Category: СПЦ

Прослава ктиторске славе почела је свечаним вечерњем које је служио сабрат светоахилијевског храма и намесник пожешко- ариљски прота Драган Стевић, уз саслужење ђакона рашког Дукић Ненада и ђакона ариљског Јелић Александра.  Поред свег народа присутан је био и са нама у радости учешће узео и председник Општине Ариље, Предраг Маслар.     У дан Светога краља Драгутина испуни се срце наше радошћу преобилном јер се и на нама испунише речи Светог Игњатија Богоносца да пуноће цркве бива тамо где је њен Епископ присутан. И дође у Ариље отац наш Јустин, Епископ жички да у име све пуноће ариљске цркве принесе уздарје, бескрвну жртву, хлеба и вина, Богу нашему, Богу отаца наших, Богу потомака наших и да нас кроз Причешће Светим даровима сједини са Васкрслим Христом. Владици су саслуживали свештеници нашег храма, прота Мирчета Крупниковић, прота Драган Стевић, намесник   пожешко-ариљски, и отац Бојан Милошевић, старешина храма, те  мио и увек драги гост, прота Божо Главоњић, предстојатељ пожешки. Јектеније су произносили ђакони Стефан Симић, владичански ђакон  и Александар Јелић – ариљски. На крају Свете Литургије, владика је осветио славско жито и колач које је ове године у славу ктитора Светог Драгутина принела цела литургијска заједница и у ове дане када светом хара страшна болест која изима свој данак како на телима тако још више на душама нашим обратио нам се очинском поуком, леком који излази из душе његове и из искуства свештенога. Указао нам је на светле примере отаца, које је познавао, међу њима и Светог Порфирија Кавсокаливита, а који су боловали од неизлечивих болести, а који  су у њима сагледали сву лепоту бића Божијег, лежећи у постељи и славећи име Божије. Његове речи су деловале на нас као истински лек. Умириле душу оних у бризи, и осоколиле оне који су у радости. Позвао нас је да у љубави међусобној и у љубави према Богу издржимо искушења која нас сналазе, и да на њих одговарамо јеванђелским леком – смирењем и трпљењем. Богу нашем прослављеном у Светима његовим слава и хвала. Братство Храма Светог Ахилија  

Свети краљ српски Стефан Урош Други Милутин, велики светитељ и заштитник параклиса на војном аеродрому Морава, торжествено је прослављен великим бројем свештенства и монаштва жичке Епархије и војних свештеника. Светом Литургијом је началствовао Архијерејски заменик жичког Епископа протојереј-ставрофор Љубинко Костић уз саслужење протојереја-ставрофора Милорада Ђорема, протојереја-ставрофора Ненада Илића, протојереја Радоја Санде, протојереја Ивана Терзића, јереја Александра Пешића, капетана прве класе јереја Александра Затеза и поручника јереја Владана Вуковића.   Молитвено су својим присуством Литургију украшавали игумани, игуманије, оци и матере наших манастира Каменац, Никоље, Вољавча и Вазнесење. Благодарни припадници свих родова и служби нашега аеродрома, на челу са замеником Команданта, потпуковником Драганом Мрдак и домаћином Славе мајором Сашом Ацић, изразили су велику захвалност Богу и свим гостима на прослави овог великог дана за наш војни аеродром. Отац Љубинко нас је својом богонадахнутом беседом подсетио житија нашег Светог краља, његове богобојажљивости, државништва, задужбинарства, војинствовања – врлинама које нам служе за пример и које ће нам помоћи да их и код себе остваримо ако му се будемо искрено молили и достојно прослављали. Нека би благи Бог дао нашој христољубивој Војсци и свему народу, молитвама Светог краља Милутина и свих Немањића, велику благодат и напредак у свему добром. Амин. Текст: поручник Владимир Благојевић, јереј Фото: војни службеник Радослав Вељковић

…У даљини на мукама неће српско цвеће нићи, поручите мојој деци, да им нећу никад стићи. Михајло. Б. Лазовић, војник Прве чете, Првог батаљона, Четвртог пука, Шеснаестог позива, ко’и поживе 34 године као частан и умиљат човек. Учествовао у борбама у турском, бугарском и светском рату, погибе 14. јула 1914. године као херој борац на Вишеграду, од проклетог Германа, за спас вере миле отаџбине… – „поручује“ један од бројних споменика крајпуташа широм наше земље, које су, нарочито после балканских и Првог светског рата, крај путева, сродници подизали за душу најближима. Управо крај крајпуташа у парку код Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“, Краљево је обележило 11. новембар, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је потписана капитулација Немачке, у вагону маршала Фердинанда Фоша, у шуми код француског града Компјења, близу Париза, чиме су завршене ратне операције односно завршен Први светски рат.   Помоћник градоначелника за културна дешавања Милош Милишић, приликом обележавања Дана примирја у нашем граду први пут крај споменика крајпуташа, истакао је: „Ово место је одабрано зато што су ови крајпуташи, које је обновио Завод за заштиту споменика културе, иначе везани за Први светски рат. Родбина је подизала крај путева камене обелиске рођацима који су незнано где остали на ратишту и њихови посмртни остаци никада нису пронађени, а верује се у српском народу да душа погинулог обитава у камену. Због тога смо и програм поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату назвали ‘Душа у камену’“. Цвеће и венце, уз тактове „Посмртног марша“ у изведби Ватрогасног оркестра „27. септембар“, положили су представници Града, Рашког управног округа, Друге бригаде Копнене војске, Полицијске управе Краљево, бројна борачка и друга удружења и организације… Свештеници Епархије жичке протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски заменик Епископа жичког, и јереј Владимир Јовановић, одржали су помен крај споменика посвећених младим људима из краљевачког краја који су током балканских и Првог светског рата уткали своје животе у слободу отаџбине. На платоу испред Духовног центра обратио се градоначелник Краљева др Предраг Терзић, а кустос историчар Народног музеја Kраљево Немања Трифуновић се осврнуо на то какав је рат био, колика је страдања претрпела Србија, ратујући на страни победника, са освртом на страдање Краљева и околине. Трифуновић је подсетио да је рат почео 28. јула 1914. године, када је Аустроугарска објавила рат Kраљевини Србији и касније се, укључивањем осталих великих европских сила, претворио у европски, касније у светски рат. Рат су водила два супротстављена савеза – Антанта и Централне силе. Србија је, као једна мала држава, везала своју судбину за силе Антанте, међу којима су биле Русија, Француска и Велика Британија. „Рат је у Србији оставио тешке последице. Српска војска је учествовала од првог до последњег дана, вођене су чувене битке на Церу, Колубари, а 1915. је уследила офанзива после које су се српска војска, врховна команда и влада повукли преко Албаније у Грчку односно на Крф… опоравак, реорганизација војске, формирање Солунског фронта и од 1918. године у септембру кренуло се у пробој Солунског фронта. Најпре је српска војска успела да пробије Солунски фронт и уследила је незадржива офанзива односно повратак српских војника у отаџбину, коју су морали да напусте три године пре тога. Србија је на тај начин дала велики допринос победи савезника односно силе Антанте у Првом светском рату“, казао је Трифуновић истичући да је у Србији највећа последица рата био демографски колапс – око 845.000 погинулих цивила, 402.435 погинулих војника, више од 500.000 трајних инвалида – готово 35 одсто целокупне популације. Поздрављајући окупљене на платоу испред Духовног центра, градоначелник Краљева др Предраг Терзић је истакао да не смемо заборавити колику је жртву Србија поднела кроз велики број погинулих и оних који су на други начин страдали за време Првог светског рата. „Не заборавимо велики број људи који су страдали од епидемије тифуса, као и оне који су, док им очеви, носиоци домаћинстава, нису били код кућа, страдали од глади, немаштине и зулума непријатељских војника. Треба тај број да умножимо бројем нерођене деце. Оставши без великог броја младих људи који нису имали потомство или оних који би имали још више деце, треба те бројеве да саберемо и да схватимо да би нас данас било неупоредиво више“, нагласио је Терзић. „Треба да будемо захвални свима који су оставили животе на олтару отаџбине. Треба да памтимо погинуле, оне који су се јуначки борили, и да не заборавимо да нашу војску и безбедносне снаге јачамо, али да се боримо на другим плановима, кроз економске успехе, већи бруто друштвени производ, веће зараде и да тиме покажемо да снажна Србија значи економски јаку државу која ће се борити за свој државне и националне интересе“, поручио је градоначелник Краљева др Предраг Терзић. У краћем културно-уметничком програму „Душа у камену“, поводом обележавању Дана примирја у Првом светском рату, учествовали су глумци Краљевачког позоришта Зоран Церовина и Миломир Недељковић, као и вокални солиста, професорка Музичке школе „Стеван Мокрањац“ Драгана Манојловић. Текст: Весна Јовичић Фото: Владимир Васић

Благословена земља ариљска, која нас од богатих Божијих дарова милује и храни, у недрима својим крије и многе тајне из наше славне, али и мученичке и свете историје. У доба археолошких радова осамдесетих и деведесетих година прошлог века установљено је постојање многих гробова око Храма Светог Ахилија, укупно 236. Како су њихови блажени остаци ископавани, то је свештенство ариљског храма саградило на северној страни храма једну гробницу у коју су положене све тада пронађене кости. Са истом праксом смо наставили и ми , јер приликом сваког копања у порти, макар за садњу цвећа, пронађемо неки остатак. У ове дане започели смо са благословом Божијим изградњу палионице свећа и продавницу сувенира. Копајући за темеље, пронашли смо мноштво, насумично покопаних на том месту, светих костију, миришљавих, жућкасте боје. Правећи гробницу за њихове свете кости наишли смо и на три лобање светих мученика који су по изворима и народном предању пострадали 1806. године. Наиме Орди-ага је те године код ариљске цркве побио и на копље натакнуо главе 72 устаника. Тачних података о њиховом укопу немамо, али знамо да су копља била са северне стране храма, како би их видео свако ко пролази путем Ивањица-Пожега Сада све те мошти почивају заједно у гробници чекајући Васкрсење мртвих. Помен у дан уочи ктиторске славе храма, Светога краља Драгутина, поред њиховог новог гроба обавили су садашњи свештеници ариљски. Молитвама Светитеља ариљских, Светога Ахилија, Светога краља Драгутина, Светога принца Урошице и Светих мученика ариљских и свих наших преподобних отаца, Господе помилуј и спаси нас.                               Братство Храма Светог Ахилија

Данас, 08. новембра 2021. када Света, Саборна и Апостолска Црква торжествено празнује Светог великомученика Димитрија служена је Света Архијерејска Литургија у Викенд насељу на Копаонику. Служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, а саслуживали су Архијерејски намесник новопазарски протојереј Сава Шмигић и парох у Лешку јереј Милан Јакић (Епархија рашко-призренска), Архијерејски намесник студенички Данило Петровић, парох руднички јереј Предраг Радојевић, као и ђакон Стефан Симић. Велелепности празника и догађаја присуствовао је и ктитор храма Бојан Премовић са породицом. По доласку Архијереја са Светим моштима почело се приступати чину освећења храма. Владика је положио у Часни престо мошти.  Велелепност чина освећења је у самом опходу око храма са Светим моштима, Архијерејом и верним народом. Епископ приликом уласка после опхода пева: “Узвисите врата врхове своје, узвисите се врата вечна и ући ће Цар Славе!“ На данашњи дан улази Цар Славе и освећује овај велелепни храм.   По завршетку Свете Литургије, Владика је уз пуно љубави и радости према верном народу, одржао пригоду беседу, у којој је истакао: “Милошћу и помоћу Божијом, освештасмо овај храм по жељи и труду самога ктитора Бојана Премовића и његове породице.“ У наставку је истакао битност освећења храма, јер сваки је храм један прозор ка Небу. Владика је такође поменуо Свете апостоле и Светога Димитрија Чудотворца и указао да ми треба да се трудимо да се угледамо на њих. Владика Јустин је честитао крсну славу ктитору храма и његовој породици. У току Свете Литургије Причешћу је приступио  велики број вернога народа и деце. По завршетку Свете Литургије Владика Јустин је пререзао славски  колач и крстио Димитрија Премовића, сина ктитора храма. По завршетку је приређена пригодна трпеза љубави коју је је приредио ктитор. Парох руднички Предраг Радојевић

У недељу 20. по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог кнеза Лазара у Матарушкој Бањи, уз салужење старешине храма протојереја-ставрофора Љубинка Костића, Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, протојереја Влада Величковића, протојереја Дејана Радмилца, протођакона Милутина Балтића и ђакона Стефана Симића. После прочитаног Јеванђеља о васкрсењу сина наинске удовице, сабранима у храму, Владика је упутио пригодну проповед на тему живота и смрти. Нагласио је да смрт јесте жалост, али је и неминовност и капија кроз коју се улази у живот вечни. Живот на земљи је краткотрајан. Журимо и стварамо. Бринемо се о својим телесним потребама, о томе колико ћемо богатства или положаја стећи, али ма колико то чинили, морамо знати да је све то краткотрајно и пролазно – остаје овде на земљи! То што Господ жели  од нас јесте да бринемо о спасењу своје душе. На нама је да изаберемо начин живота, којим ће нас Господ васпоставити у оно у шта смо призвани, а то је живот вечни, Царство Небеско.     Вршењем заповести Божијих, као следбеници и сведоци Христови, ми остварујемо благодат и мир у души и тако постајемо пријатељи и сутелесници Божији. Зато је старање за спасење душе претежније од старања за тело. Док је времена на земљи треба се потрудити на спасењу душе. У храму Божијем сазнајемо шта Бог жели од нас. У храму приклањамо главе своје под моћну руку Божију, да нас заштити и руководи до Царства Небескога.   Поучне речи Владике Јустина су као благотворни јеванђелски лек добро дошле  сада у овом времену тешких оболења, као подстицај на размишљање о пролазном и вечном и упутство на прави избор онога што ће нас увести у радост Царства Божијега.                                                                                     Протојереј-ставрофор Љубинко Костић    

У суботу, 6. новембра 2021. године, на Задушнице, дан када се Црква сећа свих уснулих у Господу, Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), протојереји-ставрофори Мирослав Јаковљевић и Ненад Илић, протојереј Радоја Сандо, протонамесници Дејан Марковић, Александар Јевтић и Новица Благојевић, као и ђакони Стефан Симић и Стефан Милошевски. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић.  Након Свете Литургије служен је парастос упокојенима.   На овај дан молитвено се сећамо свих у Господу уснулих чланова Цркве. Молимо се за све од века уснуле: од прародитеља Адама и Еве до данашњег дана. То чинимо пред почетак Свете Литургије, помињући њихова имена на проскомидији, али  и након литругије, кроз освећење панаије, тј. жита. ,, Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди (Јн. 12:24)“- каже Господ Исус Христос својим ученицима. Зрна пшенице сабрана у једно представљају Цркву – сабор Светих на челу са Христом, који је ,,глава Цркве.“ Грчки назив панаија (грч. παναγια) у преводу на српски значи Свесвета али и сви свети. У све Свете убрајамо и наше претке који су живели на земљи пре нас, а који смрћу нису престали да постоје, већ јесу и биће део исте заједнице чији смо део и ми – Цркве Христове. То нам сведочи и молитва приликом освећења кољива: ,,Ти сам, свеблаги Царе, благослови и семена ова са разним плодовима, и освети (=учини светима) оне који буду јели од њих, јер слуге Твоје принесоше ово Теби у славу Твоју и у част светога (име) и у спомен оних који преминуше у благочестивој вери Православној.“ (Мали Требник, САС СПЦ, 2016.) Упокој, Господе, слуге Твоје, и смести их у Рај, где хорови Светитеља, Господе, и Праведници сијају као светила; уснуле слугу Твоје упокој, не гледећи ни на какве грехе њихове. (Тропар за упокојене)  Вероучитељ Филип Зеленовић

Данас на празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског, недељног јутра сунчaног и ведрог, Свету Архијерејску Литургију са почетком у 9 часова у Храму Светог Саве у Краљеву је служио Његово Преосвештенство Епископ Жички Гoсподин Јустин уз саслужење: протојереја ставрофора Мирослава Јаковљевића и Ненад Илића, старешине Храма Светог Саве протојереја Радоје Санде, протонамесника Дејана Марковића, Александра Јевтића и Новице Благојевића, као и ђакона Стефана Милошевског и Стефана Симића. Црква је била препуна народа и деце. Литургија је протекла у свечаној духовној атмoсфери, а велики број људи се причестио. Њeгово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин се у прелепој беседи обратио верном народу честитајући славарима крсно име и поучавајући све да треба да се молимо редовно Богу и  више бринемо о духовном благу и спасењу душе, а не да бринемо само о материјалним добрима овога света која су пролазна. Беседу преносимо у целости: Вероучитељ Иван Радојичић  

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Жичког Господина Јустина, црквена општина Вича је у суботу 30. октобра организовала поклоничко путовање београдским светињама. Жеља за организовањем овог путовања се појавила на претходном ходочашћу Манастиру Острогу. Ходочасници су са вичким парохом, оцем Немањом, у раним јутарњим часовима кренули из Виче, након чега су се остали верници придруживали у Гучи, Лучанима, Чачку итд. Прво су обишли Манастир Раковицу, где се налази гроб блаженопочившег Патријарха Павла, где му је одржан помен, након чега су ходочасници обишли његову новоотворену собу. Потом су продужили пут Храма Светог Саве, где су узнели своје молитве нашем највећем заступнику пред Престолом Творца и првом српском Архиепископу. Спустивши се у крипту, у којој су се задивили величанственим фрескама на којима доминирају сцене из Јеванђеља, осетили су велику благодат Божију, након чега су се помолили и у малој Цркви Светог Саве која се налази поред храма. Последња дестинација на овом ходочашћу била је Црква Свете Петке на Калемегдану, где се верни народ помолио за здравље својих породица и узео лековиту воду. Испуњени духовном радошћу, кренули су пут својих домова у предвечерњим часовима, надајући се новом ходочашћу у скорије време. Дарко Стевановић, дипломирани теолог