Навечерје крсне славе Епископа жичког Г. Јустина
Празновање Сабора Светог архангела Михаила – Аранђеловдана, који је крсна слава Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, започело је свачаном вечерњом службом, која је служена у Светосавском храму у Краљеву. Током службе Епископ је благословио петохлебницу, присутно свештенство и народ помазао освештаним јелејем, а потом је уследило послужење у Епископском двору.
Свети Григорије Богослов, О служењу ангелском
„Као што сунчев зрак из ведрог неба, сусревши се са облацима на коме се одражава из којих пада киша, шири дугу богату бојама и цео околни ваздух светли непрекидним круговима који постепено слабе, тако се и природа (небеских) светлости одржава у постојању тиме што највиша Светлост Својим зрацима непрестано освећује ниже умове… Светлости, ниже од Тројице, које имају царску славу су светлозарни, невидљиви Анђели. Они се слободно крећу око великог Престола; јер су они умови који се брзо крећу, пламени божанствени духови који се брзо преносе по ваздуху. Они усрдно служе највишим заповестима. Они су прости, духовни, проникнути светлошћу, немају порекло од тела (јер свако тело чим се згусне, одмах крене да се распада) и не улазе у тела (не оваплоћују се), већ остају онаквим каквим су и створени… Од њих једни предстоје великом Богу, други својим деловањем подржавају цео свет; свакоме је дато посебно началство од Цара: имати под надзором људе, градове и читаве народе и чак располагати словесним жртвама земнородних (узносити наше молитве Богу).“ Свети Григорије Богослов, Тајанствене химне, Слово 6 – О умним природама
Канонска посета Епископа Јустина Храму Свете Тројице у Краљеву
Велика духовна радост осетила се 19. новембра 2023. године, у недељу 24. по Духовима, у Храму Свете Тројице у Краљеву, где је Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички Г. Јустин уз саслужење архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, протојереја-ставрофора Јована Ђорема, протојереја Мирољуба Попадића старешине храма, протојереја Миломира Радића, протојереја Радована Парезановића, протојереја Мирослава Андрића, протојереја Владимира Јовановића, протојереја Милутина Балтића, јереја Ненада Ивановића, као и владичанског ђакона Стефана Симића и ђакона Горана Вучковића. Света Архијерејска Литургија одвијала се уз учешће верног народа и храмовног хора “Светог архиђакона Стефана“, док је певницу предводио протопсалт Иван Трајковић. По прочитаном Светом Јеванђељу, присутнима се обратио Владика Јустин пригодном беседом, тумачећи прочитану перикопу. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. На литургијски возглас Са страхом Божјим и вером и љубављу приступите, причестио се велики број вернога народа, нарочито мале деце. По завршетку Литургије уготовљено је пригодно послужење, а затим се приступило Светој Тајни Крштења током које је Епископ Јустин, уз саслужење свештенства, крстио дете Симона Вучковића, сина ђакона Горана Вучковића. Чтец Петар Ђерковић
Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Манастиру Рујан
На дан када наша Света Црква слави Обновљење храма и пренос моштију Светог великомученика Георгија, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Рујан. Преосвећеном Владики саслуживали су: архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, настојатељ Манастира Раче протосинђел Герман, настојатељ Манастира Увца протосинђел Урош, настојатељ Манастира Рујан протосинђел Теодосије, јеромонах Иларион из Манастира Преображења, протојереј-ставрофор Видоје Симић, ђакон Стефан Симић, јерођакони Теофан и Пантелејмон. Светој Литургији је присуствовало монаштво из Манастира Никоља, Дубраве и Ковиља, као и мноштво свештенства и верног народа ужичког краја. Током Литургије, Епископ Јустин је у презвитерски чин рукоположио сабрата рујанске обитељи, јерођакона Пантелејмона. Епископ је након заамвоне молитве благословио славске дарове и извршио чин освећења живописа у храму. Након Свете Литургије извршен је и помен блаженопочившем Епископу Хризостому, који почива у овом манастиру. Братство манастира је за све присутне уготовило трпезу љубави, која је уследила после Литургије. Братство манастира
Одржана библио – драма „Патријарх Авраам“ на Православном богословском факултету у Београду
Благословом Епискпа Жичкога Господина Јустина, а у сарадњи са удружењем „Драгачевско сунце“ и студентског парламента у суботу 18. новембра изведена је представа Библио – драма „Патријарх Авраам“ на Православном Богословском Факултету у Београду, са почетком у 19 часова. Представу су извели ученици ОШ „Академик Миленко Шушић“ из Гуче са својим вероучитељем Дарком Стевановић. Сам текст написан је од професора Старога Завета др Ненада Божовића. Инспирисан текстом, као и старозаветном личношћу патријарха Авраама, вероучитељ Дарко Стевановић се несебично трудио са својим ученицима да реализује и прикаже публици споменуту представу. У овом подухвату, помогле су му колегинице из школе Марија Михаиловић и Ангелина Икодиновић, а око сценографије Александар Ковачевић. Ово је друга по реду изведена представа, најпре у Гучи, а синоћ и на Православном богословском факултету у Београду. Председник студентског парламента са колегама су нас љубазно дочекали упутивши нам речи добродошлице. Нагласивши да се осећамо као у својој кући. Потом су нам показали капелу, која је главно место окупљања за молитву како студената и тако и професора. Ту смо могли да се дивимо прелепом иконопису, који је несвакидашњи, и који сада краси то место. Чули смо кратки историјат факултета, па смо се потом упутили у гостопримницу, где смо се освежили. Деца, пуна знатижеља, запиткивала су студенте о свему што је на њих остављало утисак, тако да нам је време до представе брзо прошло. На самом почетку, обратио се проф. др Ненад Божовић, који је у име декана проф. др Зорана Ранковића све поздравио и захвалио на доласку. Амфитеатар на факултету је био пун како одраслих тако и деце, која су дошла са својим вероучитељима из Београда. По завршетку представе уследио је огроман аплауз, па су се лица деце озарила, јер су осећала да су оправдала сва очекивања публике. Ово је једна од дивних примера, како се веронаука може реализовати и приближити деци. јереј Немања Матејић, парох вички
Ибарске новости: Вероучитељ Владимир Грујић, “Бесребреници“
Уобичајена је пракса да се у богослужбеној и житијној литератури уз имена светитеља додају одређени атрибути. Па тако у календару Цркве Христове, поред имена светих, најпре наилазимо на присвојне придеве, који просторно одређују житије светитеља. Тако је на пример Свети Сава Српски, Апостол Јаков Јерусалимски, Свети Аверкије Јерапољски, а Преподобномученица Анастасија Римљанка. Поред оваквих „географских одредница“, уз имена светитеља наилазимо и на разне друге придеве, попут мироточиви, велики, освећени, четверодневни, праведни, милостиви, златоусти, првозвани, ћутљиви… Ови придеви, као путоказ на подвижничкој стази којом су светитељи ходали хитајући у загрљај Христу, најчешће указују на преовлађујућу врлину која их је красила. Још један у наведеном низу „врлинских придева“, који ближе одређују карактер прича из животописа светитеља, јесте и бесребреници. Ко су заправо бесребреници? Ако знамо да је још од 7. века пре Христа новац кован углавном од сребра, бесребреници би онда били они који су без новца. У контексту светитеља бесребреника, то су они који за свој труд нису узимали никакву награду. Управо због тога безребренике још називамо и безмездници (без плате, без награде), али и безмитници (непоткупљиви, неподмитљиви). Са друге стране, ако бесребренике потражимо у житијној литератури врло лако ћемо пронаћи неколико парова светитеља уз чија имена стоји бесребреници. Најпре су ту Свети Козма и Дамјан, које називамо и врачевима (врач= лекар). Заправо, Житије нас упућује на три пара ових светитеља, и то онe родом из Рима (1/14. јул), затим имамо пар из Арабије (17/30. октобар) и напослетку онe Азијскe из месопотамског Феремана (1/14. новембар), који су, захваљујући најбогатијем и најдетаљнијем житију, још од 16. века код нас најзаступљенији. Упоредним прегледом њихових житија, поред разлике у погледу начина њихове смрти, запажамо упадљиве сличности. Били су браћа (иако се код Арабијског пара то не наводи); изучавали су лекарску науку, лечили су људе не толико лекарским знањем колико задобијеним од Господа даром исцељења; и на крају, живели су приближно у исто време (3. век). Иако су ове чињенице навеле неке истраживаче да закључе да се ради о једном пару ових светитеља, чије је поштовање постепено подељено у три предања, богослужбена литература нас ипак упућује да су три пара светих лекара постојала и да су прослављана још пре 10. века. Иако најпознатији, Свети Козма и Дамјан нису и једини бесребреници које можемо пронаћи у Житију. Њихови савременици, Свети Кир и Јован (31. јануар/13. фебруар), први као лекар из Александрије, други као римски официр, су такође бесплатно лечили, како молитвом, тако и физичким лековима. Такође, бесплатни лекари су били и Свети мученици Пантелејмон (27. јул/9. август) и његов учитељ Ермолај (26. јул/8. август),алии Свети Самсон Странопримац (27. јун/10. јул), родом из Рима, који је исцелио и самог цара Јустинијана одбивши богату награду за тај труд. Упућујући читаоце на житија ових светих лекара под наведеним датумима, указаћемо на оно што је у њима заједничко. Сви наведени светитељи су имали „дар исцељивања“, а тек успут је неко од њих користио и лекарско знање засновано углавном на лечењу болесника лековитим биљем. Тако код Врачева римских налазимо да су лечили „и људе и животиње полагањем руку“, Арабијски су лечили „искључиво силом Христовом“, док тек код Азијских налазимо да су исцељивали „не толико биљем колико именом Господњим“. Без обзира на то, ови свети лекари нису били против медицинске науке, већ су веру у моћ исцељења силом Христовог имена претпостављали сваком физичком леку. Велики свети Василије нам ово и потврђује када каже да: „као што не треба сасвим избегавати лекарско искуство, тако је нецеломудрено полагати сву своју наду у њега. Већ, као када обрађујемо земљу користећи искуство земљорадње, а плодове молимо од Господа…тако идите лекару…но нека ваша нада (у исцељење) неодступно почива у Бога“. Једна прича из житија Азијског пара светих лекара Козме и Дамјана најбоље одговара на питање зашто су ови свети људи тако категорично одбијали да приме награду за свој труд!? Наиме, пошто су ицелили жену Паладију, која се разболела од непознате болести, она, и након њиховог одбијања, убеди Дамјана да прими у име Свете Тројице три јаја, и то без Козминог знања. Када је Козма сазнао за то, толико се ожалостио да је тражио да га не сахране крај брата Дамјана, зато што је преступио заповест Господњу примивши награду. Ова можда и најживописнија прича из њиховог житија нам говори да су Врачеви исцељивали извршавајући заповест Божију дату самим апостолима: „Болесне исцјељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните; за бадава сте добили, за бадава и дајите“.(Мт.10, 5-8). Другим речима, бесребреници нису желели да продају благодат Божију коју су од Духа Светога забадава добили, и то од истог оног Духа који, по речима апостола Павла, дарове раздељује, и то „свакоме како хоће“ (1 Кор. 12, 4-11). Ипак, дарови се не раздељују тек тако, свакоме и насумично, већ онима који су (као Свети Козма и Дамјан) „крштени у раној младости и васпитани у хришћанској побожности и свакој врлини“, (од мајке Теодотије) „дивно васпитани у хришћанској вери и у изучавању Светога Писма кроз беспрекорно живљење по закону Господњем“. Порука коју Врачеви упућују данашњим лекарима, гледајући их са икона на зидовима ординација, јесте да лече пацијенте савесно и достојанствено, прописујући лекове увек уз „један милиграм човекољубља“ више. Скорашњи пример лекара нишке Кардиохирургије који су 12 узастопних викенда радили операције без новчане накнаде, али и многих других који се без обзира на рат или глобалну болест брину о својим пацијентима жртвујући сопствени живот, говори нам да Свети Врачеви и њихово човекољубље живе и данас. Свесни да се чудесна исцељења у многим нашим светињама догађају и пред моштима светитеља који за живота нису били лекари, благодаримо Господу што мошти Светих Врачева у манастирима Зочиште и Сопоћани свакодневно „ординирају“, и то и даље потпуно бесплатно. По исцељење у ове светиње долазе сви, како православни Срби, тако и многи други различитих вера. Стрпљиво чекајући у чекаоници њихове „ординације“ у којој се догађају чудесна исцељења, узнесимо им тиху молитву срца: „Свети бесребреници и чудотворци, Козмо и Дамјане, исцелите немоћи наше, бесплатно дар примисте, бесплатно дарујте нам“. Вероучитељ Владимир Грујић Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 17. новембар
Свети Антоније Велики, Путеви гордости и смирења
Отпавши од свог небеског чина због гордости, ђаво непрестано покушава да наведе на пад и све оне који од свег срца желе да приступе Господу, и то истим путем којим је и сам пао, тј. гордошћу и љубављу према сујетној слави. Тиме нас нападају демони, и тиме и другим сличним мисле да нас одвоје од Бога. Осим тога, знајући да онај ко воли свог брата, воли и Бога, они у наша срца полажу мржњу према ближњему и то у тој мери да не можемо ни да погледамо на брата свога, нити да проговоримо са њим. Дешавало се да су многи предузимали заиста велики труд у врлини, али су услед неразумности опет погубили себе. То се може десити и међу вама уколико, на пример, охладневши за дела, будете мислили да поседујете врлине. Јер, ето, већ сте упали у ту ђаволску болест (надменост), мислећи да сте блиски Богу и да боравите у светлости, иако се, у самој ствари, налазите у тами. Шта је побудило Господа нашег Исуса Христа да сложи Своје хаљине, да опаше Своја бедра убрусом, наспе воду у умиваоник (Јн.13,4) и опере ноге онима који су нижи од Њега, ако не [намера] да нас научи смирењу? Да, Он га нам је на примеру тада показао. И заиста, сви који хоће да буду примљени у првобитни чин, успеће једино преко смирења, с обзиром да је у почетку покрет гордости био разлог свргнућа са неба. И тако, човек неће наследити Царство Божије уколико се у њему не нађе крајње смирење, смирење свим срцем, свим умом, свим духом, свом душом и телом.Ако желимо да се искрено приближимо своме Саздатељу, треба да се, по духовноме закону, подвизавамо да се душа ослободи од страсти. Јер, због наших рђавих дела, због наслађивања страстима, због многих демонских искушења, наша умна снага је ослабила, док су добре побуде наших душа замрле. Ми већ не можемо да познамо лепоту (и потребе) наше духовне природе због страсти у које често упадамо. Али, нема нама спасења ни од кога до од Господа нашег Исуса Христа, по речима апостоловим:Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети (1.Кор.15,22). Наш Господ Исус Христос јесте живот свих словесних створења, сазданих по Његовом образу. Свети Антоније Велики, Поуке, Добротољубље 1
Свети краљ Драгутин – ктиторска слава у Ариљу
Вечерњим богослужењем уочи славе началстовао је протонамесник Мирко Крупниковић, парох бајинобаштански уз саслужење протојереја Топаловић Добринка, пароха каленићког и проте Милана Поповића, пароха прилипачког. На крају вечерње прота Добринко нам је у својој краткој беседи објаснио сво житије Светог краља Драгутина и свих светих кроз све векове, рекавши – само оно време које сте провели у молитви се рачуна у живот, све остало је губљење времена! На дан славе радост нам је употпунио наш духовни отац и пастир, Епископ Јустин, који је у име свих нас Ариљаца принео Богу Оцу бескрвну жртву, уз саслужење: архимандрита студеничког Тихона, и архијерејских намесника: моравичког, протојереја-ставрофора Милуновић Гмитра, рачанског, протојереја-ставрофора Лукић Милинка и пожешко-ариљског протојереја Стевић Драгана, и старешине храма пожешког, протојереја Главоњић Боже и протонамесника Крупниковић Мирка. Анђелска служба, произношења прозби, поверена је архијерејском ђакону Симић Стефану и ђакону Срећковић Ненаду. После јеванђељског читања, народу се обратио архимандрит Тихон рекавши да је једино и право прослављање Светих Божијих људи и Светих ктитора храмовних кроз Свету Литургију, јер једино у њој имамо могућност да сећајући се прошлих времена имамо и предокус будућих времена и Царства Божијег, које тек има доћи… Беседу архимандрита Тихона можете послушати ОВДЕ. Радост Цркве Божије настањене у Ариљу, увећана је рукоположењем вероучитеља ужичког Јанковић Драгана у чин ђакона, а Црква је једногласно потврђивала да је он достојан своје службе. По старом добром српском обичају братија светоахилијевског храма припремила је богату трпезу љубави за званице и путнике намернике. Братство Храма Светог Ахилија
Навечерје крсне славе Епископа жичког Г. Јустина
Празновање Сабора Светог архангела Михаила – Аранђеловдана, који је крсна слава Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, започело је свачаном вечерњом службом, која је служена у Светосавском храму у Краљеву. Током службе Епископ је благословио петохлебницу, присутно свештенство и народ помазао освештаним јелејем, а потом је уследило послужење у Епископском двору.
Свети Григорије Богослов, О служењу ангелском
„Као што сунчев зрак из ведрог неба, сусревши се са облацима на коме се одражава из којих пада киша, шири дугу богату бојама и цео околни ваздух светли непрекидним круговима који постепено слабе, тако се и природа (небеских) светлости одржава у постојању тиме што највиша Светлост Својим зрацима непрестано освећује ниже умове… Светлости, ниже од Тројице, које имају царску славу су светлозарни, невидљиви Анђели. Они се слободно крећу око великог Престола; јер су они умови који се брзо крећу, пламени божанствени духови који се брзо преносе по ваздуху. Они усрдно служе највишим заповестима. Они су прости, духовни, проникнути светлошћу, немају порекло од тела (јер свако тело чим се згусне, одмах крене да се распада) и не улазе у тела (не оваплоћују се), већ остају онаквим каквим су и створени… Од њих једни предстоје великом Богу, други својим деловањем подржавају цео свет; свакоме је дато посебно началство од Цара: имати под надзором људе, градове и читаве народе и чак располагати словесним жртвама земнородних (узносити наше молитве Богу).“ Свети Григорије Богослов, Тајанствене химне, Слово 6 – О умним природама
Канонска посета Епископа Јустина Храму Свете Тројице у Краљеву
Велика духовна радост осетила се 19. новембра 2023. године, у недељу 24. по Духовима, у Храму Свете Тројице у Краљеву, где је Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички Г. Јустин уз саслужење архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, протојереја-ставрофора Јована Ђорема, протојереја Мирољуба Попадића старешине храма, протојереја Миломира Радића, протојереја Радована Парезановића, протојереја Мирослава Андрића, протојереја Владимира Јовановића, протојереја Милутина Балтића, јереја Ненада Ивановића, као и владичанског ђакона Стефана Симића и ђакона Горана Вучковића. Света Архијерејска Литургија одвијала се уз учешће верног народа и храмовног хора “Светог архиђакона Стефана“, док је певницу предводио протопсалт Иван Трајковић. По прочитаном Светом Јеванђељу, присутнима се обратио Владика Јустин пригодном беседом, тумачећи прочитану перикопу. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. На литургијски возглас Са страхом Божјим и вером и љубављу приступите, причестио се велики број вернога народа, нарочито мале деце. По завршетку Литургије уготовљено је пригодно послужење, а затим се приступило Светој Тајни Крштења током које је Епископ Јустин, уз саслужење свештенства, крстио дете Симона Вучковића, сина ђакона Горана Вучковића. Чтец Петар Ђерковић
Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Манастиру Рујан
На дан када наша Света Црква слави Обновљење храма и пренос моштију Светог великомученика Георгија, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Рујан. Преосвећеном Владики саслуживали су: архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, настојатељ Манастира Раче протосинђел Герман, настојатељ Манастира Увца протосинђел Урош, настојатељ Манастира Рујан протосинђел Теодосије, јеромонах Иларион из Манастира Преображења, протојереј-ставрофор Видоје Симић, ђакон Стефан Симић, јерођакони Теофан и Пантелејмон. Светој Литургији је присуствовало монаштво из Манастира Никоља, Дубраве и Ковиља, као и мноштво свештенства и верног народа ужичког краја. Током Литургије, Епископ Јустин је у презвитерски чин рукоположио сабрата рујанске обитељи, јерођакона Пантелејмона. Епископ је након заамвоне молитве благословио славске дарове и извршио чин освећења живописа у храму. Након Свете Литургије извршен је и помен блаженопочившем Епископу Хризостому, који почива у овом манастиру. Братство манастира је за све присутне уготовило трпезу љубави, која је уследила после Литургије. Братство манастира
Одржана библио – драма „Патријарх Авраам“ на Православном богословском факултету у Београду
Благословом Епискпа Жичкога Господина Јустина, а у сарадњи са удружењем „Драгачевско сунце“ и студентског парламента у суботу 18. новембра изведена је представа Библио – драма „Патријарх Авраам“ на Православном Богословском Факултету у Београду, са почетком у 19 часова. Представу су извели ученици ОШ „Академик Миленко Шушић“ из Гуче са својим вероучитељем Дарком Стевановић. Сам текст написан је од професора Старога Завета др Ненада Божовића. Инспирисан текстом, као и старозаветном личношћу патријарха Авраама, вероучитељ Дарко Стевановић се несебично трудио са својим ученицима да реализује и прикаже публици споменуту представу. У овом подухвату, помогле су му колегинице из школе Марија Михаиловић и Ангелина Икодиновић, а око сценографије Александар Ковачевић. Ово је друга по реду изведена представа, најпре у Гучи, а синоћ и на Православном богословском факултету у Београду. Председник студентског парламента са колегама су нас љубазно дочекали упутивши нам речи добродошлице. Нагласивши да се осећамо као у својој кући. Потом су нам показали капелу, која је главно место окупљања за молитву како студената и тако и професора. Ту смо могли да се дивимо прелепом иконопису, који је несвакидашњи, и који сада краси то место. Чули смо кратки историјат факултета, па смо се потом упутили у гостопримницу, где смо се освежили. Деца, пуна знатижеља, запиткивала су студенте о свему што је на њих остављало утисак, тако да нам је време до представе брзо прошло. На самом почетку, обратио се проф. др Ненад Божовић, који је у име декана проф. др Зорана Ранковића све поздравио и захвалио на доласку. Амфитеатар на факултету је био пун како одраслих тако и деце, која су дошла са својим вероучитељима из Београда. По завршетку представе уследио је огроман аплауз, па су се лица деце озарила, јер су осећала да су оправдала сва очекивања публике. Ово је једна од дивних примера, како се веронаука може реализовати и приближити деци. јереј Немања Матејић, парох вички
Ибарске новости: Вероучитељ Владимир Грујић, “Бесребреници“
Уобичајена је пракса да се у богослужбеној и житијној литератури уз имена светитеља додају одређени атрибути. Па тако у календару Цркве Христове, поред имена светих, најпре наилазимо на присвојне придеве, који просторно одређују житије светитеља. Тако је на пример Свети Сава Српски, Апостол Јаков Јерусалимски, Свети Аверкије Јерапољски, а Преподобномученица Анастасија Римљанка. Поред оваквих „географских одредница“, уз имена светитеља наилазимо и на разне друге придеве, попут мироточиви, велики, освећени, четверодневни, праведни, милостиви, златоусти, првозвани, ћутљиви… Ови придеви, као путоказ на подвижничкој стази којом су светитељи ходали хитајући у загрљај Христу, најчешће указују на преовлађујућу врлину која их је красила. Још један у наведеном низу „врлинских придева“, који ближе одређују карактер прича из животописа светитеља, јесте и бесребреници. Ко су заправо бесребреници? Ако знамо да је још од 7. века пре Христа новац кован углавном од сребра, бесребреници би онда били они који су без новца. У контексту светитеља бесребреника, то су они који за свој труд нису узимали никакву награду. Управо због тога безребренике још називамо и безмездници (без плате, без награде), али и безмитници (непоткупљиви, неподмитљиви). Са друге стране, ако бесребренике потражимо у житијној литератури врло лако ћемо пронаћи неколико парова светитеља уз чија имена стоји бесребреници. Најпре су ту Свети Козма и Дамјан, које називамо и врачевима (врач= лекар). Заправо, Житије нас упућује на три пара ових светитеља, и то онe родом из Рима (1/14. јул), затим имамо пар из Арабије (17/30. октобар) и напослетку онe Азијскe из месопотамског Феремана (1/14. новембар), који су, захваљујући најбогатијем и најдетаљнијем житију, још од 16. века код нас најзаступљенији. Упоредним прегледом њихових житија, поред разлике у погледу начина њихове смрти, запажамо упадљиве сличности. Били су браћа (иако се код Арабијског пара то не наводи); изучавали су лекарску науку, лечили су људе не толико лекарским знањем колико задобијеним од Господа даром исцељења; и на крају, живели су приближно у исто време (3. век). Иако су ове чињенице навеле неке истраживаче да закључе да се ради о једном пару ових светитеља, чије је поштовање постепено подељено у три предања, богослужбена литература нас ипак упућује да су три пара светих лекара постојала и да су прослављана још пре 10. века. Иако најпознатији, Свети Козма и Дамјан нису и једини бесребреници које можемо пронаћи у Житију. Њихови савременици, Свети Кир и Јован (31. јануар/13. фебруар), први као лекар из Александрије, други као римски официр, су такође бесплатно лечили, како молитвом, тако и физичким лековима. Такође, бесплатни лекари су били и Свети мученици Пантелејмон (27. јул/9. август) и његов учитељ Ермолај (26. јул/8. август),алии Свети Самсон Странопримац (27. јун/10. јул), родом из Рима, који је исцелио и самог цара Јустинијана одбивши богату награду за тај труд. Упућујући читаоце на житија ових светих лекара под наведеним датумима, указаћемо на оно што је у њима заједничко. Сви наведени светитељи су имали „дар исцељивања“, а тек успут је неко од њих користио и лекарско знање засновано углавном на лечењу болесника лековитим биљем. Тако код Врачева римских налазимо да су лечили „и људе и животиње полагањем руку“, Арабијски су лечили „искључиво силом Христовом“, док тек код Азијских налазимо да су исцељивали „не толико биљем колико именом Господњим“. Без обзира на то, ови свети лекари нису били против медицинске науке, већ су веру у моћ исцељења силом Христовог имена претпостављали сваком физичком леку. Велики свети Василије нам ово и потврђује када каже да: „као што не треба сасвим избегавати лекарско искуство, тако је нецеломудрено полагати сву своју наду у њега. Већ, као када обрађујемо земљу користећи искуство земљорадње, а плодове молимо од Господа…тако идите лекару…но нека ваша нада (у исцељење) неодступно почива у Бога“. Једна прича из житија Азијског пара светих лекара Козме и Дамјана најбоље одговара на питање зашто су ови свети људи тако категорично одбијали да приме награду за свој труд!? Наиме, пошто су ицелили жену Паладију, која се разболела од непознате болести, она, и након њиховог одбијања, убеди Дамјана да прими у име Свете Тројице три јаја, и то без Козминог знања. Када је Козма сазнао за то, толико се ожалостио да је тражио да га не сахране крај брата Дамјана, зато што је преступио заповест Господњу примивши награду. Ова можда и најживописнија прича из њиховог житија нам говори да су Врачеви исцељивали извршавајући заповест Божију дату самим апостолима: „Болесне исцјељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните; за бадава сте добили, за бадава и дајите“.(Мт.10, 5-8). Другим речима, бесребреници нису желели да продају благодат Божију коју су од Духа Светога забадава добили, и то од истог оног Духа који, по речима апостола Павла, дарове раздељује, и то „свакоме како хоће“ (1 Кор. 12, 4-11). Ипак, дарови се не раздељују тек тако, свакоме и насумично, већ онима који су (као Свети Козма и Дамјан) „крштени у раној младости и васпитани у хришћанској побожности и свакој врлини“, (од мајке Теодотије) „дивно васпитани у хришћанској вери и у изучавању Светога Писма кроз беспрекорно живљење по закону Господњем“. Порука коју Врачеви упућују данашњим лекарима, гледајући их са икона на зидовима ординација, јесте да лече пацијенте савесно и достојанствено, прописујући лекове увек уз „један милиграм човекољубља“ више. Скорашњи пример лекара нишке Кардиохирургије који су 12 узастопних викенда радили операције без новчане накнаде, али и многих других који се без обзира на рат или глобалну болест брину о својим пацијентима жртвујући сопствени живот, говори нам да Свети Врачеви и њихово човекољубље живе и данас. Свесни да се чудесна исцељења у многим нашим светињама догађају и пред моштима светитеља који за живота нису били лекари, благодаримо Господу што мошти Светих Врачева у манастирима Зочиште и Сопоћани свакодневно „ординирају“, и то и даље потпуно бесплатно. По исцељење у ове светиње долазе сви, како православни Срби, тако и многи други различитих вера. Стрпљиво чекајући у чекаоници њихове „ординације“ у којој се догађају чудесна исцељења, узнесимо им тиху молитву срца: „Свети бесребреници и чудотворци, Козмо и Дамјане, исцелите немоћи наше, бесплатно дар примисте, бесплатно дарујте нам“. Вероучитељ Владимир Грујић Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 17. новембар
Свети Антоније Велики, Путеви гордости и смирења
Отпавши од свог небеског чина због гордости, ђаво непрестано покушава да наведе на пад и све оне који од свег срца желе да приступе Господу, и то истим путем којим је и сам пао, тј. гордошћу и љубављу према сујетној слави. Тиме нас нападају демони, и тиме и другим сличним мисле да нас одвоје од Бога. Осим тога, знајући да онај ко воли свог брата, воли и Бога, они у наша срца полажу мржњу према ближњему и то у тој мери да не можемо ни да погледамо на брата свога, нити да проговоримо са њим. Дешавало се да су многи предузимали заиста велики труд у врлини, али су услед неразумности опет погубили себе. То се може десити и међу вама уколико, на пример, охладневши за дела, будете мислили да поседујете врлине. Јер, ето, већ сте упали у ту ђаволску болест (надменост), мислећи да сте блиски Богу и да боравите у светлости, иако се, у самој ствари, налазите у тами. Шта је побудило Господа нашег Исуса Христа да сложи Своје хаљине, да опаше Своја бедра убрусом, наспе воду у умиваоник (Јн.13,4) и опере ноге онима који су нижи од Њега, ако не [намера] да нас научи смирењу? Да, Он га нам је на примеру тада показао. И заиста, сви који хоће да буду примљени у првобитни чин, успеће једино преко смирења, с обзиром да је у почетку покрет гордости био разлог свргнућа са неба. И тако, човек неће наследити Царство Божије уколико се у њему не нађе крајње смирење, смирење свим срцем, свим умом, свим духом, свом душом и телом.Ако желимо да се искрено приближимо своме Саздатељу, треба да се, по духовноме закону, подвизавамо да се душа ослободи од страсти. Јер, због наших рђавих дела, због наслађивања страстима, због многих демонских искушења, наша умна снага је ослабила, док су добре побуде наших душа замрле. Ми већ не можемо да познамо лепоту (и потребе) наше духовне природе због страсти у које често упадамо. Али, нема нама спасења ни од кога до од Господа нашег Исуса Христа, по речима апостоловим:Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети (1.Кор.15,22). Наш Господ Исус Христос јесте живот свих словесних створења, сазданих по Његовом образу. Свети Антоније Велики, Поуке, Добротољубље 1
Свети краљ Драгутин – ктиторска слава у Ариљу
Вечерњим богослужењем уочи славе началстовао је протонамесник Мирко Крупниковић, парох бајинобаштански уз саслужење протојереја Топаловић Добринка, пароха каленићког и проте Милана Поповића, пароха прилипачког. На крају вечерње прота Добринко нам је у својој краткој беседи објаснио сво житије Светог краља Драгутина и свих светих кроз све векове, рекавши – само оно време које сте провели у молитви се рачуна у живот, све остало је губљење времена! На дан славе радост нам је употпунио наш духовни отац и пастир, Епископ Јустин, који је у име свих нас Ариљаца принео Богу Оцу бескрвну жртву, уз саслужење: архимандрита студеничког Тихона, и архијерејских намесника: моравичког, протојереја-ставрофора Милуновић Гмитра, рачанског, протојереја-ставрофора Лукић Милинка и пожешко-ариљског протојереја Стевић Драгана, и старешине храма пожешког, протојереја Главоњић Боже и протонамесника Крупниковић Мирка. Анђелска служба, произношења прозби, поверена је архијерејском ђакону Симић Стефану и ђакону Срећковић Ненаду. После јеванђељског читања, народу се обратио архимандрит Тихон рекавши да је једино и право прослављање Светих Божијих људи и Светих ктитора храмовних кроз Свету Литургију, јер једино у њој имамо могућност да сећајући се прошлих времена имамо и предокус будућих времена и Царства Божијег, које тек има доћи… Беседу архимандрита Тихона можете послушати ОВДЕ. Радост Цркве Божије настањене у Ариљу, увећана је рукоположењем вероучитеља ужичког Јанковић Драгана у чин ђакона, а Црква је једногласно потврђивала да је он достојан своје службе. По старом добром српском обичају братија светоахилијевског храма припремила је богату трпезу љубави за званице и путнике намернике. Братство Храма Светог Ахилија