Инспирисани стиховима чувене песме “Претпразничко вече” Алексе Шантић, ученици верске наставе су организовали кутак у коме смо обележили значај предстојећих божићних празника.
Уз тихо читање и молитвени дух остали смо озарени првим прочитаним пасусом из књиге “Облоге од мастила” који гласи: “Вечерас мислим на све оне људе који су сами. Код својих кућа, у изнајмљеним становима, у болницама, у белом свету, на бескућнике, на оне који немају никог… Мислим на оне који седе за празним трпезаријским столом, или над металним тањиром болничког следовања, на оне који седе празног стомака у свратиштима маштајући о пуним софрама… Мислим о онима који иако су током празника окружени блиским људима, ипак се осећају усамљено, несхваћено и занемарено. Њих ретко ко помиње у данима као што су ови. А Божић служи управо да нас подсети на причу о томе шта све ЈЕДАН човек може да учини за човечанство.
Вечерас, сутра, и током свих сличних празника није поента имати, него умети да ПОДЕЛИШ. Није поента приуштити, него умети да ДАРУЈЕШ. Није поента само угодити себи, него и УВЕСЕЛИТИ ДРУГЕ.
Тако се рађа доброта у човеку.
Тако се, вероватно, рађа и Бог у човеку…”
Остали смо замишљени, а онда смо наизменично читали одељке књиге “Бакине Божићне приче” ауторке Радмиле Мишев и остали инспирисани мишљу колико чисто срце чуда чини. Гласови ученика су се смењивали, бирали су приче и увиђали колико сви божићни обичаји имају један циљ а то је да нагласе блискост и важност заједнице.
Други део вечери смо посветили интерактивним причама. Ученици су склапали онлајн слагалице иконе Христовог рођења тумачећи сваки део иконе и склапајући догађаје из прве божићне ноћи. Одговарали су на питања правећи квиз на скреч платформи, слушали божићне песме, читали своје презентације и на крају правили макету пећине Христовог рођења.
Један пример амбијенталне наставе је имао за циљ да код ученика пробуди жељу за помагањем другима наглашавањем важности бриге о ближњима. Томе су нас охрабрили обичаји за празник Детињци где су ученици имали задатак да својим рукама направе поклон за укућане.
Разговором и божићним филмом смо пожелели да сваки велики празник прославимо овако; заједно, тихо у миру баш као што Алекса Шантић пише у стиху: “Сва окађена мирише нам соба. Около жуте лојане свеће; Ми деца, сели, као какво веће; Радосни што је већ грудвању доба.”
Вероучитељ Ненад Вукајловић
