Category: СПЦ

У недељу 12. октобра 2025. године када наша Света Црква прославља Преподобног Киријака Отшелника – Михољдан, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички г. г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Високопреосвештенству, саслуживали су  секретар ЕУО-а архимандрит Дамјан (Цветковић) и братство храма. По прочитаном јеванђелском зачалу, Митрополит Јустин се обратио многобројном верним народу пригодном беседом. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. У наставку молитвеног сабрања, велики број верног народа и деце причестили су се Светим Тајнама Христовим. Драгутин Сандо, ученик Богословије

У вечерњим часовима уочи празника Покрова Пресвете Богородице у Храму Светог Саве у Краљеву служена је Света Тајна Јелеосвећења. Свештенство овога храма је принело Богу молитве за исцељење душевних и телесних болести бројног верног народа који је у изузетно великом броју дошао под сводове нашег храма молећи од Господа помоћ за себе и своје ближње. У благодатном и молитвеном искуству овог благословеног светотајинства осетила се искрена жеља верујућих за посетом Божијом која уноси мир у душу и дарује здравље телесно. Братство храма

Црквена општина Вича и Поклоничка агенција епархије жичке ‘’Јеж’’, организовале су поклоничко путовање на острво Крф од 9. до 13. октобра 2025. године. Ово петодневно путовање, допринело је верницима да се боље упознају  са својом историјом, али и да продубе она најјача осећања према родољубљу и славним прецима.  У поподневним сатима, топлог и сунчаног октобра, започели смо ово  наше ходочашће. Прикључили су нам се верници из Београда, Обреновца, Ниша. Све нас је везивала иста жеља, а то је да видимо и да се поклонимо свим местима, на којима су страдали наши преци у Првом светском рату. Након ноћне вожње, стигли смо на Крф. Одмах смо се упутили у сам центар града, у Цркву Светог Спиридона – заштитника острва и великог учитеља Цркве. Ту смо принели молитве пред овим великим чудотворцем и целивали га. Потом смо, кроз уске улице града, стигли до српске куће, у којој се налази музејска поставка о доласку и боравку српских војника на Крфу. Дочекао нас је историчар  Љубомир Сарамандић. Он је детаљно испричао и дочарао стање у коме се налазила српска војска када је пристигла на острво. У току његове приче, канула је и по нека суза путника који су све те приче емотивно доживели. Након обиласка музејске поставке, уследило је послужење кафом и ракијом у клубу српско-грчког пријатељства. У њему су верници купили књиге и сувенире који су везани за боравак српске војске на острву Крфу. Затим смо отпловили до острва Вида, на коме се налази маузолеј од 1232 касете са костима српских ратника са исписаним именима. Пловидба до острва Вида праћена је песмама „Тамо далеко“ „Острво Видо“  као и тропарем Христос воскресе. У маузолеју смо одржали помен и помолили се за наше дивне претке. У суботу, трећега дана нашега ходочашћа, упутили смо на сва она места која су везана за нашу славну историју и боравак српских јунака. Место Гувија, некадашња Лука, место где су по први пут крочили наши преци, допловивши на оство Крф. Затим место Дасија, на коме су сахрањивани наши преци. Данас на том месту се налази споменик подигнут борцима Дринске дивизије. Даље смо обишли место Агиос Матеос. У њему се налази споменик борцима Моравске дивизије. Потом смо се упутили до споменика грчког чобанина, Јоаниса Јанулиса, који је поклонио своје имање како би Срби могли да сахрањују своју војску. На свим овим местима страдања и умирања наше војске служени су помени. Тога дана биле су Михољске задушнице, па су ти помени остављали  још већи и снажнији утисак на вернике. Даље нас је пут водио у Манастир Палеокастрицу. Прелепи манастир, са дивним погледом на плаветнило јонског мора и веома богатом музејском поставком. У манастиру смо се помолили, отпевавши Достојно јест. По обиласку манастира и светих места, која су везана за наше претке, обишли смо Каноне и Цркву Влахерну. До саме Цркве, долази се малом стазом од копна према мору. Поглед са Канона је фасцинантан – на саму Цркву, море и аеродром. Последњи дан нашега боравка на Крфу, завршили смо одласком на Свету Литургију, у Цркву Светога Спиридона, на којој су се већина верника и причестила. По завршетку литургијског сабрања, успели смо још једном да се поклонимо светим моштима  и да затражимо благослов за повратак. Захваљујући нашем водичу Марку Јакасовићу, ово наше путовање је реализовано веома успешно. Пут ка Србији, био је дуг и напоран, јер смо ноћу путовали, али нико од нас није осећао умор. Причало се о утисцима са путовања. Било је много песме, шале, препричавања разних анегдота. Ово путовање је учинило да се сви још више учврстимо у вери православној, да ојачамо родољубље, и да не заборавимо наше претке и њихову свету жртву, коју су поднели за све нас. Једна од наших путница, послала је следећу поруку: „Сећање је рај, из кога нас нико не може истерати. Јер и ово наше прелепо ходочашће је нешто што никада неће избледети из наших сећања.“  јереј Немања Матејић, парох вички

У недељу, 12. октобра 2025. године, на празник Светог Киријака Отшелника, у порти Храма Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, у старој чаршији брусничкој, покрај Горњег Милановца, освећени су темељи новог парохијског дома. Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита жичког господина Јустина, светим чином освећења началствовао је Архијерејски намесник таковски протојереј Драган Ђорем, уз саслужење старешине Цркве у Горњем Милановцу протојереја-ставрофора Миодрага Анђелића и пароха брусничког јереја Владимира Воштића. По завршетку освећења, присутнима се обратио протојереј Драган Ђорем, који је упутио речи подршке и искрене честитке оцу Владимиру и његовим парохијанима на започетом великом делу. Он је подсетио да је село Брусница, место од изузетног историјског значаја за српски народ, коначно на путу да добије дом у којем ће живети његов свештеник, као и простор у којем ће се сабирати верни народ ове парохије. „Сасвим је другачије,“ истакао је отац Драган, „када свештеник живи у близини свога храма, са својом породицом, пројављујући у свакодневици пример благочестивог хришћанског дома. Тако свештеник постаје не само пастир, већ и истински домаћин који своје парохијане дочекује и у храму, и у будућем парохијском дому.“ Након свечаног чина освећења, сабрање је настављено у радосном духу братске љубави. У порти храма приређено је  богато послужење које су, са великом пажњом и трудом, припремили мештани Бруснице заједно са својим свештеником.  На крају свечаности, присутнима се обратио парох бруснички, отац Владимир Воштић, који је упутио речи захвалности свима који на било који начин помажу изградњу парохијског дома. Он је позвао верни народ да и даље, у духу слоге и љубави, пружају чврсту подршку своме свештенику, као и грађевинском и црквеном одбору, како би се ово богоугодно дело, уз Божију помоћ, успешно привело крају. Ђакон горњемилановачки Јован Тошић

Дана 11. октобра 2025.  имали смо част и благослов да нас посети протојереј-саврофор Гојко Перовић и одржи предавање на тему Светотајниског живота Цркве. Благословом Митополита жичког господина Јустина, а у организацији црквених општина Самаила и Лазац, трудом свештеника Александра Милакића и свештеника Миладина Милуновића, а добром вољом и трудом директора ОШ ,,Петар Николић Самаила’’ Милана Генчевића да уступи простор школе, организовано је ово предавање. Сарадња школе и Цркве је показатељ светосавског етоса где је Свети Сава у средњовековним манастирима оснивао и прве школе. Школа осим што има за циљ да обогати децу знањем, васпитава и своја будућа поколења. Домаћини школе били су наставница енглеског Оливера Руменић са помоћним радницима, као и вероучитељ ове школе Петар Ђерковић. У прелепом школском амбијенту, велики број народа из ових села, Краљева и Чачка, ђака из села Самаила и Лазац, помно су слушали и упијали сликовито, животно и духовито предавање оца Гојка Перовића на тему Светотајинског живота Цркве и Свете Литургије, која је центар свих Светих Тајни. Вероучитељ Петар Ђерковић

У суботу 11. октобра 2025. године, када се наша Света Црква молитвено сећа свих оних који се упокојише у вери православној, Свету Архијерејску Литургију у световујанској обитељи служио је Архиепископ и Митрополит жички г.г. Јустин уз саслуживање архимандрита Саве (Илића), игумана Манастира Вујна, јереја Јована Стојковића, пароха брђанско-прислоничког, као и ђакона Стефана Симића. Сабрани су своје учествовање на Литургији потврдили кроз Свету Чашу, причестивши се Светим Христовим Телом и Крвљу. Након Свете Литургије, Владика је одслужио помен свим упокојенима и житељима који су живели у Манастиру Вујну.                            Братство Манастира Вујан

Празновање Преподобног Симона Монаха започело је у Манастиру Студеници 6. октобра 2025. године свеноћним бденијем којим је началствовао јеромонах Паладије (Вукшић), сабрат ове свете обитељи, уз присуство Митрополита берлинског и немачког Марка. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички г. Јустин уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Јоаникија. Литургијско свештенодејство је принето уз саслужење секретара ЕУО-а архимандрита Дамјана (Цветковића), игумана вујанског архимандрита Саве (Илића), игумана Манастира Вазнесења архимандрита Тимотеј (Миливојевић), јеромонаха Гаврила (Штрбца), сабрата Цетињског манастира, протојереја-ставрофора Далибор Милаковић (Митрополија црногорско-приморска), Архијерејског намесника студеничког протојереја Данила Петровића, јеромонаха Авакума (Проковића), сабрата Манастира Вујан, протојереја Милоша Станисављевића, као и ђакона Стефана Симића и Радоша Батаковића. Све то је праћено молитвеним учешћем свештенства, монаштва и верног народа. Обасјан сунчевим зрацима, озвучен песмом птица небеских, у загрљају зелених шума, немањићки манастир – Мајка српских Цркава, дочекао је Митрополита , свештенство, монаштво и верни народ са љубављу. Тако је већ годинама уназад, па је овде сусрет истинско препознавања домаћина и гостију у радости духа и горењу срцȃ која се сабирају око Христа Преблагог. Окружен нетљеним моштима светородних Немањића, Христос овде блиста као Бог Који је „диван међу Светима својим“. Сви ми, сабрани око Митрополита Јустина, прибројали смо се вековном литургијском идентитету који Манастир Студеницу чини непресушним извором инспирације за свакога ко је овде икада дошао. У молитвеном трепету свештенорадњи, праћених милозвучним појањем студеничке братије, принета је Жртва за живот света. Кроз заједничење у Чаши спасења, остварено је јединство са Господом Који је ради нашег спасења претрпео Крст и васкрсао из мртвих. У току Свете Архијерејске Литургије велики број монаштва, свештенства и деце узели су учешће у Светој Тајни Причешћа. По завршетку заамвоне молитве пререзан је славски колач. Митрополит Јустин је честитао празник братији и пожелео топлу добродошлицу брату и саслужитељу Митрополиту црногорско-приморском Јоаникију, заблагодаривши му на заједничарењу у овој немањићкој светињи. У наставку се обратио Митрополит Јоаникије и заблагодарио Митрополиту Јустину на позиву да саслужују данас на овај велики дан за српски народ. Митрополит Јоаникије се осврнуо на лик и дело Светог Симона Монаха и и других чланова светородне лозе Немањића, која је пут и путоказ за све нас. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Чтец Петар Ђерковић Фото: Стефан Медаровић Вест на сајту Митрополије црногорско-приморске

На празник Зачећа Светог Јована Претече и Крститеља, у Манастиру Јовању у Овчарско-кабларској клисури, служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Господин Јустин, уз саслужење архимандрита Тимотеја (Миливојевића), Архијерејског намесника љубићког протојереја Николе Вучетића, умировљеног свештеника протојереја Милана Филиповића, као и ђакона Стефана Симића. Благољепију Свете Литургије поред сестринства манастира, улепшале су и монахиње из Манастира Благовештења, док је бригу о гостима и сабрању преузела настојатељица ове свете обитељи мати Теодора. У својој беседи, Митрополит Јустин је подсетио сабране да је Свети Јован веза између Старог и Новог Завета. Рођен је на чудесан начин, од праведних родитеља Захарије и Јелисавете, који су дуго били бездетни, али верни у молитви. Дочекали су у позним годинама да Господ услиши њихову молбу и дарује им сина – Претечу Христовог доласка. Подсећајући на речи Светог архангела Гаврила упућене Захарији, Високопреосвећени је нагласио да је и најмања сенка сумње у Божије обећање довела до тога да Захарија на неко време онеми, како би у тишини схватио величину Божијег Промисла. Рођење Јована Крститеља донело је радост не само његовим родитељима, већ целом свету – јер је он приправио пут Господу нашем Исусу Христу. Говорећи о величини личности Светог Јована, Митрополит је истакао да је сам Господ рекао за њега да је највећи међу рођенима од жена. На крају своје беседе, Високопреосвећени је поручио да се молимо данас Светом Јовану Крститељу да нас заступа пред Престолом Господњим, да нас укрепи у вери, просвети нам ум и дарује храбрости да увек стојимо у истини и правди. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Пререзан је славски колач у част празника Зачећа Светог Јована Крститеља, а сабрање је завршено уз радосно саборовање на трпези љубави. Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер инж. инф

У недељу 17. по Духовима, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин је началствовао Светом Архијерејском Литургијом у Храму Светог великомученика Георгија у Ужицу. Митрополиту су саслуживали: Архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, протојереј Милан Луковић, старешина храма, протојереј-ставрофор Милић Драговић, протојереј-ставрофор Иван Деспић, протојереј Миле Спасојевић, протојереј Владимир Дуканац,  протојереј Дејан Марковић, протојереј Љубан Петровић, ђакони Стефан Симић, Слободан Поледица и Стефан Стевановић. Храм је био испуњен бројним верним народом, који се са радошћу и побожношћу сабрао око свога Архипастира да принесе благодарност Господу. После читања Светог Јеванђеља, Митрополит се обратио сабраном народу надахнутом беседом, позвавши све на живу веру, смирење и љубав као темеље хришћанског живота. Његове речи, пуне пастирске бриге и духовне топлине, дубоко су дотакле срца присутних и подстакле их на благодарност Богу и на живот у јеванђелској врлини. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. По завршетку Свете Литургије, припремљена је трпеза љубави, на којој су се верни и свештенство сабрали око свога Митрополита у духу братске љубави и заједништва. Ђакон Стефан Стевановић

„Дани патријарха Павла“ у Чачку са огранцима у Кућанцима, Гацку, Никшићу и Призрену Отварање 10. манифестација „Дани патријарха Павла“ – дрворезбарска колонија „Крст патријарха Павла“ Манастир Благовештење кабларско, Овчар Бања, Воздвижење Часног Крста – Крстовдан, 27. септембар 2025. Традиционално, по десети пут, у оквиру манифестације „Дани патријарха Павла“ одржана је завршна свечаност поводом дрворезбарске колоније „Крст патријарха Павла“ у манастиру Благовештење кабларско у Овчар Бањи на дан Воздвижења Часног Крста – Крстовдан. Скупу који је започео у 10.00 часова претходила је Света Литургија коју је служило свештенство Епархије жичке и Епарехије пакрачко – славонске. Окупио се велики број грађана из Србије, републике Српске и педесет верника из Епархије пакрачко – славонске са протојерејом Драганом Гаћешом, парохом кућаначким. Своје радове, ручно рађене и резбарене крстове, доставило је 17 учесника из Србије, Републике Српске и Хрватске. То су: Горан Ћећез из Чачка, Драгиша Гордић из Требиња, Мирослав Гњатић из Требиња, Бобан Станковић из Београда, Никола Аранђеловић из Чачка, Зоран Златановић из Врања, Далибор Кузмановић из Врања, Немања Дворанац из Шида, Марин Вујковић из Кусоња код Пакраца, Снежана Премовић из Рашке, Стефан Пантелић из Чачка, Марко Јовановић из Чачка, Драган Тодоров из Новог Сада, Стојан Топаловић из Лучана, Владан Никодијевић из Петровца на Млави, Данка Караклајић из Ивањице и Горан Јосијевић из Чачка.  Жири у саставу: Зоран Јуреш, академски графичар из Чачка, протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски из Чачка и Никола Ковачевић, члан удружења Самоуких сликара и вајара Драгачева из Лучана је одлучио да награду добије рад Зорана Златановића из Врања. У порти манастира, на отвореном, између манастирске цркве и „Терасе патријарха Павла“, постављена је, на постаментима, изложбу крстова 10. дрворезбарске колоније „Крст патријарха Павла“.  Свечаност у част патријарха Павла одржана у порти манастира, на и испред терасе на којој би често седео патријарх Павле и разговарао са грађанима који би, чувши да је патријарх стигао у манастир, тражили да узму благослов и да разговарају са Његовом Светости. Започета је са Оче наш у извођењу хора Слово љубве из Чачка коме је уручена захлалница за дугогодишњи допринос раду колоније „Крст патријарха Павла“ у оквиру манифестације „Дани патријарха Павла“. Уводно слово је дала Ана Ранђић, професорка српског језика и књижевности, чачанске гимназије, која је водила програм. О Манифестацији и патријарху Павлу су говорили протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски из Чачка (Епархија жичка) и протојереј Драган Гаћеша, парох кућаначки (Епархија пакрачко-славонска). У наставку програма хор је извео: „Тебе појем“ – бугарски напев; „Полијелеј“ – анонимног аутора; „Агиос о Теос“ (Свјати Боже) – византијски напев; „Достојно јест“ – Корнелије Станковић; „Свјат“ – део из Литургије Стевана Ст. Мокрањца. Две ученице чачанске гимназије, Јована Лазаревић и Софија Трајковић, под руководством професорке Ранђић, су прочитале своје записе инспирисане стихом Гаврила Стефановића Венцловића „И који је то други завичај злочест што у мом телу војује супроћ мога умља“. Потом се скупу обратио Драго Милошевић, оснивач и организатор Манифестације који је уручио плакету Зорану Златановићу за најлепши рад, захвалнице учесницима Колоније и посебну захвалницу Стојану Топаловићу за десетогодишње учешће на Колонији и хору Слово љубве. Захвалио се свима који су дали свој допринос Манифестацији у првој деценији њеног постојања. Посебно митрополиту Јустину на благослову за успостављање Колоније у манастиру Благовештење, Светом Архијерејском Синоду СПЦ за благослов да се у имену Манифестације користи име патријарха Павла, епископу Јовану и протојереју Драгану Гаћеши из Епархије пакрачко-славонске, Зорану Јурешу на препознатљивом визуелном идентитету Манифестације и фотографима који су дали своје фотографије портрета патријарха Павла, граду Чачку на покровитељству и свима другима који су на било који начин дали допринос. Он је изразио задовољство што по десети пут на овај празник узносимо ручно рађене крстове у част патријарха Павла. Ово је само повод да се саберемо и подсетимо на јеванђеоски живот Светог Павла патријарха српског, да се угледамо на њега, да га следимо на Христовом путу до краја овоземаљског живота. Да се поправљамо угледајући се на његово дело, да поступамо увек, на сваком месту и у свакој прилици, као људи. “Дани патријарха Павла“