Category: СПЦ

У навечерје крсне славе Епископа жичког Господина Јустина, а на тужни дан за читаву Српску Православну Цркву, јер се данас упокојио наш поглавар Патријарх Иринеј, у Храму Светога Саве у Краљеву служено је вечерње богослужење са Петохлебницом. Вечерње богослужење је служио архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, уз саслуживање протођакона Александра Грујовића и ђакона Стефана Милошевског. На „Входу“ служашчима су се придружили протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, протојереј Иван Радовановић, старешина Храма Светог Василија Острошког на Берановцу, протојереј Радоја Сандо и протонамесник Дејан Марковић. Када се кружни опход завршио сви заједно смо свечано и узвишеним гласовима појали ранохришћанску химну „Свјете Тихиј“ која потиче од свештеномученика Атиногена који је мученички пострадао почетком IV века у време цара Диоклецијана. Свети Василије Велики ову песму назива „предвечерњим благодарењем (Евхаристијом)“, и заиста је дивно када се из мноштва грла ово славословље узноси пред Престол Божији. Владика Јустин је благосиљао плодове изложене на Петохлебници, а о. Ненад Илић је произнео отпуст богослужења и потом миросао народ који је учествовао у богослужењу. Ђакон Стефан Милошевски Фото: Горан Шљивић

Манастир Враћевшница се налази у општини Горњи Милановац у Моравичком округу поред истоименог села, на путу између Горњег Милановца и Крагујевца. Саграђен је пре 1428. године, а живопис је завршен 1431. Ктитор манастира је био Радич Поступовић, српски властелин који је живео у време владавине деспота Стефана Лазаревића. Црква која се налази у кругу манастира посвећена је Светом Ђорђу. На дан када се наша Црква молитвено сећа Светог великомученика Георгија Победоносца особито велика радост осећала се у Манастиру Враћевшници. Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин походио је ову светињу где је литургијски заједно са сестринством и верним народом, прославио заштитника ове свете обитељи. Епископу Јустину саслуживали су умировљени протојереј-ставрофор Чедомир Дамјановић, парох при манастиру протонамесник Божидар Бован, као и протођакон Александар Грујовић. Благољепију Свете Литургије допринело је милозвучно појање сестринства Манастира Ковиље. По прочитаном Светом Јеванђељу присутнима се пригодном беседом обратио Епископ Јустин. Он је рекао:   – Христос је оличење истине, правде, доброте и љубави, које у овоме свету има све мање и мање. Пад прародитеља Адама и Еве је човечанству у наслеђе донео смрт и болест, али је Христос Нови Адам и избавитељ људске природе од робовања смрти. Он нам је даривао слободу да бирамо да ли хоћемо светлост или таму. Да ли хоћемо истину или неистину. Владика је у беседи навео примере из Житија Светог великомученика Георгија позвавши нас  да се трудимо и угледамо на примере многих светитеља, па и Светог Георгија, старца Порфирија, Јована Кронштатскога. Господ је свакоме дао таланте колико коме треба, али од нас зависи да ли ћемо их умножити или закопати. Ми данашњи хришћани имамо данас много искушења. Није у питању само пандемија вируса ковид. Много се ту свега сакупило, човек је поставио себе на место Бога и зато страдамо и беремо плодове тога. Неки научници данас раде на томе да човека направе бесмртним. А шта ће све то ако се човек не усавршава у Христу, у Коме је живот вечни? На крају беседе, Владика је рекао да без Бога не можемо ништа чинити, а затим је у молитви призвао Светог Георгија да благослови сав род људски и да нам дарује здравље духовно, душевно и физичко. У току Свете Архијерејске Литургије сестринство манастира и верни народ узели су учешће у Светом Причешћу.     По завршетку Литургије, Епископ Јустин је пререзао славски колач и честитао славу мати игуманији Ксенији са сестринством. На крају је приређена трпеза љубави у манастирској трпезарији.                                                                                                          Чтец Петар Ђерковић

Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је литургијским сабрањем у катедралном храму Епархије жичке. Богослужење се одвијало у простору који је спреман за постављање новог мермерног иконостаса. Он ће попут још једне велике слагалице наговестити сву велелепност ка којој у свом историјском ходу ка есхатону стреми овај храм спајајући у себи благодатно свештенодејство и красоту материје. Сабрање је пастирским речима поучио и ободрио Владика Јустин. Речи Преосвећеног преносимо у целости: – Сабрали смо се данас у овом светом храму који је посвећен нашем Оцу, Светом Сави, првом архиепископу српском, да се Богу помолимо, да чујемо поуку Светог Јеванђеља, да видимо једни друге, да се утешимо једни другима, да знамо да нисмо сами овде, у овоме свету. И данас, Свето Јеванђеље нам говори о Гадаринском бесомучнику, човеку у кога је ушао легеон демона. И како каже у Светоме Писму –  он се није облачио, него је го ишао по гробовима, лутао по свету, нападао људе, покушавајући да се ослободи тих црних непријатеља душе људске. И у њему видимо генеологију – шта је бесомучник и откуда то бесомучно мучење. Јер бесови су у ствари демони, само што се на различитим језицима различито изговара, али је смисао исти: то су ти непријатељи Божији и непријатељи људски. Јер, они да су хтели да се покају и они би били спасени. Међутим, они су се противили Богу и градили се већи од Бога, као што управо и данас имамо примере. Има много оних у свету који се граде већи од Бога и силнији од Бога и покушавају да утичу на судбину људи, а то не може. Они имају власт само онолико колико им Господ Бог допусти. Нама апостол Павле говори у Посланици Ефесцима, нама хришћанима, сведоцима и следбеницима Христовим који смо такође на тој црној листи – јер ако смо пријатељи Божији, постајемо непријатељи онима који се противе Богу. Али ми себе не сматрамо ничијим непријатељима, ми смо само пријатељи Божији. И поручује он нама, као и Ефесцима, хришћанима: обуците се у свеоружје Божије и тако ћете моћи погасити стреле нечастивога. Обуците се у љубав, благочешће, веру, постојаност, користите средства која вам је Господ Бог дао и онда немате чега да се бојите. И заиста, ми хришћани немамо шта да изгубимо. Све нам је дато, а дато нам је и више од овога – дато нам је да наследимо Царство Небеско. Овде, овоземаљско искористићемо да душу своју, тело своје, ум свој, вољу своју, покоримо вољи Божијој да бисмо се спасили. А нас очекује рај сладости. Када кажем сладост, не мислим на сладост овога света, него на сладост гледања лица Божијег, заједничарења са Њим и са свима светима. То је нама Господ Бог припремио, беседио је Епископ Јустин и наставио: – Али да се вратимо данас на свакодневицу… Сви смо ми помало уплашени, по мало не знамо шта се ово дешава, помало бринемо – неко мање, неко више, али знајмо да БРИГЕ овога света ПАРАЛИШУ НАШЕ ДУХОВНЕ, УМНЕ И ТЕЛЕСНЕ СИЛЕ, и тако паралисани, ми нисмо спремни више да чинимо добро дело; нисмо спремни на првом месту да се боримо. А то онај црни и хоће – да унесе немир, униније, чамотињу и да кажемо: Све је пропало! А шта је то пропало?!? Па оно што сабирамо у душу нашу – то не може нико да нам узме! То је неодузимиво од нас! То је у нама! И колико год да је више у нама, толико смо силнији. Јесте да је природно да се као људи плашимо, чак и смрти, природно је, али што више будемо Господа у себе уткали, у нашу вољу, у ум, у природу нашу, ми ћемо се мање плашити и мање бринути. Препоручујем и себи и вама да се бавимо неким рукодељем, да нешто радимо и притом да размишљамо, ако већ не можемо да се молимо Богу, да размишљамо о Богу, о Његовом страдању, о Његовој жртви, али и Његовом славном Васкрсењу и Вазнесењу, да се сетимо мало да смо ми крштени у име Свете Тројице, а то није мало, ТО ЈЕ СВЕ! Ту је дата сила, сва благодат, сав мир, сав смисао. Ако се удаљимо од тога, онда знајте да тонемо. Као апостол Петар када је почео да ходи по мору и посумњао, јер је видео огромне таласе, а Господ је ту присутан и рече му: Маловерни, зашто си посумњао? Почео је да тоне! Тако и ми када посумњамо, када се изгубимо у овоме свету, када се не везујемо за Царство Небеско, ми неминовно тонемо, а питање је да ли ћемо имати довољно снаге да се поново вратимо. Зато да не дозволимо да нас потопе ружне помисли, помисли које описују овај свет. Јер овај свет се плаши, плаше се људи зато што знају да је Господ присутан и да не могу против Њега праћати се. Као што је Господ апостолу Павлу или Савлу, пре Павла говорио. Господ му се јавио и каже: Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је против бодила праћати се! Господ призива све људе да схвате да је Он једини Бог, да је Он једини човекољубац, али на жалост има и оних који не воле што је Господ присутан – па баш као ови гадарински чувари свиња, који су дошли Господу и рекли: Господе иди од нас! Ово су учинили зато што су претрпели штету, јер је Господ демоне натерао у свиње и свиње се подавише. Дакле, прво зато што су имали велику штету, а друго зато што је Он ту присутан и они не могу да живе онако како хоће. Где је Он присутан, сигурно је да се они који нису са Њим нелагодно осећају и при самој помисли или помену имена Христовог. Али ми нисмо непријатељи свету. Ми се молимо за свет. Ми све што чинимо, чинимо за спасење света, јер је Господ то први учинио. Наравно, не можемо се молити за спасење света, а да се не молимо за себе. Јер онај који се спасава, стотине и хиљаде се спасавају око њега. То је наша наука, то ми проповедамо, то ми хоћемо! Зато што је први Господ Бог рекао да хоће да

У циљу бржег и бољег информисања јавности о дешавањима из живота Епархије жичке, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина, наша Епархија је доступна и на друштвеним мрежама. Тако ће заинтересовани убудуће имати могућност да на различите начине прате најаве догађаја, како би у њима могли и да учествују. Такође, методом тзв. “умрежавања“ извештаји са догађаја ће бити видљиви на више места. Намера нам је да електронски медији буду помоћно средство у мисионарском подухвату који за коначни циљ има учествовање верног народа у богослужбеним, културним, просветним и другим догађајима. Стога, ПРАТИТЕ НАС:

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, свештенство Епархије жичке упутило је још једну донацију нашој болници. Овога пута поклонили су 100 комплета постељине – 50 за Одсек интензивне неге и исто толико за Коронарну јединицу. Укупна вредност донације је 135 000 динара. Ово је један од начина на који свештенство помаже запосленима у болници у настојањима да обезбеде што боље услове за смештај и лечење пацијената. ”Имајући у виду тренутну ситуацију која је настала услед пандемије корона вируса, преоптерећеност запослених у здравственим установама, ова помоћ долази у правом тренутку”, рекао је др Милан Парезановић, помоћник директора за интернистички сектор. Он је у име руководства Опште болнице ”Студеница” захвалио свештенству за бригу коју показују како за наше пацијенте, тако и за запослене у нашој установи. Старешина Храма Светог Саве у Краљеву, Радоја Сандо, пожелео је брз опоравак нашим пацијентима, а запосленима добро здравље и снагу да се и овога пута успешно изборе са епидемијом опасног вируса. Извор: www.bolnicastudenicakv.co.rs

У четвртак, 12. новембра 2020. године, Црква Светог Ахилија у Ариљу торжествено је  прославила свог ктитора, Светог краља Драгутина – монаха Теоктиста. Тим поводом служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. Владики су саслуживали свештеници: архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, протојереј Мирчета Крупниковић, протонамесник Дарко Несторовић, јереј Бојан Милошевић, старешина храма, као и протођакон Александар Грујовић и ђакон Радомир Митровић. Владика Јустин се сабранима богонадахнуто обратио пригодном беседом рекавши: – Данас смо се сабрали у овом светом храму, што је велика част и привилегија за све нас, који смо у овој епархији, која слави данас Светога Теоктиста, краља Драгутина из благородне немањићке династије. Светитељи Божији јесу плод Духа Светога, а плодови Духа Светога јесу радост и мир, и они су сведоци благодати Божије. Отац, Син и Дух Свети, Тројица нераздељива, увек су заједно, али призвање Духа Светог јесте да нас води, руководи и учи свему ономе што је истинито и добро. Захваљујући томе ми хришћани се трудимо да превазиђемо људске слабости. Баш као што је живео краљ Драгутин који је био велможа и уз помоћ благодати Духа Светога у Цркви Божијој последовао заповести: „Будите савршени, јер је  савршен Отац ваш Небески.“ То је призвање свих нас хришћана, да се усавршавамо овде на земљи, јер само савршени можемо да наследимо Царство Небеско. Тамо у Царству Небеском нема несавршеног, нема тамо разбојника, нема тамо оних који се противе Богу јер су они на другој страни. Благодаћу Духа Светог и вођени силом Божијом и ми се трудимо да превазиђемо људске слабости, да превазиђемо болести па чак и смрт. Зар није Господ Христос васкрсао и победио смрт? Али ми људи овде на земљи смо смртни, да не би грех остао бесмртан. Дакле, ми овде на земљи се чистимо од првородног греха крштењем, а затим у своме животу трудимо се да задобијемо све врлине Христове и тако живећи ми имамо наду на вечни живот. Овде на земљи некад смо радосни, некад тужни, некад имамо добитак, некад смо изгубили, али је све то привремено и све нас то води као река ка Царству Небеском. Тамо нема болести, жалости, смрти и уздисања. Тамо је живот вечни, живот са свима светима. На то смо позвани, то Господ Бог тражи од нас, а ми као верне слуге његове дужни смо да Га послушамо, да се приклонимо под моћну руку Његову и да нас Он води кроз све могуће тешкоће овога света до Царства Небескога. Да тамо славимо Оца и Сина и Духа Светога у све векове и сву вечност. Епископ Јустин је на крају беседе све благословио речима: – Нека је срећна слава вама, вашима на дому, нашем народу и свима онима који се труде да задобију благодат Божију. Живели на много година. Амин! По заамвоној молитви, наш духовни отац Владика Јустин је пререзао и освештао славски колач и жито. Након Свете Литургије, Црквена општина  у Ариљу уприличила је трпезу љубави током које се старешина храма о. Бојан речима добродошлице и захвалности обратио Епископу. Растасмо се, духовно окрепљени молитвама које за све нас принесе Богу наш духовни отац Владика Јустин, са надом да ће нас благодат Духа Светога ускоро поново сабрати у још већем броју.                                                                                           Ђакон Радомир Митровић

На дан када наша Света Православна Црква слави спомен на Светог великомученика Димитрија Солунског, обитељ Манастира Згодачице била је удостојена посете Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина. Владика је началствовао Светом Архијерејском Литургијом уз саслужење архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, настојатеља Манастира Згодачице јеромонаха Стефан, протојереја Србољуба Стојковића, протојереја Жељка Филиповића, јереја Владимира Стефановића и протођакона Александра Грујовића, уз присуство монаштва Манастира Преображења, Сретења, Вољавче, Каменца и верног народа. Славу манастира, својим појањем, улепшали су појац Иван Трајковић, вероучитељ Ђорђе Радојковић и хор Светог Владике Николаја Жичког из Чачка. После прочитаног Светог Јеванђеља, а у поучној и надахнутој беседи, Владика је поручио:   Сабрали смо се данас да прославимо Светог Димитрија Солунског. Пошто се упокојио отац Димитријев, цар Максимијан је на место солунског војводе поставио младог Димитрија. Убрзо је цар сазнао да он проповеда Господа Христа, па га изведе пред судиште и упита: У каквог  Бога верујеш? Он исповеди, храбро, да је „Христов војник“. После тога са њим бива као и са свима онима који су исповедили Христа. Али он као истинити слуга Божији, који је добио благодат и силу, не умире. Јер он је тамо где је Господ његов, тамо војује, тамо побеђује, тамо добија венце.  И данас Православље слави Светог Димитрија и он је тај који чува Солун вековима. Данас нас Господ сабира и упознаје, кроз Свето Јеванђеље, да постоје два света. Један оличен у богаташу, који нема име, јер су богаташи често безимени – имају број, јер они све броје. И новац, благо, сребро и своје успехе. Други свет је оличен у убогом Лазару, а на јеврејском Лазарос значи „има Бога“. Није случајно што то име носи. Као што смо чули у Светом Јеванђељу, Господ је открио нама, да постоји још један свет. Да постоји вечни живот. Показао је богаташа и убогог Лазара, али нам говори о томе где је отишла душа богаташа а где убогог Лазара. Показује нам да се душа убогог Лазара теши у наручју оца Авраама. Значи, живот вечни постоји за оне који проводе са вером и љубављу овај живот и задовољни су тиме. Они су испуњени, јер је читава нада њихова и сва љубав њихова усмерена ка Богу и ближњима. Често људи када почну да се богате, никада немају довољно да се обогате. Што више имају све више им треба. Све више се отуђују од ближњих. Плаше се свега и свакога. У страху проводе свој живот у богатству, али и у сластима и страстима овога живота. Убоги Лазар, видели смо, иако последњи у овоме свету, има љубав и наду у вечни живот. Његов ум усмерен је ка добрим људима који му понекад приђу и уделе нешто, а он благодари на свему. Најпре, он се нада да овај живот није једини. Иначе, богаташи би заиста били срећни и испуњени, а сиромаси би довека били сиромашни. Ми знамо да ће и нама Господ дати по заслузи, али се молимо и да Господ буде милостив нама грешнима. То богаташ никада није рекао ни помислио. Он се уздао у материјално, у оно што има, а не у оно што је истински вредно. Ми људи смо слаба створења. Подложни смо греху, смрти, болести и рањивости. Баш зато што је живот на земљи привремен. Ми смо овде да овим привременим животом купимо рај, рекао је Владика Јустин.   После Свете Литургије пресечен је славски колач. Владика је честитао братству манастирску славу, а у наставку приређена је трпеза љубави за све присутне. Братство Манастира Згодачице  

“Треба размишљати о упокојенима, итекако треба. И треба да обамреш ослушкујући да ли ћеш чути јаук, кукање или плач. Јер много је њих ‘који су упали у ту отворену провалију у даљини’. А када сагрешиш и почнеш смртно да тугујеш (јер грех рађа смрт), захвали Богу што још ниси мртав и што за тебе и даље постоји покајање. А ако чујеш подругљиви шапат оних који не разумеју ништа од онога што је изречено, онда ти њих остави са њиховом замрлом душом и оглувелим срцем. Као што је Данте говорио: ‘Погледај и заобиђи!’ Ми имамо тако много посла, да нам је жао да трошимо време на бескорисне расправе. Треба размишљати о упокојенима, наравно да треба.“ Протојереј Андреј Ткачов У суботу, 7. новембра 2020. године, на дан Задушница, када се Црква сећа свих упокојених, Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Старом храму у Краљеву, уз саслуживање Архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића и свештенослужитеља овога храма. Ово је дан када се сећамо свих упокојених од праоца Адама до данашњег дана. Бог је Бог оних који су на земљи и оних који су упокојени, Бог је Бог живих, а не мртвих. Након Свете Литургије служен је парастос упокојенима. Протођакон Милутин Балтић

У дану када смо дочекали 21. недељу по Педесетници, а са њом и спомен два велика угодника Подвигоположника Христа – Преподобног Прохора Пчињског и Преподобног Јована Рилског, у краљевачком Светосавском храму служена је Света Архијерејска Литургија и помен блаженопочившем митрополиту Амфилохију. Предстојао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење овдашњег братства и молитвено учешће верног народа.  Сходно редовном јеванђелском читању, Епископ нас је поучио кроз тумачење Приче о Сејачу и семену. Указујући на Господа Христа као истинитог Сејача семена које носи Живот вечни, пожелео је да будемо плодна земља која ће доносити стоструки плод. Треба сви да се запитамо да ли нас свет познаје по плодовима нашим. Да ли дајемо плодове достојне покајања? Довољно је то за данас, да се замислимо. У наставку, Епископ Јустин је рекао: – Данас земља прима земне остатке великог човека и великог Архијереја –  митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Захваљујући његовом семену, речима и науци, ја сам данас овде. Он је сведок истине Божије, неустрашиви и велики борац за правду. Често се многима није свиђао, јер његова реч није могла да стане у њихове душе. Он је, ипак, говорио. Није гледао коме ће да угоди међу људима, већ само Господу Богу своме. Данас смо се овде и помолили за душу његову, јер нисмо могли сви данас да будемо тамо. Али, молитвама, срцем, душом и умом, ми смо сви тамо. Да се помолимо за његову душу. Да се молимо, и да се он моли за нас, заједно са Светим Петром Цетињским и Светим Василијем Острошким који су му били узори. Тако завршава живот праведник, а остало ће Господ рећи. Нико од нас не може да каже више, него да му се захвали што је био са нама и што је и даље са нама.   Ми остајемо овде на земљи да се боримо против сваког зла, најпре у нама, а онда у свету. Средства за то су љубав, вера, истина , нада, трпљење – све врлине које је Господ у нас засадио. По томе ћемо видети да ли је семе Божије пало код на плодну земљу душе наше. Данас је тешко бити човек. Ипак, ми пут свој знамо – то је  пут Богочовека. Зато, ми треба да узмемо Божији јарам који је једини благ. Јарам овог света је тежак, јер товаримо више него што можемо да понесемо. Господ је рекао да носимо бремена једни другима. Митрополит Амфилохије је носио бремена многих, баш као Свети Петар Цетињски. И он је мирио племена, бранио народ и споља и изнутра. Није се штедео. Сведоци смо и ове године великог дела његовог, када је васкрсао свој народ и васпоставио у њему лик човека. Од разбојника је начинио светитеље. Црна Гора је васкрсла у Господу. То је семе љубави које нам је оставио да међусобно гајимо. Нека Господ митрополита Амфилохија препозна као свога истинског слугу и приброји га у рајска насеља где су сви Свети, пожелео је Епископ Јустин. У наставку евхаристијске службе извршено је сједињење сабрања верних са Васкрслим Господом у Чаши спасења. Протонамесник Александар Р. Јевтић  

У дану када се наша Света Црква молитвено сећа Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског, верни народ девићке парохије – подголијских села, имао је част да узме учешће на Светој Архијерејској Литургији. Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог апостола и јеванђелиста Луке у Девићима. Преосвећеном Архијереју саслуживали су: архимандрит студенички Тихон Ракићевић, старешина храма јереј Момчило Славковић и протођакон Александар Грујовић. После прочитаног Светог Јеванђеља, у поучној и надахнутој беседи Епископ жички Господин Јустин обратио се верном народу: – Данас смо се сабрали у Храму Светог апостола и јеванђелиста Луке да чујемо реч Божију. Свети Лука је рођен у Антиохији, био је веома школован, и овладао је вештином иконописања. Много се потрудио и себе је у целости дао за истиниту светлост Господа Исуса Христа. И у наше крајеве је стигао да мисионари и проповеда истину Божију. Славимо данас и Светог Петра Цетињског, који је био со ове земље. Мирио је црногорска племена, проповедао веру. Увидео је да је то тврдоврат народ, који се често удаљавао од Господа. Ипак, схватио је да је његова дужност да чува тај народ, споља и изнутра. Велику жртву је поднео да би свој народ привео Господу Богу.     Данас вршимо помен Митрополиту црногорско-приморском господину Амфилохију, великом Јерарху и Пастиру Христовом. Он је све време свога постојања у свештеном чину живео за Христа и Христом. И тог Христа преносио је свакоме ко је хтео да чује, да види и да се увери. Живот његов нам је познат онолико колико смо могли да га схватимо. Нарочито у последњих годину дана када је почео литијама да спасава Светињу, са својим свештенством и благоверним народом. И тај народ који је спавао у сенци смрти и био незаинтересован за било шта што је свето, одједном се пробудио. Читава Црна Гора се пробудила, оживела, васкрсла! Ко је то могао? Само Господ Бог кроз слугу свога. И замислите, митрополит се упокојио дан пре празничног спомена на Светог Петра Цетињског. Да се припреми за велику славу у Царству Небеском са свима светима и онима који су били узор његов: Светим Василијем Великим, Светим Савом, Светим Арсенијем Сремцем, Светим Василијем Острошким, Светим Петром Цетињским.   Ето, завршио се земни живот овога великана. Али, Господ је рекао: Тамо где сам Ја, тамо нема смрти, нема болести, нема жалости, тамо је живот вечни. И он је сада, сигурни смо у то, у Царству Небеском као онај који је много пострадао за Христа! Толико је хуле на његово име и дело изречено, али је то он стрпљиво поднео и свима праштао. Баш зато он је путоказ наш, јер се придружио великанима рода нашега: Светом Сави, Светом Симеону, Светом Петру Цетињском, Светом Василију Острошком, као и многим краљевима којима је молитве узносио. Господ Бог нек упокоји душу његову у Царству Своме. Да се тамо радује, да се моли за нас, да нас води и руководи до Царства Небеског. Амин. У наставку Епископ је пререзао славски колач и освештао славско жито. Још једном се обратио верном народу и честитао славу. Потом су додељене Епископске грамате добротворима, који су несебично помогли обнову овог храма. Речи нашега Пастира дуго ће се памтити у парохији девићкој. Нека би Господ благословио што скорији поновни долазак нашег Архипастира и Молитвеника пред Господом. После Свете Литургије уприличена је трпеза љубави, када се старешина храма јереј Момчило Славковић захвалио Његовом Преосвештенству Епископу жичком Господину Јустину на благослову и посети. Парох девићки јереј Момчило Славковић