Уметничка радионица у Врби – „Што народи чекаше”

Непрегледна ризница са непресушном инспирацијом која вековима надахњује уметнике, песнике па и сваког лаика назива се „Божић”. Сваки народ и свака земља дала је свој лични допринос у прослави и доживљају овог најрадоснијег догађаја на земљи. Тако је и наш српски народ захваљујући посебним људима који су у различитим временима били инспирисани догађајем у Витлејему, ту истину преточио у божићне песме или нестварне иконографске представе Рождества.

Свети Владика Николај, у несагледивом доприносу духовне баштине кроз његова дела, остављене као завет Српском роду, написао је и неколико божићних песама. Оне су постале национални симбол кроз све генерације које славе и дочекују Божић њиховим испевањем. Песма владике Николаја „Анђели певају“ је била узор  ученицима основне школе „Доситеј Обрадовић“ у Врби, по којој су израдили велики и раскошан вертеп. Сви актери у овом догађају Рождества које наводи и песма, израђени су ручно уз помоћ вероучитеља. Остале делове ове сцене осмислили су и идејно поставили скице ученици седмог и осмог разреда. Посебно су били подстакнути стихом „Што народи чекаше“ , који теолошки тачно изражава истину о народима и цивилизацијама старог света у ишчекивању доласка Спаситеља света. Тако су приказали период праисторије и борбе човека са природом у облику праисторијског мамута. Затим су наставили са приказом насеља старчевачке културе, а насупрот тим сценама цивилизације древног истока и Медитерана. Стари Египат са сфингом, пирамидом и египатским народом су пример несталог идолопоклонства као потребе човека да тражи и спозна живог и истинитог Бога. Хеленизам су приказали са античким стубовима и филозофима који мислима стреме према спознаји истине.

Симболично разрушеном тврђавом над пећином где се рађа Богомладенац Исус, приказали су смисао по коме стари свет и древне религије нестају и урушавају се пред испуњеним обећањем Бога роду људском кроз векове. Како би у овој сцени уградили и себе односно народ Светосавља, приказали су и део типичног шумадијског села и Србина са Српкињом у традиционалној ношњи који поздрављају новорођеног Христа. Пред сценом заустављају се многа деца, родитељи и мештани овог села, свесно или не они постају наставак ове већ јако дуге приче. Сведочећи ову сцену, ученици трећег и четвртог разреда су припремили хорско извођење песме „Анђели певају“ која употпуњује комплетну слику приказа.

Вероучитељ Милан Милутиновић