Учење кроз игру на часовима Верске наставе у Севојну

Кроз игру се најбоље учи. Игра је услов за учење и развој ученика. Не само што то оставља снажан утисак на ученика, она и чини да садржаји остају у дугорочном памћењу. Ученици трећег разреда ОШ „Алекса Дејовић“ Севојно, са својом вероучитељицом Милицом Батаковић, а у корелацији са наставом ликовне културе су на креативан начин визуализовали научене садржаје.

Трећаци су од почетка школске године на часовима верске наставе разговарали о стварању света, обрађујући наставну тему „Бог ствара свет и човека“. Гледали су цртане филмове о стварању, радили наставне листиће о сваком дану стварања понаособ. На последњем часу у оквиру наставне јединице „Створен сам да личим на Бога“, која је уједно била и систематизација пређеног градива, импровизовали су како они замишљају да је могао да изгледа рајски врт. Вероучитељица им је донела једну таблу стиропора са брдом, такође од стиропора. Ученици су час пре имали за домаћи задатак да направе по једну животињу.

Ученица Дуња Милојевић је показала свој уметнички таленат направивши фигуре Адама и Еве. Иако су пола посла радили код куће, јер епидемиолошки услови и часови од 30 минута нису дозвољавали да се све уради у школи, ученици су ипак и на час донели пластелин, глину, темпере боје, каменчиће, гранчице дрвећа и цвеће. Били су подељени у групе, једна група је наставила да прави још животиња које би употпуниле њихов заједнички рад, док је друга група бојила стиропор, стварајући реке и зелене ливаде. Пошто је било немогуће завршити рад за један час, договор је био да не ради свака група свој рад, већ да то буде заједнички рад целог трећег разреда. Тамо где је једно одељење стало, друго је по доласку на час наставило. Након што је рад био готов, постављен је у холу школе како би се труд ових дивних ученика видео.

Било какве образовне садржаје потребно је деци представити на занимљив начин, тако и садржаје верске наставе, а нарочито за ученике млађег школског узраста. Корелативним приступом са српским језиком, народном традицијом и ликовном културом постиже се да садржаји који се уче на верској настави бивају трајније упамћени. И не само то, промоција верске наставе као предмета, ставља се у први план. Посвећеним радом учитеља верске наставе и кооперацијом са осталим наставницима, верске садржаје представљамо на разним дечјим изложбама, драмским представама, здравицама, рецитацијама и сл., тако да верска настава заузима све важнију улогу у развоју личности ученика, јер негује праве људске и традиционалне вредности. На тај начин и верска настава, као школски предмет, постаје још занимљивија деци.

Вероучитељ Милица Батаковић