Category: СПЦ

Дана 2.5. у четвртак Пасхалне седмице, Архијерејски намесник драгачевски о. Милун Ивановић благословио је братско сабрање и Свету Тајну исповести у Котражи. Света Литургија, којом је началствовао јереј Милун Стефановић служена је у Храму Светог великомученика Георгија саграђеном с краја XIX века. Њему је сласлуживао јереј Мирослав Миленковић и ђакон гучки Александар Јаћовић. Прота Мирослав Маринковић исповедио је свештенство и укрепио га очинским поукама а пригодну беседу одржао је протонамесник Горан Јанковић, парох горачићки. Послужење за свештенике припремио је домаћин протонамесник Божидар  Селенић који је окупљене за трпезом поздравио и пожелео им добродошлицу уз радосни хришћански поздрав Христос воскресе! Ђакон Александар Јаћовић

Другог дана Празника над празницима, дана када Васељена кличе и проноси радосну вест да је Господ васкрсао, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин радост празника донео је у Чачак. Владика је благоизволео да на Васкрсни понедељак богослужбено прослави Пасху Господњу у Саборном храму Вазнесења Господњег у Чачку. Док је васељена појала радосном дану, дану када је смрт изгубила жалац, прославу Господњег Васкрсења улепшало је рукоположење рашког ђакона Марка Ерића у чин јереја. Такође, за своје заслуге и труд у обрађивању њиве Господње у чин протојереја произведен је старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку јереј Марко Мирковић. Сабрани народ уз песму је дочекао свог Пастира у порти Храма Вазнесења Господњег и узео благослов Свете деснице након чега се храмом гласно пронело појање појаца из Краљева и црквеног хора „Вазнесењски“. Епископу су саслуживали архимандрит Сава (Илић), секретар Епископа жичког, протојереј Крстивоје Милуновић, протојереј Милорад Милидраг, протојереј Мирољуб Мирковић, протонамесник рашки Здравко Николић, старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку јереј Марко Мирковић, протођакон Александар Грујовић, ђакон Немања Тимотијевић, ђакон Станимир Мирковић и ђакон Марко Ерић. Литургијски су Васкрс прославили и представници градске власти који су се молитвено сабрали са својим архипастиром.   Радосни поздрав „Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!“ пронео се кроз храм попут добре вести коју су мироносице пронеле кроз народ видевши празан гроб! Након дуготрајне припреме за Пасху и поста дошао је спасоносни дан. Дан који смо молитвено прославили са својим Епископ и заједно запевали „Христос Васкрсе!“. Дан када је старешина Саборног храма у Чачку рукопроизведен у чин протојереја. Дан када смо певали „достојан“ јер смо постали богатији за новог јереја, Марка Ерића, којег је Владика рукоположио из чина ђакона у свештенички чин.   Прославили смо Празник над празницима и обасјали се Сунцем Васкрсења благодарећи Господу и на благослову да Храм Вазнесења Господњег поново засија свим својим сјајем обасјан светлом новог полијелеја и хороса. У беседи Владика нас је подсетио на узалудни покушај Иродов да сачува своју земаљску власт убиством Христа. Али, Ирод греши јер не схвата праву природу доласка Богочовека Христа, Његову намеру да дође да би спасао палог човека. Но, није Ирод једини који је погрешно размишљао, и научници доказују да је Христос заиста историјски постојао, али не желе да прихвате да је Он Богочовек Који је васкрсао у трећи дан и сео са десне стране Оца спасавајући тако човека. Ми смо ти који не размишљамо очима које варају, ми својом вером исповедамо Васкрслог Христа и припремамо себе за Царство небеско. Све земаљско је привремено, а ми смо синови Светлости, ми се вером спасавамо. Али, за веру морамо да се боримо, да је сведочимо, да исповедамо веру попут апостола Петра који на Христово питање: „Шта ти велиш, ко сам ја?“, одговара: Ти си Христос, Син Бога живога који је дошао у свет да свет спасе. Ти си Месија, оличење истине, благочешћа, силе!. Тако и ми, попут Петра, морамо да живимо за веру, да страдамо за ту веру. Јер она је Светлост нашег живота и спасења. Владика је напоменуо да посебну пажњу обратимо на децу која живе у временима када је свет у кризи сопственог идентитета, да их упутимо ка Правој Истини и тако спасимо и њих и себе. Захваљујући Господу на Победи коју је донео у овај свет верни народ се причестио из руке свога Епископа. По завршетку Свете Архијерејске Литургије старешина Храма Вазнесења Господњег протојереј Марко Мирковић уприличио је трпезу љубави за Епископа, свештенство, монаштво, руководство града Чачка и верни народ. Старешина се у обраћању захвалио Епископу на доласку у Чачак и служењу Свете Архијерејске Литургије у нашем храму и позвао Га да нас у што скорије време поново посети! Такође, старешина је изразио своју захвалност на посебној части која му је указана на рукопроизвођењу у чин протојереја и честитао новорукоположеном јереју Марку Ерићу на чину у који је рукоположен. Вероучитељ Ђорђе Чоловић

У ноћи када је Господ Исус Христос победио смрт, васкрсао и свету нашем живот даровао, сабрани око светосавског трона на челу са Епископом жичким Г. Јустином, принели смо крстоваскрсну жртву на здравље и спасење свима који смо причасници Васкрслога Тела и Крви Христове. Храм и простор око храма били су испуњени верним народом Божијим.     Пасха, Празник над празницима, је испуњење обећања дато нам од Господа да ће у трећи дан васкрснути из мртвих и да ће се тиме испунити закон и пророци. Апостол Павле је говорио да би узалуд била вера наша да нема Васкрсења, јер се човекова природа ограничава на овај пропадљиви свет. Међутим, Бог који љуби човека и који је једини Човекољубац претрпевши муке од онога због којег се и разапиње на Крст, васкрсава и објављује нама нови живот.   Ноћу када је побеђена смрт као највећи човеков непријатељ Господ Исус Христос је изашао у светлости и произнео радост читавој васељени, тиме да човек добија живот после смрти, доказујући да је Бог једна вечна и искрена љубав. Љубав је данас победила смрт, Љубав је та која воли човека. Радујте се, јер је Он који је васкрсао у трећи дан по Писму, нама дао радост у вечном животу.     Старешина храма протојереј Радоја Сандо је прочитао Васкршњу посланицу, преневши тиме поуку Патријарха српског г. Иринеја и осталих Архијереја Српске Православне Цркве верном народу. Заблагодаривши Господу на свему што је учинио обесмртивши нас Васкрсењем, присутни су поделили радост поздравима: Христос васкрсе –  Ваистину васкрсе!  Епископ Јустин је верницима на дар поделио васкршња јаја, а потом је заједничарење настављено уз трпезу љубави. Душан Дуњић, студент теологије

У недељу 28. априла 2019. ивањички сабрани народ са свештенством Храма Светог цара Константина и царице Јелене, прославили су највећи хришћански празник Васкрс. Прву васкршњу Литургију,која је почела у поноћ служио је протојереј Милинко Тимотијевић уз саслужење старешине храма протојереја Синише Раденковића и ђакона Ивана Ћурчића. Велики број сабраног радосног народа са свештенством ивањичке цркве кренули су у литију око храма, радујући се сусрету са Васкрслим Господом. Најпре је почело Васкршње јутрење,а затим и Божанствена Литургија. Сав окупљени народ узео је учешћа у Светом причешћу. Старешина храма Синиша Раденковић је прочитао Васкршњу посланицу. По завршетку Свете Евхаристије уследило је свештање васкршњих јаја и куцање истим.   Васкршње славље је настављено у јутарњим часовима, где је другу Литургију служио архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић уз саслужење протојереја Небојше Вишњића и протојереја Синише Пецића. Овим радосним богослужењима претходило је Вечерње богослужење са изношењем плаштанице на Велики петак. Сва ова богослужења улепшали су својим појањем теолози и студенти Православног богословског факултета Милош Војиновић, Дарко Ђорђевић, Радован Грујовић, Драган Вишњић, предвођени протојерејем-ставрофором Славишом Стјепановићем и професором Богословије Слободаном Стојановићем.   Радован Грујовић, студент теологије

Део братства Храма Светога Саве из Краљева, о. Радоја Сандо, о. Новица Благојевић и ђакон Стефан Милошевски, заједно са Душаном Дуњићем, студентом Богословља и појцем при нашем Храму, и господином Сашом Поповићем, парохијанином нашега Храма, је имао тај, слободно могу рећи, благослов да другог дана слављења Васкрсења Господњег посети затворску Установу у Краљеву и да том приликом служи Свету Литургију. Затвореницима је пре неколико дана било саопштено да ће их свештеници посетити и да ће том приликом бити служена Литургија и да они који су православне вере и који то желе у њој могу учествовати. Испоставило се да је преко педесет процената оних који су могли да учествују у Литургију то и учинило. Јасно је да је разлог таквог изузетног одзива на литургијски позив (замислите када би на Литургије по нашим храмовима долазило педесет процената православног становништва) везан за тескобну ситуацију у којој се налазе и за чињеницу да је Литургија својеврстан продор из спољног, слободног света међу њихову сиву свакодневицу и самим тим нешто занимљиво, али било је дирљиво видети њихову скрушеност и посвећено стајање пред речима Тајне. За разлику од многих наших људи који долазе на богослужења само о највећим празницима, и тада чак умеју да пројаве нестрпљење, па чак и непоштовање, на лицима неких осуђеника су се могле видети сузе, а на лицима свих захвалност према овом додиру Цркве који им је дарован. Ми, који смо се са њима молили и који смо их, помало и знатижељно, посматрали, имали смо утисак да их речи молитве додирују негде у дубинама њиховог бића и да они стоје на Литургији као пред самим Господом, а то је нешто што би могли и требало да научимо од њих, ма они и били осуђеници. Служити са њима нашем Васкрслом Господу је заиста био дар и за нас који смо „на слободи“, и они су, због чега год били „иза решетака“ наша браћа која потребују љубав…                                                             Ђакон Стефан Милошевски

Надомак Ивањице у једном малом брдско-планинском селу Радаљеву, у храму посвећеном Светом великомученику Георгију, ове године се са невиђеном радошћу и нестрпљењем ишчекивао дочек Празника над празницима. Спремајући се кроз дане Свете четрдесетнице постом и молитвом за сусрет са Васкрслим Христом, парохијани овог села малог бројем становника, али великог снагом вере и несебичне љубави, уз духовне савете свог пароха били су спремни доживети сусрет са Господом.   Окупивши се у раним јутарњим часовима у порти цркве, појући најрадосније васкршње јутарње богослужење, са свећама у рукама након опхода око светиње, верници су са својим свештеником започели васкршњу Литургију. У току велелепног богослужења које су својим предивним гласовима красили појци ове светиње, прослава победе живота над смрћу толико је изражена била, да се на лицима верних непрекидно могла видети само чиста и искрена радост. Храм препун деце, порта у којој се налазило верника бар десет пута више него у самом храму, црква улепшана цвећем и васкршњим химнама, била је спремна за сједињење у светој Евхаристији са Победиоцем смрти и дародавцем живота.   Поучивши се из премудрих речи првојерарха наше Цркве, осећајући реални сусрет душе са Богом, након Светог причешћа окупљени народ је у прелепом јутарњем дану и најлепшој атмосфери, наставио празничне радости у порти. Свештеник, који је и вероучитељ у ОШ Прилике, организовао је ликовно-литерарни конкурс за децу од првог до четвртог и петог до осмог разреда. Од 56 радова, најугледнији чланови парохије су изабрали најлепше и најбоље радове. Сва деца, којих је било преко 40, од свештеника су добила иконе и различите поклоне у знак захвалности за учешће на конкурсу, а најбољи радови награђени су посебним и свечанијим поклонима. Чак и најстарији чланови парохије, кажу да толики број деце о Васкрсу никад није био при овом храму, а та дечја граја која је одјекивала портом управо је и потврда наше вере да је суштина хришћанског живота – сам живот и радост. А радост празника у нашем месту са овим није била завршена, јер је свештеник за своје парохијане који су га пре непуних годину са највећом љубављу и прихватили и дочекали, организовао још неколико манифестација. У току доделе награда деци, чланови црквено управног одбора су изабрали 3 најлепша украшена васкршња јаја, а посебне честитке и награде ове године отишле су у руке породице Араповић, породице Тошовић и породице Савић. Одмах потом, већина присутних узела је учешћа у такмичењу у куцању јајима, а за финалисте свештеник је обезбедио посебне мирисне иконе, које су биле мала награда за радост и труд у којој смо сви узели учешћа. Завршавајући свечани програм, свештеник се посебно захвалио свим присутним парохијанима а посебно деци на доласку и учешћу, након чега се славље уз музику и песму наставило уз најлепше коментаре у наредним сатима. Радост Васкрса, која је ове године обасјала срца свих нас, улила је и наду да једино са Богом живот носи истинску лепоту. А сва та лепота могла се и видети и осетити у нашем месту, а и чути у најлепшем поздраву: Христос Васкрсе! ЦО Радљево

ЈУСТИН ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЖИЧКИ Срдачно честитамо Празник над празницима и Славље над слављима, свету Пасху Господњу, свим синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке. Оно што је душа људска одувек желела и за чим је непрестано чезнула, то нам се данас радосно објављује – живот после смрти. Васкрсењем Господа Христа живот је објављен као стварност. Како да се не радујемо овом спасоносном догађају и како да молитвено не помогнемо да сви покајници дођу до познања Истине, како би новим животом својим у Васкрслом Христу задобили смисао живота и залог будућег века, радосно кличући, ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ЗАИСТА ВАСКРСЕ !   У овај Велики Дан победе Васкрслог Даваоца живота, када се светлошћу Његовог Васкрсења све испуњава сјајем вечног живота, молитвено вам желимо неисцрпну Пасхалну радост, и непрестану помоћ и милост Васкрслога из мртвих Христа Спаситеља. У Краљеву о Васкрсу, лета Господњег 2019.

Дана када се Света Црква молитвено сећа на пљување, бичевање и страдање Господа и Спаса нашега Исуса Христа, верни народ се заједно са својим пастиром Епископом жичким Г. Јустином сабрао и принео Богочовеку Христу усрдно мољење и благодарење, Њему који се добровољно распео за нас. Служба Великог Петка почиње јутрењем када се чита 12 зачала Јеванђеља која говоре о страдањима Исусовим, причама које нас полако уводе у тематику овог дана. После прочитаних зачала на јутрењу, на вечерњу Великог Петка полако почиње да се произноси појање у знак сећања на Христове муке и Његово страдање. „Данас виси на дрвету онај који је на води земљу утврдио“. Господ који је разапет на Крсту бива скинут са Крста од стране Јосифа из Ариматеје, бива помазан миром и положен у гроб. Ова праслика и данас је пренета у наш храм, када је предстојатељ Епископ жички Г. Јустин са свештеницима скинуо са Крста Христа и положио га у гроб. Новоосликана купола храма пресијавала се над гробом Господњим и заједно је са свима нама чувала Христа који изображен на плаштаници чека да за нас поново пројави своје Васкрсење и победу над смрћу. У вечерњим часовима, плачом Мајке Божије, статијама могли смо осетити колико је Бог заволео нас људе, да ни Сина свога није поштедео нашега спасења ради. Заједно са Мајком Божијом и њеним плачом за оним пред којим дрхти васељена, верни народ са својим Епископом се присетио колико је човеково биће тужно и ништавно када је одвојено од свог Животодавца.   Поклањајући се страдањима Христовим, чекамо да постанемо учесници Славе Његове. Душан Дуњић, студент теологије

На Велики Четвртак 2019. године у Храму Светог Саве у Краљеву, служена је Литургија Светог Василија Великог којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење братства храма и учешће верног народа Божијег. Ове године имамо посебну радост да у сусрет Васкрсу идемо са осликаном куполом и поткуполним простором из кога нам благослов шаље Син Божији, Свети апостоли, пророци и други светитељи Божији. Праћени предивним речима Анафоре Светог Василија Великог у литургијској лађи спасења запловили смо по мору овога живота ка обалама васкршњег дана којим се осветљава и осмишљава сва тама Страсне седмице и бол због издајства и убиства Сина Божијег, Онога који је приклонио небеса земљи, а кога је земља на Крст разапела. Њему који и даље приклања Главу Своју да чује вапаје наше, срдачно смо принели молитве, а потом се присајединили Телу и Крви Његовој у Светој тајни Причешћа. Очинском поуком сабрању се обратио Епископ Јустин. У старању за духовно здравље своје пастве, упутио је речи које се тичу важности причешћивања, али и припреме за исто како нам не би било на осуду. О томе сведочи и данашње апостолско читање, приметио је Епископ и нагласио: – У Цркви се живи, у њој нисмо сами. У овим данима у храм Божији долазе и они који нису свесни важности живота у цркви, који није само тренутак у нашем животу већ стални начин живота. Причешће је највећа светиња, а не нешто “ваља се“, како то неки кажу. Свето Писмо и Свети Оци нам о томе много лепше говоре. Ми се никада не можемо достојно припремити за сједињење са Господом, али то не значи да не треба да се припремамо. Нови савез људи са Богом је у Телу и Крви Његовој. Учествујући у крстоваскрсној тајни ми учествујемо у Светој Евхаристији. Живот у Цркви је увек и свуда сведочење Христа; тако ми постајемо домаћи Божији. У време поста су интензивнија искушења, али постоји једно објашњење тога. Искушења долазе од нас самих. Кроз читање светих списа, пост и молитву ми омекшавамо своје срце, па тада видимо какви смо у стварности. Дакле, кроз самопознање ми долазимо до виђења себе, али потом не можемо да признамо себи да смо тако јадни, а мислили смо да смо тако дивни. Бог нас не искушава, већ нас лечи уколико то хоћемо. Нека нам Спаситељ, Син утехе, дарује снаге да Васкрс дочекамо у подвигу и да нас овај празник радошћу обасја. Амин. Протонамесник Александар Р. Јевтић

У недељу, 21. априла 2019. када Црква прославља улазак Господа и Спаситеља света Исуса Христа у град  Јерусалим, у Цветкама код  Краљева одржан је друге године у низу дечији сабор.  Својим архијерејским благословом архипастира наше Жичке епархије Eпископа Јустина ово сабрање је добило пуноту благодати. У свечаној прослави  празника Цвети учествовали су малишани и  ђаци  школа  цветачке парохије у којима се школују деца из села Цветака, Милочаја, Лађеваца и Обрве заједно  са својим родитељима и учитељима. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Преосвештени Епископ Јустин, уз саслужење Архијерејског намесника жичког протојереја ставрофора Ненада Илића, војног свештеника при ваздухопловној јединици у Лађевцима потпоручника Владимира Благојевића, као и старешине храма  у Цветкама протојереја Ивана Терзића и протођакона Александра  Грујовића.     На Литургији су деца са веронауке заједно са својим вероучитељем Миланом Попадићем, на причастнима певали духовне песме а причестио се велики број деце. У својој архипастирској беседи Преосвећени Владика је рекао следеће: Марта је плакала над својим братом и рекла да је Господ био ту не би брат њен умро. Господ јој каже: Верујеш ли ти у васкрсење? „Верујем“, каже у Васкрсење у задњи дан, а Господ каже: Ја сам Живот и Васкрсење, свако ко верује у мене има живот вечни. Дакле ми хришћани, ми смо ту и призвани не да верујемо у нешто што ће се некада, негде догодити. За нас се све оно што је Христово догађа већ сада овде на земљи и ми доживљавамо и припрему Христову за наше васкрсење. Јер је он пошао у Јерусалим да по ономе што је превечни суд Божији одлучио за њега. Бог Отац из превелике љубави према човеку, жртвује Сина свога и Син Његов Јединородни из послушања и љубави према Богу Оцу, прима људско тело, осим греха на себе. Постаје Богочовек Христос и долази овде да живи са нама. Страда за нас, за палога човека. Како се каже у  Светоме Писму за праведнога можда би се неко и усудио да страда, али за грешнике само Господ милостиви. И Он полази на данашњи дан. Уседа на магаре не са неким кочијама скупоценим, јер Он није цар и господар овога света. Он је цар душа наших. Он је цар будућега века. Његово Царство трајаће у векове векова. То је Он. Није привремен, није неко ко заблиста па га нема, није неко ко је био једном и његово се име више никада не спомиње као што знамо у историји. Много је било великих и богатих људи, моћних људи. Али смо заборавили, не знамо ни како се зову више. Прођу десет, двадесет, педесет, сто година не знамо како се зову, али име Христово је увек. Живо име Христово нас све спасава. Нека би Господ Бог дао да последњу недељу Часнога поста завршимо онако како смо и почели смирено, са љубављу према Богу трудећи се да задобијемо све Христове врлине и да живимо истински у Христу, да будемо смирени, да имамо љубави, трпљења, да праштамо и да се тада надамо да ће Господ милостиви да приђе нама да нас позна, да нас призна и да нас оправда. Јер без тога, можемо да радимо шта год хоћемо, али то нам ништа не вреди, вечног битија нема, нема вечног сједињења са Богом ономе ко се није предао истински у руке Божије. Нека Његово Име и Његова сила и Његова благодат све нас чува и води до Царства небескога. Амин. Након Свете Литургије чланови парохијске заједнице су се потрудили да сав присутни народ и децу угосте, за шта је спремљено и послужење. Преосвећени Владика је искористио време да обиђе стару цркву брвнару са својим свештеницима, а потом је за све уготовљена трпеза љубави. И на крају да цитирамо црквеног  песника који каже „Данас благодат Светог Духа нас сабра и сви узевши Крст свој говоримо: Благословен је Онај који долази у Име Господње, Осана на висинама“. Укрепљени и ободрени  архијерејским благословом кличући исте ове  стихове хитамо да се у  недељи страдања попнемо до Голготе да плачним песмама опевамо спасоносно страдање Христово и да радосно дочекамо и Свето Васкрсење Његово. Протојереј Иван Терзић