Интернет простор и електронски медији представљају ново поље рада и изазова за мисију Цркве. С почетка 21. века поједини свештенослужитељи и теолози препознали су важност присуства речи Цркве у новом простору. Подаци о великом броју корисника интернета у свим генерацијама, као и повећање броја сати коришћења интернета на дневном нивоу, били су најбољи доказ да је неки одговор Цркве на новонасталу друштвену ситуацију неопходан.
Као и увек, почеци су тешки и препуни недоумица које узрокују и понеку грешку у приступу или решењима. Тако је било и овде. Многи су од почетних добрих мисионарских подухвата из различитих разлога дошли до позиција које је неопходно преиспитати и унапређивати. Најпре, реч је о изостанку теолошког садржаја који би као дубински извор фундирао површинске форме неопходне за сведочење савременом свету. Без њега, све чешће смо суочени са проповедима и различитим облицима поука (како у електронским медијима, тако и по храмовима и на другим местима) које имају бљештаву и помпезну форму, али не успевају да покрену процес преображаја својих слушалаца. Остају упамћене као лепи говори, „добре форе“ или досетке о којима се прича као и о многим другим садржајима са интернета, а који немају органску везу са суштином Цркве.
Управо у оваквом амбијенту, на истеку прве четвртине 21. века дошло је до појаве „Киноније“, портала при Мисионарском одељењу Архиепископије београдско-карловачке. Њен основни допринос, који би требало да буде подразумеван за све видове мисије Цркве, јесте да је теолошки садржај поставила као свој темељ.
„Кинонија“ нам указује да је најважнији извор теологије/богословља богослужбени живот Цркве. Он почива на Христовом присуству. У време пре спасоносног Христовог страдања, Васкрсења, Вазнесења и Силаска Светог Духа на апостоле, ово присуство огледало се у његовој личносној заједници са апостолима и другим ученицима. Многобројна чудеса умножавања хлебова, претварања воде у вино, била су праобраз и предукус онога што ће се остварити као Црква рођена на дан Педесетнице – заједница љубави Бога Свете Тројице са вернима. Од Оца кроз Сина у Духу Светоме.
У том правцу, који укључује тријадолошке, еклисиолошке, христолошке, пневматолошке и антрополошке аспекте, на „Кинонији“ су током протеклих годину дана објављени бројни текстови. Њихови аутори су епископи наше помесне Цркве, свештенослужитељи свих чинова, као и припадници верног народа. Они су изнели и расветлили многе моменте богослужбеног живота из којих се даље црпе сокови богословља. У својим радовима ослањали су се како на истине које проповеда богослужбено молитвено искуство, тако и на светоотачко богословље као верног сведока богооткривених тајни.
Истовремено, посетиоци портала „Кинонија“ имају прилику да читају и изворне отачке текстове настале вековима уназад који нас утврђују у сазнању да Црква вековима истрајава у исповедању праве вере. Наравно, светописамско и јеванђелско штиво су надахнуће за многе ауторе. Одавде се даље изводе осврти на многе савремене теме.
Почетком 20. века један од угледних српских социолога је инсистирао на тези да економски просперитет друштва зависи од моралног уздизања појединца. Свети Владика Николај (Велимировић) је тридесетих година 20. века ову лествицу уздигао говорећи да од чистоте догматског исповедања вере зависи морални профил појединца, а потом и социјални и економски амбијент у коме неко друштво живи. Управо овакву хијерархијску лествицу негује и препоручује садржај „Киноније“ – догматика, етика, па социологија.
Портал „Кинонија“ се пред нама јавља као путоказ за недоумице и најновија прегнућа на пољу повезаности теологије са уметношћу, новинарством, екологијом, медицином, психологијом. Она је то била током протекле године. Чврсто верујемо да ће и у долазећем времену, на челу са главним уредником г. Браниславом Илићем и све бројнијим вредним и талентованим сарадницима, уз помоћ Сведоброг Господа, „Кинонија“ бити знамење од чије се проповеди рађа вера у срцима људским (Рим 10, 17). Уосталом, она је ове речи Светог апостола Павла узела за свој мото, програм рада и обећање које ћемо се заједно трудити да испунимо.
Протојереј Александар Р. Јевтић
Извор: Кинонија