Category: СПЦ

Црква у Прељини на територији града Чачка, подигнута је 1930. године и освећена од стране  блаженопочившег Епископа жичког Јефрема (Бојовића). Храм је посвећен Јоакиму и Ани родитељима Пресвете Богородице, подигнут је на месту где је током турског ропства било гробље. Данас када Света Саборна и апостолска Црква слави праведне Јоакима и Ану удостојени смо канонске посете Епископа жичког господина Јустина. Епископу Јустину који је предводио евхаристијско славље саслуживали су: архијерејски намесник качерски Светолик Марковић, протојереј Милорад Величковић, парох мојсињски, протојереј Милан Филиповић, умировљени парох ужички, протојереј Миодраг Тодоровић, парох коњевички, Радоња Мирковић, парох чачански, надлежни парох старешина храма намесник љубићки протојереј Никола Вучетић, као и ђакон Стефан Симић. Пратња Епископа Јустина увеличала је литургијско славље на челу са појцем Иваном Трајковићем и ипођаконом фрескописцем Дејаном Камиџорцем. У току Свете Литургије верни народ је узео учешће у Светој Евхаристији. Епископ Јустин  обратио се у пригодној беседи сабраном народу и честитао храмовну славу, Свeте Јоакима и Ану, родитеље Пресвете Богородице. Истакао је важност Пресвете Богородице у домостроју људског спасења. Господ Исус Христос сишао је са неба кроз утробу Пресвете Богородице, оваплотивши се примио је истинско тело наше, осим греха и родио се као Богочовек Исус Христос. Свети праведни Јоаким и Ана су родили Пресвету Богородицу, која је била припремљени трон Цара Славе, у који је сместила Господа, Кога ни небеса не могу сместити. Он је Творац неба и земље и свега видљивог и невидљивог, али ипак Њена утроба је сместила  Несместивог по промисли Божјој. И када се родио Богомладенац Христос, сви који су га препознали и пошли за Њим имају живот вечни. Господ је дошао да нас пале људе избави од ропства греха, смрти и ђавола. Епископ Јустин се осврнуо на прочитано зачало из Јеванђеља и нагласио да нема ништа што је тајно а да неће бити јавно. Такође, Владика је у својој беседи говорио о значају задобијања Духа Светога осврнувши се на монашки опит Светогораца: – Ми се у овом свету сусрећемо са највећим непријатељем Бога и човека, отпалим анђелом Сатаном. Он је присутан у овом свету и има ограничену силу, да вара све оне који су утврђени у истини, у Богу, у љубави, у благочешћу. Али никога он не може да одврати од Бога, јер сви ми имамо слободну вољу и бирамо како ћемо да живимо. Онај који јача себе духом, умом, вољом, да превлађује људске слабости, њему и Господ Бог помаже, Пресвета Богородица, апостоли и сви Свети. И када се молимо треба да знамо за шта се молимо – једино за шта има смисла да се молимо јесте да наша имена буду уписана у књизи вечног живота. На крају Свете Литургије Епископ Јустин пререзао је славски колач и честитао славу старешини храма протојереју Николи Вучетићу и верном народу. Затим је приређена пригодна трпеза љубави при којој се отац Никола захвалио Епископу Јустину на канонској посети, љубави и бризи, а такође захвалио се и добротворима храма и верном народу. Чтец Петар Ђерковић

Твоје рођење, Богородице дјево, објави радост целој Васељени, јер из тебе засија Сунце правде, Христос Бог наш, који разрушивши прародитељску клетву даде благослов, а уништивши смрт, дарова нам Живот вечни. (Тропар, глас. 4) На празник Рождества Пресвете Богородице, када наша света обитељ прославља своју крсну славу, указана нам је посебна част и благослов у виду посете Његовог Преосвештенства Епископа жичког господина Јустина. Владика је предводио литургијско сабрање, освештавши притом мозаик на коме је изображен ктитор нашег  манастира, Свети деспот Стефан Лазаревић.     Епископу жичком саслуживали су: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО, архимандрит Сава (Илић), секретар Епископа жичког, архимандрит Јаков (Лазовић), духовник Манастира Каменац, протојереј-ставрофор Радован Стевановић, парох заблаћски, као и ђакон Стефан Симић. Након резања славског колача, сабраним верницима обратио се Епископ Јустин. Говорећи о значају беседништва у животу Цркве, Владика Јустин је у наставку истакао колико је важно да хришћанин са сваким обзиром и пијететом говори о Господу и Богородици, као и то да је за верника веома важно молитвено обраћање Богородици. Присутне је поучио и о начинима на који молитва Пресветој Богородици благотворно утиче на живот монаха и мирјана. На крају, Владика је игуманији и сестринству честитао славу изразивши жељу да непрестано тежимо ка Царству Небеском не би ли нас Господ удостојио те милости. Током трпезе љубави, Епископу, свештенству, монаштву и верном народу, обратио се духовник нашег манастира, архимандрит жички Јаков (Лазовић), захваливши се притом Епископу на посети, служењу и поуци. Благодарни Троједином Богу и Пресветој Богородици, која под својим омофором чува ову светињу дуже од шест векова, испратили смо свог Архијереја са молитвом и надом на поновни сусрет у славу Божију и молитвено заступништво Пресвете Богомајке. Јоаким и Ана срамоте безчадија, а Адам и Ева смртне трулежности ослободише се Пречиста, светим Рођењем Твојим, то празнује и народ твој, избављајући се кривице греха када ти кличе: Нероткиња рађа Богородицу и Чуварку нашег живота. (Кондак глас. 4) Сестринство манастира

Дана 19. септембра по новом, а 06. септембра  по старом календару, 2021. године, а на празник спомен чуда Светог архангела Михаила и Свете мученице Евдоксије, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин освештао је Храм Свете Тројице у Међуречју код Ивањице. На освећењу храма, Владика је положио у Часни престо мошти. Саслуживали су: намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, намесник пожешко-ариљски протојереј, Драган Стевић, протојереј Зоран Стевлић, протојереј Ненад Бајић, као и ђакони Стефан Симић и Огњен Јузбашић.   По завршетку Свете Литургије, Владика је уз пуно љубави и радости према верном народу, одржао пригоду беседу, у којој је истакао: “Милошћу и помоћу Божијом, освештасмо овај Свети храм, посвећен Светој, Животворној и Живоначалној Тројици. Овај храм од данас биће место вашег окупљања, да долазите да се причешћујете Телом и Крвљу Господа Христа, за венчања, крштења и за све оно што Вам је потребно и спасоносно. Господ је нама подарио Себе, да верујемо у Њега, да видимо да је Он истинити Бог и Човекољубац Који нас води и узводи до Царства Небеског. Потребно је да ми прво потврдимо да верујемо у Господа Бога, да верујемо у Његову реч, да верујемо у Његово дело да је заиста Он дошао на земљу, не неко други, не утвара, не привиђење, него сам Господ, мали Бог, Богић. Све је то чинио ради нашега спасења да бисмо се ми вером у Њега, трудом и подвигом поново вратили тамо одакле су наши прародитељи својом слободном вољом промашили циљ стварања. Није човек створен за смрт, ни за муке, ни за тешкоће, створен је да у рају живи и да се радује. Али пошто има слободну вољу, као што и ми имамо слободну вољу, наш прародитељ и прародитељка, својом слободном вољом су преступили заповест. Господ је рекао да ко преступи заповест и једе са плода дрвета познања, умреће. Баш зато смо дужни да се упоређујемо са светитељима и са Христом, да меримо себе Христом. Многи ће рећи тешко је данас испунити све заповести Христове. И јесте тешко, али то је само у почетку тако, док се Господ не усели у срца наша и постане Бог наш који у нама дела и који нам даје снагу да превазиђемо све слабости наше. Данас се опомињемо приче о злим виноградарима. Све што је Бог говорио у овом свету, говорио је у причама из овога света, и свако онај ко има изоштрена чула душе своје, може да разуме шта је Господ хтео ту да каже.“ Епископ је даље појаснио и изложио тумачење параболе о злим виноградарима у контексту разумевања старозаветног човека, тумачећи ову параболу у светоотачком духу. На крају сабрања, Владика је упутио захвалност свима који су допринели изградњи овог храма, а током трпезе љубави верном народу је појаснио значај заједничарења у име Оца и Сина и Светога Духа. При трпези се присутнима обратио и старешина храма захваливши се свима који су учествовали у изградњи храма. Ђакон ивањички Огњен Јузбашић

Годину у којој прослављамо јубилеје два великана: 200 година од рођења и 140 година од упокојења Фјодора Михаиловича Достојевског, као и 140 година од рођења и 30 година од Преноса моштију Светог Владике Николаја у Србију, Епархија жичка обележила је на својствен начин: зборником радова и манифестацијом. Тако је у оквиру свечаности Николајевим жичким стазама, која се одржава под сводовима Храма Светог Саве у Краљеву, синоћ била одржана промоција Зборника радова Искушана мисао Достојевског у издању Епархије жичке. Након добродошлице коју је сабранима пожелео старешина храма, презвитер Радоја Сандо, поздравно слово Епископа Јустина, који је због епархијских обавеза био одсутан, прочитао је архимандрит Дамјан (Цветковић). Осврнувши се на значај и смисао зборника, Владика је у свом обраћању нагласио да „очување (наслеђа) и узрастање у Цркви Божијој никада није и не може бити дело само једног човека, оно је пројава заједништва и саборности у делу и слободи на коју смо позвани.“ Затим је похвалио иницијативу и труд уредника часописа Благовесника у чијем је окриљу и настао овај зборник, свештеника Александра Јевтића и свих сарадника на овом делу, молитвено пожелевши свима даље узрастање и уобличење духовног израза. Захваливши се Епископу на речима и благословима, уредник зборника, отац Александар Јевтић је у свом свеобухватном обраћању присутнима најпре представио идеју водиљу настанка овог својеврсног подухвата, а затим је кроз биографске сцене и по коју анегдоту описао књижевни опус Достојевског, портретишући писца као човека за кога имамо осећај да је наш савременик и саговорник, кога познајемо посредно или непосредно. Затим нас је у наставку, кроз питања која г. Небојша Дугалић поставља у свом предговору: има ли у данашњем времену места за питања Достојевског и да ли смо и колико за њих дорасли, отац Александар провео и кроз читаво стваралаштво и његов смисао како за тадашње време, тако можда још више и данас. Обрађујући све најважније теме из дела Достојевског, тумачећи ликове и уводећи у смисао, повремено се кроз глас уредника чуо и „ехо свих гласова“ сабраних у овом зборнику. Реч је затим припала историчару др Драгољубу Даниловићу који је и сам писац једног од радова у оквиру зборника. Он је са присутнима најпре поделио радост учешћа у оваквом једном подухвату, посебно нагласивши слободу и ширину која му је дата како по питању теме, тако и по питању израза. Затим је својим професорским даром за приповедање слушаоце упознао са историјским и друштвеним околностима у којима је Достојевски рођен, одрастао и стварао, нагласивши да се ниједно дело не може разумети без познавања контекста у коме је настајало. После г. Даниловића, кроз предговор и радове свих једанаест аутора провела нас је мр Ана Гвозденовић, која је била задужена за лектуру и коректуру зборника. Пажљивим ишчитавањем и приступом, брижљивом презентацијом и повременим читањем одломака гђа Ана је била својеврсни гласноговорник овог зборника. Личним печатом којим је одисало њено излагање инспирисала је присутне на промишљање и враћање Достојевском, будући да је акценат њеног предавања био на актуелним савременим питањима, чије се невероватне дефиниције и увек нови одговори могу наћи у стваралаштву овог петог јеванђелисте, како га је назвао отац Јустин Поповић. Оно што овај зборник посебно чини вредним пажње јесте то што је различитост професионалних позива аутора учинила да овај зборник буде јединство различитог – скуп погледа на сложено дело Достојевског из различитих углова. Зборник се може набавити путем интернет продавнице Епархије жичке, а ускоро ће се наћи и у свим продавницама при градским храмовима на простору Епархије жичке. Монахиња Христина (Стојановић)

Након дуже пазе настале као последица пандемије, љишка црква је у суботу 11. септембра, на празник Усекованије главе Св. Јована Крститеља, а уочи Сабора српских светитеља, организовала предавање на тему: Звездобројци-Пупин, Тесла, Миланковић. По благослову Епископа Жичког Г. Јустина, предавање на ову тему одржала је Александра Нинковић Ташић, историчар књижевности и науке  из Београда. После вечерње службе на платоу испред храма присутни су имали прилику да чују веома занимљиво излагање о мање познатим детаљима и биографским подацима из живота ове три значајне  личности, које не само да су велики и генијални као научници, већ и патриоте, родољуби  и православни хришћани.   Александра Нинковић Ташић, годинама уназад бави се проучавањем архивске грађе у  земљи и иностранству о овим великим умовима из нашег рода. До сада је објавила неколико  запажених наслова о нашим великим научницима и одржала мноштво предавања у земљи и иностранству. На отварању њене изложбе о Тесли и Пупину пре неку годину у Београду, новинар Предраг Поповић је рекао: „Александра Нинковић Ташић, више је од водича кроз живот и дело Пупина и Тесле и Миланковића. Својим надахнућем, енергијом и љубављу она шири заразу за науком. Притом спремно улази у сукоб са многим предрасудама уз које смо остарили. За њу су важни документи, а не успешно потурана предања… Она успева оно што држави не полази за руком. Доказала је како сва наметнута и брза задовољства која буде неукус, апатију и тупост немају никакве шансе ако поред њих ставимо праве примере врлине и части. Ако у правом светлу покажемо оне према којима би требало да осетимо захвалност и понос, протераћемо глупост и примитивизам којим нас руше и понижавају.“ Сви присутни, међу којима је било доста ученика, су са великом пажњом саслушали предавање, а на крају било је и пар питања упућених предавачу. Поред верника из Љига, било је и оних који су дошли из суседних места, као и игуманија Гликерија са сестрама из Mанастира Ћелије код Ваљева. Ово празнично вече било је посвећено причи о светлости и тријумфу знања, али и борби против заборава и кратког памћења. Протојереј Светолик Марковић  

Црквена општина Вича, дана 12. и 13. септембра 2021. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, организовала је поклоничко путовање у Црну Гору и Западну Србију. На иницијативу јереја Немање Матејића, и задовољство вичких парохијана  организовано је дводневно ходочашће, у ком је учествовао и верни народ из целе околине. Пут је започео обиласком Манастира Куманице у Епархији милешевској, где је узето учешће у Светој Литургији  и благослов за срећан наставак пута. Следећи на реду био је Манастир Морача поред истоимене реке, где је начињен предах у предивном крајолику кањона, и целивана рука Светог Харалампија који је живео у 2. веку. У наставку је уследио обилазак Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, где је одслужен парастос блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, чијем се гробу поклонио верни народ. Лепота саборног храма у Подгорици не би сигурно дошла до изражаја да у њему нама локалног становништва чија је вера, како сами кажу „Васкрсло“ – окупљено око гроба свог вољеног митрополита.        У вечерњим сатима ходочасници су стигли на главно одредиште свог путовања – Манастир Острог, где су се поклонили чудотворним моштима Светог Василија Острошког. О дубини утиска који је духовност овог места оставила на све, сведочи и чињеница да је већина поклоника одлучила да пут узбрдо до горњег манастира пређе пешице, у чему су учествовали верници свих узраста. Након поклоњења моштима Светитеља пошли су на починак у манастирском конаку и на платоу испред конака. Не може се изоставити запажање да је ноћ проведена у манастиру била блага и пријатна, каква се само ту може наћи у ово доба године. Према бројним сведочанствима сан у манастиру је био леп „као никад у животу“ без обзира на његово трајање, тако да су сви били наспавани и орни још пре почетка службе.  Јутрење и Свету Литургију одслужили су јереј Немања Матејић и острошко свештенство причестивши верни народ. Пут се наставио ка Манастиру Ждребаоник, где су се верници поклонили моштима Светог Арсенија Сремца и целивали честице моштију многих светитеља. Обилазак црногорских светиња завршен је у Манастиру Дајбабе чији историјат као и бројна сведочанства о чудима Светог Симеона Дајбабског, никог нису оставили равнодушним.   На самом крају, у сумрак другог дана пута, посећен је и Манастир Милешева. Лепота фрескописа и целивање руке Светог Саве нашег незаменљивог заступника пред Светом Тројицом дали су пуноћу овом ходочашћу, па се  при самом повратку јавила жеља за организовањем следећег излета. Студент теологије Алекса Ковачевић

У дванаесту недељу по Духовима а на празник Сабора Срба Светитеља, литургијска заједница при Храму Светог великомученика Георгија имала је велику радост да Свету Архијерејску Литургију служи Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. Велики број верног народа је испред храма дочекао свог Првојерарха. Учешће на Светој Литургији су узели вероучитељи и велики број деце која похађају веронауку.   Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Ненад Тупеша (професор ПБФ у Фочи), протојереј-ставрофор Дарко Ђого  (професор ПБФ у Фочи), архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић,  јереј Радмило Радовић, старешина храма протојереј Владимир Дуканац, старешина Храма Светог апостола и јеванђелиста Марка у Ужицу протојереј-ставрофор Милић Драговић, ђакон Стефан Симић и ђакон Милан Босић.   Данас у овом Светом храму Црква је постала бројнија за још једног свештенослужитеља – Епископ Јустин је у чин ђакона рукоположио асистента Богословског факултета у Фочи г. Горана Вучковића. Верном народу се обратио професор Ненад Тупеша говорећи о новорукоположеном ђакону и честитајући му у име свих професора  рукоположење.   Епископ Јустин се обратио верном народу захваливши се свештенству при Храму Светог великомученика Георгија на митри коју су му поклонили. Тумачећи данашње Јеванђеље, Епископ је говорио о Царству Небеском и животу вечном. Живот вечни задобићемо живећи по заповестима које нам је Христос дао, а најважније међу њима су да љубимо Господа Бога свога и ближње своје.   Евхаристијско сабрање је улепшало појање Ивана Трајковића и црквеног хора при Храму Светог великомученика Георгија. По завршетку Свете Литургије братство храма је уприличило трпезу љубави у хотелу Златиборска ноћ. Старешина храма протојереј Владимир Дуканац у име братства је поздравио Епископа и заблагодарио на молитви и принетим Даровима. Управа храма

На дан када наша Црква слави Сабор српских светитеља, у месту Бела Земља прослављена је храмовна слава и освештана су црквена звона. У прекрасном дану, обасјаном сунцем, сабрало се готово хиљаду људи који су са радошћу дочекали свога архипастира, Владику Јустина. Након освећења звона, Владика Јустин се сабраном народу обратио надахнутом беседом у којој је истакао да треба из љубави и слободном вољом творити заповести Божије: “Све ово што радимо је наша добра и слободна воља. И некада је то тешко. Постимо кад други не посте, чинимо добра дела, градимо храмове, али све то радимо ради будућег века.“   Владика је посебно истакао да: “долази кончина овог нашег живота, а тада остављамо све што смо стекли. И немамо где да одемо, него пред лице Господње. А иза нас остају дела по којима ће нас познати и по којима ћемо бити награђени. Зато треба да личимо на наше претке, Светог Саву, Симеона Мироточивог и све наше српске светитеље који су прославили Бога и српски род. Данас одајемо хвалу њима са надом да ћемо ово благоугодно дело ускоро завршити. А онда уз славопој Богу, у овом храму, многи ће се причешћивати Богом, крштавати, венчавати и спасавати своје душе.“ Срца верујућег народа су била испуњена радошћу, пажњом и љубављу због присуства Владике, озарена благодаћу Духа Светога, а све са надом да ће у овом храму ускоро бити служена најсветија служба – Света Литургија. Протонамесник Љубан Петровић

Дана 11. септембра 2021. године, када наша Света Црква литургијски прославља празник Усековање главе Светог Јована Крститеља, храм у Каони је прославио свог заштитника. Литургијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење намесника драгачевског протојереја-ставрофора Милуна Ивановића, војног свештеника јереја Владана Вуковића из Краљева и ђакона Стефана Симића. Велики број људи из Драгачева и шире околине, сабрао се данас са својим Епископом да прослави празник и храмовну славу каонске Цркве. То су и потврдили учешћем у заједничкој Чаши, причешћујући се Телом и Крвљу Христовом, за живот вечни.       По завршетку Свете Литургије, у порти храма освештан је славски колач. Након овог молитвеног чина, сабраном народу се обратио Владика Јустин, истакавши да је веома срећан што је опет у Каони, у његовом крају, јер је по мајци и он Дргачевац, из породице Танкосића. Такође, једна од првих његових служби, када је постао Епископ жички, била је у каонском храму. У даљој беседи, Преосвештени се осврнуо на живот и дело Светог Јована Крститеља. Указао је на крај живота оних који су неправедно убили овога Светитеља, објашњавајући да Господ Бог види грешна дела, али их не кажњава одмах, зато што чека да се грешници врати на прави пут. Нама људима су неке животне ситуације необјашњиве и неправедне, али наше је призвање да се трудимо и живимо у складу са Божјим речима. По завршетку Владикине беседе старешина храма протојереј-ставрофор Љубинко Корићанац је свима присутнима представио духовно-историјски програм. Главна тема програма било је сећање на личности које су пострадале на Косову и Метохији у ратовима деведесетих. Својим трудом, љубављу и уз помоћ својих парохијана и других добротвора, прота је успео да ослика једну до сада непознату композицију са неколико личности и сцена из тог тешког времена рата на Косову и Метохији. Ова фреска ће многима бити мотивација да се боље и свестраније баве овом тематиком. Програм је водила госпођа Весна Стамболић, а отворио га је мајстор трубе Гвозден Росић из Ртију. Након звука драгачевске трубе, уследио је гуслар из Ужица Данило Томић. Генерал Љубиша Диковић, који је и сам био учесник рата на Косову и Метохији, обратио се и подсетио све присутне о догађајима и невиним жртвама тога рата. Песник Јован Радовић из Виче је изнео ауторску песму о реци Бјелици. Драмски уметник Томислав Кнежевић из Новог Сада је својом песмом „Старац Милија на Косову“ пробудио емоције о Косову, које сваки Србин  има и гаји у свом срцу. На ту поему, својим певачким умећем Јасмина Корићанац песмом Јунаци са Кошара, изазвала је сузе у очима многим присутнима. Говор о своме брату Станку Корићанцу, добровољцу, који је погинуо 1993.године, произнео је Бранко Корићанац. По мишљењу многих, највећи утисак је оставила госпођа Софија Урошевић, мајка Душана Урошевића, која је својим говором о своме сину расплакала готово све присутне. На самом крају програма наступила је певачка група „Сновалица“ из Доњег Дубца, која је својим певачким умећем допринела радости данашње храмовне славе. По завршетку програма, обратио се и парох каонски протојереј-ставрофор Љубинко Корићанац, који је поделио икону потомцима и родбини оних људи који су пострадали на Косову и Метохији у ратовима деведесетих. Након овог веома емотивног програма, који није оставио никог равнодушним, у порти храма уприличена је и трпеза љубави. Парох вички јереј Немања Матејић