Category: СПЦ

У дану када Црква слави оданије Вазнесења, сабрала се црквена заједница ариљска да се молитвено опрости од свога проте Спасојевић Милоша и да га пошаље у наручје Вазнесеног Господа . Свету Литургију су служили његови другови из Београда и околине, али и другови његовог сина Душка, који је  свештеник у Загребу. На крају Литургије од проте се опростио његов наследник у ариљском храму, прота Драган Стевић, сећајући се протине љубави, савета, помоћи, које нам је свима давао али и  хумора на који нас је навикао. Прота је истински волео Цркву, и све оне који су за њу везани, али ништа мање и оне који су од Цркве отпали и за које је увек говорио да их требамо са стрпљењем у Њу вратити. Опело је служило двадесет пет свештеника и два ђакона, уз присуство још петорице свештеника и много верног народа. На крају опела народу се обратио најмлађи свештеник  који је служио са оцем Милошем, из времена пре погрома Срба из Крајине, прота Славко Стевановић из Епархије банатске, који је описао протин живот у периоду од рођења 1947. године до избеглиштва из Крајине , из Оточца, у време усташке Олује 1995. године. Било је то време усташко-комунистичких притисака на наш народ и Цркву, а прота је стрпљиво радио из дана у дан и тако саветовао и своју свештену сабраћу којој је био намесник. Убрзо је почела и духовна и материјална обнова у том крају. Обновљено је много храмова, подизани су из пепела, народ је духовно снажио. А онда је дошао рат да све то прекине и прота је морао са својом паством у избеглиштво. Љубављу блаженопочившег Епископа жичког Стефана, који га је познавао, отац Милош је дошао у Ариље. О том периоду , па до његове кончине говорио је прота Мирчета Крупниковић, који је од свих нас најдуже времена провео са оцем Милошем, а од његовог одласка у пензију био му је и надлежни парох. Овде у Ариљу прота је заорао дубоку бразду јеванђелску, посејао семе чије плодове ми данас беремо. Није му било лако, био је странац, избеглица, али његова доброта и трпљење су полако освајали ариљска срца и време је учинило да он постане вољени пастир свога стада. Радио је као старешина храма неуморно сређујући порту и храм, славећи седмовековно постојање његово 1996. године. Радио је и са народом наставио  градњу храма у Гривској. Свака реч му је била на корист Цркви и њено узрастање. И није престао ни онда када је званично умировљен. И тада је пружао подршку нама млађима, био увек спреман да нам у свему што му снага дозволи помогне. На крају, отац Мирчета је захвалио, проти што је  духовно обновио и ариљску Цркву. Последњи говорник био је Мића Божичковић, пријатељ оца Милоша из Оточца. После литије око Храма Светог Ахилија, прота је погребен на градском гробљу у Вранама, да са својом паством чека Васкрсење мртвих. Драги оче Милоше, срећан ти пут у Вечност!                                                                                                             Братство Храма Светог Ахилија

Јуче око 15 часова, људским очима мерено, изненада се упокојио, дугогодишњи парох ариљски  и старешина Храма Светог Ахилија, протојереј-ставрофор Милош Спасојевић (1947-2022). Онај кога усташка Олуја није могла сломити, и који је увек и свагда живео са надом на Господа, отишао је ка Њему да Му на Небесима вечно служи. Света Литургија биће служена у Храму Светог Ахилија у четвртак 09. јуна у 09 часова, а опело ће бити служено у подне у порти храма. Сахрана ће бити обављена на градском гробљу у Вранама. Братство Храма Светог Ахилија

У недељу, 5 . јуна 2022. од раних јутарњих часова Храм Светог Василија био је испуњен мноштвом народа и деце који су дочекали свог духовног пастира Преосвећеног Владику жичког Господина Јустина. Међу бројним присутним представницима градских власти био је и градоначелник Краљева господин Предраг Терзић. На Светој Литургији Владици су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина Храма Преображења Господњег на Златибору  јереј Ненад Ивановић, старешина храма у Врњачкој Бањи протојереј Часлав Јовановић, старешина Храма Светог Василија Острошког у Кованлуку протојереј Иван Радовановић, протођакон Милутин Балтић и ђакон Стефан Симић. Литургијско сабрање својим лепим појањем украсили су краљевачки појци. Преосвећени Владика је као и увек одржао садржајну беседу надахнуту Светим Јеванђељем, где је присутном народу и свештенству распламсао срца и оснажио дух, спремивши их тако да се боље носе са искушењима која се данас у целом свету множе. Након заамвоне молитве и благодарења Господу, Преосвећени Владика је поделио грамате намењене добротворима Храма Светог Василија Острошког у краљевачком насељу Кованлук, међу којима је био градоначелник града Краљева, господин Предраг Терзић. Убрзо након тога, приступило се освећењу парохијског дома у оквиру црквене порте. Старешина храма о. Иван Радовановић се након чина освећења парохијског дома захвалио Преосвећеном Владици, својим црквењацима, и свима који учествују у унапређењу овог храма. Том приликом су подељене и захвалнице. Владика Јустин је заједно са градоначелником Краљева господином Предрагом Терзићем у пратњи чланова дружине “Гвоздени ратници“ обишао средњовековни камп са старим занатима, средњовековном ратничком опремом и тиме удостојио и обрадовао све учеснике манифестације СРЕДЊОВЕКОВНИ ДАНИ у организацији Храма Светог Василија Острошког и Дружине Гвоздени ратници из Краљева. Празнична радост настављена је заједничком трпезом љубави свештенства и верујућег народа сабраних око свог Архипастира. У наставку је приређена трпеза љубави за све присутне. Вероучитељ Марко Пауновић  

Наш храм у Краљеву посвећен је Светом Сави, Светом оцу и доброчинитељу, чије су мудрости и дела надалеко чувена; а готово сви знамо о његовом значају за нас као народ, али и за нас као Цркву. Угледајући се на њега, трудимо се да кад год можемо ширимо љубав и помажемо другима. Међутим, још је таквих! Организујући бројне концерте хуманитарног карактера, и Увертирци пођоше његовим стопама, предвођени својим дивним професорима Радмилом и Милорадом Мурганић.   Како би их подржали у томе што раде, похвалили их и показали да се добро увек врати ономе ко добро чини, братство Храма Светог Саве припремило је излет до Манастира Студенице и Градца полазницима ове музичко-едукативне радионице. Дечице је било пуно, а њихови осмеси и радост били су снага која нас је држала на окупу и чинила овај пут дивним. Светом Сави је тада сигурно било пуно срце, видевши их како раздрагано уживају при овим великим светињама. Протојереј Радоја Сандо

У петак, 3. јуна 2022. када наша Света Црква молитвено прославља Светог цара Константина и царицу Јелену, Његово Преосвештенство Епископ жички Г.Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светога цара Константина и царице Јелене у Коњевићима. Владики су саслуживали Архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић, старешина храма протојереј Миодраг Тодоровић и ђакон Стефан Симић уз молитвено присуство многобројног свештенства и верног народа. Епископ је након Литургије пререзао славски колач и осветио славско жито. Такође, Владика је освештао новосаграђени звоник. На многаја љета Преосвештени Владико! У наставку преносимо Владикину беседу у целости: Никола Петковић

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, 4. јуна ове године на дан на који наша Света Црква прославља Светог Јована Владимира, отпочели су СРЕДЊОВЕКОВНИ ДАНИ у порти Храма Светог Василија Острошког у Кованлуку. Домаћини, на челу са братством храма и парохијанима, заједно са дружином “Гвоздени ратници“ током целог дана дочекивали су бројне посетиоце из града Краљева, ближе и даље околине. Посетиоци су могли да се проласком кроз средњовековни камп упознају са разним аспектима из времена Средњега века. Удружења која се баве реконструкцијом средњовековног живота и борења дошла су са разних страна наше земље (Новог Сада, Београда, Љига, Крагујевца, Крушевца, Краљева, Ниша, Звечана) и представили древна времена на најинтересантније начине. Узбуђење је почело да расте надметањима која су започела надметањем у стреличарству око 15 часова, а након чега се наставило ратничким надметањем. У 17 часова велику пажњу су привукле борбе средњовековних ратника, које су настављене опсадом утврђења које је направљено само у ту сврху претходних дана. Велики број посетиоца одушевљено су посматрали овакву реконструкцију борбе. Како се дан приближавао крају тако се и порта лагано празнила и до 19. часова догађај је био завршен.     Али ту није крај! СРЕДЊОВЕКОВНИ ДАНИ ће се наставити у недељу, након Литургије која ће почети у 8.30 и којом ће началствовати Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин. Камп ће бити отворен за посетиоце од 10 часова. Вероучитељ Марко Пауновић

У петак 3. јуна 2022. Храм Св. Цара Константина и Јелене (Стара пожешка црква) осамдесет девети пут у својој историји обележио је своју славу. Молитвено обележавање храмовне славе започело је предпразничним богослужењем у навечерју Спасовдана, које је служио јереј Михајло Живковић уз саслуживање протојереја Божа Главоњића и протојереја Милорада Козодера уз свечану пратњу пожешке певнице сачињену од братства пожешке цркве и верног народа. На сам дан Светих Царева Константина и Јелене Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Милић Драговић старешина Цркве Светог Марка у Ужицу уз саслуживање протојереја Ђурице Гордића, пароха у Сан Франциску, протојереја-ставрофора Дмитра Луковића, пензионисаног пожешког пароха, протојереја Небојше Дабића, пароха чачанског, протојереја Владимира Васиљевића, старешине Цркве у Бајиној Башти, протонамесника Владимира Кораћа, старешине цркве у Севојну, протонамесника Дарка Нестровића, пароха ариљског, јереја Милана Стефановића, старешине цркве у Гучи, јереја Рада Марића, старешине цркве у Лучанима. Литургији је присуствовао архимандрит Давид (Васиљевић) као и монахиње сестринства манастира Никоље у Овчару и Каблару, као и парох трешњевички јереј Саша Предовић. Литургији су присуствовали и представници општине, јавних установа, војске и полиције. При крају Свете Литургије приступило се литији око храма са молитвеним застајањем и читањем одломака из Светог Јеванђеља. Након резања славског колача присутним свештеницима и верном народу надахнутом беседом обратио се протојереј Милић Драговић најпре честитајући славу мештанима Пожеге и рекавши да у овом свету доминира страдање и тескоба и да живот не би имао никаквог смисла да у њега није дошао сам Спаситељ и извршио домострој спасења за нас. -И Свети цареви Константин и Јелена живели су у времену у ком су хришћани страдали и то од самих царева, али су они ипак успели да препознају знак крста као знак победе. Христос, друго Лице Свете Тројице, победио је смрт својом смрћу и Васкрсењем  и Он је нешто потпуно ново под сунцем, наша једина нада у свету – долини плача у којем страдања, болести, патња постоје и увек ће постојати. Наше је да носимо свој крст у овом свету и да верујемо да ћемо једнога дана бити баш код Бога који ће нас препознати као своје, рекао је о. Милић. По свршетку Свете Литургије уследио је пригодан програм у порти цркве у ком су учествовали хор и рецитаторска секција ученици пожешке Гимназије, потом и фолклорни ансамбл ,,Разиграно коло“ – Пожега и млади гуслар Бранимир Сретеновић из удружења за очување гусала – Ужице. У име пожешке цркве старешина Божо Главоњић наградио је ученике који су ове године учествовали на конкурсу који је расписала црква на тему ,,Цар Константин и победа хришћана.“ Награђено је и специјално одељење ОШ ,,Петар Лековић“ као и спортиста тенисер Никша Арсић из Пожеге. Празнично расположење и свечана трпеза била је постављена у црквеној сали коју су овом приликом са љубављу припремили више домаћина са својим породицама уз помоћ пожешког свештенства. Јереј Михајло Живковић

На дан Светих равноапостолних цара Константина и царице Јелене, црква у Ивањици подигнута од народа још 1836. године, овогодишњу храмовну славу прославила је нарочито украшена уређеном портом са многоврсним цвећем и проширеним и улепшаним објектом црквене продавнице. Прослава храмовне славе у Ивањици почела је литургијским сабрањем у 8 часова. Началствовао је архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман овчарско-кабларског Манастира Вазнесење, а саслуживали су парох придворички протојереј-ставрофор Мирољуб Маринковић, намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, протојереј Небојша Вишњић, јереј Душан Тодорић и ђакон Тихомир Костић. Благољепију Литургије нарочито је допринело умилно појање сестара из Манастира Ковиље. У беседи упућеној верном народу након читања Светог Јеванђеља, архимандрит Тимотеј осврнуо се на потрагу Свете царице Јелене за крстом Господњим као сведочанство да, ако желимо да будемо христолики и ходамо стопама Христовим, онда и Христов крст треба да је присутан у нашем свакидашњем животу. На крају Литургије молитвено су освештани и пресечени славски колачи. Ове године домаћини славе су били свештенство Цркве Светих цара Константина и царице Јелене за чије здравље и здравље њихових породица се народ молио Господу, као и за здравље и напредак будућих свечара из Ивањице који су примили део колача. Свечаној трпези љубави у уређеној сали парохијског дома која је уследила као наставак литургијског сабрања присуствовали су и многи угледни чланови друштва ивањичког округа. У име свештенства ивањичке цркве, старешина храма протојереј Ненад Бајић се пригодним речима захвалио свима, а нарочито архимандриту Тимотеју и монахињама Манастира Ковиље, као и председнику Општине Ивањица Момчилу Митровићу. Ђакон Тихомир Костић

На празник Вазнесења Господњег, храмовну славе Манастира Жиче, Његово Преосвештенство Епископ жички г.г Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у овој древној немањићкој светињи, уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића) и Јакова (Лазовића), Архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића, протојереја-ставрофора Милојка Дробњака, Архијерејског намесника жичког Саше Ковачевића, протојерејȃ Радоја Санда, Миломира Радића, Драгана Глигића и Милоша Станисављевића, јереја Владана Вуковића, као и ђакона Стефана Симића. У својој беседи, Преосвећени је подсетио на значај данашњег празника. – Својим страдањем и преславним Васкрсењем Христос није учинио све што је било потребно да се доврши сав домострој спасења док није Својим Вазнесењем на небо, вазнео људску природу и поставио је са десне стране Бога Оца, а потом и послао Утешитеља Духа Светог Који је утврдио Цркву. Али, неће сви сести са десне стране, већ они који се труде да чувањем заповести Божјих, потврде своју љубав према Њему. Зато, док имамо времена, држимо заповести Божје јер њиховим чувањем усељава се у нас Дух Божји, ум Божји, тако да не живимо више ми, већ Дух Божји живи у нама и усавршава нас, да растемо у меру раста Божјега, рекао је Владика. На крају је Преосвећени пожелео свима сабранима да нам Господ Својим Васкрсењем и Вазнесењем подари силу да славимо Оца и Сина и Духа Светог кроз све време и сву вечност. Након Свете Литургије, освештани су славски колач и жито, а за све који су се окупили да прославе храмовну славу Манастира Жиче, припремљена је трпеза љубави. Сестринство манастира  

На десној обали Моравице, у некадашњем драгачевском срезу, смештена су ариљска села Вирово, Церова, Драгојевац и Миросаљци. На дан Вазнесења Господњег, обележили су своју храмовну славу.  Домаћин, прота Првослав Буквић, дочекао је госте, проту Стевић Драгана, намесника пожешко-ариљског, који је служио Свету Литургију, проту Спасојевић Милоша, умировљеног пароха ариљског, и остале госте из светоахилијевског храма.     После крсног входа око храма и освећења славског приноса, народу се обратио прота Драган, тумачећи Јеванђеље и подсећајући нас да је Господ обећао излити Духа Светога на сваку твар, али и на речи анђела да ће Господ Исус Христос опет доћи у свет, али не да прими жртву за све, већ да нам буде праведни судија. Похвалио је и неуморни рад оца Првослава на живописању храма и изградњи палионице свећа.  Уз трпезу љубави коју су спремили домаћини из Миросаљаца, настављено је славље, са вером и надом да ћемо се догодине састати опет у радости и у већем броју. Протонамесник Дарко Несторовић