Половином месеца октобра, Црква се молитвено сећа Светог апостола Томе. Апостол Тома је био пореклом из галилејског града Панеаде и један је од дванаесторице великих апостола. У народу је чувен по сумњи услед које испрва није поверовао у васкрсење Христово.
Наиме, Господ се након свога васкрсења најпре јавио женама мироносицама и својим ученицима, међу којима, у том тренутку, није било апостола Томе. Апостоли су Томи са радошћу пренели вест о васкрсењу њиховог Бога и учитеља, али он у то није могао поверовати, јер је својим очима видео Христову смрт на Крсту. Рекао им је да неће поверовати, сем уколико својим рукама не додирне ране Христове. Нама који смо испуњени разним људским слабостима, нам оваква слабост великог апостола изгледа врло утешно. Јер, сваки пут када се у Цркви спомиње овај догађај, осећамо да су и први апостоли Христови – људи који су посвуда пронели реч о васкрсењу Христовом – ипак били људи од крви и меса подложни слабостима од којих и ми патимо. Но, у црквеним песмама Тома се не осуђује за своје неверовање, него се његова сумња чак назива „благословеном“. Јер, када се Господ поново јавио својим апостолима, Тома се уверио да је Христос у телу васкрсао. Током историје Цркве су постојали (па и данас постоје) секташи који оспоравају телесност Христу. Но Тома је својом слабошћу пружио снажно сведочанство истинитости телесног васкрсења Господњег. Христос који је разговарао са својим ученицима после васкрсења није био никаква утвара, већ исти онај Господ који је претходно и умро на Крсту.
Након овог догађаја, Свети апостол Тома је, можда и даље од свих других апостола, отишао да проповеда радосну реч о нашем васкрсењу све до далеке и непознате Индије. Уверивши се у васкрсење Господње, он је ватрено објављивао страним народима реч о љубави Божијој услед које је Бог постао човек. У тој далекој и чудној земљи успео је да многе обрати у веру Христову, да установи Цркву и да постави епископе и свештенике. И дан данас, у Индији постоје хришћанске заједнице које верују да их је утемељио свети апостол Тома. О размерама његовог успеха у проповедању речи Божије сведочи чињеница да је успео да хришћанској вери приведе две жене кнежева индијских – Тетријану и Мигдонију. Иако су због вере ове две жене биле поприлично намучене од мужева, ослободиле су се тих бракова и живеле богоугодно. Познати су и примери Пелагије и Дионисија, који су били међу најбогатијим људима онога доба у Индији. Иако верени, они су се након апостолове проповеди посветили подвигу. Пелагија је мученички пострадала, а Дионисије је постао епископ.
Пре смрти овог угодника Христовог, он је са осталим апостолима, чудом пренесен у Јерусалим не би ли тамо присуствовали погребу Пресвете Богомајке. И овде је неверни Тома поново стигао последњи и закаснио, па је због тога на гробу горко заплакао и затражио да отворе гроб Пресвете Богомајке. Када је то учињено, сви присутни су видели да је гроб празан, зато што је сам Господ узео тело мајке Своје и преселио га у Цартсво Небеско.
Да ли случајно или са намером, апостол Тома је био изабран да нам најпре својим неверовањем потврди и утврди веру у васкрсење Христово, а потом и својим кашњењем да нам открије чудесно прослављање Мајке Божије.
Сам Свети апостол Тома је свој овоземаљски живот окончао мученичком смрћу. Наиме, по наређењу кнеза Муздије, коме је претходно Тома крстио жену и сина Азана, војници су копљима изболи овог апостола. Занимљиво је да се сам кнез касније покајао за свој грех, и сам примио хришћанство.
На оном пак месту где је сахрањено тело Светога апостола збивају се, молитвама његовим, многа чудеса у славу Христа Бога нашег, коме са Оцем и Светим Духом нека од нас буде част и поклоњење вавек. Амин!
Вероучитељ Дејан Драмићанин
Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“,
петак, 21. октобар 2022. године