Category: СПЦ

У четврту недељу по Духовима, када наша Црква прославља Свете мученике и бесребренике Козму и Дамјана, свештенство и верни народ града Ужица имали су част и радост да буду посећени од стране свог епархијског архијереја Епископа жичког Г. Јустина. Саборни храм Светог великомученика Георгија у Ужицу, био је мали да под своје сводове прими сав верни народ који је дошао да заједничари у Светој Архијерејској Литургији са својим Епископом и свештенством.   Његовом Преосвештенству су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Сава (Илић), протојереј – ставрофор Милош Босић, Арјијерејски намесник ужички, јереј Владимир Дуканац, старешина Храма Светог великомученика Георгија у Ужицу, протојереј – ставрофор Милић Драговић старешина Храма Светог Марка у Ужицу, протојереј – ставрофор Зоран Јанковић, протојереј Павле Марковић, јереј Михаило Вуковић, протођакон Александар Грујовић, ђакон Александар Тимотијевић и ђакон Младен Стевановић. Благољепију Свете Литургије допринели су хор при Храму Светог великомученика Георгија у Ужицу и појци на челу са г. Иваном Трајковићем. Поред великог броја верног народа Литургији су присуствовали представници градских власти. У току Свете Литургије, Епископ Јустин је одликовао протојерејским чином јереја Владимира Дуканца, старешину Храма Светог великомученика Георгија у Ужицу, а јереја Михаила Вуковића, пароха при истом храму, чином протонамесника. После прочитаних јеванђељских одељака, Епископ Јустин је у својој пастирској поуци рекао: “Уважени представници војске, полиције, градских власти и институција, драга децо.  Ево нас у четвртој недељи од силаска Светог Духа на апостоле – од Духова. Од тада до сада сваку недељу бројимо по реду, која је недеља од духова. Толико је тај празник значајан у Цркви Божијој, јер на празнику Духова саздана је Црква наша, која је по речима Светог Јустина Ћелијског: ‘радионица нашега спасења.’ Зато, ко уђе у Цркву Божију он себе преображава. Од вука постаје јагње, од неверника постаје верник, од противника Христовог постаје следбеник и сведок Христове истине и све је то истинито предање које су пророци на много, много векова пре Рођења Христовога прорицали и говорили. Да ће се родити Месија, да ће поживети са нама, да ће због нас и за нас пролити своју пречасну крв да би искупио род људски који је круна Божијега стварања. Господ Бог остави нама у спомен шта треба да чинимо да наследимо живот вечни. Како треба да живимо овде у овом свету, да проживимо часно и богоугодно. Без болести, без тешкоћа, јер често је болест последица нашег лошег односа према Богу, према себи и према ближњима. Када све то ускладимо и задобијемо љубав и мир у срцу свом и знамо шта треба да чинимо а чега да се клонимо, тада ће светлост у срцу нашем, у души, у уму, засветлети у нама.   Човек је чудесно саздање. Учинио је Бог човека мало мањим од анђела. Славом и чашћу овенчао га, а човек покушао оно што Бог није, тобож, добро урадио, па је почео по своме уму да диригује природом. Да зна кад треба да пада киша кад не треба, када треба да се сеје, када треба да се жање. Све ради када њему одговара, а не препушта се вољи Божијој, без које ништа не бива.   У данашњем Светом Јеванђељу слушамо причу о капетану из Капернаума чији слуга је врло болестан. Капетан прилази Христу и тражи да слугу исцели. Господ каже: доћићу у твој дом и исцелићу га. Тада капетан исказа највећу људску врлину – себепознање. И рече Господу: ‘Само реци реч и оздравиће слуга мој“. Какву је веру, тај капетан исказао Господу Богу, довољно говори сам Бог који рече да такву веру ни у Израиљу не нађе. Капернаум је врло богато место, које се у Светом Писму описује. Зато је Господ Бог више пута упућивао речи да се покаје и говорио: ‘Капернауме, Капернауме, до неба си се подигао, али ћеш до пакла сићи’. Зато што се у том богатом месту умножио и грех. Јер где су моћи, где је много новца, где се лако пролази овде у овом свету, ту се настани и онај ненавидник рода људскога. Онда људе замути толико, око новца, око власти, око свега да они изгубе осећај где су и шта су у овоме свету. Ето, Господ Бог пронађе једнога вернога у Капернауму и видели сте шта би. Каже: ‘Нека ти буде онако како си веровао.’ Он оде дому своме и нађе слугу свога који оздрави. То бива и са нама. Ми смо често маловерни. Далеко од Бога. Ушли смо у световне ствари у мњење овога света па нам је све шарено, све интересантно, све очекујемо нешто ће се много лепо десити нама чим живимо у овако лепом свету. А леп је зато што га је Господ тако створио, јер све што је Бог створио – створио је без мане. Чим нема везе са Богом, чим од Бога не добија силу и благодат, видели сте и сами да овај свет, по речима апостола Павла, сав у злу лежи. Није зло доминантно овде у свету и не може да буде, јер да је доминантно давно би нас хришћане прогутали. Господ Бог је силан у делима и у речима; заштитник нас, Његових следбеника и нама даје све оно што је потребно за живот овај, а најпре даје нам силе, које у Цркви почивају. Свете Тајне, да можемо да се одупремо стихијама овога света. Видели сте и сами колико је тешко живети данас у овоме свету и никада није било лако. Увек је било тешко живети у свету. Зато што то није Рај. Ми смо били у Рају, сад смо у овом привременом свету, да би смо живећи по заповестима Божијим поново се вратили у рај. Где нема ни жалости, ни болести, ни смрти, него је живот вечни и бесконачни заједно са Оцем, Сином и Духом Светим. Пример да је наше Јеванђеље истинито је да је Господ Христос дао својим ученицима и апостолима, да везују и разрешују грехе, да лече, подижу из постеље, да припремају за Царство небеско. Данашњи светитељи које славимо, Козма и Дамјан, примили су ту реч Божју, живели по њој и наставили дело Божије. Тако да су они Свети бесребреници и чудотворци, лекари душа и тела наших. Примивши благодат и силу они ту благодат и силу бесплатно дају свакоме

Данас када Света саборна и апостолска Црква прославља Свете првоврховне апостоле Петра и Павла завршава се пост који је је трајао три недеље. У Цркви посвећеној апостолима Петру и Павлу у Богутовцу Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. Саслуживали су архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, протојереј-ставрофор Велибор Џомић (из Митрополије црногорско-приморске), архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, старешина цркве протојереј Владе Величковић и протођакон Александар Грујовић. Црква апостола Петра и Павла у Богутовцу грађена је у периоду 1939. године по благослову Светог Владике Николаја жичког и охридског, по узору на охридске храмове. У изградњи Цркве учествовао је верни народ уз помоћ проте Станише Ђорђевића, пароха врдилског који је био у једном периоду и ђакон Владике Николаја. Прота Станиша Ђорђевић је много пострадао од стране комунистичке власти. На крају је претучен до саме смрти. Комунистичка власт је ометала и изградњу овога Светога храма. Изградња храма је завршена 1968-1969. године. Празник првоврховних апостола Петра и Павла је велика радост Цркве Христове, јер се од апостола проширила проповед Јеванђеља о Господу и Спасу нашем Исусу Христу, по самој заповести Господњој: Идите и проповедајте целом свету крштавајући их у име Оца и Сина и Светога Духа. Господ бира неуке рибаре за своје проповеднике. Један од њих је апостол Петар (Стена) коме Господ наговештава да ће на вери коју је исповедио сазидати Цркву. Такође, Господ бира за свога проповедника ученог фарисеја Савла (Павла) који је претходно гонио хришћане. На крају Свете Литургије Епископ Јустин је пререзао славски колач и обратио се верном народу. У својој беседи Владика је рекао да Црква Божија прави од вукова јагањце, од неверника вернике, од мрзовољних  ревносне, од нељуди људе, од  разбојника светитеље. Један од њих је Савле. Он, гонич хришћана, који је на путу ка Дамаску просвећен од Господа постао је највећи проповедник Христовог Јеванђеља. Савле, а касније Павле, био је мучен и страдао као проповедник Христов. Такође, Владика је напоменуо да Господ бира рибаре који лове рибу поред многих учених људи у то време. Рибари су били људи који ловећи рибу раде оно што се не види. То су упорни, стрпљиви и благодарни људи и када имају улова и када немају. Велике рибе се лове у дубини а не у плитким водама, што је поучна слика за ревносан духовни живот. Господ из превелике љубави долази у свет, постаје човек и искупљује нас Својом крвљу на Крсту. Владика је поучио да ми хришћани треба да се трудимо да поштујемо заповести Господње, да живимо за ближње, да читамо Свето Писмо, а ако нам нешто није јасно да питамо своје свештенике-духовнике који су наследници Светих апостола. Епископ Јустин је на крају заблагодарио Господу и помолио се да излије Благодат своју на сав народ свој. Потом је приређена пригодна трпеза љубави, на којој се присутнима обратио протојереј Владе Величковић. Он се захвалио свима што су дошли и заблагодарио Епископу Јустину на пастирској несебичној љубави и бризи према својој пастви. Чтец Петар Ђерковић    

У трећу недељу по Духовима, Љишка црква је најсвечаније прославила своју храмовну славу – Рођење Светог Јована Крститеља. Прослава је почела у навечерје празника, вечерњим богослужењем, после којег је свечана литија прошла улицама Љига, уз присуство великог броја верника. Литију су предводили архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић, протонамесник Драган Мијаиловић, парох јарменовачки, јереј Миодраг Марковић, парох моравачки, старешина цркве у Калуђерици јереј Дејан Антић, јереј Александар Глишић из Великих Црљена, протојереј Светолик Марковић, старешина Љишке цркве, као и ђакон Слободан Пејовић. Богослужење су увеличали својим појањем чланови певачке групе “Српски православни појци“. Након литије приређена је вечера за све присутне. На сам дан празника, славље је настављено Светом Архијерјском Литургијом, коју је служио Епископ жички г. Јустин, уз саслужење, протонамесника Здравка Николића из Рашке, протојереја Драгана Стевића, старешине цркве у Ариљу, протојереја Светолика Марковића, јереја Николе Вучетића из Прељине, јереја Саше Станојевића из Атине, јереја Миодрага Марковића, јереја Дејана Антића, јереја Дејана Трипковића из Ваљева, протођакона Александра Грујовића, ђаконȃ Бранка Росића, Слободана Пејовића и Јована Тимотијевића. На данашњој Светој Литургији Црква Божија постала је богатија за још једног презвитера, јер је сила Светога Духа руком нашег Архипастира произвела ђакона Бранка Росића у чин јереја. Епископ се у богонадахнутој беседи обратио својој пастви, где је између осталог истакао да се данас прославља рођење највећег од жене рођеног после Господа Исуса Христа. Иако се у Цркви обично не славе дани рођења светих, ми прослављамо Рођење Светог Јована, јер његово рођење представља радост целога света, а не радост само једне породице. Потом је Преосвећени говорио о чудесности Јовановог рођења, када стари и бездетни супружници, на благовест архангела Гаврила постају родитељи. Владика је истакао значај Светог Јована као Христовог Претече, Крститеља и ревнитеља за истину. “Покајте се јер се приближило Царство небеско“ – поука је данашњег празника“ која упућује на  покајање и Свету тајну исповести за опраштање грехова учињених после Свете тајне крштења. Владика је стога позвао хришћане да буду ревносни, угледајући се на Светог Јована Крститеља. Након службе Божије, домаћини славе су приредили трпезу љубави на којој су угошћени сви учесници празничног сабрања. Током ручка изведен је пригодан културно-уметнички програм у коме су учествовали дечији фолклор из Љига, млади гуслар Стефан Милић, сестре Даница и Милица Марковић и гитаристи Урош Филиповић и Милан. При крају ручка, старешина Љишке цркве се захвалио Његовом Преосвештенству што нам је подарио свој архијерејски благослов, домаћинима данашње славе на несебичном труду, присутном свештенству и народу на учешћу у празничним свечаностима. Ђакон Слободан Пејовић

„Раније неплодна, данас Христовог Претечу рађа, и то је испуњење сваког пророчанства, које су пророци проповедали. На Њега (Христа) си на Јордану руку положио, јавивши се као Пророк Божијег Логоса, проповедник, уједно и Претеча.“ Кондак, глас 3. Данас када се наша Света Црква светосавска молитвено сећа славног и чудесног рођења Светог Претече Господњег Јована, црква у Ратини је прославила своју славу. Свету Литургију је служио протојереј-ставрофор Станоје Лазаревић уз саслужење протојереја-ставрофора Лазара Васиљевића, протојереја Радоје Санда, старешина Храма Светог Саве у Краљеву и протојереја Војислава Чаркића из Источног Сарајева. Познато је да је у Ратини било седам црква у средњем веку од којих је једна била метох Манастира Жиче, а мештани су од краља Стефана Дечанског добили титулу чувара манастира. Касније је та црква уништена од времена и немарности, а током турског ропства заборавило се на њено постојање.   Изградња цркве је започета крајем 90-их година 20. века, да би темељи били освештани 2001. године. У изградњи цркве учествовали су становници Ратине својим новчаним средствима и прилозима. Храм је освештан 2002. године од стране Његовог Преосвештенства Епископа Иринеја, тадашњег епископа нишког, а потоњег патријарха српског. Црква је грађена у рашко-моравском стилу, као умањена копија Манастира Грачанице, са пет купола које величају цео храм. Њену унутрашњост краси доста светла, мноштво стубова, иконостас са богатим дуборезом, живопис још није завршен и налази се у фази даљег осликавања. У надахнутој беседи отац Станоје Лазаревић је истакао значај празника, поручивши: „да је рођење Светог Јована Крститеља на чудесан начин исто тако најавило рођење Онога који ће доћи да спасе читав род људски“. Велики број верног народа приступио је Светој Чаши сјединивши се тако са Господом Животодавцем. Затим је уследила литија око храма, помешана са звуцима црквених звона и предивним мирисом старих липа. На крају Свете Литургије пресечен је славски колач у славу рођења Претечиног. Након Свете Литургије парох ратински прота Драган Туба се захвалио овогодишњим домаћинима славе породици Балшић и свима присутнима који су својим присуством увеличали наше славље. Потом је уследила трпеза љубави. Трипо Спахић, историчар    

Ове јубиларне године, када славимо 800 година аутокефалије српске Цркве, празновање Преподобне мати наше Анастасије у Манастиру Студеници, где се налазе и њене свете мошти, било је посебно свечано. Уочи празника служено је свеноћно бденије. Сутрадан, Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, а саслуживали су му игуман студенички архимандрит Тихон (Ракићевић), архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Сава (Илић), архимандрит Тимотеј (Миливојевић), јеромонах Виталије (Милошевић), отац Вукман Петровић из Александровца, отац Предраг Бојовић из Чикага, отац Драгиша Томић из Требиња, као и свештеници из наше Епархије. У беседи се владика осврнуо на поменути јубилеј, 800 година аутокефалије наше Свете Цркве. Затим је говорио о животу хришћана у савременом свету, и да је неминовно да хришћани имају борбу и искушења у свету, а то је поткрепио и примером великог апостола Павла. Наиме, док је Савле ревносно испуњавао закон, није имао проблема, био је самодовољан. Међутим, када се преобратио и почео свој живот да мери Христом, суочио се са собом, са онаквим какав јесте. Како каже: Трипут молих Господа, да одступи од мене ово искушење али ми Господ рече: Доста ти је моја благодат. Попут апостола Павла тече и наш хришћански живот, овде и сада, у тражењу, борби и  задобијању благодати, у трпљењу, али и радости која је Христос Исус, Васкрсли Бог наш. После Светог Причешћа и резања славског колача, испред Богородичиног храма, деца из фолклорне групе “Калемегдан“ при Храму Светог Саве у Лос Анђелесу, коју је довео отац Предраг Бојовић, одиграла су сплет игара. Дошли су у Србију да са нама прославе празник Преподобне мати Анастасије, мајке Светог Саве и Светог краља Стефана Првовенчаног, односно монаха Симона. После трпезе љубави, игуман и братство су угостили Владику и госте у винском подруму, са деловима зида из 12 века (најстарији подрум код нас), који је поред своје аутентичности и старости са укусом сређен, функционалан и савремен. Монах Силуан (Грујовић)  

1.       Никола Спасојевић из Севојна за Богословију Св. Саве у Београду. 2.      Лука Пајовић из Заблаћа за Богословију Св. Кирила и Методија у Нишу. 3.       Немања Божовић из Пожеге за Богословију Св. Арсенија у Сремским Карловцима. 4.       Василије Станисављевић из Жиче за Богословију Св. Јована Златоустог у Крагујевцу. 5.       Илија Лијескић из Бајине Баште за Богословију Св. Јована Златоустог у Крагујевцу.

Друге недеље по Духовима, 30. јуна 2019. године Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Спаљивању моштију Светог Саве у Лучанима. Велики број свештенства и верног народа наше Епархије радосно је дочекао свог Архијереја. Његовом Преосвештенству саслуживали су: протојереј-ставрофор Милун Ивановић (Архијерејски намесник драгачевски), протојереј-ставрофор Ненад Величковић (Архијерејски намесник пожешко-ариљски), јереји Петар Лазић (старешина храма у Чајетини), Раде Марић и Мирослав Миленковић (свештеници при храму у Лучанима), као и протођакон Александар Грујовић. Литургијском сабрању присуствовао је и председник општине Лучани господин Миливоје Доловић са сарадницима. У овом сабрању је велики број верника узео учешћа. Надахнуту беседу Епископа Јустина преносимо у целости: -Сабрали смо се у данашњи светли недељни дан у храму који је посвећен оцу нашем Светом Сави. Да видимо једни друге, да се питамо за здравље, а најпре да чујемо шта нам Господ Бог у Јеванђељу говори. Шта Он то нама стално говори читав наш живот, нама који хоћемо да читамо Свето Писмо, који хоћемо да живимо по Светом Јеванђељу? Он нама једно те исто стално говори: да ће ученици Његови, следбеници Његови бити гоњени. Подигнуће руке своје на вас, водиће вас по тамницама, по судовима, изводиће вас пред цареве и моћнике овога света, али не бојте се, не припремајте се шта ћете говорити, јер ће вам Бог дати у срце шта треба да кажете. Зато што ми који смо сведоци Христови, који смо поверовали и пошли за Њим, учимо у Цркви и у домаћој цркви својој и учимо на сваком месту, шта је овај живот, шта смо ми овде у овом свету, шта је наше призвање и шта треба да чинимо да наследимо живот вечни. Ево данас Господ Бог говори како је дошао на Галилејско море и позвао своје ученике и Апостоле. Имао је Он да бира у роду Израиљевом много школованих, много философа, фарисеја и књижевника, имућних и моћних људи. А како Он то тражи људе безначајне, људе за које ретко ко чује, за тамо неке неуке рибаре; шта ти рибари раде – бацају своје мреже и лове рибу. Зашто? Да би се прехранили они и њихове породице. Да ли су то имућни људи, богати? Нису. Они су остављени од овога света, заборављени од овога света али они су задовољни и тиме што имају да се прехране и они су пресрећни. И зашто је још изабрао њих? Зато што су рибари људи који раде нешто а не виде шта раде, јер риба је у води и њу ретко ко може да види, она је у дубини. Зато Господ и каже на дубину баците мреже своје; ту је крупна риба и највећи улов. И они изађу да лове, али не улове ништа. Кажу: Господе, читаву ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али они имају наду, стрпљење, поверење, они чекају да се нешто догоди. Е, такви људи су били спремни и бирани да приме Господа. Такође, тада још није био Христос прослављен. Пророк Исаија, који је прорицао много пре Рођења Христовога, говори о данима Христовим као да гледа и каже, видесмо га и није ништа другачији од нас, смирен, скроман, нисмо га ни препознали. И он као такав долази Симону Петру и Андреју брату његовом и каже: Пођите за мном. И они пођоше за Њим без да питају. И шта чине још, остављају свој занат, остављају своју делатност од које су живели они и породице њихове. А онда долази Јакову и Јовану, синовима Заведејевим и њима рече да пођу за Њим. Пођоше и они. Шта је то што је њих привукло Христу? Оставивши све, када су дошли Христу од Њега су добили све. И да исцељују болесне и да лече губаве и да чине чудеса и да буду тиме задовољни, јер су добили све. Са Богом добили су и живот вечни. А ми, драга браћо и сестре, који смо следбеници Христови, ми који се трудимо да почнемо да опонашамо и да личимо на Христа, често пута од онога што имамо тражимо нешто више. И поред тога што нам се говори да будемо задовољни оним што имамо. Ако се обучемо, ако имамо да поједемо и све оно што је за живот потребно тиме да треба да будемо задовољни. Бог је духовна вредност и Он нама даје смисао овог живота. Монаси су због тог смисла одлазили у пустиње да нађу радост, да нађу Истину, да нађу живот. Зар није то учинио и Свети Сава који је оставио и престо свој и богатство и поштовање и углед и отишао у Свету Гору да се подвизава тамо. Није он могао да зна да ће бити Архиепископ српски. Није могао да сања, јер је са седамнаест година отишао на Свету Гору, да нађе оно што је много цењеније. Када је пронашао то, читав свој живот је посветио вери и роду своме. Ето, то је поука данашњег Јеванђеља. То је поука нама, да заиста Господ даје свега у изобиљу и имамо све. Ако тражимо нешто више преко тога заиста је то прохтев који није потребан овде. А Он нам свакоме појединачно даје оно што нам је потребно; зар не даје и птицама небеским? Ево јуче гледам два врапчића, дођоше на терасу и нешто цвркућу, нешто су весели и помислих, па и њих Бог храни и њима даје да Га славе тиме што цвркућу, тиме што су радосни и испуњени и ништа им није потребно. Замислите када њих храни, како неће нас који смо круна Његовог стварања. И због нас је Он дошао и страдао и пролио своју пречасну Крв, и како нама да не да све у овоме свету, а изнад свега Царство небеско? Господ Бог мира и утехе и свакога добра, нека буде са нама и нека нас просветли и усели се у наша срца и душе, ум и вољу. Да знамо да увек пред Њим живимо, да се трудимо да чинимо добро, а да се клонимо зла, тако живећи да имамо наду у вечни живот који је Господ обећао свима онима који Га славе.   Старешина храма у Лучанима јереј Раде Марић, заблагодарио је Епископу Јустину на посети, благослову и времену које је издвојио да

На Видовдан 28/15. јуна, Његово Преосвештенство Епископ жички Г-дин Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог великомученика кнеза Лазара у Матарушкој Бањи. Саслуживали су: старешина цркве у Матарушкој Бањи протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, старешина Храма Свете Тројице у Краљеву протојереј-ставрофор Јован Ђорем, старешина Саборног храма Светог Саве у Краљеву протојереј Радоја Сандо, протођакон Александар Грујовић и ђакон Милутин Балтић. Сабраном народу, свештенству, монаштву и деци обратио се Владика пригодним речима о празнику, подсећајући нас на историјски догађај Кнежеве вечере у Крушевцу, причешћа војске и витезова Светог кнеза Лазара у Самодрежи цркви и на њихово опредељење за Царство небеско. Посебно је нагласио духовну димензију догађаја Косовског боја и светолазаревског завета, који увек траје у умовима и душама поколења до данашњег дана. Свети кнез се супротставио неправди и тиранији и повео своју војску у одбрану Отачаства и Крста Часнога, положивши живот за ове идеале,  угледавши се на Подвигоположника Господа Исуса Христа. На тој њиховој жртви и ми данас живимо. Овога дана нема у нашем народу музике и радости, али ми нисмо тужни, већ као што су ученици Христови осећали после страдања Његовог радостотворну тугу, јер су очекивали обећање радости Васкрсења, и ми очекујемо да Господ разреши наше патње и искушења и косовска и друга.   Ми морамо сведочити својим живљењем по Јеванђељу и смирењем, бити спремни на оно на шта су били спремни косовски јунаци и новомученици јасеновачки, јадовински и пребиловачки. Морамо превазићи сопствене слабости: славољубље, сластољубље, себељубље и грех. Морамо стално расти у меру раста висине Христове, да остваримо мир Христов у себи, знајући да ми нисмо од овога света, јер наш свет је Царство небеско где су наши најбољи пријатељи: Свети Јован и Пресвета Богородица и остали светитељи и угодници из рода нашега. У том сведочанству и печату косовског завета да живимо, па ће и нашим патњама и искушењима доћи крај и Господ ће нас помиловати макар и у Царству небеском. На крају Свете Литургије Владика је освештао славски колач и жито честитајући храмовну славу овој црквеној заједници. За трпезом љубави у црквенонародној трпезарији, по благослову владике, координатор за верску наставу, протонамесник Новица Благојевић је уручио Похвалнице тројици вероучитеља из Епархије жичке са новчаним наградама за њихов самопрегоран и трудољубив рад. Награда је уручена и координатору о. Новици. Старешина храма протојереј-ставрофор Љубинко Костић је изразио захвалност, поздравио Епископа и све присутне госте. Потом је изведен кратак видовдански програм кроз појање косовских песама („Јечам жела Косовка девојка“, „Расти расти мој зелени боре“ и „Сини јарко сунце са Косова“) у припреми наставнице Наташе Милетић и ђака Основне школе „Ђура Јакшић“ из Конарева. Песму „О Лазаре свети“, рецитовао је ђак Богдан Златић. Песме су казивали песници Радослав Премовић („Зајам кнезу Лазару“) и Милоје Радовић ( одломак из поеме о Жичи „Мала прича о великој Жичи“). Интерпретатор традиционалне музике Јадранка Јагличић је певала две песме Милоја Радовића: „Грачаницо, причо над причама“ и „Света глава светога Лазара“. На крају програма Владика Јустин се још једном обратио свим присутнима да не заборавимо оне који су остали, и данас у тешким условима живе на Косову и Метохији, да се молимо за њих, јер су они данас најбољи чувари Косовског завета. Овим смо подсетили наше савести на значај светолазаревског Косовског завета и на одговорност према истом. Љубинко Костић, прот.ставр.  

Видовдан 2019. године, празник Светог великомученика кнеза Лазара и Светог пророка Амоса у Цркви посвећеној Светом кнезу Лазару и свим српским мученицима и новомученицима на љубићком брду, прослављен је свечано и молитвено. Свету Литургију и парастос косовским јунацима служио је архијерејски намесник трнавски, протојереј Мирослав Петров, а саслуживали су: протојереј Марко Мирковић – старешина чачанске цркве, протојереј Србољуб хаџи Стојковић – парох љубићке цркве, пензионисани свештеници – протојереј Жарко Барац и протојереј ставрофор Милован Киковић, као и јеромонах Иларион из манастира Преображење и јереј Радиша Сеочанац из Атенице Појао је хор „Св. Владика Николај жички“, који редовно пева у љубићкој цркви. После читања Јеванђеља намесник трнавски одржао је пригодну беседу, а том приликом је рекао: „Господ поручује нама, следбеницима на путу Његовом, да љубимо једни друге јер је то пут који води ка спасењу душа наших, пут који води у Царство небеско. Чули смо и речи Господње које треба да нас окрепе и утеше да се не бојимо и не плашимо овако мали и незнатни и да се трудимо да у својој малој, слабој вери, исповедамо Њега као спаситеља света.“ „Данашњи дан управо је и доказ из наше страдалне, али Христом освештане историје, да смо као народ крштени, народ који је препознао истину Божију предвођен великим својим владарима, поставили на данашњи дан завет са самим својим Господом кроз највеће дело које један човек може да учини по речима Господњим, а то је да живот свој да за ближње своје. На данашњи дан Свети и велики кнез, у народу прозван самим царем, Лазар са својим велможама, витезовима, са свим својим војницима и обичним људима из народа као што смо ми данас овде сабрани у цркви Христовој, положио је живот свој за одбрану светиње, слободе златне и крста часног. Кроз историју смо често заборављали косовски завет, одрицали се наших страдалних предака и то нам се увек обијало о главу. Чули смо у Светим богослужбеним песмама где је страдање великомученика Лазара описано, да данас земља плаче, да тугује гледано овоземаљским очима и разумом, а да се небеса радују. Кроз целокупну нашу историју Господ нас није остављао. Увек је давао велике и светле примере, дивне наше светитеље, па и у ове последње дане чији смо ми сведоци.“ Затим је отац Мирослав честитао празник пожелевши свима Божији благослов молитвама Светог великомученика кнеза Лазара и свих мученика и новомученика српских кроз векове. Домаћини овогодишње славе на Љубићу били су браћа Славиша и Саша Радмиловић. Примивши део колача од овогодишњег домаћина, старешина храма протојереј хаџи Владан Милосављевић и председник Црквеног одбора Радован Недељковић прихватили су да буду домаћини славе за идућу годину. Велики број верника присајединио се са Господом кроз Свето причешће. Традиционално, и ове године похваљен је ђак генерације основне школе у Љубићу Александра Вујичић, као и најбољи спортиста у претходној години Јана Зимоњић, која је освојила прво место у Лиги шампиона у каратеу. У свом поздравном говору старешина храма се захвалио свим приложницима који су допринели да за кратко време изградимо парохијски дом, пожелевши да освећење буде на годишњицу освећења храма, 13. октобра и да, ако Бог да, храмовну славу, после Свете Литургије, прославимо у сали парохијског дома. После Свете Литургије хор „Св. владика Николај жички“ извео је сплет песама о Косову. Посебно су се истакли најмлађи чланови хора. Прослава празника настављена је уз трпезу љубави коју су припремили овогодишњи домаћини Славиша и Саша Радмиловић. Богољуб Теофиловић

У недељу Свих Светих, 23. јуна 2019. године Епископ жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог апостола и јеванђелисте Луке у Субјелу, надомак Косјерића. Његовом Преосвештенству саслуживали су: протојереј ставрофор Ненад Величковић, протојереј ставрофор Милутин Стевановић, протонамесник Владимир Вулета, јереј Владимир Дуканац, протођакон Александар Грујовић и ђакон Томислав Гајић. Епископ је рукоположио Ђорђа Петровића из Мрчајеваца у чин ђакона, а субјелског пароха је одликовао звањем протонамесника. Епископ је том приликом нарочито похвалио уређење цркве и црквене порте истакавши да је субјелска црква уређена као најлепше градске богомоље. По завршетку Свете Литургије одржана је свечана академија поводом прославе јубилеја 200 година од изградње прве субјелске цркве. Академија је осмишљена тако да је сабранима кроз представу (кликни овде) приказано село Субјел у прошлости и садашњости и изнете су наде и жеље за постојање и унапређење живота у овом селу у будућности. Академију је осмислила и реализовала вероучитељица Мила Вулета уз сарадњу ученика веронауке основне и средње школе у Косјерићу и наставника музичког Горана Лекића.   Потом се цењеном скупу обратио месни парох протонамесник Владимир, поздравио је све присутне и са пар речи изнео своја запажања из парохијског живота. Истакао је велико задовољство што је велики број верника испунио пространу порту субјелске цркве. Након тога је позвао све присутне да се послуже на трпези љубави коју су уготовили домаћини данашње прославе. Ђакон Томислав Гајић