Category: СПЦ

У недељу 28. марта, Епископ жички Г. Јустин, поводом редовне канонске посете, служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Горњем Милановцу. Његовом Преосвештенству саслуживали су: протонамесник Драган Ђорем, архијерејски намесник таковски, протојереј Миодраг Анђелић, старешина цркве у Горњем Милановцу, протојереј-ставрофор Милутин Стевановић, протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, протојереј-ставрофор Миленко Милованчевић, протојереј Милан Мионић, протонамесник Здравко Николић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Стефан Симић. Након што је прочитано Еванђеље, Епископ Јустин се у својој беседи обратио верном народу осврћући се у почетним тачкама на Васкршњи пост и његов значај. Преосвећени је нагласио значај централне личности хришћанства, Богочовека Исуса Христа као Онога Кога сваки верујући треба подражавати приликом подвига поста. Христос је својим Оваплоћењем према речима Владике „узео најприснију заједницу са човеком, узео је људско тело, наше тело, пало тело, осим греха и понео га. Са тим телом, прошао је Голготу, Распеће, Погребење, али и славно Васкрсење и седење са десне стране Бога Оца. То Господ Бог нама стално на Литургији говори.“ Истичући ову најбитнију истину Преосвећени поучава да је она стално присутна у литургијском сабрању где смо сви удови једнога Тела Господа Исуса Христа. У даљем току своје беседе Епископ је направио осврт на јеванђелску причу о четворици људи који су носили одузетога и парализованог човека. Након што су га показали Господу Христу Он је човека ослободио грехова, те је тако и оздравио. Овде је Преосвећени све поново подсетио на божанску силу Господњу којој је све могуће, а такође и онима који иду путем Крста. У завршном делу своје беседе Владика је истакао важност још једне личности – Светог Григорија Паламе, кога Црква прославља са посебним поштовањем ове седмице. Угледајући се на Господа Исуса Христа, најсветијег Пастира, један од највећих пастира наше Цркве био је управо Свети Григорије. Народ је поучен о историјским околностима у којима је светитељ живео, као и о исихастичком спору који се тицао богопознања и Исусове молитве. Богопознање је могуће „молитвом, и то тако што ћемо душу своју, ум свој сав предати срцу, јер из срца долазе разне помисли зле и добре и срце је обиталиште Безграничног, ту је Његово место.“ Молитва у исихастичкој пракси гласи „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.“ Управо том молитвом исихасти монаси су, по речима Епископа, „заслађивали унутрашњост природе своје, умиривали срце своје, душу своју, ум свој, да се не мету око житељских брига и светлости и сладости овога света, јер нама је припремљен други, будући свет, у коме нема жалости, нема болести, нема смрти, нема преваре и лажи, него је тамо живот са свима Светима у Господу Богу.“ Након поуке о исихастичкој молитви Владика Јустин је указао на сталну актуелност исте и у 21. веку, те да је она једно од духовних помагала ка достизању Царства Небеског. На самом крају беседе, Владика је изнео своју молитвену наду да сви заједно у овом посту изађемо „бољи и светлији славећи Оца, Сина и Духа Светога, Тројицу нераздељиву у све векове и на сву вечност. Амин“.     По завршетку Свете Литургије уследила је трпеза љубави у парохијском дому коју је припремила братија храма. Старешина храма протојереј Миодраг Анђелић том приликом свечано се обратио Епископу Јустину, свештенству и вернима исказујући своју захвалност пре свега Преосвећеном због пастирске бриге и посете, али и свима осталима који су узели учешћа у заједници љубави. Вероучитељ Милорад Васиљевић

У прву недељу Часнога поста, на дан када наша Света Црква празнује Недељу Православља, дан када се слави спомен васпостављања поштовања икона 843. године, за време царице Теодоре и патријарха Методија, после дугог гоњења икона у VIII и IX веку, у Манастиру Жичи сестринство, свештенство и верни народ са радошћу су дочекали свога Архипастира Епископа жичког господина Јустина. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ жички Јустин уз саслужење архимандритȃ Дамјана (Цветковића), Јакова (Лазовића) и Саве (Илића), протојереја-ставрофорȃ Лазара Васиљевића и Ненада Илића, протонамесникȃ Драгана Глигића и Милоша Станисављевића, као и протођакона Александра Грујовића. Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин је након Светог Причешћа у својој беседи најпре изложио значај данашњег празника, будући да се овај дан сматра победом истине и благочешћа. Осврнувши се на дугу историју православне вере, изложио је да поштовање икона датира још из времена Убруса Вероникиног, који је осликао лик Господњи, чиме нам је показано да смо ми заправо иконе Божије и да смо, као круна Божјег стварања, створени по лику и подобију Божјем. Потом је Владика Јустин верном народу протумачио данашње Јеванђеље које говори о догађају када је Господ призвао Филипа, и реченицом из овог зачала: „Дођи и види!“ извео поуку да смо сви ми позвани да дођемо и видимо, окусимо и опипамо и да се опитно уверимо да је Господ благи Бог и истинити човек. У својој беседи, Епископ жички је, изневши саму срж наше вере, рекао да је Православље право осећање, виђење и доживљај истинитог Бога, онаквог какав Он јесте – силан, који чини чудеса; а највеће Његово чудо је да је Он из Своје превелике љубави према човеку учинио да Син Божји преко Пресвете Богородице прими људско тело и да се оваплоти као Богочовек. Закључивши своју беседу, Владика је охрабрио народ да истраје у свом подвигу поста, свагда се сећајући да ми имамо светлост живота само када смо у Господу и да то треба увек да имамо на уму, јер нам је Господ дао силу, благодат и моћ да победимо све недаће и сва искушења. На многаја љета, Владико Свети! Сестринство Манастира Жича

У среду прве седмице Часнога поста, Његово Преосвешетенство Епископ жички Г. Јустин служио је Литургију Пређеосвећених Дарова у Храму Светог Саве у Краљеву. Епископу је саслуживао протођакон Александар М. Грујовић, а за певницама је појало свештенство овога храма. Заједница при овом Светом храму је имала прилику да буде укрепљена евхаристијским Даровима који дају смисао свим тренутним и предстојећим великопосним подвизима. У сједињењу са Господом имамо прилику да у мери наших настројења доживимо смирење и пожртвовање које су изобилно имали свети мученици “који су своје главе под мач ставили, ради Онога који је савио небеса и међу нас сишао“ (мученична стихира са данашње службе на Господи возвах). Протонамесник Александар Р. Јевтић

У Недељу сиропусну или Недељу праштања, 14. марта 2021. године,  Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву. Уз братство нашега храма, на Литургији саслуживали су и архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, протојереј-ставрофор Велибор Џомић и јереј Иван Босић. Евхаристијско сабрање увеличано је рукоположењем ипођакона Милана Босића у чин ђакона.   Владика је одржао беседу у складу са данашњим Јеванђељем о праштању и почетку Великога поста. По речима Владике Јустина, поред уздржавања од мрсне хране и телеснога поста, потребно је и уздржавање ума од злих помисли, речи и дела, његово урањање у молитву, а изнад свега да не осуђујемо ближњега свога. Човек је несавршено биће и усавршава се само у заједници са Богом и само у тој заједници он постаје цео човек. Владика се осврнуо на речи Светих отаца да човек може спознати шта Бог хоће са њиме ако се ,,обуче у свеоружје Божије,“ тј. ако прихвати све врлине божанске и испуни Закон Божији. У противном, Суд Божији га може затећи неспремног, баш као у време Лота. Као што видимо, овај свет се налази у кризи тј. пред судом Божјим. Али исто тако се свако од нас свакога часа налази у кризи тј. пред судом; најпре пред судом сопствене савести (ако је има). Када осећамо да нас савест пече, неопходно је да то исповедимо, кроз Свету тајну покајања. Покајање и покајничко расположење треба стално да буде у душама нашим, јер оно има једнаку силу као и Свето Крштење. Своју беседу Владика је завршио Молитвом Светога Јефрема Сирина, коју читамо током Великога Поста: Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.   Након владикине беседе, уследило је причешћивање верних Светим Телом и Крвљу Христовом. Након благодарења, у просторијама при храму породица новорукоположеног ђакона Милана приредила је пригодну трпезу љубави.  Вероучитељ Филип Зеленовић ,

У Месопусну недељу, 07. марта 2021. лета Господњег, литургијској заједници сабраној око Преображењског храма указана је част да евхаристијско сабрање предводи Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин. Преосвећеном Владици саслуживали су:  секретар Епархије жичке архимандрит Сава (Илић), Архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, Архијерејски нaмесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, парох златиборски протојереј Давид Селаковић, протојереј Жарко Барац, протонамесник Марко Петровић, парох доброселички јереј Јован Стојковић, старешина златиборске цркве јереј Ненад Ивановић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Богдан Милић. Молитвено сабрање су својим присуством увеличали и председник општине Чајетина г. Милан Стаматовић, као и мноштво верног народа са Златибора и околине, који су дошли да приме архипастирски благослов од предстојатеља светосавске Епархије жичке. У току Божанствене Литургије Преосвећени Владика се свештеном сабрању обратио надахнутом беседом, рекавши притом да се налазимо у близини Великог поста за који би требало да се припремамо врлинама како бисмо поприште поста прошли најспасоносније. Црква, као брижна мати припрема нас њене чланове из недеље у недељу. Слушамо велике поуке о трпљењу, о смирењу, о покајању. А данас, у Месопусну недељу Господ нам открива свој Други долазак. Осврнувши се још једном на данашњу еванђелску перикопу, Преосвећени је поручио да је Други долазак Христов као када пастир сабере своје стадо да одвоји овце од јаради, па једнима каже: Уђите благословени Оца мојега, да наследите Царство Небеско. Ви који сте нахранили гладнога, напојили жеднога, примили странца, оденули нагога, посетили онога у болници или онога у невољи, као да сте мени учинили. Јер каже Господ Бог: Онај који ме истински воли, држаће моје заповести. А његова поука нама је да без поста и молитве нико не може угодити Богу. На крају поучавања, Владика се вернима обратио речима благослова: ,,Нека Господ Бог буде милостив и дарује нам да у овоме посту упознамо да је Он једини Човекољубац, да му се истински поклонимо и приклонимо своју главу под моћну руку Његову.“ Посебну радост читавој заједници донело је рукоположење дипл. теолога Александра Јелића, чтеца овог Светог храма, у свештени чин ђакона. По свршетку молитвеног благодарења Богу, Творцу неба и Земље, растали смо се са нашим Архипастиром нахрањени евхаристијским Даровима, као и поучени речима утехе пред предстојећу Велику Четрдесетницу.                                                                                                   Давид Ивановић, студент ПБФ Универзитета у Београду

Скоро две хиљаде година Господ своје верне призива речима: „Ходите к мени сви који се трудите и натоварени сте, и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене, јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим“ (Мт. 11, 28-29). Управо за тим покојем у души, кроз кротост и смирење срца, чезну монаси, који се по служењу Богу, упоређују са анђелима, јер као што анђели непрестано славе Бога на небесима, исту ту славу Богу монаси узносе са земље. Зато се монашки чин и назива ангелским. То је тај позив срца због кога монах оставља све, узима на себе благи јарам Христов, облачи се у ризу покајања и креће на позив свог Спаситеља, трудећи се да му кроз послушање угоди.     У ову војску земаљских ангела јуче се, на вечерњој служби уочи прослављања Светог свештеномученика Поликарпа Смирнског, прибројала и искушеница Манастира Благовештења кабларског, Ивана Матовић, након вишегодишњег искушеничког стажа. Пострижена руком Епископа жичког Господина Јустина, искушеница Ивана добила је монашко име Анастасија у част Свете Анастасије српске. Молитвеним заступништвом вољене мајке Светог Саве, нека новопострижену монахињу Господ „прими, и штити, и нека јој буде јака тврђава од лица вражија, камен трпљења, узрок утехе… заслађујући и радујући срце њено утехом Светога Духа Свога.“ Амин. Сестринство манастира

У суботу 6. марта када наша Света Православна Црква обележава Задушнице, након одслужене Свете Литургије у Храму Светог Вазнесења Господњег у Каменици упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Драган М. Васиљевић. Отац Драган рођен је у побожној и честитој свештеничкој породици 1955. године у селу Придворица код Ивањице. Основну школу завршава у Придворици и након тога уписује и успешно завршава Богословију Светог Саве у Београду, потом се венчава са својом изабраницом Верицом, рукополаже за свештеника и бива послат на другу парохију у село Брезна покрај Горњег Милановца. Убрзо прелази у Рамаћу код Крагујевца где службује пуних 39 година до одласка у пензију 2017. године. На рамаћкој парохији подиже парохијски дом, обнавља црквену кућу и даје велики допринос на конзерваторским и рестаурацијским радовима на древном рамаћком храму.     Прота Драган живео је мирно и тихо, а важио је за угледног, поштеног и вољеног свештеника. Отац је две ћерке и деда четворо унучади. Литургија и опело служени су у Храму Светог Николаја Мирликијског у Рамаћи у присуству многобројног свештенства и народа. Посмртно слово одржао је протин пријатељ и школски друг протојереј Радослав Глишић из Свилајнца. Прота Драган сахрањен је на породичном гробљу у селу Сирча. Јереј Драган М. Милованчевић, парох рамаћки    

Након боравка у Херцеговини, где је учествовао у свештенодејству и молитвеном испраћају новопрестављеног Епископа захумско-херцеговачког Атанасија у Царство Небеско, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин посетио је Манастир Рујан на обали врутачког језера. Том приликом одслужио је помен на гробу свог претходника на жичком трону блаженопочившег Епископа Хризостома, који почива у близини олтара овог древног манастира који је један од првих светионика штампане речи Божије на Балкану.   Вечан помен и Царство Божије нека је Епископима Хризостому и Атанасију, неуморним последоватељима монаха и штампара рујанског Теодосија! Инфо служба Епархије жичке

Према годишњем плану рада верске службе Копнене војске, а по благослову Његовог Преосвештенства Епископа жичког господина Јустина, Друга бригада Копнене војске и њена Група за верске послове били су овогодишњи домаћини радног састанка војних свештеника и помоћника војних свештеника из Копнене Војске који је реализован у просторијама Команде 2.бригаде у Краљеву. Радни састанак органа верске службе започео је молитвено служењем Свете Литургије у Манастиру Жичи. Светом Литургијом је началствовао протојереј Ђорђе Димић, капетан прве класе и начелник Групе за верске послове Команде Копнене војске. Саслуживали су му протојереј Ђорђе Стојисављевић, капетан и начелник Групе за верске послове Команде 1.бригаде КоВ, јереј Владан Вуковић поручник и начелник Групе за верске послове Команде 2.бригаде КоВ, јереј Иван Ганић, поручник и начелник Групе за верске послове Команде 3.бригаде КоВ, јереј Љубиша Човић, капетан и начелник Групе за верске послове Команде 17. механизованог батаљона 1.бригаде и јереј Селимир Вагић, капетан и начелник Групе за верске послове Команде Речне флотиле. Светој Литургији присуствовало је и 11 помоћника војних свештеника Копнене војске. По завршетку Свете Литургије сестринство Манастира Жича угостило је припаднике верске службе у конаку манастира. Након посете Манастиру Жичи припадници верске службе су у великој сали Команде 2.бригаде КоВ започели радни састанак. На самом почетку једним садржајним рефератом о историји и раду Друге бригаде Копнене војске присутнима се обратио командант 2.бригаде бригадни генерал Жељко Кузмановић, уједно пожелевши добродошлицу и успешан рад свим припадницима верске службе. Састанак је настављен излагањем појединачних реферата припадника верске службе о реализованим задацима у претходном периоду, искуствима рада верске службе у време пандемије вируса COVID-19, као и тежишним задацима који су планирани да се реализују у наредном периоду. Након изнетих реферата уследила је слободна дискусија свих учесника састанка о важним темама везаним за унапређење рада и функционисања верске службе. Као додатну новину у односу на претходни период на овогодишњем радном састанку припадници Групе за верске послове 2.бригаде КоВ извели су приказ формирања богослужбеног простора у теренским условима. Током извођења самог приказа војни свештеник 2. бригаде држао је излагање о искуствима свог учешћа на великој војној вежби „САДЕЈСТВО 2020“ на Пештеру где је формиран богослужбени простор у теренским условима. Присутни припадници верске службе били су упознати са целокупним процесом формирања богослужбеног простора на терену, од набавке потребних богослужбених предмета и књига до њиховог адекватног и практичног паковања, транспорта, постављања и употребе, а ради остваривања несметаног вршења свих богослужења у специфичним теренским условима. Састанак је окончан посетом Храму Светога Саве у Краљеву, где су се припадници верске службе Копнене војске упознали са историјатом и лепотом овог Саборног храма Епархије жичке. Војни свештеник 2. бригаде КоВ јереј Владан Вуковић  

Дана 2. марта 2021. године Христова Црква Епархије жичке сагледала је своје деловање и рад који се односи на протеклу годину Господњу. Благословом Њ. П. Епископа жичког Г. Г. др Јустина у Храму Свете Тројице у Краљеву Молебан за призив Светога Духа служио је архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман Манастира Вазнесења, уз саслужење архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића и протођакона Милутина Балтића, секретара Црквеног суда. Овом молитвеном чину присуствовали су сви чланови Савета Епархије жичке.   Епархијски управни одбор је поднео исцрпан извештај о раду и домаћинском пословању Епархије жичке у тешкој години када се читав свет бори против пандемије вируса Covid 19. Направљен је пресек рада црквених јединица, манастира и црквених општина. Констатовано је да се упркос поменутој пандемији изузетно радило на унапређењу црквеног живота, на изградњи нових храмова, где значајно место заузима завршетак изградње Катедралног храма у Краљеву и храма на Копаонику, чије је изградње и у овој години живо помагао ЕУО Епархије жичке. Осим изградње нових храмова обимни радови вршени су на обнови и украшавању већ постојећих. Успешно пословање настављено је и на уређивању и газдовању шумама, као и на подизању винограда и винарије. Нарочит акценат у протеклој години Архипастир жички је са својим сарадницима ставио на социјалној делатности. Из социјалног фонда Епархије жичке стипендирани су студенти и ученици богословија, давана помоћ удовим попадијама, давана финансијска потпора свештеницима у парохијама у којима је видно смањен број житеља услед све већих миграција становништва у градове. Такође, на препоруку архијерејских намесника и свештеника помоћ је широм Епархије често давана оболелима, као и материјално угроженим људима. На крају, Епископ Јустин је очински похвалио досадашњи рад својих свештеника и сарадника, дајући благослов и подстрек за што квалитетнији будући рад, како би се унапредио живот Цркве, која је брод нашега спасења. Након радног дела приређена је трпеза љубави. Из канцеларије ЕУО Епархије жичке