У славу и част Стефана Првовенчаног

У години када се навршава осам векова од уздизања Србије на степен краљевине, у ОШ „Димитрије Туцовић“ на Златибору ученици су извели приредбу под слоганом „Стефан Првовенчани – први краљ Србије“.

Ученици наше школе, предвођени професорима историје, књижевности, ликовне културе и веронауке потрудили су се да додатно осветле лик и дело човека, који је уз помоћ првог српског архиепископа Светог Саве учинио да Србија, Српска Црква и српски народ буду уписани златним словима на хришћанској мапи средњовековне Европе.

Многобројни гледаоци могли су додатно да се упознају са свестраном личношћу Стефана Немањића. Поред тога што је био велики владар, Стефан Првовенчани је био и значајан писац свога времена. Његов литерарни рад открива не само раскошан таленат, него и марљиву посвећеност писању и ерудицију аутора. Највећи број његових дела су правног карактера. Иако правни по суштини, списи садрже бројне детаље уметничког израза. Најзначаније дело Стефана Првовенчаног је Житије Светог Симеона, прво и целовито дело о родоначелнику светородне лозе Немањића.

Поред књижевног, истакнут је и ктиторски рад првог краља Србије. Свакако, најзначајнија задужбина Стефана Првовенчаног је манастир Жича, која је постала симбол оснивања српске државе, аутономије српске цркве и националног идентитета српског народа. Иако судбина није увек била наклоњена овом светом месту, свест о његовој вредности никада није нестала у вртлозима српске историје.

Личност Светог краља је један од симбола средњовековне симфоније цркве и државе у немањићкој Србији. Највећи плод те симфоније јесте аутокефалност Српске православне цркве, издејствована 1219. године. Дубока вера Првовенчаног краља није само потврђена у задужбинарству, већ и у томе што се при крају живота свог замонашио добивши име Симон.

ђакон Ненад Ивановић