Category: СПЦ

На градском гробљу Луг, у Бајиној Башти, на празник Светог цара Константина и царице Јелене (21. мај/3. јун) одржан је парастос на четрдесети дан од упокојења протојереја Раденка Глигића, пароха бајинобаштанског. Молитвом је началствовао архимандрит Јаков (Лазовић) са бројним свештенством. Његова породица, родбина, пријатељи и парохијани помолили су се за упокојење душе проте Раденка. Пар дирљивих речи о оцу Раденку рекао је његов пријатељ из богословских дана, отац Миомир Зекић, присетивши се свих парохијских напора и подвига проте Раденка. Затим се обратио и син оца Раденка, протојереј Драган Глигић, рекавши пар речи о свом оцу и захвалио се свима на доласку и на молитви. У сали Црквене општине бајинобаштанске за све присутне приређена је трпеза љубави. Ђакон Далибор Ђорђевић

У четврту недељу по Пасхи, „Недељу Самарјанке“, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Епархије жичке у Краљеву. После прочитаног јеванђелског одељка у коме се приповеда о Христовом разговору са женом Самарјанком крај извора Јаковљевог Владика је беседио о „води живој“ која нас уводи у вечност. Својим речима нас је подсетио да осим хлеба житејског постоји и храна духовна која нас крепи и снажи и без које нема ни овоземног живота. Најбољи показатељ суштинског значаја ове Хране коју нам Христос дарује је стање апатије у коме се налазе многи млади данашњице. Откуда та апатија када је ово време у коме се, за разлику од неких претходних времена, макар најосновније потребе могу задовољити? Отуда јер човек потребује благодат Божију и милост Божију. Након тога Владика је дирљиво позвао родитеље да воле и разумеју своју децу, али и децу да поштују своје родитеље и то не само када су родитељи подршка и помоћ него и онда када услед болести или старости родитељи потребују помоћ. Јер ће Господ благодаћу Својом благосиљати такву породицу у оквиру које владају љубав и поштовање. По завршетку беседе настављен је литургијски принос евхаристијских Дарова и благодарење нашем Оцу Небеском на свим даровима којима нас благосиља и на Љубави Његовој пројављеној у Сину Његовом који је нас ради постао човек, претрпео смрт и васкрсао.  Ђакон Стефан Милошевски

У Цркви Светог Саве у Грачацу, 1. јуна 2021. године, на дан када Света Црква прославља Светог свештеномученика Патрикија и друге са њим пострадале, одржан је братски састанак и исповест намесништва жичког.  Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик жички, а саслуживали су протојереј-ставрофор Јован Ђорем, старешина Храма Свете Тројице у Краљеву, протојереј Радоја Сандо, старешина Храма Светог Саве у Краљеву, као и ђакони Стефан Милошевски из Краљева и Синиша Јовановић из Врњачке Бање.     На Литургији је надахнуто беседио протојереј Радош Младеновић, парох врњачки. Он се најпре осврнуо на место овогодишњег сабрања, Храм Светог Саве, за који се везује предање о пореклу из времена самог Светог Саве, а има археолошких доказа и да је првобитна светиња старија, сетивши нас и на оне који су у њему служили два века уназад од његове обнове. У Грачацу је чак 124 године од обнове храма свештенике давала чувена породица Аћимовић, да би ова црква у смутним временима Другог светског рата и сама дала два свештеномученика Јована Ћирића и Љуба Дучића. Свештеника Јована Ћирића су Немци одвели на стрељање 1943, а свештеника Дучића (иначе рођака чувенијег Јована) избацили су комунисти из воза негде у Сићевачкој клисури.     Отац Радош је затим беседу посветио теми са којим се посебно суочавамо последње године – а то је близина болести и смрти. Почевши овај део беседе цитирајући блаженопочившег патријарха Павла, да је грех оно што доноси болест, а болести су весници смрти, прота је изванредно закључио да је смисао страдања и смрти у Христовом страдању и смрти, али и у Васкрсењу. Ми смо, као хришћани, дужни да се определимо за тај смисао, не траживши неки други фиктивни смисао и не очајавајући као они који немају овога смисла, али истовремено користећи све што је битно за бригу о телу као храму Духа Светога. Не занемаривши тело и водећи бригу о оздрављењу, користећи божанску промисао медицинског знања, морамо расуђивати да смисао наше бриге не сме бити да се проживи још неки дан, да „умремо здрави“, већ мисао о спасењу и смрти као највећем дару Божијем човеку, да би човек знао да грех није бесмртан, да се не поведе за слабостима греха, да мисли да су бесмртне и неопростиве. Православно поимање лечења има христолошку основу, сам Господ је по сведочанству јеванђелиста на више места, на различите начине исцељивао болесне (полагањем руку, речју, па чак и само ако би се дотакли његових хаљина). Та брига о оздрављењу развијала се кроз монашке заједнице и манастирске болнице – од Јерусалима и Кападокије, преко Цариграда, до српских средњовековних болница при манастирима у Студеници и Призрену. Прота се осврнуо како су типици тих манастира врло прецизно установили правила ових болница, са посебним освртом на Евергетидски, а затим Студенички и Хиландарски типик, као и на болнице и медицинске школе краља Милутина, чију 700-годишњицу упокојења прослављамо ове године. На крају, осврнувши се и на губљења христолике Европе, па и света, од 17. века до данас, прота Радош је поручио да и ако јесу буре и јесу вихорови, ми нисмо сламке. Наша хришћанска и православна мисија је да се не повијамо, да се држимо Цркве, да се држимо Светог Јеванђеља и Христа, као победитеља греха и смрти, да знамо да зло јесте јако, али не побеђује и да једино врлина и врлински живот јесте „легитимација“ пред Богом Током уприличеног ручка, браћи свештеницима се обратио и Архијерејски намесник жички, протојереј-ставрофор Ненад Илић, похваливши свештенство намесништва жичког за труд и рад на њиховим парохијама и позвавши окупљену братију да се молитвено сете свештеника пензионера који су се недавно упокојили, проте Мирољуба Јосифовића и Предрага Миковића.   Домаћин, јереј Милан Костић је пожелео добродошлицу браћи свештеницима, истичући да осећа Грачац као својеврсни светосавски центар који треба увек да окупља свештенство краљевачко и врњачко око Светог Саве, архипастира Богомспасаване Епархије жичке. Захвалио се оцима који су служили, исповедали, намеснику и оцу Радошу на беседи и пожелео свима да се осећају пријатно и лепо у овом амбијенту. текст: Вишња Костић фото: Александар Милутиновић  

У уторак, 1. јуна 2021. године, у Храму Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Љутовници, када наша Црква прославља успомену на Светог свештеномученика Патрикија, по благослову Епископа жичког Господина Јустина, сабрало се свештенство архијерејског намесништва таковског како би приступили Светој Тајни Исповести, коју је по благослову извршио јеромонах Орсисије (Ивановић), настојатељ Манастира Свете Тријице у Овчарско-кабларској клисури. Након Исповести свештенства уследило је литургијско сабрање којим је началствовао јереј Војислав Рисимић, парох прањански, уз саслуживање протонамесника Здравка Николића, петог пароха горњомилановачког, протонамесника Божидара Бована, пароха липовачког, јереја Дејана Ракића, пароха брезанског, јереја Александра Пејовића, пароха савиначког и парохијског ђакона Стефана Симића. Беседом након прочитаног Јеванђеља сабраној братији обратио се протонамесник Здравко Николић, подсетивши на речи прочитаног Јеванђеља, а у духу празника који и даље литургијско-богослужбеним текстовима и песмама прослављамо у радости Васкрсења Христовог и Преполовљења – празника који иде ка Педесетници, а све то у циљу да истакне нераскидиву везу између Оца, Сина и Светога Духа. Такође, у празнику Преполовљења прослављамо Христа посредника кога је послао Отац Небески, а Он даје апостолима обећање о ниспослању Светога Духа. На речи јеванђелиста Јована да ће из утробе Његове потећи реке воде живе, по учењу Светог Кирила Алексаnдријског подразумева се да је „вода жива“ благодат Светога Духа. Док Свети Јован Златоусти Духа Светог назива и огњем, ради означавања топлоте благодати и истребљења грехова. Сви свештеници су узели учешћа у Светој Тајни Причешћа, накоn чега је уследио и братски састанак, а трпезу љубави братији уготовио је протонамесник Обрад Стевановић. Након громогласног тропара Васкрсења Христовога, окупљеној браћи свештеницима обратио се и Архијерејски намесник таковски протонамеснiк Драган Ђорем који се најпре захвалио исповеднику оцу Орсисију што је поднео тешко бреме исповедништва, који је саслушавши све упутио и речи утехе и храбрости, а најпре потсетио све да смо несавршени, али да морамо непрестано пред собом да имамо Христа као узор, који је очистивши све наше грехове опростио и дао нам могућност за живот вечни. Такође, намесник је братији упутио и речи похвале због извршавања дужности, најпре у послушању Епископу, али и на раду и напредовању црквеног живота. Подсетио је свештенике да богослужбени текстови и молитвословља не смеју да садрже никаква произвољна мењања или додавања осим оних који су написани у књигама. Такође, свештеници морају бити сложни и помоћници једни другима када је то потребно. Цркве морају бити увек отворене за несметани улазак верника. Уследила је заједничка дискусија и разговори након којих  заблагодаривши Господу на свему, свештенство се у радости растало. Ђакон Стефан Симић    

У понедељак 31. маја 2021. када наша Света Црква прославља Теодора Анкирског, у Цркви Светог Ахилија Лариског у Ариљу, одржана је исповест и братски састанак пожешко – ариљског намесништва. Светој тајни Исповести и Евхаристије приступили су сви свештеници намесништва. Исповест је вршио протојереј-ставрофор  Слободан Марковић. Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Далибор Милошевић (парох каменички), а салуживали су јереј Александар Каранац (парох брековачки), јереј Милан Ђокић (парох горобиљски), ђакон  пожешки Михајло Живковић и ђакон ариљски Александар Јелић.     Пригодном беседом окупљеном свештенству обратио се ђакон ариљски Александар Јелић говорећи о значају црквеног песништва на празник Васкрс. После Свете Литургије, архијерејски намесник пожешко – ариљски протојереј Драган Стевић, сабрано свештенство упознао је са актуелним активностима у намесништву, подсећајући браћу свештенике на њихове дужности, обавезе и хвалећи њихов досадашњи рад. Након тога, братство ариљске Цркве припремило је трпезу љубави за свештенство. У току ручка свештеник Александар Каранац обратио се свештенству, упознавши све присутне свештенике са својом парохијом и знаменитостима које красе тај крај. Ђакон Александар Јелић  

У присуству градоначелника Краљева, начелника Рашког управног округа и директора РПК Рашког и  Моравичког округа на свечаности у краљевачкој болници уручене су захвалнице донаторима који су помогли у борби против корона вируса.                 Извор: rtvkraljevo.com

На дан 28/15. маја, када Света Црква прославља Пахомија Великог и Светог Ахилија епископа из Ларисе, братство ариљске Цркве уз присуство великог броја верног народа прославило је свог храмовног заштитника и заштитиника општине Ариље, Светог Ахилија епискога Лариског. Уочи празника служена је празнична вечерња служба са петохлебницом, којом је началствовао архијерејски намесник моравички протојереј – ставрофор Гмитар Милуновић, коме су саслуживали протонамесник Марко Петровић и јереј Мирко Крупниковић. На сам дан празника Светом Литургијом началствовао је архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман Манастира Вазнесење, уз саслужење протојереја – ставрофора Стојише Јагодића, из Бање Ковиљаче, архијерејског намесника пожешко – ариљског протојереја Драгана Стевића, протојереја Милана Поповића, јереја Саве Величковића, , ђакона Михајла Живковића, ђакона Александра Јелића, ђакона Ненада Дукића и уз присуство великог броја свештенства.   Након прочитаног јеванђелског зачала верном народу пригодном беседом се обратио архимандрит Тимотеј, наглашавајући значај личности Светог Ахилија, епископа из Ларисе, ватреног борца против аријанске јереси и учесника првог Васељенског сабора у Цариграду 325. године, заштитника храма и града Ариље.   После Свете тајне Евхаристије, уследио је трократни вход око храма и резање славског колача. Након тога уследила је богата трпеза коју су припремили овогодишњи домаћини  Ненад Ковачевић и Никола Јовановић, привредници из Ариља, у којој су учешће узели сви присутни. Ђакон Александар Јелић

У уторак 25. маја, када наша Црква прославља Светог Епифанија и Германа Цариградског, у Цркви Свете Петке у Рудници, одржана је исповест и братски састанак студеничког намесништва. Светој тајни Исповести и Евхаристије приступили су сви свештеници намесништва. Исповест је вршио Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров. Светом Литургијом началствовао је јереј Никола Ћурчић, старешина Храма Светог архангела Гаврила у Рашки, а саслуживали су јереј Радомир Митровић, парох из Градца и јереј Владимир Јовановић. За певницом су били јереј Бранко Росић, парох из Јошаничке Бање, јереј Иван Ћурчић, парох из Трнаве и јереј Милован Крупниковић, парох из Ушћа. После Свете Литургије, домаћин јереј Предраг Радојевић, позвао је све присутне на трпезу љубави. За време ручка обратио се Архијерејски намесник студенички протонамесник Данило Петровић, говорећи о тренутном стању у намесништву, подсећајући браћу свештенике на њихове дужности и обавезе и хвалећи њихов досадашњи рад. Такође, протонамесник Данило Петровић се захвалио протојереју Мирославу Петрову на његовом труду и љубави, молећи га да у својим молитвама не заборави свештенике студеничког намесништва. Јереј Владимир Јовановић  

На празник када наша Света Црква прославља свете Кирила и Методија, као и Светог Никодима Архиепископа српског, 24. маја 2021. године у Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици, одслужена је Света Литургија којом је предстојао протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски намјесник жички и парох у Матарушкој Бањи. Саслуживали су му: протојереј Владимир Величковић, парох у Матарушкој Бањи, протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић, Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић, као и јереји: Павле Божовић, Велимир Бугарин и протођакон Владимир Јарамаз. Уважени служашчи протојереј-ставрофор Љубинко Костић и протојереј Владимир Величковић налазе се у посјети нашој Митрополији црногорско-приморској током које су посјетили многе светиње на територији ове епархије. Током Литургије свима сабранима се пастирским надахнутим словом обратио началствујући протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Прота Љубинко је у уводном дијелу свог пастирског обраћања поменуо светитеље које данас торжествено прослављамо: ,,Данас прослављамо два велика светила словенскога православља, свете Кирила и Методија. А поред њих још прослављамо и великог угодника Божијег из рода нашег, Светог Никодима Архиепископа српског чије се мошти чувају у у Пећкој патријаршији, управо тамо гдје је он столовао и управљао црквом Божијом”. У наставку он је нагласио са којим су се изазовима на својој апостолској мисији суочавали свети Кирило и Методије: ,,Ни мало није био лак посао и мисија за словенске апостоле Кирила и Методија, јер имађаху многа искушења од тамошњег франачког свештенства. Наиме, у то време владало је мишљење да се хришћанство и јеванђеље Христово могу проповедати само на три језика: Јеврејском, Грчком и Латинском. А свети Кирило и Методије су установили словенско писмо које се по светом Кирилу – Ћирилу назва ћирилица, једно од најсавршенијих писама на свету”. Прота Љубинко је подсјетио да су свети Кирило и Методије дали многе ученике који су раширили вијест о Васкрслом Христу: ,,Свети Кирило и Методије су дали многе ученике и њихови ученици још ученика који су на словенском језику раширили благу вест о Васкрсломе Христу, тако смо и чули у Светом Јеванђељу да Господ каже: ,,Небо и Земља ће проћи али, моје речи неће никада проћи”. И заиста, неће нестати ниједног словца ни цртице из Светог Писма док се све не испуни”. Наводећи њихов врлински живот он је подвукао да нам њихови примјери служе као поуздан модел какви и ми у нашим животима требамо бити: ,,Ови словенски просветитељи заиста су били ,,град који на гори стоји”, били су упаљена свећа која обасјава пут свима који иду Христовим путем Јеванђеља и нас обавезују и подсећају на исти задатак и обавезу, а то је да свагда будемо упаљена свећа која се ставља на суд и свету и свима, и да будемо поносити град који на гори стоји, без обзира на искушења, изазове и тежину времена у којем живимо”. Прота Љубинко је нагласио да је свако вријеме у историјском контексту имало своје изазове и нелагодности, повлачећи паралелу са изазовима које носи и данашње вријеме: ,,Свако време је било најтеже. И апостолима, и њиховим следбеницима и светом Кирилу и Методију и Светом Никодиму Архиепископу српском. Свако време је пуно искушења. Данашње време је препуно искушења, моралног посрнућа, страхова, раслабљености и болести, физичких, телесних и духовних”. ,,У данашње време је најпотребније бити и светлети као упаљена свећа. ,,Не бој се мало стадо” каже Господ у Јеванђељу. Јер, ко се у Господа узда, у високом је заклону”.  поручио је он. Напослијетку, прота Љубинко је навео да је за вјерујућег човјека без обзира на тешкоће и искушења која пролази истинско уздање и снага у Господу: ,,У Господа је све наше поуздање, сва наша нада и Бог нам је оставио светитеље да нас и они крепе и да кроз њихово прослављање црпимо снагу за наше напоре да будемо истински сведоци Христове науке и Његовог Јеванђеља и достојни следбеници великих апостола православља и Христове речи”. закључио је протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Борис Мусић Извор: mitropolija.com

Нашим просветитељима и учитељима, Божијим угодницима на чијем се труду темељи словенски језик, Светим Кирилу и Методију посвећен је велелепни храм на познатој планини Копаонику. Иако је храм у изградњи, другу годину за редом литургијски прослављамо његове заштитнике. Светом Литургијом началствовао је архијерејски намесник студенички протонамесник Данило Петровић, уз саслужење проте Радована Радосављевића, јереја Немање Тимотијевића, јереја Владимира Јовановића и надлежног пароха Бранка Росића. Отац Немања надахнутом беседом подсетио је присутне на богоугодно дело Свете браће и истакао да је велика радост за све нас то што ће у будућности овај храм бити место сабрања великог броја верника.   Након Свете Литургије, овогодишњи домаћин, председник Ц. О. Јошаничка Бања, Горан Стефановић уприличио је трпезу љубави испред Храма и симболично предао део славског колача следећем домаћину Милану Кнежевићу, такође члану црквеног одбора. Јереј Бранко се захвалио присутнима са надом да ће се радови ускоро привести крају, те да ћемо се уз Божији и благослов ових дивних светитеља окупити дочекавши нашег Епископа и присуствовати освећењу храма. Јелена Росић