Category: СПЦ

У прву недељу Часнога поста када прослављамо победу Православља над иконоборством, 13. марта 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су: игуман вујански архимандрит Сава (Илић), протојереји-ставрофори Мирослав Јаковљевић и Ненад Илић, старешина храма протојереј Радоја Сандо, протонамесници Александар Јевтић и Новица Благојевић, ђакони Стефан Симић и Стефан Милошевски. Певницу је водио протопсалт Иван Трајковић, док је хор наступао под диригентском палицом проф. Драгане Манојловић. У храму препуном народа сваког узраста, Владика је, у складу са данашњим празником, беседио о човеку као икони Божијој. – Овај пост сличан је броду који се отиснуо ка другој обали, а то је празник Васкрсења Христовог. Стога, није добро прекидати ток поста, јер до друге обале може стићи само онај ко остане на броду. Данас када прослављамо победу Православља над иконоборачком јереси, треба да се сетимо да све оно што се односи на Свете иконе, односи се и на човека, јер је човек икона Божија. Та човекова иконичност је пре свега позив да се свакога дана саображавамо Богу кроз Свете тајне и Свете врлине, рекао је Владика. У наставку Свете Архијерејске Литургије, уследило је причешћивање Светим Телом и Крвљу Христовом. Светој Чаши данас су приступили готово сви присутни на Литургији. Вероучитељ Филип Зеленовић  

Дана 09. марта 2022. године,  у среду прве седмице Великог поста, у Светосавском храму у Краљеву служено је великопосно богослужење коме је последовала Литургија Пређеосвећених Дарова. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, уз саслужење старешине храма протојереја Радоја Санде и ђакона Стефана Симића. Учешће у молитви и првом великопосном евхаристијском заједничарењу узели су свештенослужитељи братства храма, као и верни народ. 

У недељу сиропусну Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је евхаристијским сабрањем у Цркви Светог Саве у Краљеву и том приликом у чин презвитера рукоположио ђакона Срђана Василијевића, који ће своју пастирску службу вршити као војни свештеник. Владици је саслуживало братство Храма Светог Саве и гости презвитер Владимир Благојевић војни свештеник при касарни у Лађевцима и ђакон Александар Јелић. Лепоти божанске службе допринели су храмовни хор и појац Иван Трајковић. Верујући народ који је у потпуности испунио овај велелепни храм имао је прилику да изнова чује речи свог пастира Владике Јустина који је нагласио: – Почетком Великог поста ми православни хришћани ступамо у посебан период нашега живота. Однос према себи и према другима бива испуњен молитвом и љубављу.  Ми треба да чинимо добро ближњима, јер на тај начин угађамо и Господу пројавивши истинску хришћанску љубав. Пост је период великих искушења кроз која се најбоље пролази молитвом. На крају своје беседе Владика је позвао сав верни народ на међусобно праштање, јер да би нам Господ праштао морамо и ми праштати. Ђакон Александар Јелић

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина 03. марта 2022. године са почетком у 18:30 часова Црквена општина Горњи Милановац – Црква Свете Тројице, организовала је предавање на тему „Улога вере у борби против бесмисла и депресије“. Предавач је био протонамесник Александар Јевтић, свештеник при Храму Светог Саве Српског у Краљеву. Предавању су присуствовали свештеници таковског намесништва, професори и ђаци средњих и основних школа и верни народ. На почетку вечери, по благослову старешине храма о. Миодрага Анђелића, предавача је најавио вероучитељ Милорад Васиљевић. У најави је изнета биографија предавача и тема о којој ће говорити. У уводу предавања отац Александар се осврнуо на мисао Виктора Франкла: “Ако знате зашто, можете поднети свако како“. Овај чувени психијатар доживео је тешке тренутке као затвореник у нацистичким логорима. Између осталог, цела његова породица је побијена и, пролазећи невероватну голготу, поставио је себи питање зашто даље да живи. Међутим, о. Александар истиче да, иако је он проживео такво страдање, успео је своме животу после тога дати смисао – што је веома битно када је у питању тема о депресији. Предавач, у светлости реченог, истиче: „Дакле, смисао јесте нешто што човеку омогућава да носи патњу, па чак и у случају дугорочних страдања и невоља.“ У даљем току предавања, наглашена је чињеница како постоји велики број људи који су материјално постигли много, а ипак су незадовољни својим животом. Парадоксално, ови људи не налазе срећу и мир у души. Због таквог стања јавља се тензија и незадовољство које покушавају пренети и на друге људе. Таквим људима недостаје Христос. Господ је, према речима оца Александара, Смисао који је потребан сваком човеку (према увиду В. Јеротића реч „смисао“ се у Светом Писму помиње једино као „Логос“ и односи се на Христа). То је основа на одговор о питању бесмисла и депресије. О актуелности ове теме предавач истиче: „Званичне статистике Светске здравствене организације говоре да је депресија на другом месту по учесталости обољења после срчаних обољења.“ Дакле, будући да је чињенично стање такво, ова тема захтева сталну анализу и дискусију. Такође, предавач закључује, да постоји и велики број људи који не желе признати да имају депресију и због тога се не јављају духовнику или лекару. На предавању је било речи и о погрешним решењима када је питању депресија. Многи људи бежећи од реалности приступају наркотицима, алкохолу и свему лошем што само поспешује раст депресије. Услед овако погрешног приступа јавља се велики број самоубистава. Питање односа бола и задовољства је веома важно, па наша вера кроз своје подвижничко искуство јасно поручује да се до Васкрса стиже преко Голготе – то је искуство радостотворне туге. Једна од дефиниција депресије је: „Депресија је стање у коме се тугује због догађаја који су повод за тугу а не радује се због догађаја који су повод за радост.“ Предавач је нагласио како људи често заборављају лепе догађаје у свом животу. С друге стране, када им се деси нешто што није добро они концентришу сву пажњу на то. Због тога људи исцрпљују себе и свој имуни систем што доводи до депресије.   Као лекови који помажу при излечењу ове болести наведени су пост, подвиг, молитва, исповест и стално напредовање у духовном животу – живот у Христу. Такође, веома је битна и сарадња свештеника са психијатрима и психолозима. Вишеструки приступ овој болести може донети веома позитивне резултате у лечењу. Ипак, као највећи лек отац Александар је нагласио наше поверење у Бога.   Отац Александар је предавање завршио речима: „Ништа није страшно, Господ је заиста Чудотворац, али се морамо и ми потрудити да погледамо да ли има извора смисла и радости око нас, и да не доприносимо неком страдању и не правимо од себе жртву ако то заиста околности нису неопходно наметнуле.“ Вероучитељ Милорад Васиљевић

На дан када Света Црква слави Светог великомученика Теодора Тирона 2.марта/17.фебруара, свештенство и верни народ  молитвено су се опростили од протојереја Ратка Радојичића, пензионисаног пароха белановичког, који је уснуо у Господу 28/15.фебруара после краће болести у Ваљевској болници. Опело у Храму Покрова Пресвете Богородице у Белановици, где је почивши прота службовао тридесет и три године, служили су: протојереј Светолик Марковић, арх.намесник качерски, протојереј-ставрофор Гојко Терзић парох цветановачки, протонамесник Слободан Алексић парох белановички, јереј Горан Џопалић парох заграђски, јереј Миодраг Марковић парох моравачки, јереј Ивица Тадић из Краљева, јереј Срећко Богићевић парох при Цркви Лазарици у  Београду,  протојереј Чедомир Дамљановић пензионисани парох милановачки, ђакон Слободан Пејовић и ђакон Синиша Јовановић из Врњачке Бање. На опелу, поред  чланова породице и сродника,  био је и  велики број верног народа из Белановице и околних села, који су се сабрали да молитвено испрате свога бившег пароха. Пригодном беседом присутнима се обратио  протојереј Светолик Марковић. Он је присутне подсетио на животни пут проте Ратка, од родног села Дуба, преко одласка у богословију у Крку, рукоположења, на године рада у три парохије које је о током свог пастирског рад опслуживао, те његовог пензионисања као пароха белановачког 2008. године. Такође, истакао је врлине које је прота имао, као и на узвишеност службе на коју  је био призван, нарочито како је свој пастирски крст носио у доба безбожног комунизма. – Најузвишенија дужност коју човек у овоме свету врши је дужност свештенослужитеља, та дужност је поверена малобројнима који су позвани и призвани од Бога. У животу смо јаки онолико колико је јако оно чему смо се предали. Сви ми предајемо наше животе нечему. Неки задовољству, неки друштвеном  положају, неки породици и послу, али све је то пролазно и нестално. И свет је пролазан и похота његова, а онај који твори вољу Божију, остаје вавек ( 1 Јн 2, 17). Најјачи је онај који себе предаје Господу. Господ је моја снага и моје спасење чега да се бојим. Бесмртан је онај који предаје свој живот Ономе Ко је бесмртан и Ко је рекао: Ја сам васкрсење и живот, истакао је прота Светолик.     И наш драги прота Ратко од ране младости изабрао је Господа, да Њему служи и Њега слави као свештенослужитељ у Цркви. Служио је верно и непоколебиво у временима када није било лако бити свештеник и то је чинио све до овог часа када га Господ позва у своја обиталишта: Ходите благословени Оца мојега примите Царство које вам је припремљено од постања света. Цитирајући Светог апостола Павла: „Добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах, сад ме очекује венац правде који ће ми у онај дан дати Господ праведни судија“, отац Светолик је завршио своју  беседу. Након опела тело уснулога свештенослужитеља је обнето у литији око храма, а потом је погребна поворка кренула до гробља у Белановици где је тело протојереја Ратка уз певање Васкрсног тропара предато земљи да га чува до свеопштег Васкрсења и Другог доласка Христовог.                                                                                        Ђакон Слободан Пејовић

На дан када прослављамо Светог апостола Онисима и Преподобног Јевсевија Пустињака, у болници у Ваљеву уснуо је наш отац, брат и најдражи пријатељ протојереј Ратко Радојичић. Отац Ратко је рођен 1943. године од оца Миломира и мајке Драгице  у селу Дуб код Бајине Баште. Основну школу је завршио у Злодолу, а богословију у Манастиру Крка. Рукоположен је у чин ђакона 16. а у чин презвитера 23. јула 1967. године од стране Епископа жичког Василија у Прилипцу код ужичке Пожеге. На прву парохију је послат 1. августа 1967. године у Брекову где је обновио парохијски дом, и у суседној парохији бјелушкој коју је опслуживао је саградио трпезарију са звоником и канцеларијом. Године 1970. је постављен за пароха у Шилопају код Горњег Милановца где је такође саградио црквени дом, трпезарију, канцеларију и опремио и саградио црквену библиотеку. Од 16. новембра 1975. године постаје парох друге белановачке парохије и ту остаје све до одласка у пензију 2008. године. У Белановици прота Ратко је са другим парохом такође подигао велику трпезарију са канцеларијама, радио неуморно на уређивању парохије и прослављања имена Божијег међу народом. Отац Ратко је био свештеник мирне нарави, милостивог срца, очинске љубави, велик у делу и речима, широкогруд у праштању. Поседовао је народску мудрост и највише је саветовао онако како то народ најрадије прихвата – кроз шалу. Познавао је сваког парохијана у дубину душе, крстио је неколико генерација, а колико се сродио са народом говори и то да је након пензије остао да живи у Белановици. Имао је поштовање не само својих парохијана већ и људи из околине. Може се слободно рећи да је Белановица поред многих других била позната и по проти Ратку. У браку са супругом Станимирком  је добио двоје деце и од њих четворо  унучади и једно праунуче. Тело проте Ратка ће бити изложено у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Белановици где ће се и опело служити 02. марта 2022. године у 12 часова. Вечан ти спомен достоблажени брате и оче наш Ратко. Ђакон Синиша Јовановић

У Недељу месопусну Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је евхаристијским сабрањем у Цркви Светог цара Константина и царице Јелене у Ивањици и том приликом у чин презвитера рукоположио ивањичког ђакона Огњена Јузбашића. Владики су саслуживали архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, старешина ивањичке цркве протојереј Ненад Бајић, парох ивањички протојереј Синиша Пецић, ђакон (а потом свештеник) Огњен Јузбашић и ђакон Стефан Симић. Богослужење је било величанствено пошто су уз појца Ивана Трајковића монахиње Манастира Ковиље принеле Богу појачко благољепије. Верујући народ који је потпуно испунио црквени простор имао је прилику да поуку Цркве чује из уста Владике Јустина који нас је све подсетио на близину Великог Поста када се ваља додатно потрудити ради задобијања некада грехом изгубљеног вечног живота. Преосвештени је указао да је ради тога Господ Исус Христос и дошао међу нас, показао нам како треба да живимо, чега да се клонимо, које врлине да имамо да бисмо то остварили. Божје заповести дате још у Старом Завету Спаситељ наш је сажео у само две заповести које у центар стављају љубав Бога и човека, па уколико у другом човеку –  „једноме од ових малих“ препознамо Бога и послужимо му, то нам може осигурати добар одговор на Страшном Суду који је целом свету од Бога најављен. – Сила и свемогућство Божје које ће том приликом наступити онима који су Божји неће бити страшна, већ ће бити природна, пошто још овде на земљи кроз активан црквени живот ми већ на неки начин, покајањем, причешћем, већ то живимо и осећамо. Светитељима је дато да једни међу другима осете светост Божју, а на ту светост смо сви ми позвани. Као што је велики светитељ Николај Велимировић једном приликом рекао да се поред Светог Јована Максимовића (Шангајског) осетио малим, истакао је Владика Јустин. Приликом трпезе љубави, уприличеној у недавно обновљеном простору парохијског дома, благодарним словом, свима се обратио и јереј Огњен Јузбашић који се позвао на речи Светог Јована Златоустог о узвишености и високом достојанству свештеничког служења које је изнад царског, обећавши Епископу да ће се и даље трудити у свему што му од Цркве буде поверено. Јереј Младен Миливојевић  

Данас 26. фебруара 2022. године када Света, Саборна и Апостолска Црква празнује Преподобног оца нашег Симеона Мироточивог служена је Света Архијерејска Литургија у Манастиру Студеници. Началствовао је Епископ жички Господин Јустин уз саслужење игумана Манастира Студеница архимандрита Тихона (Ракићевића), архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара ЕУО, архимандрита Тимотеја (Миливојевића) игумана Манастира Вазнесење, јеромонаха Агатангела (Будишина) из Минска, јеромонаха Виталија (Милошевића) сабрата Манастира Студенице, протојереја Ивана Радовановића благајника ЕУО, протојереја Александра Грујовића и ђакона Стефана Симића. Већ традиционално, у великом броју сабрало се и монаштво наше Епархије. У Светој обитељи студеничкој сабрали смо се у евхаристијској радости у великом броју, у благолепију  и појању архијерејске, око нашег Епископа и Оца Јустина. У току Свете Литургије по завршетку читања Светог Јеванђеља обратио нам се Владика Јустин уз пригодну беседу. Владика је најпре честитао игуману оцу Тихону и братији славу, а потом и самом присутном верном народу и читавом роду српском, осврнувши се на значај родоначелника Светога Симеона Мироточивог и на сам пут светитеља и Свете лозе Немањића. Свети Симеон је ишао оним уским путем ка Господу и тежио ка Царству Небеском а не царству земаљском и пролазности. Ми треба да се угледамо на примере наших светих и да ходимо тим путем који није нимало лак већ тесан и тежак, али са великом надом на Васкрсење. Данас се наша Црква сећа и моли за оне уснуле у нади на Васкрсење и живот вечни. Светом Причешћу приступио је велики број вернога народа и деце у којима је наша нада да ће они бити наследници наших светих предака. На крају Свете Литургије пререзан је славски колач, а по завршетку приређена је пригодна трпеза љубави. У Житију Светог Симеона које је написао отац наш Сава, пише: Нека вам је знано о овом блаженом оцу нашем и ктитору господину Симеону, од рођења његова па до смрти:   Рођење његово било је у Зети на Рибници, и тамо је примио свето крштење. Када је овај младенац био изнесен овамо, узе га епископ цркве Светих Апостола и помоли се над дететом, и миром га помаза, па је тако и друго крштење примио. Јер све је било чудно са овим мужем: када је био дете примио је два крштења; и опет када је примио свети анђелски образ, и ту је примио два благослова – мали образ и велики. А ево и после успенија његова пречасно тело његово би двапут сахрањено: први пут у Светој Гори, где му би и уснуће, и опет отуда би узет и пренесен овамо у Студеницу, и са великом почашћу и красним славословљем овде по други пут беху положене његове часне мошти у гроб. Од рођења му 46 година, и ту одмах по Божјој вољи прими владавину. И остаде опет у владавини 37 година, и ту одмах прими свети анђелски образ. И поживе у том образу 3 године. И цео живот његов био је 86 година. А престављење блаженога оца и ктитора господина Симеона би 6708 године, месеца фебруара у 13. дан преложи се ка вечном блаженству. Значај и величина овога празника за нас православне хришћане има огроман значај и битност за српски народ који данас слави родоначелника наше нације, не желимо бити пристрасни али слободно можемо да се радујемо што нам је Бог подарио светородну лозу од које данас прослављамо оца српске нације. Свети Владика Николај Велимировић је говорио: српску државу су стварали и оснивали светитељи Божији, има ли шта веће од тога? Чтец Петар Ђерковић

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, а у организацији црквене општине Свете Тројице у Краљеву, 24. фебруара у 19 часова одржано је предавање на тему: Како се борити против стреса и депресије? О теми су говорили протонамесник Александар Р. Јевтић и дипл. психолог Милош Благојевић. У препуној сали парохијског дома, на самом почетку присутне је поздравио старешина Храма Свете Тројице протонамесник Мирољуб Попадић, који је најавио предаваче и истакао да је ова тема све актуелнија, да све више људи има проблем са стресом и депресијом и да је подстакнут пастирском бригом према верном народу, заједно са братством храма, покренуо иницијативу да се говори о овој теми, а најкомпетентнији за то су на првом месту психолог и свештеник.   У првом делу предавања о стресу и депресији говорио је психолог Милош Благојевић, који је одмах на почетку нагласио да је у животу савременог човека стрес повезан са многим факторима. Затим је присутне упознао са постојећим видовима стреса и депресије који се јављају услед разних околности живота, али и о томе како човек може и треба да се бори са овим, све учесталијим проблемима који драстично утичу на човеково физичко здравље и могу оставити дугорочне последице. Предавач је кроз сликовите примере из праксе приближио слушаоцима како се стрес и депресија могу препознати, како се одражавају на појединца и средину и на који начин можемо помоћи онима који имају проблем са стресом и депресијом. Он је посебно нагласио да је на првом месту потребно да смо ту уз наше ближње, пријатеље и познанике за које знамо да имају проблеме, а не могу сами да се са њима боре. У другом делу предавања реч је имао протонамесник Александар Р. Јевтић, свештеник при Храму Светог Саве у Краљеву и главни уредник Жичког благовесника, часописа Епархије жичке. Он је о стресу и депресији говорио наводећи примере из пастирске праксе и примере Светих Отаца, чија дела представљају неисцрпну ризницу мудрости. Наиме, отац Александар је истакао да су Свети Оци открили дубине човековог бића и пружили нам драгоцена сведочанства о томе како свако од нас може да се сачува од греха, од стреса и депресије. Такође, предавач је истакао да се на језику светоотачке литературе депресија поистовећује са чамотињом и унинијем, и да је најважније да кренемо сами од себе, да смирено прихватамо стварност, да се против стреса боримо умносрдачном молитвом, и да с љубављу прихватамо друге, да служимо другима. Пред сам крај предавања отац Александар је подсетио присутне да Црква не негира жалост и тешкоће, пример за то је Господ наш Исус Христос, који је смирено носио Свој Крст, и страдање преобразио у радост. Црква нам помаже да имамо адекватан однос према тешкоћама и страдању, и да тешкоће сагледавамо из друге перспективе, као могућност да будемо бољи, да размишљамо о себи, својим греховима и да се на прави начин боримо против стреса и депресије. Присутни су на крају овог душекорисног предавања имали прилику да предавачима постављају питања. Посебно је важно да су оба предавача комбиновала увиде из психологије и теологије, што показује да се у суочавању са проблемом стреса и депресије, све дисциплине морају ослањати на дијалог како би резултати у превенцији и лечењу били што бољи. Ђакон Горан Вучковић

Дана 22. фебруара 2022. године, када наша Света Црква прославља Оданије празника Сретења Господњег, а под омофором и благословом Епископа жичког Господина др Јустина, у Храму Свете Тројице у Краљеву, молебаном за призив Светог Духа, који су служили игуман Манастира Студенице архимандрит др Тихон (Ракићевић), протојереј-ставрофор Љубинко Костић и протођакон Милутин Балтић, отпочела је редовна скупштина Савета Епархије жичке.   Радни део седнице Пленума и Савета Епархије жичке одржан је у просторијама ЕУО, где је сабране најпре поздравио домаћин, Епископ Јустин. Након тога разматрани су сви аспекти духовног и материјалног деловања у Епархији у 2021. години. Направљен је пресек рада и пословања кроз исцрпне извештаје о финансијском пословању, грађевинским подухватима у парохијама и манастирима, затим у социјалној, духовној и културној делатности. Између осталог разговарало се и о свим осталим питањима и темама које се тичу рада на унапређењу црквеног живота у Епархији жичкој. Након радног дела, разговор је настављен за трпезом љубави. Ђакон Горан Вучковић