У манастиру Сретење Архијерејском Литургијом прослављен празник Материце

p1080968У  недељу Праотаца, 25. децембра 2016. године, Преосвећени Епископ жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у овчарском манастиру Сретење.

Преосвећеном Владици Јустину су саслуживали архимандрит Венијамин, игуман манастира Преображење, протојереј Србољуб Стојковић, протонамесник Горан Јанковић и протођакон  Александар Грујовић. Након читања Светог Јеванђеља Владика је дивном беседом говорио о данашњем празнику  који је установљен баш због Пресвете Богородице која је била мајка самог Господа нашега Исуса Христа. Поручио је да све мајке имају задатак и велику дужност за благослов да се кроз њих продужава живот.

Преосвећени је објаснио значај недеља које су припрема за предстојећи празник  Рођења Господа нашега Исуса Христа- Божић. У наставку беседе је нагласио важност Свете Евхаристије за спасење рода људскога.

Након Литургије, Епископ се за време дељења нафоре захвалио игуманији Сретења мати Аквилини  и њеном сестринству на лепом дочеку и честитао им данашњи празник.

Сестринство ове обитељи са својом игуманијом мати Аквилином припремило је и трпезу љубави за сав верни народ .

Милош Јанковић

                                                                                                          студент ПБФ у Београду

 

Кратак историјат Сретењског манастира:

p1090025Први сачуван помен о манастиру Сретење, смештеним под самим врхом Овчара, потиче из 1623. и односи се на његово рушење. Обновљен је тек 1818. трудом монаха Нићифора Максимовића, потоњег епископа ужичког. Црква је једнобродна, са дубоком, споља петостраном олтарском апсидом, плитким правоугаоним певницама и припратом готово квадратне основе, над којом је подигнута кула-звонара. Засведена је полуобличасто, са слепом калотом над припратом. Фасадна декорација сведена је на камени сокл и благо профилисан кровни венац. Доње партије наоса, олтарске апсиде и зидане олтарске преграде, као и мермерна амвонска розета у облику шестокраке звезде, са бордуром од срцоликих листова бршљана, датују сретењски храм на крај XVI века. Живопис наоса, олтарског простора и зидане олтарксе преграде из 1844. рад је Живка Павловића из Пожаревца, док је Никола Јанковић аутор сликане декорације припрате. На строгост у избору, како иконографских тако и ликовних решења, и овако конзервативног зографског сликарства, са тек понеким елементом барока, утицао је дубоко религиозан Нићифор Максимовић. Манастирски комплекс је опасан зидом 1845. Конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури и зидном сликарству обављени су током 1988.

(Споменичко наслеђе Србије; Завод за заштиту споменика културе РС.)