У Недељу 24. по Педесетници литургијска заједница при Храму Светог Саве у Краљеву имала је радост да се сабере око свога Предстојатеља Епископа Јустина. Обасјани јутарњим сунцем овог топлог јесењег дана, свештенство и верни народ су са својим Епископом уз појање литијских песама Богородици из порте храма ушли у храмовни простор где је отпочела Света Архијерејска Литургија. У молитвеном јединству и кроз свечано појање ходећи свештеним дејством ка јединству са Христом чули смо јеванђелско читање, а затим и проповед Епископа.
Тумачећи сотириолошки догађај Цркве, наше спасење у Христу, Епископ Јустин је предочио тајну постојања човека у Богу, од стварања, отпадништва од Бога, па све до искупљења и спасења у коме смо и ми данас учесници. Између осталог рекао је:
– Удостојени смо да се саберемо у овом храму на овај дан, да се осветимо Господњим доласком међу свој народ. Створени смо за бесмртност, за узраст у меру раста Христовог. У нама је тежња ка Богу, као крајњем циљу, да се у есхатону вечно сјединимо са Богом.
Наговорен од нечастивог човек је прекршио заповест у рају. Од тада постајемо заробљени смрћу. У данашњем Јеванђељу је описан и догађај васкрсавања Јаирове кћери. Људи су мислили да за њу нема помоћи, али пред Господом то је био само сан. Он је васкрсава. Ми се данас питамо шта је то живот? Свети Јустин Мученик и Философ указује да смо створени за бесмртност, да тамо учествујемо у пуноћи своје личности у Богу. У јединству душе и тела ми се спасавамо чекајући Долазак Христов у коме ћемо се и ми преобразити. Кроз светитеље Господ нас посећује, они нам сведоче позивајући да и ми сведочимо Бога у овом свету. Не смемо дозволити да нас било ко одваја од Христа, да заборавимо где је спасење живота нашег. Поред потреба које има тело, не смемо заборавити на спасење душе која је вреднија од целог света. Призвани смо на рајско постојање, па не смемо себе поробљавати у материјалне вредности. Одговор пред Богом је оно што нас чека. Све што је ван припреме за вечни живот је мање битно, јер је пролазно. Блаженство на које смо позвани није срећа овога света. Где нема Божијег присуства све је шарено, али и јадно. Сви великани рода људског су знали за радост у Богу, Царство Божије које живи у нама. И ми требамо настојати да живимо у Богу, Који је Радост, Пут, Истина и Живот. Њему нека је слава у све векове и сву вечност. Амин.
Причестивши се Светињама Христовим и заблагодаривши Богу на Даровима Његове изобилне и несебичне љубави према роду људском, сабрани су примивши благослов испратили свог Епископа.
Протонамесник Александар Р. Јевтић
