
Аудио: Значај поста у животу православних хришћана
Предавач: јереј Александар Јевтић, храм Светог Саве Претходно предавање: Црква као Тело Христово и Заједница Светих

Радост и туга у манастиру Враћевшници
Данас, 16. новембра, на дан када наша Света Црква прославља Обновљење храма Светог великомученика Георгија, Преосвећени владика жички г. Јустин, служио је свету архијерејску Литургију и монашко опело новопредстављеној монахињи Ефросинији у манастиру Враћевшници. Повод је био двојак. Како је то владика Јустин, у надахнутој беседи говорио направивши паралелу између праве хришћанске туге и радости. Јер иако тугујемо, због телесне смрти дивне монахиње, која се 62 године у овом манастиру припремала за овај дан, не тугујемо као „они који немају наде“ него смо у души радосни, јер верујемо да ће је, због њеног живота и обећања датог нам, Господ населити у Царству Небеском. А сам Господ нас је на најлепши начин утешио, јер је дан њеног укопа, дан када манастир прославља свог заштитника Светог великомученика Георгија Победоносца. Након Св. Литургије и Опела, сви присутни, на челу са нашим Епископом, узели су учешћа у трпези љубави која је у исто време и славска и за покој душе монахиње Ефросиније. протонамесник Божидар Бован, парох липовачки

Литургијско сабрање у Душковцима
У недељу 24. по Духовима, 15. новембра 2015. године, свету архијерејску Литургију у Душковцима код Пожеге служио је Епископ жички Господин Јустин. Његово Преосвештенство је присутним верницима упутио речи поуке о значају евхаристијског сабрања и заједничарења. Епископу су на Литургији саслуживали протосинђел Сава (Илић), намесник пожешко-ариљски протојереј-ставрофор Ненад Величковић, намесник црногорски протојереј-ставрофор Милутин Стевановић, протојереј Драгољуб Шишовић, јереј Крста Лазић, јереј Илија Милошевић, ђакон Стефан Милошевски из Краљева и ђакон Александар Каранац из Пожеге. Свештенство, заједно са многобројним верним народом, су се окупили да чују богонадахнуту реч свог духовног оца и да заједно са Њим узму учешће у Трпези Господњој. У препуном храму, поред вeрника, деце у народној ношњи и свештеника, били су присутни и представници локалне власти на челу са председником Општине господином Миланом Божићем. Епископ је у изузетно надахнутој беседи подсетио да је циљ нашег постојања заједница са Богом у којој једино можемо живети вечно у Царству Божијем са Спаситељем и светитељима који су следили Божије заповести. Зато је нарочито битно следити заповести Божије и бити члан литургијске заједнице. Такође је верницима упутио и речи утехе, јер је наш небески Спаситељ милостив и прима у своје вечно Царство и оне који су згрешили, па се покајали; исто као што у Светом Писму и отац прима са радошћу свог заблуделог сина који се покајао. Епископ Јустин је присуствовао уметничком програму који су припремила деца у народној ношњи. А после тога је уследило сабрање за трпезом љубави коју је приредио домаћин Боро Костић. Старешина храма протојереј Драгољуб Шишовић се захвалио Епископу на великој части коју је указао верницима тиме што је посетио село Душковце, а након тога се Епископ још једном обратио верном народу и објаснио потребу литургијске заједнице и сталног причешћивања свих верних хришћана, нагласивши да примамо Свету тајну Причешћа по благодати Божијој. Вероучитељ у ОШ „Емилија Остојић“ дипл. мастер-теолог Немања Тимотијевић

Прослављен ктитор храма Светог Ахилија у Ариљу
Литургијска заједница која се сваке седмице у Дан Господњи окупља у храму светог Ахилија у Ариљу окупила се и на дан када Црква молитвено и богослужбено прославља задужбинара ове светиње – светог краља Драгутина, у монаштву преподобног Теоктиста. Сабрањем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин уз саслуживање архимандрита Дамјана, архимандрита Тимотеја, протојереја- ставрофора Дмитра Луковића, протојереја-ставрофора Ненада Величковића, намесника пожешко ариљског, протојереја-ставрофора Гмитра Милуновића, намесника моравичког, протојереја Војка Михаиловића, пароха брековачког, протојереја Драгана Стевића, старешине цркве, протођакона Александра Грујовића, ђакона Александра Каранца и ђакона Младена Миливојевића. Молитвеног учешћа узеле су сестре из манастира Ковиља као и игуманија манстира Клисура. Беседећи приликом поделе антидора Епископ је подсетио да се уз светог краља Драгутина прослављају и свети краљ Милутин и света краљица Јелена указујући на њихов избор и на њихово опредељење за вечни живот. „Ми на земљи немамо постојаног града“, већ очекујемо будући непролазни, али се он задобија управо ако смо срцем везани за њега, а слободни од свега што је пролазно као што је то показао и сам краљ Драгутин. Његов пад са коња испод града Јелеча 1282. године условио је и његово покајање због тога што је збацио оца са престола. „Великим тајним саветовањем“ са братом Милутином означено је његово повлачење са престола. Након тога повукао се у Мачву, али убрзо добио на управу Усору и Соли, Београд и западне крајеве државе где је пред сам крај 13. века обновио манастир у Моравицама у оквиру кога је подигао велелепну цркву посвећену светом Ахилију Лариском која и данас плени читавим пределом између Рзава и Моравице. Биограф Данило II га пореди са многострадалним Јовом, али и са гостољубивим Аврамом и пита се: „Ко ће наћи таквога, који ће вам по имену изложити неисказана његова чуда, милостиње ништима, утехе малодушнима, састрадања онима који су у скрби, избавитеља увређенима, многосветла светилника божанственим црквама? Јер овоме Господ посла своју светлост и истину, да га оне васпитавају и воде и у велико и свесрдачно кајање и богоугодне трудове…“ На Литургији је било доста народа, али и ђака који су својим појањем такође учествовали у празничној радости. Након причешћа и ломљења славског колача сви присутни су учествовали у трпези љубави коју је припремио домаћин славе господин Десимир Мићовић, родом из оближњег села Гривске, који је своју хришћанску љубав пројавио на тај начин што је поклонио земљу за градњу цркве која је управо посвећена светом краљу Драгутину у поменутом селу. Младен Миливојевић, ђакон и катихета ариљски


Ктиторска слава у манастиру Градцу
У манастиру Градцу обележена је, 12. новембра, слава ктиторке манастира – свете краљице Јелене, заједно са њеним синовима – светим краљевима Драгутином и Милутином. У част ове велике српске краљице, монахиње и светитељке, и са захвалношћу за величанствени храм који нам је подарила, свештенство студеничког намесништва одслужило је Свету Литургију уз присутво верног народа, помоћника и пријатеља градачке светиње. Заједничарење је настављено у радости, уз скромно послужење и трпезу, са осећањем краљичиног присуства и молитвеног заступништва за све окупљене. Градачко сестринство

Трудољубље ученика Шумарске школе из Краљева
На дан Светог апостола Јакова, брата Господњег, 5. новембра, наставници Исидор Мијовић и Зорица Радовановић и ђаци Шумарске школе из Краљева, посетили су манастир Градац. Трудољубље и послушност на делу. Тридесет и девет ученика: шумарски техничар, техничари за ловство и рибарство прве и треће године, практично су допринрели новом, уређенијем изгледу манастирске порте. Раскрчили су прилаз пећинској испосници, секли стабла, грање, скупљали лишће, јабуке, косили су траву… Сестринство је благодарно директору Шумарске школе г. Зорану Николићу, као и наставницима и ученицима за несебичан добровољни рад. Градачко сестринство

Прослављена храмовна слава у манастиру Згодачици
На празник Светог великомученика Димитрија свечано је било у манастиру Згодачици код Краљева. Поводом храмовне славе Преосвећени владика жички г. Јустин началствовао је евхаристијским сабрањем уз саслужење старешине манастира јеромонаха Стефана (Чкоњевића) и протојереја Миломира Радића, архијерејског намесника жичког. Многобројни верни народ из околних места, затим, из Краљева, Чачка, Врњачке Бање, Трстеника итд. окупио се у манастиру Згодачици да заједно са својим Архипастиром, свештенством и сестринством ове свете обитељи прослави славу храма. У својој беседи владика Јустин је. честитавши храмовну славу свима који су окупили на овом светом сабрању, говорио о животу великомученика Димитрија, којег данас прослављамо, подсетивши на речи Аве Јустина да не тражимо мучеништва али кад дође врема искушења и страдања немојмо да се скривамо и плашимо. Свети Димитрије Солунски је баш такав пример Христовог војника који је у часу мучеништва храбро исповедио веру у васкрслог Господа и задобио вечни живот у Царству небеском. Након причешћа Телом и Крвљу Господа Исуса Христа обављена је литија и ломљење славског колача у славу и част Светог великомученика Димитрија, заштитника овог храма и свих који у њему узносе молитве Господу и Пресветој Богородици.

Митровданске задушнице у храму Светог Саве у Краљеву
На Митровданске задушнице, 7. новембра 2015. године, Преосвећени Епископ жички г. Јустин началствовао је евхаристјским сабрањем у храму Светог Саве у Краљеву. Владики је саслуживало свештеномонаштво и свештенство Епархије жичке уз изузетно појање певнице храма Светог Саве која негује византијско појање. У току Литургије одржан је парастос и узнете су молитве Господу за упокојене Епископе жичке, недавно упокојеног Митрополита Николаја и све оне чија су имена приложена.

Уводна реч другом издању Студеничке ризнице
Давне 1206/7. године, студенички Игуман Свети Сава писао је биографију ктитора Преподобног Симеона. У овом делу, пред завршне заповести студеничким монасима, Сава је написао важне речи: „…да ми и они после нас до свршетка овога времена [благодарећи] драгоценим молитвама нашега оца и ктитора … радимо све што је мило Богу…“ (Житије Светог Симеона, IX H 8 [Š 10]). У време када су ови редови настали, велики део ондашњег братства лично је познавао Преподобног Симеона Немању, те се Сава, пишући Немањино житије, њима тако и обраћао: „Отац наш и ктитор … господин Симеон, пребиваше међу нама… (говораше) нама који смо око њега…“. Тада је Студеница била на почецима свог постојања. Ипак, Архимандрит Сава је, на горепоменутом месту, написао веома важне и пророчке речи. Рекавши „ми и они после нас до свршетка овога времена“, ставио нам је заувек до знања да су Савини ондашњи монаси једна заједница, једно братство, са онима који ће долазити у каснијим вековима. Ово важи и за наше дане – све „до свршетка овога времена“, тј. до доласка Христа Спаситеља и отпочињања вечног Царства Божијег. Ове Савине речи као да проричу дуго трајање Студенице. Генерације њених монаха, као мистичка заједница некадашњих, садашњих и оних који ће доћи, моле се за ово трајање. Осим њих, поменуто трајање не би било могуће без многих племенитих људи који су се на разне начине трудили да се одржи студенички комплекс. Међу њима значајно место заузима Мирјана Шакота, аутор монографије Студеничка ризница. Пред нама је обновљено и осавремењено издање књиге која је рађена деценијама, а која на достојанствен начин приказује оно што је стварано и чувано током више од осам векова. У предговору првом издању аутор, упозоравајући „на неке наше старе дугове према Студеници“, износи свој став, и жељу, да целина манастира Студенице буде „предодређена за вечно трајање“. Као што смо видели, ово је и жеља Светог Саве. Ново издање Студеничке ризнице охрабрује, показујући нам да се вековна ктиторска активност наставља. Аутору ове књиге, као и онима који су се трудили око њеног издавања и помогли га, нека Бог подари свако добро и вечни живот. Игуман Манастира Студенице Архимандрит Тихон (Ракићевић)

Аудио: Значај поста у животу православних хришћана
Предавач: јереј Александар Јевтић, храм Светог Саве Претходно предавање: Црква као Тело Христово и Заједница Светих

Радост и туга у манастиру Враћевшници
Данас, 16. новембра, на дан када наша Света Црква прославља Обновљење храма Светог великомученика Георгија, Преосвећени владика жички г. Јустин, служио је свету архијерејску Литургију и монашко опело новопредстављеној монахињи Ефросинији у манастиру Враћевшници. Повод је био двојак. Како је то владика Јустин, у надахнутој беседи говорио направивши паралелу између праве хришћанске туге и радости. Јер иако тугујемо, због телесне смрти дивне монахиње, која се 62 године у овом манастиру припремала за овај дан, не тугујемо као „они који немају наде“ него смо у души радосни, јер верујемо да ће је, због њеног живота и обећања датог нам, Господ населити у Царству Небеском. А сам Господ нас је на најлепши начин утешио, јер је дан њеног укопа, дан када манастир прославља свог заштитника Светог великомученика Георгија Победоносца. Након Св. Литургије и Опела, сви присутни, на челу са нашим Епископом, узели су учешћа у трпези љубави која је у исто време и славска и за покој душе монахиње Ефросиније. протонамесник Божидар Бован, парох липовачки

Литургијско сабрање у Душковцима
У недељу 24. по Духовима, 15. новембра 2015. године, свету архијерејску Литургију у Душковцима код Пожеге служио је Епископ жички Господин Јустин. Његово Преосвештенство је присутним верницима упутио речи поуке о значају евхаристијског сабрања и заједничарења. Епископу су на Литургији саслуживали протосинђел Сава (Илић), намесник пожешко-ариљски протојереј-ставрофор Ненад Величковић, намесник црногорски протојереј-ставрофор Милутин Стевановић, протојереј Драгољуб Шишовић, јереј Крста Лазић, јереј Илија Милошевић, ђакон Стефан Милошевски из Краљева и ђакон Александар Каранац из Пожеге. Свештенство, заједно са многобројним верним народом, су се окупили да чују богонадахнуту реч свог духовног оца и да заједно са Њим узму учешће у Трпези Господњој. У препуном храму, поред вeрника, деце у народној ношњи и свештеника, били су присутни и представници локалне власти на челу са председником Општине господином Миланом Божићем. Епископ је у изузетно надахнутој беседи подсетио да је циљ нашег постојања заједница са Богом у којој једино можемо живети вечно у Царству Божијем са Спаситељем и светитељима који су следили Божије заповести. Зато је нарочито битно следити заповести Божије и бити члан литургијске заједнице. Такође је верницима упутио и речи утехе, јер је наш небески Спаситељ милостив и прима у своје вечно Царство и оне који су згрешили, па се покајали; исто као што у Светом Писму и отац прима са радошћу свог заблуделог сина који се покајао. Епископ Јустин је присуствовао уметничком програму који су припремила деца у народној ношњи. А после тога је уследило сабрање за трпезом љубави коју је приредио домаћин Боро Костић. Старешина храма протојереј Драгољуб Шишовић се захвалио Епископу на великој части коју је указао верницима тиме што је посетио село Душковце, а након тога се Епископ још једном обратио верном народу и објаснио потребу литургијске заједнице и сталног причешћивања свих верних хришћана, нагласивши да примамо Свету тајну Причешћа по благодати Божијој. Вероучитељ у ОШ „Емилија Остојић“ дипл. мастер-теолог Немања Тимотијевић

Прослављен ктитор храма Светог Ахилија у Ариљу
Литургијска заједница која се сваке седмице у Дан Господњи окупља у храму светог Ахилија у Ариљу окупила се и на дан када Црква молитвено и богослужбено прославља задужбинара ове светиње – светог краља Драгутина, у монаштву преподобног Теоктиста. Сабрањем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин уз саслуживање архимандрита Дамјана, архимандрита Тимотеја, протојереја- ставрофора Дмитра Луковића, протојереја-ставрофора Ненада Величковића, намесника пожешко ариљског, протојереја-ставрофора Гмитра Милуновића, намесника моравичког, протојереја Војка Михаиловића, пароха брековачког, протојереја Драгана Стевића, старешине цркве, протођакона Александра Грујовића, ђакона Александра Каранца и ђакона Младена Миливојевића. Молитвеног учешћа узеле су сестре из манастира Ковиља као и игуманија манстира Клисура. Беседећи приликом поделе антидора Епископ је подсетио да се уз светог краља Драгутина прослављају и свети краљ Милутин и света краљица Јелена указујући на њихов избор и на њихово опредељење за вечни живот. „Ми на земљи немамо постојаног града“, већ очекујемо будући непролазни, али се он задобија управо ако смо срцем везани за њега, а слободни од свега што је пролазно као што је то показао и сам краљ Драгутин. Његов пад са коња испод града Јелеча 1282. године условио је и његово покајање због тога што је збацио оца са престола. „Великим тајним саветовањем“ са братом Милутином означено је његово повлачење са престола. Након тога повукао се у Мачву, али убрзо добио на управу Усору и Соли, Београд и западне крајеве државе где је пред сам крај 13. века обновио манастир у Моравицама у оквиру кога је подигао велелепну цркву посвећену светом Ахилију Лариском која и данас плени читавим пределом између Рзава и Моравице. Биограф Данило II га пореди са многострадалним Јовом, али и са гостољубивим Аврамом и пита се: „Ко ће наћи таквога, који ће вам по имену изложити неисказана његова чуда, милостиње ништима, утехе малодушнима, састрадања онима који су у скрби, избавитеља увређенима, многосветла светилника божанственим црквама? Јер овоме Господ посла своју светлост и истину, да га оне васпитавају и воде и у велико и свесрдачно кајање и богоугодне трудове…“ На Литургији је било доста народа, али и ђака који су својим појањем такође учествовали у празничној радости. Након причешћа и ломљења славског колача сви присутни су учествовали у трпези љубави коју је припремио домаћин славе господин Десимир Мићовић, родом из оближњег села Гривске, који је своју хришћанску љубав пројавио на тај начин што је поклонио земљу за градњу цркве која је управо посвећена светом краљу Драгутину у поменутом селу. Младен Миливојевић, ђакон и катихета ариљски


Ктиторска слава у манастиру Градцу
У манастиру Градцу обележена је, 12. новембра, слава ктиторке манастира – свете краљице Јелене, заједно са њеним синовима – светим краљевима Драгутином и Милутином. У част ове велике српске краљице, монахиње и светитељке, и са захвалношћу за величанствени храм који нам је подарила, свештенство студеничког намесништва одслужило је Свету Литургију уз присутво верног народа, помоћника и пријатеља градачке светиње. Заједничарење је настављено у радости, уз скромно послужење и трпезу, са осећањем краљичиног присуства и молитвеног заступништва за све окупљене. Градачко сестринство

Трудољубље ученика Шумарске школе из Краљева
На дан Светог апостола Јакова, брата Господњег, 5. новембра, наставници Исидор Мијовић и Зорица Радовановић и ђаци Шумарске школе из Краљева, посетили су манастир Градац. Трудољубље и послушност на делу. Тридесет и девет ученика: шумарски техничар, техничари за ловство и рибарство прве и треће године, практично су допринрели новом, уређенијем изгледу манастирске порте. Раскрчили су прилаз пећинској испосници, секли стабла, грање, скупљали лишће, јабуке, косили су траву… Сестринство је благодарно директору Шумарске школе г. Зорану Николићу, као и наставницима и ученицима за несебичан добровољни рад. Градачко сестринство

Прослављена храмовна слава у манастиру Згодачици
На празник Светог великомученика Димитрија свечано је било у манастиру Згодачици код Краљева. Поводом храмовне славе Преосвећени владика жички г. Јустин началствовао је евхаристијским сабрањем уз саслужење старешине манастира јеромонаха Стефана (Чкоњевића) и протојереја Миломира Радића, архијерејског намесника жичког. Многобројни верни народ из околних места, затим, из Краљева, Чачка, Врњачке Бање, Трстеника итд. окупио се у манастиру Згодачици да заједно са својим Архипастиром, свештенством и сестринством ове свете обитељи прослави славу храма. У својој беседи владика Јустин је. честитавши храмовну славу свима који су окупили на овом светом сабрању, говорио о животу великомученика Димитрија, којег данас прослављамо, подсетивши на речи Аве Јустина да не тражимо мучеништва али кад дође врема искушења и страдања немојмо да се скривамо и плашимо. Свети Димитрије Солунски је баш такав пример Христовог војника који је у часу мучеништва храбро исповедио веру у васкрслог Господа и задобио вечни живот у Царству небеском. Након причешћа Телом и Крвљу Господа Исуса Христа обављена је литија и ломљење славског колача у славу и част Светог великомученика Димитрија, заштитника овог храма и свих који у њему узносе молитве Господу и Пресветој Богородици.

Митровданске задушнице у храму Светог Саве у Краљеву
На Митровданске задушнице, 7. новембра 2015. године, Преосвећени Епископ жички г. Јустин началствовао је евхаристјским сабрањем у храму Светог Саве у Краљеву. Владики је саслуживало свештеномонаштво и свештенство Епархије жичке уз изузетно појање певнице храма Светог Саве која негује византијско појање. У току Литургије одржан је парастос и узнете су молитве Господу за упокојене Епископе жичке, недавно упокојеног Митрополита Николаја и све оне чија су имена приложена.

Уводна реч другом издању Студеничке ризнице
Давне 1206/7. године, студенички Игуман Свети Сава писао је биографију ктитора Преподобног Симеона. У овом делу, пред завршне заповести студеничким монасима, Сава је написао важне речи: „…да ми и они после нас до свршетка овога времена [благодарећи] драгоценим молитвама нашега оца и ктитора … радимо све што је мило Богу…“ (Житије Светог Симеона, IX H 8 [Š 10]). У време када су ови редови настали, велики део ондашњег братства лично је познавао Преподобног Симеона Немању, те се Сава, пишући Немањино житије, њима тако и обраћао: „Отац наш и ктитор … господин Симеон, пребиваше међу нама… (говораше) нама који смо око њега…“. Тада је Студеница била на почецима свог постојања. Ипак, Архимандрит Сава је, на горепоменутом месту, написао веома важне и пророчке речи. Рекавши „ми и они после нас до свршетка овога времена“, ставио нам је заувек до знања да су Савини ондашњи монаси једна заједница, једно братство, са онима који ће долазити у каснијим вековима. Ово важи и за наше дане – све „до свршетка овога времена“, тј. до доласка Христа Спаситеља и отпочињања вечног Царства Божијег. Ове Савине речи као да проричу дуго трајање Студенице. Генерације њених монаха, као мистичка заједница некадашњих, садашњих и оних који ће доћи, моле се за ово трајање. Осим њих, поменуто трајање не би било могуће без многих племенитих људи који су се на разне начине трудили да се одржи студенички комплекс. Међу њима значајно место заузима Мирјана Шакота, аутор монографије Студеничка ризница. Пред нама је обновљено и осавремењено издање књиге која је рађена деценијама, а која на достојанствен начин приказује оно што је стварано и чувано током више од осам векова. У предговору првом издању аутор, упозоравајући „на неке наше старе дугове према Студеници“, износи свој став, и жељу, да целина манастира Студенице буде „предодређена за вечно трајање“. Као што смо видели, ово је и жеља Светог Саве. Ново издање Студеничке ризнице охрабрује, показујући нам да се вековна ктиторска активност наставља. Аутору ове књиге, као и онима који су се трудили око њеног издавања и помогли га, нека Бог подари свако добро и вечни живот. Игуман Манастира Студенице Архимандрит Тихон (Ракићевић)