Category: СПЦ

Данас у седмој недељи по Духовима, литургијски смо прославили празник Сабора Светог архангела Гаврила. Литургију је служио Епископ жички Г. Јустин, а саслуживало је братство Храма Светог Саве у Краљеву. Архангел Гаврило је познат као један од највише помињаних архангела кроз историју човечанства. Он се као весник радосних вести за домострој спасења јављао пророку Захарији најављујући рођење Јована Претече. Доноси лепе и радосне вести Јоакиму и Ани о рођењу Пресвете Богородице. Такође, јавља најрадоснију вест за род људски, а то је Рођење Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа.   У српском народу архангел Гаврил има велико поштовање. То видимо кроз историју када српски народ гради многе велелепне храмове посвећене архангелу Гаврилу. О томе сведочи једна од најлепших фресака Светог архангела Гаврила приказана у Манастиру Милешеви, позната као фреска Белог Анђела, весника на гробу Господњем који женама мироносицама и роду људском објављује најрадоснију вест Васкрсења Господњег. Данашњем литургијском сабрању присуствовао је верни народ. Епископ Јустин је у беседи честитао празник и славу свима који славе Сабор Светог архангела Гаврила. Владика је тумачио прочитано Јеванђеље на Литургији које говори о томе како Господ исцељује слепце, док Га фарисеји као слепи духовним видом нападају да то чини нечистом силом. Из несебичне љубави према роду људском, Господ је чинио да слепи прогледају, да хроми ходе, да се обузети исцељују. По речима Светог Писма, када би се сва доброчинства Господња записала у цели свет не би стале књиге о њима. Данас неко невидљиво жели да нас раздвоји да се не гледамо, не грлимо и не љубимо. Владика је рекао да је све то Господ дозволио не због своје немоћи, него због своје моћи. То је допуштено са разлогом, да ми хришћани више и искреније приступамо Господу. Епископ Јустин се у својој беседи осврнуо на пример апостола Павла који каже: Када сам слаб, онда сам јак. Ово је охрабрење и за све нас данас. По возгласу Са страхом, вером и љубављу приступите, верни народ је приступио Светом Телу и Крви Господа Христа. Литургијско сабрање су улепшали појци Храма Светога Саве. Чтец Петар Ђерковић

Дана 26. јула 2020. године Господње, на празник Сабора Светог архангела Гаврила у Манастир Светог Преображења Господњег под Овчаром стигао је део моштију Преподобног оца Јустина Ћелијског. Мошти су дариване манастиру благословом блаженопочившег Епископа ваљевског Г. Милутина уз сагласност игуманије Манастира Ћелије мати Гликерије, која је са делом сестринства и протојерејем-ставрофором Љубом Аџићем донела мошти пред почетак Свете Литургије. Свету Литургију је служио архимандрит Венијамин (Мићић), а саслуживали су протојереј-ставрофор Љуба Аџић, игуман Николај (Терзић), протојереј Србољуб Стојковић и јеромонах Иларион (Богојевић). Хор „Свети Николај Жички“ је својим појањем улепшао ову свечаност. Нека би преподобни отац Јустин Ћелијски, који је од данас преко својих Светих моштију и физички присутан у овој Светој обитељи, благословио целу Српску Свету Гору, овај крај и све поклонике. Братство Манастира Светог Преображења Господњег

Дана 26. јула када Света Православна Црква прославља Светог архангела Гаврила, верни народ у Рашки се сабрао да прослави своју храмовну славу. Светом Литургијом началствовао је протојереј Саво Шмигић, а саслуживали су јереј Данило Петровић, старешина храма у Рашки, јереј Немања Тимотијевић, парох павлички, јереј Предраг Радојевић, парох руднички и ђакон Владимир Јовановић. Након Свете Литургије и литије око храма, освећен је и пререзан славски колач. Сабраном народу, пригодном беседом, обратио се протојереј Саво Шмигић, указујући на значај празника, на потребу човека да се обрати и окрене Христу и да његов живот постане христоцентричан, а не егоцентричан. Такође, нагласио је значај ближњег за спасење, а ближњи је свако ко нас окружује. Старешина храма јереј Данило Петровић, захвалио се присутнима, и свима коју су учествовали у организацији помогли да се овај празник прослави. Ђакон Владимир Јовановић

Дана 26. јула 2020. када наша Света Црква прославља Сабор Светог архангела Гаврила, Црква у Заблаћу прославила је своју храмовну славу. Свету Литургију служио је архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, саслуживали су му: умировљени парох ваведењски протојереј-ставрофор Милорад Цицовић, умировљени парох чукојевачки протојереј Чедомир Ћурчић, умировљени парох заблаћки протојереј Милољуб Мирковић и парох љубићки јереј Бојан Сујић.   У својој беседи, отац Мирослав, осврнувши се на данашње јеванђелско зачало подсетио нас је колико је важно да јачамо нашу веру, поготово у овим тешким временима. Говорио је о вери хришћана у невидљиви свет у коме је један од чиноначалника Свети архангел Гаврило, коме је овај Свети храм и посвећен. Након резања славског колача отац Мирослав је честитао храмовну славу братству овога Светога храма: протојереју-ставрофору Радовану Стевановићу и јереју Богдану Митровићу, и позвао верни народ да и даље, као и до сада, са својим свештеницима обнавља овај Свети храм. Чтец Филип Нешковић

У четвртак у преподневним часовима 23. јула 2020. године, док је сунце својим зрацима омивало и обасјавало једну од најлепших падина не само Западне Србије већ и шире, нова радост походила је становнике Беле Земље. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, освећен је куполни крст за Цркву Сабора српских светитеља у овом месту надомак Ужица. Чин освећења извршио је архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, уз саслуживање старешина ужичких храмова Светог Ђорђа и Светог Марка протојереја Владимира Дуканца и протојереја-ставрофора Милића Драговића, као и свештенства ових цркава. Архијерејски намесник захвалио се Владики, свештенству, присутном народу, а изнад свега великом добротвору и дародавцу часног крста г. Борку Бошковићу. Он је поздрављајући присутне истакао радост због свега до сад урађеног, и зажелео да се Божијом помоћи до краја године уради и покривка храма, малтерисање и фасада. Водећи рачуна о старој мудрости која каже да „ко се чува и Бог га чува“, а која посебно у овим данима, када нас је све опаки вирус походио, има јаче и практичније значење, сви присутни су Богу заблагодарили, у нади да ће Господ кроз труд и веру појединаца наградити све. Надлежни парох протонамесник Љубан Петровић

У шесту недељу по Духовима, у Храму Светог Саве у Краљеву, Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички Господин Јустин уз саслуживање братства овог храма. Након прочитаног јеванђелског одељка, Владика је беседио о томе колико нам је вера потребна да бисмо живели достојно Јеванђеља Христовог. У наставку, у целости преносимо Владикину беседу: „У данашњем Јеванђељу чули смо како је Господ ушавши у лађу прешао преко Галилејског језера и дошао у свој град. Он то није чинио само да би проходио земље, да би  Га људи видели него због Промисла Свога, да се покажу силна дела Његова. Није Он проходио градове и села да би препоручивао себе, него да би призивао народ, невољне и изгубљене, да приђу Њему. И десио се такав случај да су му донели једног узетога који је лежао на одру. Друга два јеванђелиста, Марко и Лука, описују исти тај догађај са много више појединости. А овде нам је у свега неколико речи Господ открио све што нам је потребно за спасење. Када је видео колику веру имају људи који су донели узетога, Он је на основу те вере рекао узетоме: Не бој се синко, опраштају ти се греси твоји. Јер, само вером ми призивамо милост Бога Који заиста хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине. Вера без дела је мртва и нема плода. Но, када се вера, дела, подвиг, држање заповести из љубави према Богу и ближњему, саберу у срцу једнога човека онда и он чини чуда као Господ Исус Христос. Тако су чинили ученици његови, тако су чинили мученици, преподобни и светитељи Божији. Препуна су Житија Светих таквих догађаја. Као и увек у свету и тада су постојали „паметњаковићи“, фарисеји и књижевници, који су по испуњавању људских закона били беспрекорни и све су држали. Ипак, нису проникли у Тајну личности Божије – да Господ не гледа површно, већ да Он гледа срце наше, ум наш, душу нашу и расположење наше. Њега не можемо никако преварити. Када су у себи почели да „паметују“ како, ето, Христос хули на Бога јер опрашта грехе, Он им је рекао: „Шта је лакше рећи узетоме: опраштају ти се греси твоји или рећи му устани и ходи?“ Видевши учињено чудо народ је хвалио Господа Бога. Многи од ових су поверовали. То је чудо вере и оно се у свим временима дешава. У Светом Писму се каже да ако имамо вере можемо и горе премештати. То чудо је учинио Свети Марко Трачевски када је један монах дошао и питао га за разна питања о спасењу. А онда је Свети Марко питао овога монаха да ли у свету још има вере да када кажете овој гори да се премести на друго место, да она то учини? У том моменту крену гора у море, а он каже: „Не кажем теби“ и све се умири. Када то читамо у Житијима Светим не можемо а да не будемо задивљени.   Да ли у свету данас има вере? Ми смо толико слаби. Слабији смо од смрти, па ево видимо слабији смо и од разних болести, вируса и тегоба. Дакле, човек је веома слабо биће иако Господ велича човека и говори му да је он бог по благодати. Да би био бог по благодати треба да буде и син светлости. Само на таквоме благодат може да почива, на светлости, на чистоти, на труду. Док се у нас не усели Господ Бог, ми бијемо битку са ветром, пузимо, падамо, дижемо се, мало верујемо, мало не верујемо, мало сумњамо, некада кажемо да је болест ништа, па онда видимо да смо у њеном стиску. Тек кад се Он усели у нас онда смо силни. Могли бисмо да кажемо да болест не преставља ништа, да смо у сили и благодати Божијој, да живи у нама Христос, све би то могли да кажемо. И када дођу мучеништва могли бисмо да кажемо да ћемо све то издржати и да ћемо остати непоколебљиви. Пошто све то није тако, Господ је допустио ову епидемију и ево већ месецима се мучимо са том пошасти, а питање је колико ће ово трајати, да ли ће после овога доћи нешто друго слично овоме, када ће доћи крај нашим изазовима и невољама. Крај ће доћи онда када превазиђемо овај свет. Када умом, срцем, вољом, душом привежемо себе за онај Будући век у коме нема болести, нема жалости, нема нечистоте, него је живот вечни са свима светима. Тамо где су свети тамо је здравље. Овде нема здравља, јер земља нам је дата да овде поново задобијемо рај. По нашем учењу плата за грех је смрт. То је тако од нашег праоца Адама који је сагрешио, који је постао смртан, па смо и ми такви – слаби. Причешћујући се Телом и Крвљу Господа Христа добијамо залог будућег живота, будућег света. Пошто се боримо за будући свет, за Царство небеско, зашто се толико бринемо за овај свет? Јер Господ Бог све што је створио одржава у животу. чак и бесловесна бића, па зар неће више бринути о нама маловернима? Дакле, видимо да је у нашем животу тај црв сумње и маловерја, сметња да будемо пуни благодати. А када смо испуњени благодаћу онда је на лицима нашим весеље, радост, осмех, бодар поглед и бистар. Где је то сад? Где је радост? Где је трпљење, љубав? Зашто смо се толико усредсредили на себе? Зар није то још један вид егоизма, а где је егоизам ту нема места за другога па ни за Бога. Е, пошто смо чули ову поуку, и ви и ја, знамо шта нам ваља чинити. Нико од нас не зна колико ће још овде на земљи бити. Не само због вируса него због свега. Не знамо кад ће Господ коначно рећи „доста је“. Зато док имамо времена, испуњавајмо се вечношћу, вечном речју Божијом. Да нам она буде светлост и путоказ и да се не бојимо ничега. Нека Господ Бог силе, мира и свакога добра буде са свима нама, да се усели у срца наша и ту да обитава заувек. Амин!“ Ђакон Стефан Милошевски  

У параклису посвећеном Икони Млекопитатељници, који се налази у Храму Светога Саве у Краљеву, служили смо Свету Архијерејску Литургију којом је началствовао Епископ жички Господин Јустин. Владики су саслуживали протојереј-ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник жички, протојереј Радоја Сандо, старешина Храма Светог Саве, и протођакон Александар Грујовић уз појање братства храма, и прислуживање ипођакона Дејана Камиџорца. Пред почетак Свете Литургије, Владика је извршио чин благосиљања живописа. Прелеп живопис чије су обележје топле боје, ведри ликови и мноштво разиграних детаља осликаних у византијском стилу, дело је протомајстора Дејана Камиџорца и његових сарадника – Ненада Матовића и Стефана Новаковића. Господин Дејан Камиџорац је живописац који се учио код ученика пахомејске школе иконописа са Свете Горе и представник је надалеко чувене жичке школе живописа. У параклису су приказани централни догађаји Христове икономије спасења (Божић, Преображење, Распеће, Васкрс и Вазнесење тј. Други Христов Долазак), централни догађаји из животописа Пресвете Богородице (Мала Госпојина, Ваведење, Благовести, Успење) укључујући ту и велику сцену „Богородица Ширшаја Небес“ у златној позадини која се налази у олтарској апсиди, и ликови неколико одабраних светитеља. Данас смо сви као део литургијске заједнице овог храма били радосни и испуњени благодарношћу Богу на овом, за нас, великом догађају и на лепоти фресака које су осликане на зидовима параклиса. У оквиру Литургије мноштво људи се причестило, учествујући и на тај начин у данашњем празнику који је једна од слава нашег храму. Владика је благословио славски колач и жито и одржао је пригодну беседу у оквиру које је поручио да је Мајка Божија заштитница свих оних који верују да је Она родила Сина Божијег ради спасења света. Владика нас је пастирски позвао да следимо пример Светих стараца Порфирија и Пајсија који су позивали верне да Пресвету Богородицу не прослављају само умом већ и срцем и да јој приносе малу жртву тако што ће свакога дана издвојити по десетак минута свога времена како би прочитали Благовештенски Акатист Пресветој Богородици који почиње чувеним кондаком: „Теби Војвоткињи која се бори за нас, ми слуге твоје Богородице узносимо победне песме и захвалност за избављење од зла, а Ти пошто имаш моћ непобедиву ослободи нас од свих опасности да Ти кличемо: Радуј се Невесто Неневесна!“  – Чинећи тако осетићемо Њену заштиту и благодат која се излива у срца наша, рекао је на крају беседе Владика, и пожелео да нас у свим данима живота прати благослов Пресвете Мајке Божије. Ђакон Стефан Милошевски

У среду 15. јула на празник Полагања Ризе Пресвете Богородице на старом гробљу у Пожеги, сахрањен је дугогодишњи парох пожешки протојереј – ставрофор Ненад Величковић. Отац Ненад упокојио се и преселио у наручје Господње на празник Светих првоврховних апостола Петра и Павла након краће и теже болести. У среду 15. јула у Храму цара Константина и царице Јелене у Пожеги, где је отац Ненад богослужио и вршио своју пастирску дужност пуних 25 година, служена је Света Литургија којом је началствовао протојереј Мирчета Крупниковић из Ариља уз саслуживање протојереја Небојше Дабића из Чачка и јереја Крсте Лазића. У својој беседи пред ковчегом упокојеног слуге Божијег Ненада, протојереј Небојша Дабић осврнуо се на живот и труд који је отац Неша непрестано улагао у изграђивању Цркве Божије у Пожеги и Расни и великој преданости коју је посвећивао готово сваком свом парохијанину и сваком коме је помоћ била потребна. Отац Небојша истакао је симболику кроз коју се осећа Божија промисао у свему што се дешава рекавши да је отац Неша своју прву спознају Бога имао у свом родом месту у Мрчајевцима у Цркви Светих апостола Петра и Павла, чије апостолско дело је читавог свог живота подражавао да би се на крају упокојио на њихов празник. Поред тога отац Неша је недавно имао част и благослов да на Светој Гори носи појас Пресвете Богородице, да би дан његовог погреба управо био на празник Полагања Ризе Пресвете Богородице. Опело испред старе Цркве у Пожеги служио је архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, који је пренео телеграм саучешћа Епископа жичког Господина Јустина. Њему су саслуживали: архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, братство црквене општине Пожега, бројни свештеници Епархије жичке, у присуству монаха, монахиња… Умилним појањем оца Нешу испратили су и појци крагујевачке Богословије на челу са јерођаконом и професором појања Василијем Старовлахом. Беседу на опелу држао је протојереј-ставрофор Дмитар Луковић, који је од почетка службовања оца Неше у Пожеги био са њим. Величину душе оца Ненада најбоље су препознали мештани Пожеге и Расне који су, упркос ванредним околностима који су на снази ових дана, ипак дошли да се опросте од свог пароха, придржавајући се притом свих неопходних мера како би заштитили здравље своје и својих ближњих. Велика већина  оних који су поштовали оца Нешу ипак није могла да присуствује опелу, те су изразе саучешћа упутили путем телеграма и друштвених мрежа. Након опела у црквеној порти, погреб је обављен на старом гробљу у Пожеги одакле су се сви још једном помолили за душу оца Неше, али и да он сам настави да буде наш молитвени заступник пред Господом као што је то био за време овоземаљског живота. Ђакон Михајло Живковић

Светом Архијерејском Литургијом у придворном Параклису Светих четрдесет мученика севастијских у Краљеву, Епископ жички Г. Г. Јустин прославио је празник Светих врача Козме и Дамјана, обележивши притом 28 година епископске хиротоније, као и имендан архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара ЕУО-а Епархије жичке.

На празник Светих првоврховних апостола Петра и Павла у здравственом центру Бањица (Београд), упокојио се у Господу вишедеценијски парох пожешки протојереј – ставрофор Ненад Величковић. Отац Ненад Величковић рођен је 19. септембра 1966. године у селу Горевници. Основну школу завршио је у Мрчајевцима, а богословију у Београду. Благословом Божијим и руком Епископа жичког Господина Стефана, рукоположен је у чин ђакона, а убрзо у чин свештеника децембра месеца 1990. Постављен је на парохију у Доброселици на Златибору. Године 1995. постављен је за првог пароха црквене општине Пожега, а од маја 1996. и за старешину исте цркве. Од тог тренутка отац Ненад уложио је огроман труд на изграђивању Цркве Божије у Пожеги, што се између осталог пројавило и у почетку изградње Цркве посвећене Вазнесењу Господњем у селу Расни надомак Пожеге. У њој је од оснивања до данас са страхом Божијим богослужио. Обављао је дужност архијерејског намесника пожешко–ариљског, као и вршиоца дужности намесника црногорског у периоду од 2015. до 2019. године.   Отац Ненад је особиту пажњу посветио изграђивању православних храмова, но не заборављајући у исто време на изградњу живе Цркве Божије. Број чланова црквене заједнице у Пожеги са Црквом у Расни из дана у дан се повећава захваљујући труду оца Неше који је увек интересе Цркве стављао изнад својих. Народ у Пожеги памти изградњу храмова, унапређење богослужбеног живота, честа поклоничка путовања, заједничка окупљања и дружења, велику посвећеност својим парохијанима. Тешке тренутке и невоље заједно је преживљавао са својим народом . Материјално и духовно помагао је људима пострадалим у поплавама, људима у ромском насељу, а многобројни свештеници у окружењу памте помоћ његове руке. Отац Ненад се заразио вирусом корона који протеклих месеци прети читавој планети, те након кратког лечења у здравственом центру Бањица (Београд), његово тело није успело да се избори са опаком болешћу. Отац Ненад се преселио у наручје Господње на празник Светих апостола Петра и Павла. Иза оца Ненада остали су супруга Богданка, синови Сава (ђакон у Врњачкој Бањи) и Милош, и ћерка Јелена. Има и унуку Теодору. Опело оцу Ненаду биће извршено у среду 15. јула у 12 часова у Храму Светих равноапостолних царева Константина и Јелене, где је протекле три деценије богослужио. Братство Храма цара Константина и царице Јелене у Пожеги