У суботу, 13. јануара 2018. године, када наша Света Црква прославља Преподобну Меланију и Оданије празника Божића, Рођења Сина Божијег у телу, пожешка Црква Светих царева Константина и Јелене била је место сабрања верног народа око свог Првојерарха Епископа жичког Господина Јустина, који је началствовао евхаристијским сабрањем. Његовом Преосвештенству су саслуживали архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј-ставрофор Ненад А. Величковић, старешина Цркве у Пожеги јереј Крста Лазић, пароси пожешки протонамесник Милан Јордовић, јереј Милорад Козодер, као и протођакон Александар Грујовић и ђакон пожешки Александар Каранац.
У својој беседи Преосвећени Владика је рекао: „Ових дана богослужбено смо прославили Рођење Господа нашег Исуса Христа, празник Божића. Данас је Оданије овог празника, и овим се завршава прослава Божића за ову годину. Међутим, Црква Божија живи самим Божићем, којим је Господ Христос примио људско тело. Истинити Бог, Син Очев, сишао је са неба само са једним разлогом, а то је да се обуче у наше тело. Господ Христос се рађа у времену, рађа се од Пресвете Дјеве Богородице, задржавајући своју божанску природу и тако постаје Богочовек. То је највеће чудо у историји рода људскога и на том чуду почива Црква Божија, јер је по речима Апостола Павла Црква Његово Тело а Он је Глава те Цркве.
Чак су и друге и вере и народи прославили Божић, одлазећи по продавницама и купујући неке ствари, а не знајући шта се тачно слави, ипак су осећали да се догађа нешто радосно. Многи и из нашег рода, који не знају шта славе, али ипак осећају да се нешто радосно дешава, обележавају Божић. Ми у Цркви живимо са тим догађајем јер је он догађај спасења рода људског. Примивши наше тело Он га је спасао, да би га поново васпоставио у заједницу са Богом. Не заборавимо, наши прародитељи Адам и Ева су злоупотребили своју слободну вољу, будући заварани и прихвативши одману од свезлога, ненавидника рода људског. Изабрали су уместо живота смрт, уместо бесмртности трулежност и зато је смрт ушла у природу људску. Зато сваки човек мора да умре после одређеног животног века и да се врати у земљу од које је саздан. Ако се, пак, наша душа сједини са Богом Творцем, онда смо и ми бесмртни. Јесте да привремено умиремо, али васкрсавамо.
А човек је назначен за вечни живот са Богом, да постане Бог по благодати. Ово је највећа тајна, коју не знају сви људи, јер Господ нама открива надумне тајне. Ако не наследимо вечни живот шта нам вреди да овде живимо сто, сто педесет, чак и хиљаду година? Ништа нам не вреди ако не наследимо вечност! Јер знамо да, када умремо, одавде ништа не носимо осим својих дела. Та дела за нас предстоје пред Господом.
Први пут Господ у свет долази као смирени слуга, долази зато што нас воли. Други пут Господ долази у сили да суди свету. Неки ће рећи зашто си Христе дошао да нас мучиш, да нам мучиш душе? Многи и данас кажу исто јер не желе чистоту живота, не желе истину и не желе Господа Бога. То и могу да изаберу јер имају слободну вољу. Они, пак, који желе да иду за Господом, узимају крст свој, одричу се себе и полазе са Њим. Нико неће моћи да избегне суд приликом Другог доласка, зато се трудимо да живимо по делима Божијим. Да будемо као хришћани озбиљни, наследници светлости и Царства Небеског. Да будемо Његови сведоци, као што су и многи светитељи и сви мученици који су живот дали за Господа, а он их је посветио и настанио покрај себе у Царству Небеском! Тако се молимо да и нас удостоји вечнога живота!“
На Светој Литургији присуствовали су председник Општине Пожега Милан Божић и помоћник председника Дејан Петровић.
Након литургијског сабрања Епископ Јустин је са пожешким свештенством и општинским челницима обишао и нову пожешку Цркву Света Три Јерарха. Том приликом је погледао завршене радове на постављању гранитног пода у овом храму, притом изразивши задовољство због квалитета радова као и лепоте Цркве. Овом приликом Епископ је благословио наставак радова на уређењу унутрашњости храма.
После
тога уприличена је трпеза љубави.
У радосном ишчекивању поновног сусрета са нашим Епископом, благодаримо за благослов Божији данашњег заједничарења у Чаши Тела и Крви Христове, Чаши спасења и Живота Вечнога!
Саво Величковић,
дипломирани теолог
