Category: СПЦ

Храм Светог Саве је био отворен током читаве ноћи између петка и суботе како би верни људи имали прилику да се поклоне чесним моштима Светог Јакова Чудотворца наших дана. Према речима свештеника који су све време миросали народ уљем из кандила које се налази крај кивота, практично није било прекида у низу поклоника који су приступали моштима тражећи молитвено заступање Светога. У 08:00 часова изјутра отпочела је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Владика Јустин уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића), архимандрита Саве (Илића), протосинђела Петра (Богдановића) из Манастира Тумане, протојереја Љубинка Костића – Архијерејског заменика Епископа жичког, протојереја Саше Ковачевића – Архијерејског намесника жичког, протојереја Радоша Младеновића – пароха врњачког, протојереја Милоша Станисављевића – пароха жичког, протојереја Владимира Васиљевића – старешине храма у Бајиној Башти, јереја Владана Вуковића, војног свештеника у Краљеву, јерођакона Гаврила из Манастира Тумане, протођакона Милутина Балтића, ђакона Михајла Живковића и братства овог храма. Владика, мноштво свештеника, пет ђакôна, ипођакон Дејан Камиџорац, чтечеви Бојан Милошевић и Петар Ђерковић, већ уобичајено изузетно појање нашег појца Ивана Трајковића и верни народ који је дошавши са разних страна у потпуности испунио простор испод сводова храма је слика благољепија у каквом смо данас учествовали. Свети Јаков Тумански и Жички је заслужио овакво, слободно то можемо рећи, свенародно прослављање јер је последњих година свог недугог живота од стране многих наших суграђана био изложен подсмесима због свог потпуног опредељења да живи као монах Христов. На крају крајева, након Другог светског рата од стране људи који су били припадници богоборне идеологија он је био немилосрдно испребијан и од последица батинања је преминуо.   Упечатљиво је то што је Свети Јаков пуних седам деценија био готово заборављен (до ових наших дана када умиру и последњи људи који су га срели у овом животу) и то што га Господ, по само Њему знаним временима и роковима, сада оваквом славом овенчава и благосиља. Током ових непуних два дана смо видели толики број људи који са вером и надом прилазе Светом Јакову очекујући утеху, и видели смо толику љубав народну да не можемо не бити задивљени како је Господ прославио свога верног слугу који је због љубави према Њему био презрен док је по земљи ходио са нама. О том великом и потпуном опредељењу Светог Јакова (Арсовића), пореклом из наших крајева, за Христа, у својој беседио говорио је наш Владика. Он је подсетио каквим путевима је Господ пронашао овог изузетно образованог човека (одбранио је две докторске тезе), како га је додирнула јеванђелска реч необразованог народног проповедника док се одмарао у Врњачкој Бањи и како је потом отишао код Светог Владике Николаја да би се замонашио и напустио своју каријеру везану за дипломатски кор Краљевине Југославије. Он је поставши монах Христов определио себе за Царство Божије које је невидљиво за чулно око, али које је стварније од свега постојећег. Потом је Владика приповедао о виђењу Царства Божијег које је имао имењак нашег Јакова, старац Јаков Цаликис, у коме је идући за Светим Серафимом Саровским, у неописивој светлости и лепоти видео велико мноштво светих како сијају попут сунаца. То је истина и о Светом Јакову Туманском и Жичком. Владика је изразио своју најдубљу захвалност Епископу Игнатију јер је благословио да тумански Светитељ после седамдесет и пет година поново посети свој град Краљево. Затим се Владика захвалио игуману туманском Димитрију и његовом братству на љубави и труду око чувања спомена овог Светог Исповедника Цркве Божије и на доброј вољи да нам донесу овај велики благослов Божији.   У 14:00 часова мошти Светитеља су уз звук звона испраћене од стране свештеника, ђакона и верног народа на пут назад у манастир Тумане. Ови непуних двадесет и четири часа су за све нас били једно изузетно окрепљење и благослов и захвални смо Богу и Светом Јакову на овом великом дару.                                                                                                             Ђакон Стефан Милошевски

„Као што је цар праћен свечаном пратњом одабраних, и као што је сунце окружено мноштвом звезда, тако је и наш Господ окружен светитељима Својим“, писао је Свети Николај Охридски и Жички. Ове његове речи су се 01. октобра претвориле у слике које су својом велелепношћу украсиле град Краљево као домаћина моштију Светог Јакова, ученика Светог Владике. Краљевчани су пре осам деценија имали прилику да често гледају жичког монаха Јакова како у ритама и необичног изгледа пролази путем од Жиче од Краљева, а сада су га њихови потомци дочекали као прослављеног војника Христовог овенчаног венцем славе Царства Небеског. До смрти пребијен од лажне браће, скоро заборављен од свих, Свети Јаков је постао живо сведочанство вере у Васкрсење – којом се светитељи објашњавају, а Бог доказује.   Благословом двојице Архијереја наше Свете Цркве, Епископâ жичког Јустина и браничевског Игнатија, ревношћу братства Саборног храма Епархије жичке и несебичном љубављу братства Манастира Тумане, кивот са целокупним нетљеним моштима Светог Јакова дочекан је у радости мноштва срца верног народа са разних страна наше Епархије испред Светосавског храма. Призор је био налик на оне које описују средњовековни хагиографи, када су овим просторима ходили и миомирисали Свети Немањићи. Свештени трепет се осећао свуда, јасно поручујући да нам је у госте дошао тако необичан гост, па да је свима јасно да је најбоље да му се молитвено обратимо – јер је то језик на коме се једино можемо разумети. Акатист Светом Јакову читао је архимандрит Дамјан (Цветковић), уз молитвено пјеније свештенства и верног народа. Храм, за који понеко каже да је превелики за овај град, сада се показао као мали да прими све који су га походили. Сводови су одзвањали дивним речима молитве која се обраћа заступништву Светог Јакова, Зосима и Николаја као учитеља Јаковљевог.     У наставку, небројено мноштво народа је побожно приступало целебним моштима у доличном миру, целивајући их и осењујући се знаком крста преко освештаног јелеја. Свако ко је посматрао ту непрегледну поворку која је сатима трајала, целе вечери и ноћи, могао је осетити понос што припада народу који уме тако јасно да сагледа важност тренутка и да у њему буде далеко изнад онога што чини свакодневицу. На лицима многих виделе су се сузе, а ликови су задобијали оне контуре подобија које нам је назначено, а које често не препознајемо једни код других. Са нама ликују и Свети Николај и Јаков који виде да се и даље не гаси кандило вере у души Србиновој, да овај народ није и неће дати да га заварају разноразне светске шарене лаже. Све ће оне, по речима Николајевим, као мехур сапунице пући, а остаће бистра вода народне побожности. Овај дан нас је у тој вери учврстио показујући невидљиву снагу коју Црква црпи од светитеља Божијих који су увек са нама, па чак и онда када ми мислимо да нисмо са њима. У 19.00 часова почело је предавање о лику и делу Светог Јакова (Арсовића). Архимандрит Дамјан (Цветковић) је поздравио сабрање, преносећи благослов и поздраве нашег Епископа Јустина. Потом је протонамесник Александар Јевтић подсетио на нераскидиву духовну везу Светог Николаја и Светог Јакова, а тиме и Манастирâ Жиче и Тумана, као и Епархијâ жичке и браничевске.     У наставку, о животу и делу Светог Јакова говорио је игуман туманске обитељи архимандрит Димитрије (Плећевић). Он је истакао да осећа велику радост што је Свети Јаков данас после 75 година дошао у Краљево, као свој међу своје. Бираним речима и вештим приповедачким даром, блиским народном срцу, беседио је о великом подвигу који је Свети Јаков принео Богу на дар и који га је учинио знамењем побожности и вере у наше време. Његов живот је путоказ свима нама да се стазама Христовим може ходити упркос свим невољама и да је то једини пут који води у Живот вечни.     Затим је речи поуке изнео сабрат тумански протосинђел Петар (Богдановић), примећујући да је некада презрени и мучени монах Јаков силом Божијом постављен за утврђење наше вере као победник са Христом. Његово исихастичко живљење, пребивање у молитви и ћутању, учинило га је сродним Светом Зосиму и осталим исихастима који су основали Манастир Тумане. Преводећи светоотачка дела, он им је животом подражавао и сада је са њима у сабору Светих. Зато смо се данас сабрали да пројавимо ту непрекидну нит Божијег присуства међу нама, учећи од Светог Јакова како да одговоримо на изазове савременог живота, рекао је о. Петар. Саслушавши предавање у потпуном миру и са трепетном пажњом, народ је наставио да приступа светитељу на молитву и поклоњење до раних јутарњих часова, ишчекујући Свету Архијерејску Литургију која ће уследити у 08.00 часова. Протонамесник Александар Р. Јевтић  

У Храму Светога Саве у Краљеву је прослављен спомен на проналазак и часно Воздвижење Часнога Крста. Владика Јустин је служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење братства овога храма. Након прочитаног јеванђелског одељка Владика је беседио подсећајући нас како је након три века од Христовог распећа и Васкрсења, залагањем Свете Јелене, царице и мајке Светог цара Константина, пронађен Часник Крст Христов. У ствари пронађена су била три крста и поставило се питање како ће успети да утврде који је од ових прави Крст Господњи. Наишла је погребна поворка, а када је Патријарх зауставио ожалошћене људе и на покојника положио Крст Господњи он је оживео. Народ је видевши шта се догодило литијски ишао пред Часним Крстом појући “Господи помилуј“ и радосно славећи крајње смирење Божије које је најуочљивљије пројављено у чињеници Господње смрти. Осим тога Владика је говорио и о томе како треба и своју децу постепено учити да се полако укључују у живот Цркве како бисмо заједно са њима, радосни ушли у Царство Бога благости, мира и доброте. Након неколико великих догађања која смо претходних седмица имали у Краљеву, већ се полако осећа да се приближава свечани тренутак посете Светог Јакова Жичког и Туманског. Наиме, као што је и познато Свете мошти овог великог чудотворца наших дана ће у петак и суботу (01. и 02. октобра) боравити у нашем храму. И то је заиста један велики догађај јер смо сведоци велике љубави и надања које већ неколико година наш народ усмерава према манастиру Тумане и према Светом Зосими и Светом Јакову. Нека нас Господ њиховим молитвама укрепи, оснажи и поведе ка коначној победи која је Крстом остварена.                                                             Ђакон Стефан Милошевски

На дан Воздвижења часног крста – Крстовдан (27. септембра 2021. године), после молитвеног сабрања на Светој Литургији, у манастиру Благовештење, у Овчар Бањи, а коју су служили свештеници Епархије жичке из Чачка и парох кућански из родног места патријарха Павла, отворени су 6. „Дани патријарха Павла“ у Чачку са огранцима у Кућанцима, Гацку, Никшићу и Призрену. Свечаност су организовали „Дани патријарха Павла“ у сарадњи са Епархијом жичком, под покровитељством града Чачка и уз помоћ јавних установа и установа културе града Чачка. Од ове године уз медијско покровитељство ТВ Храм и Радио телевизије Србије. У порти манастира, на „тераси патријарха Павла“ постављена је изложба награђених ручно резбарених крстова из претходних година и крстова које су њихови аутори принели у славу патријарха Павла ове године. Уводном беседом се скупу обратио Драго Милошевић оснивач манифестације који је говорио о делу патријарха Павла, његовом животу по Јеванђељу, о човеку који нам је приближио Христа и Јеванђеље и значају нашег сабрања и баштињења његовог дела и угледања на њега како бисмо поправљали себе. Он је истакао симболику одржавања свечаности, узношења ручно рађених крстова у славу патријарха Павла и значења празника Воздвижења часног крста – Крстовдана. Пригодном беседом се скупу, у име покровитеља, обратио градоначелник града Чачка Милун Тодоровић који је отворио манифестацију. Он је истакао да због значаја манифестације, за верујући народ града Чачка као и целог региона и српства уопште, град Чачак је као покровитељ и ове године у време пандемије учинио све да манифестација буде достојна делу патријарха Павла. Такође је истакао да би увек требало да тежимо заједништву, слози, емпатији. Томе нас је учио наш велики патријарх и у његову част ми ћемо наставити, кроз његове Дане, да ширимо љубав, веру и наду. Као и увек до сада свечаности је присуствовао и парох кућански о. Драган Гаћеша који се пригодном беседом обратио скупу. Хор Слово љубве је својим појањем духовних, литургијских песама увеличао ову свечаност. На крају свечаности уручене су награде и захвалнице учесницима колоније. Прву награду су поделили радови Данке Караклајић из Ивањице и Стојана Топаловића из Лучана, а захвалнице су добили Драган Божовић и Никола Аранђеловић из Чачка. Организатори

Данас, 25. септембра 2021. године, у поподневним часовима је у Црну Гору стигао Његова светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије. Одмах по доласку, Предстојатељ Српске православне цркве је стигао у манастир Ђурђеве ступове гдје је служена вечерња служба са доксологијом у његову част. У вечерњој служби молитвено су учествовали архимандрит Јован, изабрани епископ хумски, архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница, архимандрит Михаило, игуман манастира Архангели, архимандрит Варнава, игуман манастира Трескавац; протојереј-ставрофор Петар Лукић; протојереј-ставрофор Радич Радичевић, игуман манастира Сопоћани Теоктист, јереј Филип Јаковљевић, протосинђел Данило, сабрат манастира Високи Дечани, протосинђел Андреј Зајц, игуман манастира Црна Река, јеромонах Илија Буха, протојереј-ставрофор Драган Митровић, архимандрит Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево и протојереј-ставрофор Драган Крушић. Након вечерње службе, присутне је поздравио Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, изражавајући радост због доласка свих поводом дочека Патријарха и устоличења новог Епископа будимљанско-никшићког г. Методија. ”Ваша светости, Ви у име Христово водите и возглављујете цио српски православни народ и све народе у јурисдикцији Српске православне цркве, и све народе у јурисдикцији СПЦ. Ви идете стопама Христовим и стопама Вашег претходника из давних времена, нашег Светог оца Саве српскога, првог српског архиепископа, који је овдје у овој немањићкој светињи прије пуних 8 вијекова устоличио првог Епископа будимљанског Јакова”, рекао је Митрополит Јоаникије и додао да је ова светосавска епископија имала благослов да живи пуним животом читавих 450 година, док није запустјела због турског насиља и домаће неслоге. Нагласио је да су се и претходници Патријарха Порфирија старали да ова Епархија настави свој живот, па је тако 100 година после њеног запустошења, Патријарх Василије Шакабента покушавао да је обнови, али није успио. ”Међутим, ова светиња и народ који се окупљао око ње, чувао је вјеру и огањ исконске, православне хришћанске вјере, па је Патријарх Гаврило Дожић успио да обнови ову светињу под називом будимљанско-полимска”, рекао је и додао да то није било дугог вијека због притиска и безбожја комунизма, те прије 20 година, Патријарх Павле благосиља обнављање ове Епархије. Митрополит је нагласио да је ова Епархија показала да је остала вјерна Светом Сави и у најтежим временима. ”Овај Божији и благословени народ Епархије будимљанско-никшићке шири своја срца да вас загрли синовском љубављу и оданошћу, а Ви сте, Ваша светости, настављајући дјело Светога Саве, дошли да дате нови замах обнови ове Епископије”, нагласио је и захвалио се Патријарху на труду и љубави, и истакао да он доноси љубав и благослов и помирење. Патријарх српски Порфирије се, након Митрополита Јоаникија, окупљенима обратио ријечима: ”Жив је Бог! Жив је Бог у светима својим, жив је Бог и овдје међу вама, жив је Бог и у овој светој земљи иако су многи помислили да су га изагнали са ових простора, али последњих деценија, а нарочито недавно, претходе године, показало се да је у овом народу жив Бог, прије свега кроз величанствене, човјекољубиве, миротворне и молитвене литије, које су свој почетак имале управо овдје!” Патријарх је такође рекао да је Бог жив јер је жива вјера у нашем народу иако је многима овдје она саблазан и лудост, а ми знамо да је сила и премудрост. Како је казао наши свети преци су се са чистог извора Христовог напајали борећи се прије свега за крст часни и слободу златну, као што се и народ Црне Горе борио у литијама да сачува и очува православну вјеру, и покаже на све стране свијета пројаву те вјере. ”Заиста, нигдје на свијету није постојало кроз вјеру разумјевање свога предања и историје као што је случај на овим просторима. Нико, браћо и сестре, није тако разумио Косовски завјет”, рекао је Патријарх Порфирије. Након бесједе Патријарха српског Порфирија, уприличен је богат културно умјетнички програм. Повод за посјету Патријарха Порфирија Црној Гори и Епархији будимљанско-никшићкој је устоличење Његовог преосвештенства г. Методија у трон епископа ове светосавске епископије. Сам чин устоличења биће одржан сјутра након Свете архијерејске литургије коју ће уз саслужење више од двадесет епископа служити Свјетјејши Патријарх Порфирије. Епископ диоклијски г. Методије изабран је за епископа будимљанско-никшићког на Светом архијерејском сабору Српске православне цркве одржаном маја ове године. Ово је друга посјета Патријарха српског г. Порфирија Црној Гори откако је изабран за предстојатеља Српске православне цркве. Први пут је био 4-5. септембра кад је у трон црногорско-приморских митрополита свечано увео Његово високопреосвештенство Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, кога је Свети архијерејски сабор СПЦ на овогодишњем мајском засједању изабрао за насљедника блаженопочившег Митрополита Амфилохија. Детаљније: https://mitropolija.com/2021/09/25/patrijarh-porfirije-u-djurdjevim-stupovima-ziv-je-bog-u-svetima-svojim-ziv-je-bog-ovdje-medju-vama/ Извор: mitropolija.com  

У низу духовних свечаности које се по благослову Епископа жичког Г. Јустина одржавају у Светосавском храму у Краљеву  под називом “Николајевим жичким стазама“, а поводом двоструког јубилеја Светог Владике, у суботу 25. септембра протојереј-ставрофор Милић Драговић је пред бројном публиком одржао предавање на тему “Црквеност и народна побожност од Светог Владике Николаја до наших дана“. Отац Милић је слушаоцима предочио фазе кроз које је прошао наш народ кроз историју формирајући и своју побожност. Изазови са којима смо се кроз историју суочавали утицали су на тип народне побожности. Ипак, поред устаљених форми црквени живот је био и изазов на који се увек одговарало и личним одзивом. Тако и данас видимо сапостојање различитих одговора на питање шта је вера и како је живимо. Они одсликавају реалност, која мерено процентима сведочи да је далеко већи број оних који себе сматрају православним верницима од оних који се труде да тако звање оправдају реалним учешћем у црквеном животу и свиме оним што одликује такав начин живота. Посебну улогу у усмерењу нашег народа ка Цркви, отац Милић је препознао у лику и делу Владике Николаја, како кроз његово писано стваралаштво, тако и кроз неуморну ревност на руковођењу верног народа. То је највидљивије у његовом односу према Богомољачком покрету, који би без Николаја вероватно био извор различитих духовних застрањења и раскола. Својственим му беседничким даром, отац Милић је у пријатном и садржајном излагању указао и на савремене изазове који стоје пред искуством црквеног живота, дајући уз помоћ свог богатог пастирског и мисионарског искуства корисне поуке и свештенству и верном народу.   Следеће дешавање у нашем храму у склопу циклуса “Николајевим жичким стазама“ биће дочек моштију Светог Јакова Жичког и Туманског 01. октобра у 16.00, након чега ће у 19.оо игуман тумански архимандрит Димитрије (Плећевић) са протосинђелом Петром (Богдановићем) одржати предавање о лику и делу Светог Јакова Арсовића. Сутрадан, 02. октобра, Света Архијерејска Литургија почеће у 08. 00, а испраћај моштију за Тумане је у поподневним часовима. Верни народ ће ова два дана имати прилику да се помоли и да целива целебне мошти Светог Јакова. Протонамесник Александар Р. Јевтић

Последњих година пажњу верника, али и критичара изазива манастир Тумане. Једно је сигурно – ОВА СВЕТИЊА НИКОГА НЕ ОСТАВЉА РАВНОДУШНИМ. Отворено о Туману, збивањима у њему, разговарамо са игуманом манастира архимандритом Димитријем (Плећевић).  Пре седам година дошли сте у овај манастир, како је све изгледало? Заправо 16. октобра 2021. навршава се пуних седам година од нашег доласка у Тумане. Сусрет са самом Светињом био је дирљив, али и потресан. Све је било у лошем стању, манастир је био буквално празан и сем старе игуманије у дотрајалој кући није било ничега. Почели смо од нуле. Међутим, већи проблем од тих животних неуслова био је тај што је живот манастира замро и што је људским немаром доведен пред само гашење. Стање је практично било такво да смо се покајали што смо прихватили ту одговорност да ревитализујемо тај манастир. Али уз помоћ Божију нисмо се предавали и обнова је почела својим током. Дефинитивно из тадашње перспективе нисмо могли да замислимо да ће након само пар година слика и ситуација бити дијаметрално другачија. Опишите нам Ваше прве импресије када сте дошли у Тумане! Искрено говорећи, први утисак био је запањујући. Тумане је увек био манастир за који се у народу знало и нисам могао да верујем да је био у толико лошем стању. Али, са друге стране, сусрет са Св. Зосимом, али и са дивном мати Серафимом, био је укрепљујући и заиста је уливао наду да ће све бити добро. О томе сам детаљно писао у књизи „Манастир Тумане чудо љубави Божије“. Свакако, од првог тренутка било је јасно да је долазак у Тумане у том тренутку обострано определио путању и наших живота, али и самог манастира. Прича за себе јесте обретење моштију и прослављење Св. Јакова. Тај догађај је означио нову наду у мисији ове Светиње. Постоји мишљење да је прича о чудима светитеља у Вашем манастиру исфорсирана и поставља се питање да ли је тих чуда у том интензитету било и раније? Будући да смо у Браничевској епархији били и пре Тумана слушали смо о чудима Св. Зосима. Када смо примили управу у Туману био сам зачуђен народним причама о томе. Локални житељи су најприродније говорили о случајевима где су људи после молитве проходали, проговорили, добили пород и тако редом. Лично сам био скептик слушајући те примере и гледајући стање у којем је манастир био. Чак сам једном и прокоментарисао братији: „Ако је Св. Зосим толики чудотворац, зашто дозвољава да му се манастир распада?” . Да ли сам тиме побудио реакцију Светитеља или је просто наступила пуноћа времена не знам, али је чињеница да је народ све чешће долазио из разних крајева, чак и других вера, сведочећи благодатну помоћ од моштију Преподобних. Тако је до данас. Мислим да нема континента до кога о томе није допро глас. У почетку ми нисмо то бележили. Видевши да се сведочења умножавају и да народ свакодневно долази са својим искуствима, почели смо најпре да записујемо, а потом и да снимамо сведочанства, ради аутентичности. Важно је напоменути да су и у старини сви путописци бележили управо чињеницу да је Св. Зосим чудотворац и да му народ због тога у великом броју долази. Према томе од када је Тумана, Бог га је благословио да буде ходочасничко место, а његове је Светитеље украсио даром чудотворства. Примедба је и зашто објављујете чуда? За нас који живимо у Туману та примедба је нешто неосновано и апсолутно неприхватљиво. Посебно из разлога што се не можемо оглушити о вољу и слободу онога који сведочи. Са друге стране, ко смо ми да сакривамо и гушимо јасно изливање благодати Божије? Ругачи туманских чуда требало би да виде са којом љубављу и радошћу они који су доживели благодатну помоћ Светитеља долазе да благодаре. Они нас буквално вуку за рукав да испричају шта имају. Њихова сведочења неретко буду дубоко потресна. На лицима тих људи видите огромну захвалност. Клеветници иду толико далеко, да шире причу како ми људима плаћамо да сведоче. То говори о ономе што они носе у срцу. Вероватно би они то радили! Уосталом, исцељујући Товију арханђел Рафаило је рекао „Тајну цареву добро је чувати, дела Божија славно је објављивати„. Туманска чуда израз су Божије воље и немају никакве везе са нама, већ су плод вере народа и слободе Светитеља пред Господом. Примедбе бивају и на рачун медијске експонираности манастира и коришћењу друштвених мрежа. Шта о томе кажете? По мени је то изузетно поље за мисионарење и ширење Јеванђељске истине. Човек у 21. веку функционише на другачији начин у односу на пређашње време. Ми смо медијски и интернет простор искористили за Црквену мисију, као и за представљање духовног богатства које манастир Тумане поседује. Нама је од изузетне важности то да међу братијом не постоји неговање култа личности. У центру живота манастира је Св. Литургија и уређен богослужбени живот. Вест је данас новост која траје пар минута. У медијима је заступљено све, а најмање Црква и њена мисија. То је наш проблем, односно наша грешка. И нема разлога да се љутимо на оне који говоре, када ми ћутимо. Што се тиче друштвених мрежа, то је данас простор у којем су људи непрекидно. У мору садржаја један импулс о Господу, Цркви може преобратити човека и навести га на стазу хришћанске истине. Чини ми се да смо ми са ове стране Црквене службе (свештенослужитељи, предавачи, вероучитељи) тотално неспремни за тај вид мисионарења. Народ Вам долази са свих страна. Молитве се читају свакодневно. Какве им поуке упућујете? Заиста народ долази од свуда у Тумане. Али они не долазе због нас или код нас, већ долазе код Св. Зосима и Св. Јакова, молећи их да их они заступају пред Богом. Дан почиње Св. Литургијом и предивно је видети на стотине људи који се у Светој тајни Причешћа сједињују са Христом. То је слика живе Цркве. Трудимо се да људе упутимо да буду црквени и да не заборављају своје парохијске цркве. Из тог разлога код нас нема крштења, венчања, исповести, то је на свештеницима. Подсећамо их на тај начин да је хришћански живот неодвојив од заједнице и да он сам није индивидуалан. У томе се састоји и разлог зашто увек молитве читамо групно. Покушавамо колико то можемо да те људе утешимо. У Туману се доста полаже и