Дан крсног страдања Господњег молитвено је прослављен у храму Светог Великомученика Георгија у Ужицу. На Велики петак се сећамо догађаја који су непосредно претходили Распећу, почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да Га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: „Распни Га!“, ношења крста кроз град, на путу према Голготи, разапињања и праштања џелатима речима: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде“; умирања, скидања са крста, помазивања миром, повијања Тела платном и полагања у гроб, постављања страже да чува гроб да неко не украде Тело Господње.
У 7:30 служени су Царски часови, а у 16 часова свештенство храма служило је вечерње са изношењем плаштанице. Велики број верника дошао је да целива плаштаницу и молитвено се сети страдања Господа Исуса Христа. На Велики петак нема литургије. У знак туге и жалости, на Велики петак не звоне црквена звона, почев од бденија на Велики четвртак, већ се време богослужења обзнањује клепалима. Православни тог дана строго посте, проводећи га само на сувом хлебу и води, а многи тог дана и једнониче, тј. цео дан ништа не једу ни пију, а тек увече, када изађу звезде, узму мало хлеба и воде. Увече у 19 часова свештенство је служило Статије и кренуло у опход око храма са верницима носећи плаштаницу. После опхода око храма, верници пролазе испод плаштанице састрадавајући са Христом.
ипођакон Немања Спаловић