Category: СПЦ

Храм посвећен Ваведењу Пресвете Богородице налази се у селу Павлица на западним падинама Копаоника. Подигли су га браћа Мусићи, Стефан и Лазар, сестрићи Светог цара Лазара у деветој деценији XIV века. Овај храм заузима једно од најистакнутијих места у уметности источно-православног света с краја XIV и из прве половине XV века. Садашњи изглед храма није првобитан будући да су припрата и звоник накнадно дозидани – припрата непосредно по изградњи храма, а високи звоник крајем XIX века. Храм је у основи замишљен као развијени триконхос сачињен од издуженог уписаног крста. У живописању су учествовале четири групе сликара од којих је најдаровитији зограф који је сликао стојеће фигуре у првој зони које су најзначајније у овом храму. Међу тим фрескама су осликани ликови задужбинара браће Мусића. Данас наша Православна Црква слави успомену на Свето Ваведење Пресвете Богородице, па сходно томе ова велика светиња са свештенством овог краја и верним народом прославила је храмовну славу радосно певајући тропар празника: Данас се у храму Божијем светло јавља Дјева и свима предсказује Христа, праслику Божије милости и проповед људског спасења. Ми јој громогласно ускликнимо: Радуј се пуноћо Божијег Провиђења! Верни народ и свештенство су достојно прославили и увеличали празник и славу овог храма. Овај свети дан је у павличком храму започео навечерјем када је служено празнично вечерње које је служио протојереј Милинко Тимотијевић уз саслужење ђакона Владимира Јовановића из Рашке, а навечерје су увеличали својим појањем појци из Рашке, а такође и свештенослужитељи наше Свете Цркве јереј Бранко Росић, јереј Александар Тимотијевић, јереј Немања Тимотијевић са верним народом. Празнично славље настављено је сутрадан Светом Литургијом којом је началствовао парох ивањички протојереј Милинко Тимотијевић, уз саслужење јереја Александара Тимотијевића, старешине храма павличког јереја Немање Тимотијевића и ђакона Владимира Јовановића. Свету Литургију је додатно улепшало умилно појање појаца овога краја, као и долазак протојереја Радована Радосављевића из Баљевца који је стигао по завршетку Свете Литургије у свом храму, да својим присуством увелича свечаност ове Светиње. Након читања Светог Јеванђеља јереј Александар Тимотијевић одржао је беседу у којој је између осталог објаснио битност празника Ваведења за наше спасење и важност узимања учешћа у Светој Чаши на евхаристијском сабрању. Подсетио је вернике да се Божићним постом и молитвом спремају за дочек радосног празника Божића за који нас и припремају ови посни дани када између осталих славимо данашњи празник и породичне празнике: Детинце, Материце и Оце. Након заамвоне молитве пререзан је славски колач са овогодишњим домаћином господином Рашом Вилимоновићем, а после Свете Литургије је освећен источник који је обновљен на месту где је некада давно и био. Сада у порти павличког храма, поред велике Светиње, верни народ може поред најбитније духовне жеђи да задовољи и телесну жеђ. На источник је постављена плоча коју је за храм приложио господин Славиша Станчић, а на њој је исписана молитва:   Богородице Дјево, радуј се Благодатна Маријo, Господ је са Тобом. Благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших! Старешина храма је благословио све присутне, пожелео срећан празник, славу и поздравио домаћина господина Александра Кошанина који се јавио да следеће године буде домаћин на овај Свети дан при задужбини наших браће Мусића, сестрића Светог цара Лазара. Јереј Немања Тимотијевић  

Северни параклис при Храму Светог Саве у Краљеву посвећен је преподобним Јоасафу и Варлааму. Житије индијског царевића Јоасафа подсећа на житије светитеља Саве Немањића, па је тако и дошло до тога да параклис буде посвећен управо овом код нас мање познатом светитељу. На дан прослављања спомена преподобних Јоасафа и Варлаама, Светом литургијом началствовао је архимандрит Дамјан (Цветковић), уз саслуживање протонамесника Александра Р. Јевтића и ђакона Стефана Милошевског. Братство храма за певницом предводио је архимандрит Сава (Илић), док се верни народ усрдно молио Богу учествујући у богослужењу.   Након читања јеванђелског одељка, присутнима се беседом обратио архимандрит Дамјан. Он је подсетио да “бесцени бисер“ који се помиње у Јеванђељу јесте Царство Небеско које се проналази у Цркви. Њега су пронашли данашњи светитељи, али га и данас многи траже. Зато је радост у свима нама који смо данас овде у литургијском сабрању, јер се управо у том пољу са бесценим бисером налазимо. Ипак, треба непрестано да стражимо над собом како би нас Господ када буде дошао препознао као своје. Нека нам ови угодници Божији које прослављамо буду помоћници и заступници да се и ми нађемо са њима у Царству Небеском, пожелео је о. Дамјан. У наставку се приступило Светом Причешћу, а затим је освештано славско жито и пререзан славски колач. Протонамесник Александар Р. Јевтић    

У првој недељи Божићног поста, а на празник Светог апостола и јеванђелисте Матеја, сабрали смо се око Свете Чаше, да примимо Крв и Тело Господа нашег Исуса Христа, на спасење наше и живот вечни. Евхаристијско сабрање у овом прохладном новембарском дану, предводио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин са свештеним братством овога храма.  Јеванђелско зачало нам је говорило о милостивом Самарјанину. Ово је прича из  Јеванђеља по Луки која говори о томе како је Господ Исус Христос објаснио законику ко је наш ближњи. Према речима Светог Теофана Затворника: „Ономе који га је упитао како да се спасе, Господ је узвратио питањем: Шта је написано у закону? Како читаш? (Лк. 10, 26). Тиме је показао да се за решење свих недоумица треба обраћати речи Божијој, најбоље је читати Божанско Писмо.“   Након прочитаног зачала, јеванђељско тумачење ове приче кроз беседу произнео је Владика Јустин. Он је изразио радост што се наш храм сада додатно улепшава постављањем новог иконостаса, али је подсетио и да наше тело представља храм Духа Светога. Душа људска вреднија је него читав створени свет и све што је у свету. И као такви, када знамо своју вредност не треба да будемо бедни и јадни. У причи о милостивом Самарјанину, најважније је да знамо да тај Самарјанин јесте Господ наш Исус Христос. Сваки човек који је рођен и пролази овај свет у животу своме наилази на разбојнике, на демоне, на зле духове који сваког нападају. Данашње време нам доноси многа искушења. Видимо како је живот близу смрти, колико су велике тешкоће и патње у роду људском. Било их је и биће. И ко се може спасити? Само онај који послуша глас Цркве, који је и глас Божији.   Свети Силуан Атонски је живео у Манастиру Пантелејмону, радио у воденици, у манастиру са великим пословима, великим братством. Иако са честом главобољом, марљиво је радио – јер посао у великој обитељи није могао да чека. У том опиту да задобије живот вечни, он се прекалио и утврдио у истинитој вери. Када су монаси, подвижници, лаици и многи други долазили да га питају како да се спасу, шта да чине да превазиђу све муке, опасности, болести и недаће овог света, он им је говорио: Држи ум свој у аду и не очајавај. А како то да нам ум буде у аду, ако ми стремимо рају? Не може се рај задобити без Голготе. Данас скоро да немамо ниједну породицу а да неко у њој није заражен од ове болести, и свима нама је тешко. Али, нисмо у безизлазу, јер једини излаз јесте име Христово – Личност Његова. Само нас Он спасава, само нас Он лечи од наших болести које по допуштењу Божијем долазе. Зато, речи старца Силуана упућене су и нама да у тешкоћама ум наш остане у молитви и богомислију. Господ је на крају приче о милостивом Самарјанину рекао законику: Иди, па и ти чини тако. И нама исто то каже. Све што знамо у Јеванђељу, све што смо научили и што нам је јасно, и ми да треба да чинимо тако како у Јеванђељу пише. Изговора нема. Можемо да помогнемо сваком онолико колико можемо. Можемо да се молимо за оне који су у болници, и да чинимо добро намењено за њих и њихово исцељење, на исцељење читавог света. Господу је све могуће. И зато док још имамо времена, потребно је да живимо у Истини, да живимо за Истину, а та Истина ће нас заиста ослободити. Данас славимо и апостола Матеја, цариника којег је Господ призвао и у његовом дому обедовао, поучавајући нас да не требају здрави лекара, него болесни. Епископ је беседу завршио благословом Божијим, свима који су данас били на евхаристијском сабрању, али и онима оправдано одсутним, као и болеснима у нади на оздрављење и спасење. У наставку, заједница се причестила спасоносном и животодавном Тајном Тела и Крви Христове. Душан Дуњић, студент теологије

Дана 26. новембра 2020. године, на празник Светог Јована Златоустог, архијерејски намесник ужички протојереј – ставрофор Милош Босић уз саслужење ужичког свештенства освештао је темеље новог звоника, палионице свећа и црквене продавнице при храму Покрова Пресвете Богородице у ужичком насељу Крчагово.                                                           Протојереј Драган Тимотијевић  

У уторак, 24. 11. 2020. године, на празник Светог краља Стефана Дечанског, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Епископу Јустину саслуживало је братство нашега храма, а појање је предводио појац храма господин Иван Трајковић. Литургији су присуствовали поједини свечари, који данашњи празник прослављају као своју крсну славу. Присуством на Светој Литургији и доношењем славских колача и жита у храм, данашњи свечари су јасно показали да крсна слава није ,,пагански обичај“, како неки то погрешно тумаче, већ да свој извор има у Светој Литургији и њеним основим елементима—Телу и Крви Христовој. Као и на претходној, и у току ове Литургије молили смо се за блаженопочившег Патријарха нашега Иринеја, да га Господ настани у Царству Небеском.   По завршетку Свете Евхаристије, Владика је у сусрет предстојећем Божићном посту одржао беседу о одбацивању своје и прихватању воље Божије. Подсетио је да се све у свету дешава по Божијем промислу и милости, али да Господ неће увек одмах да интервенише, јер стрпљиво чека наше покајање. Иако живимо у овоме свету, ми нисмо „од овога света“, не живимо по стихијама овога света, већ у свету ,,тражимо оно што је божанско“. Стога, треба да се молимо Богу да ,,буде воља Његова“ и да са смирењем чинимо оно што Бог тражи од нас – као што је то чинио и Свети краљ Стефан Дечански. Само тако се, по речима нашег Владике, можемо спасти и задобити рај. На крају беседе, Владика је честитао крсну славу свим данашњим свечарима. Након Свете Литургије, уследило је резање славских колача и освећење жита. Вероучитељ Филип Зеленовић

У недељу 24. по Педесетници, Владика Јустин је служио Свету Архијерејску Литургију у Храму Светога Саве у Краљеву. Владики је саслуживало братство нашега храма, док је појање предводио појац нашег храма господин Иван Трајковић. У оквиру Свете Литургије молили смо се за упокојење блаженопочившег Патријарха нашега Иринеја у Царству Христовом. Нека га Господ упокоји са његовим славним претходницима! Након освећења Часних Дарова и Причешћа Телом и Крвљу Господњом, Владика Јустин је благосиљао жито и славски колач у част Светога Нектарија Егинског коме је посвећен параклис при здравственом центру „Студеница“. Ове године није било могуће да се у том параклису служи Литургија, тако да су лекари и о. Мирослав Јаковљевић, који је старешина болничког параклиса, своју славу прославили под сводовима нашега храма. Потом је читава наша заједница предвођена нашим Епископом литијски изашла у порту где је Владика освештао Часни Крст и велика звона, који ће бити постављени на новоизграђени црквени звоник. Том приликом Владика је у изразио благодарност Богу што смо имамо прилику да освештамо Часни Крст и звона, јер ће нас звона позивати да благосиљамо нашега Господа и да славимо Име Његово.   У наредном периоду нам предстоји постављање Часнога Крста и звона на наш високи звоник. Надамо се да ће звонки звон наших звона успети да додирне душе и срца наших суграђана и да ће број учесника на Литургији бити све већи и већи.                                                 Ђакон Стефан Милошевски Фото: Горан Шљивић

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина први пут је прослављена храмовна слава Саборног храма у Ужицу – страдање Светог великомученика Георгија. Светом Литургијом началствовао је архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић уз саслуживање старешине храма протојереја Владимира Дуканца, протојереја-ставрофора Милића Драговића, протонамесника Душана Томића и јереја Александра Тимотијевића. Певнице су својим дивним гласовима украшавала братства Цркве Светог Георгија и Светог Марка. Сабрани верни народ узео је учешћа у Светој Чаши Тела и Крви Господње. По завршетку евхаристијског сабрања освећени су славски колач и жито и на тај начин је скромно, у складу са тренутном ситуацијом и препорукама здравствених служби, прослављена прва храмовна слава нашег храма. Јереј Александар Тимотијевић

 Небеске силе су заштитници свих људи. Библијска пророштва говоре да ће у одсудној борби добра и зла пред Други долазак Божији на земљу, небеске силе предвођене архангелом Михаилом бити савезници људи против Сатане и његових палих анђела. Стога, не чуди што је Сабор архангела Михаила једна од најзаступљенијих крсних слава у српском народу. Истовремено, ово је слава и Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, као и архимандрита Дамјана (Цветковића). У краљевачком Светосавском храму поводом празника служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Епископ Јустин. Саслуживали су архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић) са осталим члановима братства овог храма, архијерејски заменик Епископа жичког протојереј-ставрофор Љубинко Костић, као и протојереј Милинко Тимотијевић и јереј Немања Тимотијевић – отац и брат ужичког ђакона Александра Тимотијевића који је у току Литургије рукоположен за презвитера. Сабрање се радосно сагласило са овом Епископовом одлуком појући заједничким гласом – Достојан! Помолили смо се и за блаженопочившег Патријарха српског Иринеја, да га Господ настани у Царству своме међу свима Светима. Литургија је и овога пута пројавила своје изворно дејство да дели различите дарове Духа за служење и изградњу Тела Христовог на спасење света. У време различитих савремених искушења и обесвећења света и човека, Литургија наставља да чува и обнавља лик Божији у човеку дајући нам непоколебиву наду у коначну Победу добра која је утеха и ослонац свима који Цркви као Мајци са поверењем и љубављу притичу. Небеске силе као заштитници рода људског, данас су посебно излиле благослов на све оне који их у Цркви, попут својих предака, неодступно поштују и славе у различитим историјским изазовима и искушењима. Светом Причешћу – Леку бесмртности, приступили смо са страхом Божијим, вером и љубављу. Уз појање тропара и кондака данашњем празнику освештани су славски колач и жито. У име братства храма и овдашње литургијске заједнице, Епископу Јустину обратио се старешина храма протојереј Радоја Сандо. Он је Епископу захвалио што нас предводи као стадо Христово предстојећи литургијским сабрањима и утврђујући нас у вери. Пожелео је да Свети архангел Михаил и све небеске силе руководе и својим крилима штите нашег Владику који све нас – свештенство и верни народ ове Епархије, очински води ка Царству Божијем. Као што је претходних дана и званично најављено, славско послужење ове године организовано је у складу са актуелним здравственим препорукама. Нека Свеблаги Господ и небеске силе, молитвама Преосвећеног нашег Владике и свих Светих, заштите човечанство од свих видљивих и невидљивих искушења бивајући са нама у све дане живота нашега!  Протонамесник Александар Р. Јевтић Фото: Горан Шљивић