свету и да његовим молитвама схватимо да је Господ Човекољубац и да хоће да се сви спасу и дођу у познање истине. У наставку Свете Литургије освећен је славски колач и жито и приређена трпеза љубави. Манастир Згодачица

У недељу 23. по Духовима, на дан Светог равноапостолног Аверкија Јерапољског, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светих Јоакима и Ане у Прељини. Преосвећеном Епископу саслуживали су Архијерејски намесник љубићки и старешина храма јереј Никола Вучетић, архимандрит Mанастира Вујна Јован (Никитовић), протојереј Иван Радовановић, јереј Радоња Мирковић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Јован Тимотијевић. У својој богонадахнутој беседи Преосвећени Владика нас је подсетио да смо се сабрали у овом светом храму да се Господу помолимо и да чујемо реч спасења. Да овај недељни дан посветимо Господу Богу и тиме испунимо оно што нам је Бог заповедио да шест дана радимо и завршимо све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твојему:  – На Светој Литургији чули смо јеванђељску причу о Господу Богу нашем и бесомучном човеку који је био поседнут нечистим силама. Данас у овом свету нечастиви је учинио да има оних људи који одбацују да постоје нечисте силе тј. демони, јер их је тако нечастиви научио, сматрајући да ако њих нема онда је човеку дозвољено да све чини. Има и других који знају да нечастиви постоји и плаше га се. Плаше га се у смислу да ће човека без обзира на то да ли помисли добро или лоше одмах ставити на страшне муке. Ипак, треба знати да он ту силу нема. Има силу само онолико колико ми допустимо својим животом да уђе у нашу природу и да загосподари њом. Сви морамо да знамо то да је бесомучни рекао прилазећи Господу: шта хоћеш од мене Исусе Сине Бога Вишњега? Када га је питао Господ како се зове он одговара: Легион.То име значи да је био запоседнут разним демонима. Сваки демон има подручје своје као нпр. демон блуда, демон среброљубља, демон славољубља… Бесомучни каже Господу шта ти тражиш од мене? Све његове умне и душевне силе биле су поробљене и није могао да затражи од Господа да га ослободи поседнутости. Није могао да призове Бога и да буде спасен. Да би се спасили довољан је призив Бога као што Свето Писмо каже, а да би призвали Бога потребно је да познајемо себе, наше склоности и не нагињемо ка греху. Дато нам је царство овог света као оруђе којим задобијамо Царство небеско. Дато нам је да живимо по заповестима Божијим, да се напајамо вечном истином, и да најпре примимо благодат Божју која држи овај свет у постојању. Бог воли овај свет и све у њему осим греха, и све је у њему устројено да ко хоће да се спасе то и може, на основу средстава која су нам дата. На првом месту то су пост и молитва. Пример поста и молитве је Христос дао својим апостолима и то је почетак и први степен спасења. Следећи степен је труд да задобијемо врлине Божје, да се клонимо зла и чинимо добро. Да истински верујемо у једнога Бога и Спаситеља нашег Господа Исуса Христа који спасава, лечи и васпоставља човека у достојанство за које је саздан – да вечно живи у Царству небеском и да постане бог по благодати. Бог жели да постанемо богови по благодати, а ми се често жалимо како смо сиромашни и очајавамо. Не схватамо да само онај ко је задобио Бога истински је богат. Бог није против земаљског богатства. То видимо и на примеру праоца Авраама који је имао мноштво слугу и велико богатство. Авраам је поред тога имао и веру коју је показао кроз послушност Богу пошавши да жртвује сина свог Исака. Епископ је указао да не тражи Бог толику жртву од нас да страдамо овог тренутка за Њега или да жртвујемо децу своју. Господ нам је дао ум да разлучимо шта је добро а шта зло, шта је спасоносно а шта погубно. Да изаберемо шта је добро. Углавном је то у овом свету невидљиво, а човек је склон да често бира оно што је опипљиво, видљиво и врло често погубно. Треба да се молимо Богу да нас избави од замки нечастивог кушача који хоће да уништи род људски а нарочито оне који се кају. Наше црквено предање каже да би и самог демона спасао Господ када би се покајао. Господ је у Царство небеско примио и разбојника који није имао ниједно добро дело, али се покајао. Такав је Бог љубави, милосрђа који хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. После Свете Литургије уприличена је трпеза љубави, за време које се старешина Храма Светих Јоакима и Ане јереј Никола Вучетић захвалио Његовом Преосвештенству Епископу жичком Господину Јустину на посети и благослову.                                                                                                             Ђакон Јован Тимотијевић  

Благословом Божијим, трудом и љубављу благочестивог народа и уз помоћ Општине Врњачка Бања половином маја 2018. године започет је подухват изградње црквене сале поред Цркве Светог Саве у Вранешима, где се данас већ виде темељи. У поподневним часовима у недељу 4. новембра Архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић уз саслужење више свештеника и врњачког ђакона и уз присуство сабраног народа освештао је темеље будућег објекта који ће бити на располагању свима који буду желели да узрастају у Цркви Божјој и да на потпун начин учествују у црквеном животу. Сабрању верних након чинодејства обратио се протонамесник Александар Јевтић чије су речи биле довољно охрабрујуће да се започети посао у погодно време настави уз још већи труд и материјално учешће, а све у славу Божју, и на корист свих будућих генерација које би са поносом могле да истакну без стида какво су дело од предака примили: – Важност постојања црквене сале уз цркву огледа се пре свега у потреби заједништва које је у наше биће уткано управо светотројичном љубављу. Као богоподобна бића имамо потребу да заједничимо једни са другима, посебно ако се то одвија у благодатном простору који нуди Црква Христова. Ту се дешава културни и духовни и сваки други добар напредак кроз огромну лепезу могућих активности – предавања, духовних вечери, црквених светковина, али и уобичајеног окупљања након сваке Свете Литургије. Овом веома значајном догађају за село и парохију вукушичку присуствовали су председник Општине Врњачка Бања господин Бобан Ђуровић и његов заменик господин Иван Џатић. Мештани су за све госте и све окупљене организовали трпезу љубави која је била постављена у црквеној сали код старе Цркве у Вукушици, где је и духовно седиште вукушичке парохије. Јереј Младен Миливојевић, парох вукушички