Category: СПЦ

У дану који је наша Света Црква по триодском богослужбеном поретку посветила догађају сусрета Господа Христа са женом Самарјанком – Недеља Самарјанке, а када празнујемо по минејском поретку Пренос моштију Светог Николаја Мирликијског, литургијска заједница при Храму Светог Саве имала је радост да свештеним Приносом предстоји Епископ жички Г. Јустин. У овом дану када поједине породице прослављају своју крсну славу, у народу познату као „Млади“ или „Летњи“ Свети Никола, храм је од јутарњих часова био отворен за оне који су дошли да се помоле Васкрслом Господу и Светом Николи. Испред девет часова дочекали смо нашег Архијереја, док је хор са галерије певао празничну песму „Ангел вопијашче“. Уз саслужење братства храма и учествовање верног народа по службама призива Божијег, узнели смо хвалу Богу молећи Га да силаском Духа Светога освешта предложене Дарове, а преко њих и нас.   По прочитаном јеванђелском одељку, Епископ Јустин је произнео надахнуту беседу. У њој је појаснио смисао догађаја који Јеванђеље описује, указујући на историјске моменте који су битни за разумевање односа Јевреја и Самарјана, а потом на новозаветну благовест којом је проткан овај догађај из историје спасења. – Црква Божија је отворена за све појединце и народе који Христа исповедају као Сина Божијег и који имају учешће у заједници са Њим која се најприсније остварује у Светој Евхаристији – Тајној Вечери која никада не престаје да нас освећује и чини наследницима Царства Божијега. Заједно са Светим Николајем ми се налазимо у Лађи спасења која нас води у сигурну луку Божију кроз узбуркане воде на пучини овога света, рекао је Епископ Јустин. У наставку смо узели учешћа у заједници Светих који се спасавају кроз чашу спасења која нам Живот вечни дарује. По заамвоној молитви одслужен је помен презвитери Ивани, супруги нашег сабрата протонамесника Дејана Марковића. Царство јој Небеско са свима Светима! Протонамесник Александар Р. Јевтић  

У суботу, 21. маја, након вечерње службе, у склопу циклуса предавања која се у Светосавском храму у Краљеву одржавају са благословом Епископа жичког Јустина, доцент Богословског факултета у Београду на катедри за библистику, др Ненад Божовић је одржао предавање на тему „Псалтир – књига молитве“. Професор Ненад је након најаве протонамесника Александра Јевтића, говорио о Псалтиру и Псалмима. Сазнали смо, врло интересантно, да је Псалтир најцитиранији старозаветни спис у Новом Завету. Уједно, од најранијих времена Цркве, псаламски стихови су непрекидно и врло често присутни на свим богослужењима дневног круга. Свети Сава, у свом Типику Карејске испоснице, увиђајући значај и поштовање које Црква показује према појању псалама, заповедио је да Псалтир никада не престаје, док је Свети Јован Златоусти много пре њега, врло смело, говорио како је боље и да сунце зраке своје скрије неголи да се изгубе речи Давидове. Псалтир се често доживљава као речи Давидове јер је цар Израиљски Давид написао најбројнију групу Псалама. Међутим, осим њега, Псалме су писали и Мојсије и Соломон, синови Корејеви и началници појачки, и Ездра, који је у седмом веку пре Христа објединио Псалме у зборник псалама који ће касније постати Псалтир. Узгред, Псалтир се може поделити на неколико различитих целина: на пет књига Псалама, на двадесет катизми и на стотину педесет псалама. По свом садржају се може поделити на: Јеврејски мудросно-моралне Псалме, у којима се псаламски осликава трагедија човека отпалог од Бога. Псалтир је дирљива слика истинског најдубљег покајања, али и рекапитулација целокупне историје Спасења. Пророчке Псалме, јер се у неким Псалмима прилично верно осликава најава доласка Христа. Молбене псалме – који су мољење наше из дубине душе за помоћ (нпр. 3. Псалам и 90. Псалам). Господин Божовић нас је, између осталог, упознао са разним преводима Псалама на српски језик и са њиховим особеностима – са Даничићевим преводом који је настао на основу латинског језика и који одише високим поетским доживљајем живота, са савременим преводом Епископа Иринеја Ћирића, преводом блаженопочившег Епископа Атанасија, као и најновијим преводом на наш језик који је учинио проф. Драган Милин.. У богослужењима се најчешће користи превод Владике Атанасија. На самом крају, драги предавач нас је позвао да у својим животима, на својим путевима спасења, почнемо да макар у малој мери читамо чудесне речи Давидове које благодаћу Божијом пружају утеху у срцима нашим. Након предавања уследила је жива дискусија у оквиру које смо чули неколико значајних напомена о разним псаламским темама. Посебно упечатљиво је било тумачење стихова покајног Педесетог Псалма који је настао као покајни уздах Светог цара Давида након што је починио страшан грех убиства и прељубе. После предавања, пријатељски разговор у пријатној атмосфери је настављен у просторијама Црквене општине Свети Сава… Ђакон Стефан Милошевски

Песник  Милован Данојлић подигао је пре двадесет две године  храм  у свом родном селу  у Ивановцима посвећен  Светом оцу Николају Мирликијском. Ове године у недељу Самарјанке 22/9. маја  прослављен је свечано празник Пренос моштију Светог оца Николаја који је храмовна слава цркве на Камаљу. Сваке године на овај дан после Свете Литургије и ломљења славског колача одржава се и програм под називом „Сусрет са песником“. По благослову Епископа жичког Г. Јустина ове године у Ивановцима је био гост песник Ђорђо Сладоје из Новог Сада, главни и одговорни уредник Летописа Матице српске. Ђорђо Сладоје је рођен у Клињи код Улога у Горњој Херцеговини 1954. године, до сада је објавио око петнаест књига песама и неколико књига изабраних песама; Дневник несанице (1976), Велики пост (1984), Свакодневни уторник (1989), Трепетник (1992), Плач Светога Саве (1995), Петозарни мученици (1998), далеко је Хиландар (2000), Огледалце српско (2003), Мала васкрсења (2006), Манастирски баштован (2008), Златне олупине (2012), Силазак у самоћу (2015), Певач у магли (2017), Одлагање одласка (2019), Занатски дом (2019)…   Добитник је бројних песничких награда: Змајева награда, Дучићева награда, Жичка хрисовуља, Дисова награда, Рачанска повеља, итд. У програму су поред песника Ђорђа Сладоја учествовали  и ученици ОШ у Љигу, гуслар Вукомир Шћекић, КУД  „Љиг“  и певачка група „Горња Јасеница“ из Јарменоваца.   Уочи славе из Француске је са својом супругом допутовао и ктитор храма Милован Данојлић. Заједно са њима програм су пратили и Војислав Коштуница са супругом и позоришни редитељ Младен Матерић који живи и ради у Француској. Након програма сабрање је настављено за трпезом љубави коју су ове године припремили домаћини славе Радован Марјановић и Предраг Николић из Ивановаца. За време ручка старешина цркве је поздравио све присутне и посебно захвалио песнику Ђорђу Сладоју што је и поред већ заказаних обавеза издвојио време за долазак у Ивановце. Протојереј Светолик Марковић

У недељу Самарјанке, 22. маја 2022. године, када наша Света Црква прославља Пренос моштију Светог Николаја Мираликијског, парохија у селу Бреково код Ариља, прославила је црквену славу. У Храму Светог Николаја евхаристијско сабрање у молитви предводио је архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић уз саслуживање пароха пожешког протојереја Милорада Козодера, пароха ариљског јереја Бојана Милошевића и пароха брековачког јереја Александра Каранца. За благољепије богослужења постарао се и свештеник у пензији протојереј-ставрофор Милан Луковић који је заједно са делом црквеног хора из Ариља предводио верни народ у песми и молитви. Обраћајући се, на крају богослужења, мноштву верника отац Драган изразио је захвалност Богу што се после двогодишњег периода искушења наш народ поново враћа у храмове да утоли духовну жеђ и пронађе „извор воде која тече у живот вечни“. Указао је и на то да је Бреково село угледних домаћина и вредних људи који су одувек Храм Светог Николаја доживљавали као свој дом и о њему се старали. Та позитивна синергија свештенства и народа видљива је за сваког ко посети Бреково. Напослетку, изражена је захвалност овогодишњем домаћину Здравку Ковачевићу и његовој породици што су имали жељу и љубав да припреме славски ручак за све присутне. Дужности домаћина за следећу годину прихватили су се браћа Драгиша и Милојко Јовановић из Брекова. Јереј Александар Каранац

У четвртак 19. маја 2022. године када наша Света Црква прославља праведног Јова и Пренос моштију Светог Саве, свештеници ужичког намесништва сабрали су се у Храму Светог великомученика Георгија у Ужицу да би приступили Светој Тајни Исповести и служили Свету Литургију. Исповедник свештенства је био јеромонах Данило (Плашић) из Манастира Дубраве. Светом Литургијом је началствовао архијерејски намесник протојереј-ставрофор Милош Босић уз саслуживање протојереја-ставрофора Милића Драговића, протојереја Владимира Дуканца, протонамесника Љубана Петровића, јереја Томислава Гајића, као и ђаконȃ Богдана Милића, Дарка Глукчевића и Милана Босића.   Након Свете Литургије уприличена је трпеза љубави у парохијском дому. Архијерејски намесник о. Милош Босић се у име свештенства захвалио оцу Данилу на исповести. Свештенству се захвалио на досадашњем уложеном труду у парохијама, са жељом да и даље тако наставе. На крају се и старешина храма о. Владимир Дуканац захвалио свештеницима и пожелео добродошлицу и пријатан ручак. Ђакон Милан Босић  

У уторак 17. маја 2022. године, када наша Црква прославља Свету мученицу Пелагију Тарсијску, у Храму Светог пророка Илије на Мокрој Гори одржана је исповест свештенства Архијерејског намесништва рачанског. Светој Тајни Исповести приступили су сви свештеници намесништва. Исповедник свештенства био је јеромонах о. Виталије (Милошевић), Светом Литургијом началствовао је јереј Александар Ђуричић, парох кремански, уз саслужење јереја Владимира Јовановића, пароха дубског. Након Свете Литургије уприличена је трпеза љубави у парохијском дому. За време ручка присутнима се обратио Архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић захваливши о. Виталију и свештеницима који су се сабрали, како би приступили Светој Тајни Исповести којом тежимо духовном прочишћењу. Присутнима се обратио и о. Виталије даривавши све збирком „Одговори духовника савременом човеку“. Домаћин јереј Ненад Рогић поздравио је присутне и пожелео добродошлицу. Јереј Јован Тимотијевић

У понедељак 16. маја 2022. када наша Црква прославља Свете мученике Тимотеја и Мавру у Храму Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи одржана је исповест свештенства Архијерејског  намесништва жичког. Светој Тајни Исповести приступили су сви свештеници намесништва. Исповедници су били протојереј-ставрофор Љубинко Костић и старешина храма у Врњачкој Бањи протојереј Часлав Јовановић. Светом Литургијом началствовао је јереј Слободан Глишовић уз саслуживање јерејȃ Владимира Јовановића и Јовице Пршића као и ђаконȃ Горана Вучковића и Марка Прокића. За певницом су били протојереји Жарко Дончић и Добринко Топаловић, као и протонамесник Александар Јевтић. Беседу на тему „Христос – Хлеб Живота“ произнео је ђакон Горан Вучковић.   Након Свете Литургије уприличена је трпеза љубави у парохијском дому. За време ручка присутним свештеницима обратио се Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, пожелевши добродошлицу браћи свештеницима. Он је похвалио досадашње трудове свештенства намесништва на повереним парохијама и црквеним општинама, указујући на потребу да увек бдимо над својим пастирским призвањем и изграђивањем повереног народа. У наставку, прота Љубинко Костић је присутнима упутио речи духовне поуке, подсећајући нас да своју службу треба у радости да чинимо, не саображавајући се свету, већ га преображавајући. Старешина храма протојереј Часлав Јовановић је присутне поздравио и пожелео добродошлицу и пријатан боравак у Врњачкој Бањи. Ђакон Марко Прокић

Црквена Општина Вича и поклоничка агенција Епархије жичке „Јеж“, организовале су поклоничко путовање светињама Фрушке Горе. Ова дугоочекивана дестинација је реализована на празник, великог старозаветног пророка Јеремије, 14. маја. Верници вичке парохије упутили су се на Фрушку Гору заједно са мештанима осталог дела Драгачева, али и из Чачка и Краљева. Прва светиња, којој смо приступили, била је Крушедол. Ту смо сви заједно са братством ове обитељи, узели учешће у Светој Литургији. Отац Захарија, нас је љубазно дочекао и испричао историјат овог манастира. У своме излагању, истакао је да он заузима централно и значајно место, како на Фрушкој Гори, тако и у сремској епархији. Задужбина је славне лозе Бранковића, чије се делови тела и данас чувају у њему. Овде се налази и нетрулежна рука Свете мајке Ангелине, мајке Ђорђа Бранковића, касније Архиепископа Максима, који је и подигао овај манастир. У овој светињи, сахрањени су патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић, и патријарх Арсеније Шакабента као и краљ Милан Обреновић, књегиња Љубица Обреновић. Након овог манастира, кренули смо пут Гргетега. Ту нас је дочекала монахиња Антонина, која је пореклом из Виче. Верници су се одушевила лепотом и уредношћу ове светиње. Велелепни фрескопис, који је стилу руског барока, на вернике је оставио посебан утисак. Љубазност и гостопримљивост монахиња манастира Гргетег, је посебно све одушевило, јер су нас свесрдно примиле у своју гостопримницу и угостиле. Њихова топла и насмејана лица, исијавала су љубав, ону праву, истинску, где се могло видети и осетити, да оне у сваком човеку, препознају лик Божји у њему, радујући се  сусрету са другима. И у овој Светињи смо узнели молитве Пресветој Богородици Тројеручици, чија се верна копија са Хиландара налази и чува овде. Трећи и последњи наш манастир, који смо обишли, био је Велика Ремета. У овој древној светињи, која потиче из 15. века, дочекао нас је њен игуман, отац Стефан. Он се благим и поучним речима обратио верницима, саветујући их о вери, и о потреби да учествују у светотајинском животу Цркве. Он је нагласио да је заштитник ове светиње, Свети Димитрије, који је већ неколико пута сачувао ову светињу од напада непријатеља, који су хтели да је сруше. Након што смо се духовно укрепили, у овим дивним светињама, упутили смо се и у Сремске Карловце. У Сремским Карловцима смо обишли саборни храм Светог Николе и храм Светих Апостола Петра и Павла.  У храму Светих Апостола смо отпевали тропар васкрса, и целивали мошти Светог Петра Цетињског. Поред ова два храма, обишли смо  богословију и гимназију, у којој су се школовали између осталих: Сима Милутиновић и Бранко Ћопић. Оно што је ово путовање још више учинило посебније, јесте вест, да ће у поподневним часовима доћи Његова Светост Патријарх Порфирије са Архијерејима наше Цркве, поводом стогодишњице уједињења Српске Православне Цркве. Сви присутни су са одушевљењем прихватили да узмемо учешће у овом свечаном дочеку. После овог дивног дочека и када су верници узели благослов од нашег патријарха, кренули смо ка нашим домовима, носећи у себи мир и радост, коју ћемо поделити са нашим најближима. Кроз цео пут су се могли чути коментари задовољства и радости са овога путовања, али такође, и предлози и жеље, да се  што скорије  организује још неко слично поклоничко путовање. Јереј Немања Матејић

Владики су, осим братства храма саслуживали и ђакон краљевачки Горан Вучковић и ђакон зајечарски Вук Јовановић који су се сабрали са нама како би учествовали у рукоположењу свога пријатеља Дарка Глукчевића за ђакона. Г-дин Дарко Глукчевић је дипломирани теолог и до сада се налазио на служби вероучитеља у Ужицу,  док је његова супруга Милица, са којом има двоје деце, вероучитељица у Севојну крај Ужица. Рукоположење је увек велика радост јер се тако обнавља двехиљадугодишње ткиво Цркве Божије која ће остати на овој земљи све до другог и славног Доласка нашега Господа Исуса Христа.       Након Свете Литургије, Владика Јустин је упутио очинске речи сабраној пастви, честитавши рукоположење ђакону Дарку. Владика је потом протумачио јеванђелске речи Христове Ја вас изабрах од света које смо чули у оквиру јеванђелског одељка прочитаног на Светој Литургији. Истакао је како сви, и верни народ и клир, живимо у свету и осећамо тегобе и патње овога света, и није нам дотужило да живимо овде, али смо сви заједно изабрани од овога света за нешто друго, за Царство Божије, и зато се трудимо да не живимо у складу са палошћу овога света, већ у складу са светлим и јеванђелским заповестима Христовим. Благодаћу Христовим се мењамо на боље, из дана у дан. И на таквом путу нема страшних урвина депресије и психичких проблема какви се множе на греховним путевима овога света без Бога. Ми се налазимо на путу који нас води из славе у славу и у гледање лица Божијег у Вечности Царства Божијег, рекао је Владика. Требало би споменути да је, све са ђаконом Дарком, коме Господ нека подари све благослове на путу ка Царству, ову Литургију служило пет ђакона.                                                                                     Ђакон Стефан Милошевски

Дана 14. маја 2022. када наша Света Црква прославља Светог пророка Јеремију, у Храму Светих апостола Петра и Павла у Мрчајевцима, служено је опело уснулом у Господу протојереју Тому Величковићу. Опелом је началствовао Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић уз саслужење Архијерејског намесника љубићког протојереја Николе Вучетића и мноштва активног и пензионисаног свештенства овог краја. Доста верног народа и чланова породице узело је учешћа у молитвеном сабрању над одром прота Томе. Раније током дана служена је Света Литургија. Протојереј Тома рођен је 18. октобра 1935. у богомољачкој породици Величковића у Доњој Горевници, где се учи првим хришћанским поукама и врлинама у кругу породичног дома. Основну школу је завршио у Мрчајевцима, а потом похађао Богословију Светог Саве у Београду. У својој вишедеценијској пастирској служби истакао се преданим радом на провереним му парохијама. Службовао је за кратко у Рамаћи, затим Трнави, потом Гунцатима и на крају у Мојсињу где се најдуже задржао и одакле је отишао у пензију 2000. године. У тешким временима за Цркву успео је да буде прави пастир својој пастви и да сведочи и шири Реч Божију, што се можда најбоље огледа у томе да је као надлежни парох послао 14 ђака у средње богословске школе. Они данас служе Светом Олтару и своме роду, а прве кораке у својим заједницама су начинили уз прота Тома. Након дуже болести, у среду 11. маја текуће године преселио се у наручје Господа нашег у свом дому у Мрчајевцима. За њим су остали супруга Мица, синови Драган и Зоран са породицама, унуци и многобројна родбина. Са надом у Васкрсење, у овим данима попразништва Васкрсења Господњег, призван је да у вечности служи Литургију са свима светима рода нашег и васцелог Православља! Вечан ти помен достојни блаженства брате и оче наш Томо! Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! Јереј Саво Величковић