1.0Епархија жичкаhttps://eparhija-zicka.rs/enFiliphttps://eparhija-zicka.rs/en/author/uros_eptim/rich600338<blockquote class="wp-embedded-content" data-secret="cmL0EAOWDx"><a href="https://eparhija-zicka.rs/en/sveti-prepodobnomucenik-jovan-stjenicki/">Свети преподобномученик Јован Стјенички</a></blockquote><iframe sandbox="allow-scripts" security="restricted" src="https://eparhija-zicka.rs/en/sveti-prepodobnomucenik-jovan-stjenicki/embed/#?secret=cmL0EAOWDx" width="600" height="338" title="“Свети преподобномученик Јован Стјенички” — Епархија жичка" data-secret="cmL0EAOWDx" frameborder="0" marginwidth="0" marginheight="0" scrolling="no" class="wp-embedded-content"></iframe><script> /*! This file is auto-generated */ !function(d,l){"use strict";l.querySelector&&d.addEventListener&&"undefined"!=typeof URL&&(d.wp=d.wp||{},d.wp.receiveEmbedMessage||(d.wp.receiveEmbedMessage=function(e){var t=e.data;if((t||t.secret||t.message||t.value)&&!/[^a-zA-Z0-9]/.test(t.secret)){for(var s,r,n,a=l.querySelectorAll('iframe[data-secret="'+t.secret+'"]'),o=l.querySelectorAll('blockquote[data-secret="'+t.secret+'"]'),c=new RegExp("^https?:$","i"),i=0;i<o.length;i++)o[i].style.display="none";for(i=0;i<a.length;i++)s=a[i],e.source===s.contentWindow&&(s.removeAttribute("style"),"height"===t.message?(1e3<(r=parseInt(t.value,10))?r=1e3:~~r<200&&(r=200),s.height=r):"link"===t.message&&(r=new URL(s.getAttribute("src")),n=new URL(t.value),c.test(n.protocol))&&n.host===r.host&&l.activeElement===s&&(d.top.location.href=t.value))}},d.addEventListener("message",d.wp.receiveEmbedMessage,!1),l.addEventListener("DOMContentLoaded",function(){for(var e,t,s=l.querySelectorAll("iframe.wp-embedded-content"),r=0;r<s.length;r++)(t=(e=s[r]).getAttribute("data-secret"))||(t=Math.random().toString(36).substring(2,12),e.src+="#?secret="+t,e.setAttribute("data-secret",t)),e.contentWindow.postMessage({message:"ready",secret:t},"*")},!1)))}(window,document); //# sourceURL=https://eparhija-zicka.rs/wp-includes/js/wp-embed.min.js </script>https://eparhija-zicka.rs/wp-content/uploads/2025/06/stjenik_sv_Jovan.jpg481600Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, одржаног маја месеца 2025. године, лику Светих прибројан је и преподобномученик Јован Стјенички, са датумом празновања 10. августа/28. јула сваке године. Тропар, глас 8: У пустињи лешјанској и пећини стјеничкој,  богомудро си поживео, умноживши у пустињи духовна чеда твоја. Ради вере си до крви пострадао, од Бога си примио дар чудотворења, да помажеш онима који са вером притичу твојим светим моштима. Свештеномучениче Јоване Стјенички, моли се непрестано Христу Богу, да нам дарује велику милост. Кондак, глас 3: Божанским си се врлинама украсио, преписивањем божанских књига си Цркви Христовој украс био, у пустињи лешјанској и пећини стјеничкој тело си укротио, од Агарјана за свету веру мученички си пострадао. Радуј се свештеномучениче Јоване Стјенички свеблажени чудотворче. Свети Јован и остали стјенички мученици Недалеко од Овчара под планином Јелицом, на реци и извору „Светињи“ налази се манастир Стјеник. Првобитно посвећен Пресветој Богородици, а од 1802. године Светом Јовану Крститељу (24. јуна/7. јула). У њему је живео и мученички од Турака страдао 1462. године Свети Јован Стјенички. Он се прво подвизавао у доба деспота Стефана Лазаревића у Лијештијанској (Љештањској или Љештијанској) пустињи на Црници код Параћина. Припадао је синаитско-исихастичком покрету, а бавио се, као и остали монаси преписивачи, преписивањем књига. По заповести деспота Стефана преписао је 1412. г. и један Панегирик. После тога сазнајемо да је Јован напустио љештијанску пустињу и отишао у Свету Гору где је боравио неко време, а његов преписани Панегирик налазио се у Манастиру Светог Павла у Светој Гори. Да ли га је он тамо собом понео или га је тамо као дар послао деспот Стефан, не зна се. Зна се да је Панигирик изгорео у пожару манастира 1901. године. И сад постоје у том манастиру „Сарандар“ српских владара. Прекрасно рукописано Јеванђеље, иконе и други црквени предмети који као документи сведоче да је тај манастир имао везе са Србијом и српским владарима Немањића, Лазаревића и Бранковића, поготово са деспотом Ђорђем као једним од ктитора. Свети Јован ускоро се враћа у Србију и не одлази љештијанској пустињи, већ се насељава у стеновите и пусте пределе планине Јелице надомак Чачка и Овчара. У тим суровим пределима налазиле су се као и данас неколике пећине, а нешто ниже испод бујног извора званог „Светиња“, крај самог потока званог „Писарница“ налази се окружен са свих страна густом шумом разног планинског растиња манастир Стјеник. Кажу да се звао „Истник“. По манастиру назван је овај монах Јован Стјенички. Не зна се колико је у време доласка Јована био монаха у Стјенику. Не зна се ни колико је било пустиножитеља „вртепара“ монаха изнад манастира по стеновитим пећинама. Оно што се зна по црквеним записима и по записаном народном предању, јесте то да је манастир Стјеник задужбина Мрњавчевића и да су га према народној песми подигла три брата Мрњавчевића. Што се тиче времена зидања манастира, највероватније да су га браћа Мрњавчевићи подигли нешто пре Маричке битке 1371. године. Народна песма каже: „Цркву граде три Мрњавчевића, у Стјенику кршу великоме, у колијевци бјелих соколова, Цркву граде собом надгледају Бан Угљеша и војвода Гојко И са њима Вукашине краљу. Настојава Тришо неимаре Дању зида ноћу не почива, Већ довлачи пјесак и камење Хоће браћа у бој са Турцима, Па им ваља војску да причесте.“ У другој народној песми „Опет зидање Раванице“, где се говори о зидању манастира Стјеника, каже се: „Цркву граде два Мрњавчевића у Јелици у планини пустој, покривају јеловијем клисом.“ Да ли је пустињак Јован прво дошао у манастир Стјеник или у пећинске испоснице на подвиг у посту и молитви није нам познато. Према разним записима и подацима неких историчара, он је у своје време, вероватно као игуман добро организовао манастир. А по верском, монашком настројењу тога времена, као и због сталног страха од Турака, он је лако могао као добар духовник сабрати велико монашко братство. Јер је записано на више места да је у манастиру Стјенику у то доба било „сто калуђера и седам писара“. То би могло значити да је Јован веш преписивач Панегирика могао као тумач бити и професорски вешт у обучавању монаха на преписивању књига у манастиру Стјенику. Могуће је да су се монаси његови повлачећи се и у теснац манастира у стенама пештерске испоснице на подвиг, вежбали се и у преписивању црквених и других књига. Тако је у манастиру Стјенику у првом смислу могла бити организована преписивачка школа. На то нас подсећа и место испод светиње западно од манастира које се зове Писарница. У Стјенику су се, као у школи, младићи спремали и за свештеничка знања. Манастирске испоснице налазиле су се у пећинама огромних стена и литица изнад манастира ограђених непроходном шумом. Има их неколико. Налазе се високо у стенама планине Јелице и по неколико десетина метара. Уз њих се могло пењати или силазити само помоћу „гужви и клинова“ уштемованих или укопаних у стене. Најпознатија је „Пећина Светога Јована“. Преподобни Јован се често повлачио из манастира у ту своју пећину где је проводио време у строгом посту и молитви и другим подвизима. У манастир је силазио само недељом и празником на заједничко богослужење, Свету Литургије и у одређене дане или на позив монаха из пет оближњих манастира ради поуке или исповести. Два од тих пет манастира били су свакако манастир Трнава и Јежевица чији је метох био манастир Стјеник. Друга пећина звала се „Тришова пећина“, у њој се подвизавао монах Трифун. Познат је као јуродив, али је био врло уредан као монах и по животу и по подвизима. Помиње се да је био јуродив Христа ради. Зато је народ говорио кроз песму, да је „био мало ваз’но у памет“. По потреби силазио би из своје пустиње у манастир Стјеник ради духовних и молитвених разговора. Ако нема потребе да се окупља народ и братија, он би силазио у село да „врши службу“. Да је народ веровао у његову молитву и да се исцељивао, постала је изрека: „Ако ти шта фали иди у Тришову пећину и ништа ти бити неће.“ Поред Јованове и Тришине пећине, постојала је и пећина „Слепаја“. По предању у ову пећину, за време велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем, склопљене су из Цркве стјеничке и јежевичке све књиге, сасуди, утвари, свете мошти, звона и друго. Затим је улаз у пећину зазидан и затрпан камењем. Мермерну стару гробницу или саркофаг у којој су чуване поменуте