Наслов овога текста је почетни стих једне древне песме, која је написана пре готово три хиљаде година. Као што можемо видети, почетне речи 41. Псалма су, својеврсна, изјава љубави, упућена Богу. Писац овим речима вели да је његова жудња за Богом, силна попут жеђи јелена за водом – као што ова животиња не може живети без воде, тако ни душа песника не може без напојености Богом.
Ово су речи човека чије срце пламти љубављу према Богу. Најчешће, постоје два момента која у срцу распламсавају љубав. То су: лепота (не само телесна), и величина доброчинства, тј. љубав, показана према нама. Срце песника је, сазерцавајући сваки од ових момената, певало о љубави према Богу као о силној жудњи.
Најпре: лепота. Како можемо говорити о лепоти Божијој? Пророк Исаија, је приликом своје молитве, у заносу, имао визију Престола Господњег. Видео је Небеса отворена, и сјај, красоту, величанственост и дивоту Бога који седи на Престолу. Још је видео тзв. серафиме који, задивљени величанственошћу и лепотом Божијом, окружују Престо, и који даноноћно славослове Бога, певајући: Свет, Свет, Свет је Господ над војскама“. Већина људи међу нама, претпостављам, неће имати прилику да током земног живота види овакву величанствену слику, али о лепоти Божијој можемо судити и посматрајући величанствена дела Божија: небо, месец, звезде, мора, реке, језера, смењивање годишњих доба… Једно дете је, док је очарано посматрало борову шуму, прекривену снегом, ускликнуло: „Погледајте, каква уметност. Ово ниједан човек не би могао да наслика!“. Уметник, који је осликао тај величанствени призор је Сâми Бог. Гледајући у лепоту творевине можемо слутити неисказиву лепоту Творца.
Затим: величина доброчинства и љубав. Погледајмо чиме нас је све Бог обдарио. Даровао нам је живот, могућност да говоримо, да гледамо, да ходамо (колико су велики ови дарови, најбоље знају они људи који су за неки од њих, нажалост, ускраћени), да будемо слободни и да волимо. Но, Његовој доброти овде није крај. Када смо отпали из раја, није нас препустио смрти и ђаволу, већ је послао Сина Свога Јединороднога, да свима који верују у Њега, дарује живот Вечни. Свето Писмо, у књизи пророка Исаије, наводи следеће речи које Бог упућује човеку: „Хоће ли мајка заборавити изданак утробе своје? (Питање је хипотетичко. Наравно да неће.) Али, чак и ако мајка заборави своје дете, ја тебе (ово се Бог обраћа лично нама) заборавити нећу“. Овим речима Бог показује колика је Његова љубав према нама – она је већа чак и од љубави мајке према своме детету – чак и ако мајка остави и заборави своје дете, Бог нас оставити неће. И ова реченица је својеврсна изјава љубави, овога пута, упућена нама. На крају крајева, свакодневно, што свесно, што несвесно, грешимо. Да ли нас Бог свакога часа кажњава? Или: свакодневно пролазимо покрај зграда и кућа, па, да ли се дешава да по нашим главама падају цигле или делови крова? Све ово су показатељи величине љубави Божије према нама. Све ово је имао „на уму“ писац овог Псалма. Услед тога је његово срце могло горети овако силном љубављу према Богу.
У наставку своје песме, песник вели: „Жедна је душа моја за Богом живим: кад ли ћу доћи, и јавити се, лицу Божијем?“. Према Светом Јовану Златоустом, писац ове песме је цар Давид. Он је био славан, моћан, успешан у ратовима, богат. Па, опет, као да све то сматра ништавним, јер једино за чим жуди је да прође све ово привремено и да, коначно, стане пред лице Божије. За њега је гледање лица Божијег, једино истинско блаженство.
На самом крају треба рећи: Благо души која гори оваквом љубављу према Богу. Јер, у овом животу, у којем су патње и болови неминовност, она ће ходити гледајући само у Свога Доброчинитеља који нас обасипа Својом богатом милошћу. Она ће, као и сви други, пролазити кроз невоље, искушења, неправде, презире, болести, али је ништа од тога неће дотицати, већ ће све бити преображено утехом у Богу. Дај, Боже, и нама срце које гори оваквом љубављу према Теби. Амин! Ово је, готово у целости написано према тумачењу Светог Јована Златоустог.
Ђакон Стефан Милошевски
Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“
петак, 03. фебруар 2023. године