Category: СПЦ

На дан када Света Црква слави спомен на апостоле који су први пронели радосну вест Христовог Васкрсења, литургијска заједница Светосавског храма у Краљеву, сабрала се око Архипастир Јустина у заједници Тела и Крви Господње. Петровски пост завршио се у пету недељу по Духовима дајући нам велике поуке за оба ова празника. Након прочитаног јеванђелског зачала Епископ жички Г. Јустин се у својој надахнутој беседи присутнима обратио речима: „Данас наша Света Црква прославља првоврховне апостоле, Симона Петра и Павла. Црква се сећа у пету недељу по Духовима чудесног догађаја у Гергеси, где су два бесомучна човека дошла Господу Христу. Толико су били опседнути демонима да нико није могао да им приђе. Они долазе и не траже од Господа помоћ, него кажу: Зашто си дошао пре времена да нам мучиш душе, ако већ хоћеш да нас истераш, пошаљи нас у крдо свиња. То је нама поука да знамо да нечастиви постоји у овоме свету, постоји онолико колико му ми допустимо да он овлада нашим осећањима, срцем, вољом, душом и умом. Само толико има власт. Прослављамо данас оно што је свето, оно што је честито, оно што је спасоносно: два апостола Божија који су различити по темпераменту, пореклу, начину призвања и образовању. Симон Петар је био рибар. И Господ га је, када је ишао Галилејским језером призвао. Он је пошао за Њим. Апостол Павле је претходно био Савле – гонитељ хришћана. Оно што је заједничко обојици јесте да су заволели Господа, да су се предали Њему и да су са Њим постигли потпуну заједницу. Тако је Савле гонитељ хришћана у једном тренутку као Павле просвећени рекао: Не живим више ја, него у мени живи Христос. Симону Петру који је био темпераментан и ревностан, мислио да све може, Господ је показао да без Бога не можемо ништа чинити и да се само у силу Његову уздамо. Петар је горко оплакао грех одрицања од Христа, али је ипак кроз покајање остао веран до краја и мученички посведочио своју веру. Као што је апостолу Петру пружио руку када се почео давити у води, тако је и апостолу Павлу Господ рекао: Доста ти је моја благодат, јер се моја благодат у слабости пројављује савршена. Од тада апостол Павле почиње да говори свима: Ако ћу се чиме хвалити, хвалићу се својим слабостима. Тако и ми, драга браћо и сестре, никада не смемо да се погордимо, да смо сувише побожни, да постимо, чинимо нека велика дела, да имамо неку посебну љубав или посебне дарове. И ако имамо нешто мало, то је од самога Господа. Због самога Господа и ради Цркве Божије, Павле је неуморно проповедао по свету оно што је сам доживео, светлост која га је ослепела али и Господа који га је исцелио. Та нетварна светлост, чудесна светлост, чини да и ми постајемо синови светлости и богови по благодати. Све до тада ми смо подложни мукама, великој туги, депресији и безизлазу, јер смо људи који у свету живе и тело своје носе. Још нисмо бестелесни, али нам је дужност да превазиђемо људско, да примимо Божанску благодат и да будемо силни и моћни у Господу. Нема нама никакве плате ни на небу ни на земљи све док се хвалишемо да смо нешто посебно и упоређујемо се са другима који тобож нису толико ни побожни ни дарежљиви ни умни. Зато је данас овај празник за нас велика поука, да не би пали у ропство мрачних сила. Онај који се много игра са својом вером, долази у опасност да застрани, да уђе у прелест. Да би нас Господ од тога сачувао, послушајмо апостола Павла, угледајмо се на Свете апостоле, на преподобне, мученике, цареве и краљеве који су све своје имање разделили сиромасима, а они се припремали за Царство небеско.“ Епископ Јустин је беседу завршио речима: „Нека је срећан данашњи празник и свима вама који га славите као крсну славу. Нека нас апостоли Петар и Павле воде и руководе до Царства небескога, да и ми тамо чујемо неисказане речи и славимо Оца и Сина и Духа Светога у све векове и сву вечност. Амин “ У наставку службе Божије верни народ је приступио Светој тајни Причешћа на здравље, спасење и на Живот вечни. Душан Дуњић, студент теологије

Данас када Православна црква прославља Свете апостоле Петра и Павла, верни народ се сабрао у Цркви у Ласцу да би прославили своју храмовну славу. Литургију је служио архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров уз саслужење лазачког пароха јереја Александра Миликића. Након Свете Литургије пререзан је славски колач и потом је уприличена трпеза љубави. Петар и Павле представљају светионике хришћанства који су утемељили цркву. Ширили су Реч Господњу без оружја, без насиља, без мача, само неисцрпном љубављу према Христу. Обојица су страдалници, мученици који су дали живот сведочећи Господа. Вера у Христа и Света тајна Евхаристије учиниле су их браћом, не по телу, већ по духу Истине коју су исповедали. Угледајући се на Петра и Павла и ми међу собом постајемо браћа и сестре кроз Свето Причешће којем приступамо чистог срца, али и кроз добра дела која чинимо из љубави према ближњима. Јер, браћом и сестрама нас не чине само родбински односи већ и јединство којем тежимо живећи у Духу који су нам предали Христос и апостоли. Ове године наша вера је посведочена присуством на Литургији. Текст и фотографије: вероучитељ Ђорђе Чоловић  

Један од значајних догађаја из историје Цркве Божије на земљи, рођење Светог Јована, Претече и Крститеља Господњег, молитвено је прослављен 7. јула 2020. године у Вазнесењско-милешевској обитељи. Литургијским сабрањем предстојао је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин уз саслужење Преосвећеног Епископа милешевског г. Атанасија, те архимандритâ Дамјана и Саве из Жичке и Леонтија из Милешевске епархије, протојереја-ставрофора др Предрага Пузовића, протојерејâ Игора Ерића и Николе Перковића, протођакона Александра Грујовића из Жичке епархије и ђакона Ивана Савића. За певницом су појале сестре манастира Милешеве потпомогнуте дечијим хором Красница из Чајнича. Верници који су се постом и молитвом припремали за литургијско заједничарење приступили су Чаши Господњој и причестили се Пречасним даровима. Након заамвоне молитве у част рођења Светог Претече освештано је славско жито и пререзан славски колач, које припремише вредне милешевске сестре.   Присутнима су се пригодним беседама обратили оба Архијереја. Најпре је Преосвећени Епископ Атанасије, као добар домаћин, свима честитао овај посебан велики диван празник, и наставио: – Бог нас је сабрао да прослављамо Његове угоднике, а данас да прослављамо управо Светога Претечу и Крститеља Јована, и све што је везано за њега, за његову личност. Највише нас радује то што је Бог услишио наше молитве, па је дао да се ево овде у овом светом храму Спасовом милешевском редовно и даље призива име Божије, прославља се Бог и свети Његови. Овде је молитва трајна, постојана, непрекидна. Нарочито у ово тешко и бременито време. То нас радује, нарочито сада када славимо осамстоту годишњицу живота, трајања, светљења, ове свете цркве милешевске, овога манастира. – Али, и овога празника и овога дана, све нас растужује неправедни прогон Цркве Христове, верног народа Божијег на простору Косова и Метохије, на простору Црне Горе, и на многим другим местима света. Знамо ми да кад пролазимо кроз теснаце и страдања да постајемо јачи. Али је неопходно молити се Богу да издржимо на овом подвигу, да нико не малакса, да не буде нових отпадања. Растужује нас и то што они који чине прогоне некако још нису способни да увиде да су на кривом путу и да чине нешто безбожно и нечовечно па да се врате на прави пут. Осећамо потребу да се молимо, како за оне који страдају да издрже на добром путу, тако и за оне који и даље чине злочине да се покају, јер обелeжје овог празника јесте да је Свети Јован проповедао покајање и спасење, нагласио је Епископ Атанасије.     Епископ Јустин захвалио се на указаној части да служи данас у Милешеви Свету Литургију: – Благодарим што сте ме позвали да данас баш на овом месту, где су мошти родоначелника рода нашега Светога Саве почивале три и по века и тиме облагодатиле овај простор, овај народ, ову цркву Божију у којој се сабирамо, да од Господа Бога иштемо оно што је на корист и спасење наше.   – Ваш пастир је рекао тачно оно чиме он живи. Похвалио је оно што је за похвалу, а истакао је оно што њега тишти. Све то што њега боли и  тишти, боли и нас јер је то један организам, једно тело, коме је глава Христос. Али подсећам и себе и вас да је Господ рекао: Иштите најпре Царство Небеско и правде Његове и све ће вам се остало дати. То је послушао наш Свети Сава и због Царства Небескога оставио је свој топли дом, родитеље, своје имање, своју власт, круну која га је чекала, и отишао да се подвизава да би задобио то Царство Небеско. Свети кнез Лазар такође је пошао ради Царства Небеског, јер како он каже: Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека. – Како је приправио пут Господу Свети Јован? Тиме што је говорио: Покајте се јер се приближи Царство Небеско! После њега Господ исто то изговара: Покајте се! И читава Црква наша говори о покајању. Покајање је, по речима Светих, као друго наше крштење. Ту силу има, истакао је Епископ Јустин. Након Божанске Литургије сви су пошли у манастирску трпезарију где су сестре приредиле трпезу љубави за све сабране прослављаче Бога и Његовог угодника Светог Јована. Након послужења и телесног окрепљења Епископ Атанасије је повео госте у обилазак богате ризнице манастира Милешеве и потом са Епископом Јустином обишао градилиште и показао му будућу велику манастирску радионицу. Захваливши се на гостопримству, указаној части и братској љубави, гости су се запутили натраг у Епархију жичку носећи са собом обиље пријатних успомена и утисака. Извор: Епархија милешевска Аудио записи беседа Еп. Атанасија и Еп. Јустина:  

Литургијска заједница при овом Светом храму сабрала се око свог пастира, Епископа жичког Г. Јустина да принесу молитву жртвеном Јагњету, Које излива Крв и даје Тело своје на отпуштење грехова и живот вечни. У данима Петровског поста где се душа крепи постом и молитвом, Архипастир Јустин је изнео беседу која је распламсала срца многих. Преосвећени Владика се након прочитаног јеванђелског зачала обратио следећим речима: „Свети апостол Матеј је забележио догађај када је Господ наш дошао у Капернаум. А Капернаум је у старо време важио за незнабожни крај и за људе који нису много марили за Бога, јер су били врло богати. Налазио се близу Галилејског језера. Цветала је трговина, занати. Људи су били задовољни овим светом и баш зато је Господ рекао: Капернауме, ‘Капернауме, до неба си се уздигао, али ћеш до пакла пропасти. Баш у том Капернауму, један капетан је пришао Господу и замолио га да исцели његовог слугу. Капетан је на основу свог искуства знао да Господ као свесилан може да му помогне. Види се да је био добар капетан – јер прво размисли, па направи стратегију, а онда наређује. И пошто је сигурно био омиљен међу својим војницима, он је знао да када каже нешто то бива и учињено. Зато је и рекао: Господе, нисам достојан да уђеш у мој дом, него само кажи реч твоју и оздравиће слуга мој. Замислите ту веру. И Господ рече: Ни у Израиљу такву веру не нађох. Синови Израиљеви су били верни отачким предањима. А овај Капернаум који беше као Галилеја незнабожачка, изнедрио је таквог једног човека. Господ гледа на сваког човека, без обзира у ком се народу родио и где живео. Важно је како живи. Онако како верује, тако му Господ Бог даје. Када се Господ усели у срце наше, Он нам бива Бог. Он дише са нама, страда са нама. Мислили смо да је прошла ова епидемија, али видимо да није. И не само то, него можда никада неће нестати таквих ствари овде на земљи. А где су ратови, где су земљотреси, где поплаве, невоље о којима пише у Светом Писму? То још није почело. Многи маловерни су се уплашили. Маловерје, да не кажем неверје је у срцима многих. А Господ када види да се неко уплаши, говори: Не бој, се јер Ја победих свет. Апостол Петар је ходао по води, али када је посумњао, почео је да се дави. То се и нама дешава. Како можемо да ојачамо душу своју, силе своје, срце своје, ум свој? Како можемо тај крвоток да усмеримо на праву страну? Како можемо да усмеримо ум? Па само ако се вежбамо у добру, ако чинимо добро и клонимо се зла, тада можемо да ојачамо. Да не говорим о посту и молитви, који су заповест Божија. Богочовек Христос је постио 40 дана и 40 ноћи да би нама показао да се род зли изгони само постом и молитвом. Али то није све. Читава свеза врлина је потребна да бисмо ојачали стварно, а не да једног дана верујемо и будемо усхићени, а сутрадан као да то нисмо више ми. А знајте још много имамо да пострадамо до Царства небеског. Ево, први ја мислим да је једна невоља прошла, али одмах ничу нови проблеми, нове тешкоће, нови изазови. За толико година питам се има ли краја свему томе ? Нема краја. Али знате ли како се разрешава то? Како говоре старац Порфирије, Пајсије и Јаков: Када превазиђемо искушења, проблеме и невоље, онда за нас они више не постоје, немамо их. Они у свету постоје али за нас који смо то превазишли они не постоје. Ништа се не догађа без допуштења Божијег. Грех је највећа заразна болест која траје од постанка рода људског до данас – најстарија болест. Приликом Другог доласка Христовог грех ће једном за свагда бити осуђен. Сви они који ће бити са Христом, живеће тамо где нема греха, где нема болести, где нема смрти и жалости, него где је живот вечни са свима светима.“ Епископ Јустин је беседу завршио благословом, надом и жељом: „Да и у Царству небеском, славимо Оца, Сина и Духа Светога, Тројицу једносуштну и нераздељиву, у све векове и сву вечност, Амин.“ Душан Дуњић, студент теологије

На дан свештеног спомена Преподобне мати Анастасије Српске, свештена обитељ Манастира Студенице имала је духовну радост да божанственом Литургијом предстоји Архипастир светосавске Епархије жичке Г. Јустин. Обасјан сунчевим зрацима, озвучен песмом птица небеских, у загрљају зелених шума, немањићки манастир – Мајка српских Цркава, дочекао је Епископа, свештенство, монаштво и верни народ са љубављу. Тако је већ годинама уназад, па је овде сусрет истинско препознавања домаћина и гостију у радости духа и горењу срцȃ која се сабирају око Христа Преблагог. Окружен нетљеним моштима светородних Немањића, Христос овде блиста као Бог Који је „диван међу Светима својим“. Сви ми, сабрани око Владике Јустина, прибројали смо се вековном литургијском идентитету који Манастир Студеницу чини непресушним извором инспирације за свакога ко је овде икада дошао. У молитвеном трепету свештенорадњи, праћених милозвучним појањем студеничке братије, принета је Жртва за живот света. Кроз заједничење у Чаши спасења, остварено је јединство са Господом Који је ради нашег спасења претрпео Крст и васкрсао из мртвих. Литургијску беседу, по благослову Епископа, произнео је архимандрит Тихон. Он је подсетио на речи из Беседе о правој вери, где Свети Сава помиње „испуњење недостатака отаца наших“. Овим он последује Светом апостолу Павлу који је рекао да „надопуњује оно што недостаје Христовим патњама за тело Његово које је Црква“. То не значи да Христу нешто недостаје као Богу. Овде је реч да се ми као „живо камење“ уграђујемо у Тело Христово – Цркву. Тако смо сви позвани да наставимо дело Отаца својих.   Иако смо данас сведоци многих глобалних процеса, ми не смемо да се плашимо. Треба да гледамо на шта можемо да утичемо. То је да чинимо вољу Божију и будемо усмерени ка Доласку Христа Судије. Из тога ће проистећи многа дела која треба да чинимо сведочећи Бога. У писму архимандриту студеничком Спиридону, једној од ретких сачуваних средњовековних приватних преписки, Свети Сава пише: „Ако је поп грешан, знај да његова молитва није, његова је веза сила од вишње благодати.“ То је снага молитве, коју Господ дарује. Зато ничију молитву не треба потцењивати. У њој имамо моћну и благодатну везу са Господом. Само треба да је желимо. Тако ће бити надопуњени недостаци Отаца, а ми ћемо кроз то имати радост и нећемо се ничега бојати. На свако време и изазове, ми тако имамо одговор. То је остварење везе са Царством небеским. То посебно осећамо данас када прослављамо Свету Анастасију сабрани око нашег Владике. Нека су молитве Светих Немањића са нама у векове и вечност, завршио је своје обраћање присутнима о. Тихон. Након освећења славског жита и ломљења колача, очинском поуком присутнима се обратио Епископ Јустин. Оне је честитао славу игуману Тихону са братством. Поручио је да ако је Бог са нама немамо се чега бојати – јер Бог је победио свет. Ми у овом свету имамо невоље. То је зато што ми нисмо овде на земљи у рају. То је Божија педагогија, како бисмо задобили Царство небеско. Када се целим бићем вежемо за Царство небеско нико нас не може одвојити од те љубави. Сви ми који смо овде желимо Царство небеско, зато смо се данас и сабрали. Наша заједница је молитвена, за наше ближње, претке и цео свет. Нека нас Господ чује и обуче у силу са висине.     Сабрање је настављено у порти и манастирском конаку. Братија манастира се потрудила да овај благословени дан протекне у духу хришћанске врлине гостопримства. За трпезом љубави, реч благодарности игуману Тихону и братству упутио је архимандрит Дамјан (Цветковић). Он је похвалио њихов труд око истрајавања у руковођењу манастиром на начин достојан вековне традиције Светих Немањића. Подсетио је да овај манастир посећује мноштво људи, који долазе са различитих страна и са различитим мотивима. Све њих дочекује једна и иста љубав којом ово братство сведочи веру наших предака, међу којима је Преподобна мати Анастасија коју данас прослављамо. Нека нас њене молитве и даље прате на путу до Царства Божијег, пожелео је о. Дамјан. Празнична радост пренета је и на остатак дана кроз хришћанске сусрете и пријатне разговоре. Протонамесник Александар Р. Јевтић

На основу чл. 9 Уредбе о богословијама Српске Православне Цркве, за наредну школску 2020/21. годину у први разред богословија Српске Православне Цркве из Епархије жичке примљени су следећи кандидати:  1.       Огњен Козодер из Теочина за Богословију Св. Саве у Београду 2.       Урош Деспотовић из Косјерића за Богословију Св. Кирила и Методија у Призрену 3.       Андреј Тодоровић из Чачка за Богословију Св. Кирила и Методија у Призрену 4.       Јован Козодер из Пожеге за Богословију Св. Арсенија у Сремским Карловцима   Ученици се имају јавити у назначене шкoлске установе 31. августа текуће године и са собом понети: – сведочанства о завршеном основном образовању (оригинале) – лекарско уверење (оригинале) – крштеницу (оригинале) – потврду о упису као и личне ствари ради боравка у интернату Богословије Из: Канцеларије Епископа жичког

На Видовдан 2020. године, Црква Светог великомученика кнеза Лазара молитвено је прославила своју храмовну славу. Велики број верног народа сабрао се на слободарском брду Љубићу да узме учешћа у литургијском сабрању и тако прослави овај  црквени и национални празник. Сабрањем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслуживање архијерејског намесника трнавског протојереја Мирослава Петрова, протојереја Марка Мирковића, протонамесника Влада Капларевића, јереја Бојана Сујића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Ђорђа Петровића. Литургијском сабрању присуствовао је и градоначелник Чачка г. Милун Тодоровић. Надахнутим речима Преосвећени Владика обратио се верном народу и подсетио на актуелност косовско-лазаревског завета. Нагласио је да ми не славимо поразе и смрт већ да имамо светле примере у нашој прошлости како се страда зарад вечног живота. Поучавајући народ о смислу овог празника, Епископ је истакао: ,,Ова малена Србија има огромну помоћ из велике, силне, небеске многољудне Србије, где сви светитељи помно прате шта ћемо и како ћемо чинити са својим животом, да ли ћемо остати верни као што су они остали верни и страдали за Христа. А чули смо да ко год претрпи до краја, тај ће бити спасен… Ово је данас једна велика смотра да размислимо да ли смо достојни наших великих предака, да ли је наш живот и даље усмерен на Царство небеско. “ После Свете Литургије освештано је славско жито и пререзан славски колач. Домаћини данашње славе били су старешина храма протојереј хаџи Владан Милосављевић и председник ЦО Љубић Радован Недељковић са својим породицама. Празновање је настављено трпезом љубави.     Нека нас Свети кнез Лазар и сви Свети мученици и новомученици српски удостоје свог небеског благослова и укрепе на нашем православном путу! Дипл. теолог Сандра Сујић  

Црквена општина у Матарушкој Бањи, прославила је храмовну славу, Видовдан. Храм Светог кнеза Лазара, обасјан зрацима јутарњег сунца, сабрао је верне. Свету Литургију служио је игуман Манастира Студенице архимандрит Тихон (Ракићевић), архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, протојереј Миломир Радић, протонамесник Милош Станисављевић,  старешина храма протојереј-ставрофор Љубинко Костић, и протођакон Милутин Балтић. После литије, испред Храма Светог кнеза Лазара, о. Тихон је осветио славски колач и жито. Сабранима се дивним и поучним речима обратио протојереј Миломир Радић, наглашавајући значај Видовдана и Косовског завета, као и плодове рада и духовног наслеђа две светородне династије: Лазаревића и Бранковића, подсетивши и наше поколење на обавезу чувања Косовског завета и определења за Царство небеско, на које нас подсећа и данашње прочитано Јеванђеље речима: “Иштите најпре царства небеског и правде његове.“   За трпезом љубави у црквенонародној трпезарији, Теодора Ђорђевић из Матарушке Бање, ученица музичке школе, на фрули је одсвирала три старе српске духовне песме. Потом је кратким, али врло значајним излагањем присутне поздравио професор историје др Драгољуб Даниловић, упућујући нас на духовну будност, на познавање наше историје од Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве, преко осталих Немањића и Светог Кнеза Лазара, и на чување Светолазаревског завета. Нагласио је да у својој свести увек морамо имати на уму Косово и никада не изговорити да је Косово и Метохија изгубљено. Као прилог овом излагању, ђак Богдан Златић је дивно одрецитовао песму Милана Ракића, На Газиместану. Петогодишња Ђурђа Ђорђевић је певала неколико песама, међу којима и  “Од Христовог Васкрсења нема већег дара“ од Светог владике Николаја. Потом се присутнима обратио о. Тихон, подсетивши нас на славне Немањиће, на Светога Саву и његову Беседу о правој вери, на духовни континуитет, преко Светог великомученика кнеза Лазара, на његову жртву и усмерење ка вечним и непролазним вредностима Царства небеског. Ми смо настављачи својих светих предака и њихових светих завета. Видовдан и Косово нису завршени. Они увек и данас трају и очекују од нас прави одговор на изазове у којима живимо. Свима се на крају обратио и госте поздравио, у име братства и Црквеног одбора, старешина храма протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Данашњи видовдански сусрет, завршио се, нама свима добро знаном поруком, да је „земаљско за малена царство, а небеско увек и до века.“ Протојереј-ставрофор Љубинко Костић

Благословом Епископа жичког Г. Јустина, на Видовдан 28.јуна 2020. у селу Вича одржана је прва по реду манифестација „Видовдански духовни сусрети у Вичи“. Овај духовно-културни догађај отпочео је литургијским слављем. Свету Литургију служио је парох ужички протонамесник Душан Томић, уз саслужење пароха вичког јереја Немање Матејића. У надахнутој беседи, отац Душан је истакао значај Видовдана и страдања, ради постизања вишег циља, осврнувши се на Христов живот, да без Крста нема ни васкрсења. Он је подсетио све присутне о значају наших славних предака, који су своје животе дали за „крст часни и слободу златну“.   Верни народ узео је најприсније учешће у светом сабрању, причестивши се Телом и Крвљу Христовом. Након заамвоне молитве, одржан је помен за све преминуле од Косовског боја до дана данашњега. Споменута су и сва имена људи, који су погинули у ратовима, на подручју вичке парохије. Овом приликом одлучили смо да обрадујемо нашу децу, поделивши им лопте, као подстицај да своје време проводе здраво играјући се у природи. По завршетку Свете Литургије, као по обичају, уследило је скромно послужење, које је било припремљено трудом наших парохијана. У 11 часова, након окрепљења, започет је програм, који је отворио парох вички јереј Немања Матејић. Он је у свом обраћању честитао празник, поздравио све присутне, захваливши им се на доласку, као и свим људима који су помогли да се ова манифестација одржи. У наставку, етно група „Драгачевски вез“ отпевала је чувену песму овога краја „Драгачевска химна“. Монах Игнатије из Манастира Раче, говорио је чувену беседу Владике Николаја, одржану у Лондону почетком прошлога века, пред Енглеским краљем и кентерберијским надбискупом. Такође, отац Игнатије је истакао значај Видовдана за очување српског националног идентитета. Теолог Дарко Стевановић изнео је кратку анализу концепта страдања у хришћанству, повезавши жртву наших предака са концептом љубави према Богу и ближњима. Родољубиву поезију рецитовао је драмски уметник Милан Цаци Михаиловић, који је распламсао осећање родољубља код присутних, прелазом са нежне Дисове „Нирване“ на снажну Ракићеву „На Газиместану“. Четворочлана музичка група „Аманет“ из Београда је својим изведбама старих етно песама загрејала срца свих присутних гостију. Наступивши у три наврата, сваки пут су успешно пренели атмосферу старе Србије, пробудивши снажна осећања љубави према отаџбини, изразито према Косову и према жртвама предака. Цео програм, водио је млади гимназијалац Алекса Ковачевић, мештанин села Вича.   Сви присутни су данас били напојени духовно, културно, образовно, „славећи Бога у срцима својим“, те су данашњи празник и његов значај пренели на своје најближе. Јереј Немања Матејић