Категорија: Најновије

Упетак 21. августа на дан када наша Света Црква прославља Преподобног Зосима и Јакова Туманског, у селу Кушићи код Ивањице, родном месту преподобног Јакова, свечаним литургијским сабрањем је обележен овај  празник. Свету Литургију у Храму Успења Пресвете Богородице у Кушићима служио је јереј Ненад Дукић, парох миланџански. У беседи упућеној верном народу током Свете Литургије, јереј Ненад Дукић истакао је да су Свети Зосима и Јаков Тумански изабрали благи јарам Христов уместо привезаности за овоземаљска пролазна задовољства. Свети Јаков је као светац из нашег доба био познат по свом неизмерно великом молитвеном и подвижничком труду. После благосиљања славских дарова, јереј Ненад Дукић захвалио је присутном народу на молитвеном учешћу и честитао празник, као и на помоћи у радовима око Храма у Кушићима.

          Благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита нишког и Администратора Епархије жичке Господина Арсенија, свештеним евхаристијским сабрањем на дан храмовне славе на Златибору, 19. августа 2026. године, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ хвостански Господин Алексеј. Саслуживали су: протојереј-ставрофор Милош Босић, Архијерејски намесник ужички, протојереј-ставрофор Слободан Марковић, умировљени свештеник, протојереј-ставрофор Жарко Барац, умировљени свештеник, протојереј-ставрофор Милан Живановић, из Епархије западноевропске, протојереј Дејан Војисављевић, старешина Храма на Златибору, протојереј Давид Селаковић, парох ариљски, протојереј Миодраг Тодоровић, парох златиборски, јереј Владан Макањић, из Епархије источноамеричке и ђакон Ненад Срећковић. На крају Литургије, Епископ Алексеј је освештао грожђе, славско жито и преломио славски колач са домаћинима храмовне славе и верним народом. Говорећи о тајни празника Преображења Господњег, Владика је истакао да без личног духовног преображења не можемо доћи до спасења. Честитајући храмовну славу, Епископ Алексеј је захвалио Његовом Високопреосвештенству Митрополиту нишком и Администратору Епархије жичке Господину Арсенију на благослову да богослужи на Златибору. Радост празника је пренета и на трпезу љубави коју је уприличио овогодишњи свечар и домаћин славе г. Предраг Поповић са породицом. У вечерњим сатима формирана је литија која је проходила улицама Златибора, а коју је молитвено предводио Његово Преосвештенство Епископ хвостански Господин Алексеј. Прослава храмовне славе на Златибору започела је у навечерје празника, служењем вечерње са петохлебницом, којом је началствовао владика Алексеј. Саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Марковић, протојереј Драгиша Ђуричић, протонамесник Милан Мијаиловић, јереј Милутин Лекић, као и ђакон Ненад Срећковић.                        Након празничног вечерњег богослужења, у Галерији Културног центра на Златибору уприличено је представљање књига Епископа Алексеја. Промоција књига је изазвала велико интересовање верног народа па је галерија била испуњена до последњег места. Владика је кроз разговор о књигама говорио о свом одласку у манастир и монашком животу, подсетивши се сусрета са духовницима светог живота.

Са јужне страна храма Светог Вазнесења Христовог у Манастиру Рачи поред свог духовног, оца игумана Хризостома, и других рачанских игумана сахрањен је 18. августа Архимандрит Сава Ристић.          Опело су служили умировљени Епископ Јован (Пурић), умировљени Епископ нишки, Архимандрит Герман, игуман манастира Раче, Архимандрит Тимотеј, игуман манастира Вазнесења, Архимандрит Јустин, из манастира Беочина, протосинђел Урош, настојатељ манастира Увац, протосинђел Теодосије, настојатељ манастира Рујна, протосинђел Стефан, настојатељ манастира Згодачице, јеромонах Иларион из манастира Преображење, јеромонах Авакум из манастира Вујна, протојереј-ставрофор Милинко Лукић, Архијерејски намесник бајнобаштански, протојереј-ставрофор Милош Босић, Архијерејски намесник ужички, протојереј-ставрофор Горан Милинковић, протојереј-ставрофор Тодор Томић, протојереј-ставрофор Жарко Барац, протојереј Владимир Ваиљевић, протојереј Владимир Малешевић, протојереј Србољуб Стојковић и јереј Милан Босић.          Опелу су присуствовали монаси и монахиње из манастира Жиче, Сретења, Добруна, Бјелих Вода, Привине Главе, Никоља, Враћевшнице, Вољавче, Каменца, Ковиља и Давидовице. Као и мноштво верника и пријатеља из Раче, Бајине Баште и многих других крајева.          У име браства беседу је произнео Архимандрит Герман (Авакумовић) захваливши оцу Сави за огроман труд, подвиг, страдање и љубав који је отац Сава учинио за преко седам деценија живота у манастиру и преко шест деценија бриге о манастиру Рачи.          Седмодневни помен биће одржан у суботу 22. августа, а четрдесетодневни помен у петак 25. септембра 2026. године.          Вечан ти спомен и Царство небеско, драги наш оче Саво!

Дугогодишњи сабрат и игуман Манастира Раче Архимадрит Сава (Ристић) упокојио се 16. августа 2026. године, у недељу увече, на дан Преподобног Исакија, Далмата и Фавста. По одслуженој Светој Литургији и Светом Причешћу у метоху манастира Раче, посвећеном Свим Српским Светитељима, на планини Тари, Архимандрит Сава је дан провео у разговору са верним народом и гостима до вечерњих сати, када је осетио слабост и после неколико сати се и упокојио. Архимандрит Сава је рођен 14. маја 1939. од оца Веселина и мајке Данице у селу Манастирица, код Петроваца на Млави – Пожаревац. Дошао је у манастир Витовницу 6. марта 1954. године. Прешао је из браничевске Епархије у жичку Епархију, у манастир Драчу, 1956. године где га је у расу те године замонашио игуман манастира и духовни отац Хризостом (Пајић). У манастир Руденицу прелази заједно са својим духовним оцем Хризостомом 1958. који га 1960. по благослову епископа Василија Костића постризује у малу схиму. По потреби службе, заједно са својим игуманом 1961. прелази из Руденице у манастир Рачу на Дрини. Тамо је на предлог старешине Хризостома рукоположен за јеромонаха 1963. године и постављен за намесника манастира. Те године постављен је за пароха манастирске парохије у селу Рачи и Солотуши. После смрти архимандрита Хризостома, јеромонах је Сава постављен за старешину манастира Раче 1995. будући да се показао кроз живот у манастиру спремним за ту дужност, јер је стекао многе особине и способности свог духовног оца Хризостома. У то време велики нови конак са ризницом и библиотеком још није био довршен, па га је довршио и снабдео потребним инвентаром. Изградио је на манастирским лукама и јазу рибњак за производњу пастрмке и шарана. Јаз за воденицу искористио је не само за воденичке потребе и узгој рибе, већ и за мини хирдоелектрану. Од 2016. године већим делом живео је и служио у метоху манастира Рача на Тари посвећеном Свим Српским Севитељима, где је и ослужио Свету Литургију на дан свог упокојења. У Манастиру Рачи као сабрат и игуман провео је више од 63 године. Вечан ти спомен и Царство Небеско Високопреподобни оче!

На празник Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана Свету Архијерејску Литургију у манастиру Жичи служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и Администратор Епархије жичке Господин Арсеније. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су: архимандрит Нектарије (Ђурић), секретар Светог Архијерејског Синода, архимандрит Јаков (Лазовић), служашчи при манастиру Жичи, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски заменик, протојереј-сраврофор Мирослав Поповић, протојереј-ставрофор Милош Васиљевић, јеромонах Пантелејмон (Мијаиловић), из Епархије нишке, протојереј Иван Радовановић, в.д. секретара ЕУО-а, протојереј Миломир Радић, протојереј Драган Глигић, протојереј Милош Станисављевић и ђакон Михаило Милановић. Честитавши славу Мати Игуманији и свим верницима,  Митрополит је поздравио верни народ јеванђелским поукама кроз причу о злим виноградарима. Господ је увек својим апостолима и ученицима и онима који су га слушали говорио у параболама, како би на што разумљивији начин пренео Божанску истину, истину Јеванђеља. Тако и овога пута, Господ, пред своје страдање на Велики Понедељак, изговара причу која се односи на израиљски народ, али се истовремено односи на читав свет. Пре свега Он говори овде о винограду, о добром домаћину који је засадио виноград, оградио га, подигао пивницу, кулу и поставио чуваре, тј. виноградаре који ће тај виноград чувати и неговати. У овој причи виноград јесте израиљски народ који је Господ оградио Мојсијевим законом.  Господ  је ископао пивницу, а то су месијанска  пророчанства. Саградио иу кулу, а то је Храм у Јерусалиму, који је истовремено и праслика Новозаветне цркве. Поставио је виноградаре који су требали да обделавају тај виноград како би донео плодове. Виноградари су представници јеврејскога народа, а посленици које је Господ слао у тај виноград јесу његови пророци који су преносили реч Божију. Свакога посленика кога је Господ слао у овај виноград, зли виноградари су или убили, или протерали или каменовали. Али Господар тога винограда каже, можда ће се постидети Сина мога, ако пошаљем Сина свога. И Господар шаље свога Сина да прими плодове тога винограда, па су и његовога Сина извели изван тога винограда и убили. Овде Господ говори о самоме себи. Он је Син тог Господара, Оца који је саградио, подигао овај виноград, а кога су представници јудејскога народа извели изван винограда, тј. изван града Јерусалима и погубили на Голготи. Господ, дакле, говори о свештеној историји израиљског народа, али исто тако пророкује и своју спасоносну смрт и страдање на Крсту. Говори и о томе шта је све Господ чинио и чини зарад спасења рода људскога. Ова прича се односи и на све нас, а не само на израиљски народ који није прихватио Сина Божијега, обећаног Месију и Спаситеља, већ се односи на све нас који често пута поступамо као ови зли виноградари, протерујући и истерујући посленике речи Божије, тј. не прихватајући реч Божију, не прихватајући Господа нашега Исуса Христа. Дакле ова прича, коју је Господ сам изрекао односи се, пре свега, на израиљски народ, али се односи и на све нас до дана данашњега који поступамо на исти начин. Господ је из своје превелике љубави дошао у овај свет, не зато што је он сам имао потребу за тим. Из своје превелике љубави, Он није оставио своју творевину да страда, творевину која је лежала у греху, која је лежала у смрти, већ Он страда због нас и због нашега спасења. Из ове приче видели смо да су многи посленици Божији страдали за реч Божију. Данас и прослављамо таквог једног Божијег угодника, апостола речи Божије и првомученика Христовога, Светога архиђакона Стефана, једног од седморице ђакона који је био изабран од ране Цркве, од самих апостола, да служи око трпезе и који је и својим животом и својом речју и својим сведочењем, и на крају мученичком смрћу запечатио своју веру у Христа, распетога и васкрслога. И данас имамо Хришћане који страдају за Христа и својом крвљу запечаћују веру у њега. Само вером у Христа и на крви његових светих мученика, можемо, дакле, и ми да градимо своју веру, своју наду. На крају, Митрополит г.г. Арсеније пожелео је свима да нам свети архиђакон Стефан, али и други свети мученици, апостоли и пророци и сви свети који су страдали за име Христово, буду молитвеници пред престолом Бога живога, али исто тако и узор на који ћемо се и ми угледати како бисмо били достојни имена хришћанскога и како бисмо били достојни наших светих предака, који вековима ове просторе заливају крвљу својом; крвљу мученичком не желећи да се одрекну ни Христа, ни своје вере православне, ни своје цркве. Управо следећи њихове примере и ми треба да идемо путем јеванђелским, путем спасоносним који води у живот вечни.

У уторак седми по Духовима, на дан када наша Света Црква молитвено прославља Свете бесребрнике и чудотворце Козму и Дамјана, храм посвећен овим Божијим угодницима у Будожељи код Ивањице, свечано је прославио своју храмовну славу. Светом Литургијом је началствовао Архијерејски намесник пожешко-ариљски, протојереј Драган Стевић уз саслужење протонамесника Дарка Несторовића, протојереја Ненада Бајића и ђакона ивањичког Алексе Грујичића. Након заамвоне молитве и литијског хода око храма, уследило је освећење славских дарова.

На дан када Света Саборна и Апостолска Црква молитвено прославља Свете апостоле, дванаесторицу великих проповедника који су светлост Еванђеља пронели широм Васељене, верни народ села Жаочани сабрао се у свом прелепом храму. Овом великом празничном дану присуствовали су бројни парохијани, верници из околних места, украсивши светињу својим молитвеним присуством. Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Драгомир Љубичић уз саслужење протојереја Милана Филиповића и протојереја Милорада Секулића . Благољепију богослужења допринео је народ који је једнодушно приносио песме хвале Господу. Посебну радост празничног дана донео је велики број верног народа, нарочито деце, који су са љубављу и побожношћу приступили Чаши Спасења. Прослава Дванаест Христових проповедника настављена је после тога трпезом љубави.

У духу молитве, заједништва и радости, храм у Мрчајевцима је прославио своју храмовну славу, Св. апостоле Петра и Павла. Светом Литургијом началствовао је протојереј Милорад Величковић уз саслужење протојереја-ставрофора Станоја Лазаревића, протојереја-ставрофора Радована Стефановића, протојереја-ставрофора Драгана Сарачевића, протојереја-ставрофора Милорада Ђорема, протојереја Владимира Вулете и протојереја Милована Вучковића, уз молитвено учешће великог броја верног народа. Велики број верника, нарочито деце, узео је учешћа у Светом Причешћу. Након Свете Литургије уследила је свечана литија и благосиљање славских дарова. У име црквене општине Мрчајевци, старешина храма се захвалио и уручио захвалнице господину Милану Милуновићу, господину Момчилу Пауновићу и господину Горану Стојановићу, за братску, несебичну љубав, подршку и помоћ храму у Мрчајевцима.

У недељу, 12. јула 2026. године, на планини Јавор свечано је обележена 150. годишњица Јаворског рата и током њега вођене битке на Калипољу. Свечаност је отпочела поменом и полагањем венаца пред спомеником јунацима Калипољске битке, који је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит милешевски г. Атанасије, по чему се свечана поворка окупила и код споменика мајору Михајлу Илићу и борцима палим на овом бојном пољу. Поменом је овде началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и Администратор Епархије жичке г. Арсеније, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита Атанасија, као и свештенства жичке и милешевске Епархије. Уследила је церемонија полагања венаца, након које је одржана пригодна свечана академија, током које се кроз обраћања говорника и богат културно-уметнички програм евоцирало сећање на славне, али и страдалне дане борбе за слободу српског народа. Извор: Званични сајт Епархије нишке

На Петровдан, 12. јула 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светих Архангела у Ковиљу. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, Архијерејски намесник моравички, протојереј Драган Стевић, Архијерејски намесник пожешко-ариљски, јереј Бојан Милошевић, старешина храма Светог Ахилија у Ариљу, јереј Огњен Јузбашић, парох седми ивањички и протођакон Никола Ераковић. Краснопој ковиљских сестара увеличао је ово празнично евхаристијско сабрање, а верни народ се са свих страна у великом броју сабрао да узме учешћа у литургијском слављу. Извор: Званични сајт Епархије нишке