Трибина у Рашки: „Само дела љубави остају“

У петак 26. 1. 2018. године, у навечерје Савиндана у Дому културе у Рашки, одржана је трибина „Само дела љубави остају“, у склопу пројекта „Трагање за смислом. Трибина је организована под покровитељством и у организацији Центра за културу „Градац“ и Црквене општине Рашка.

Житељи Рашке и остали посетиоци су имали част и духовну радост да дочекају великог француског хуманитарца и добитника Ордена Светог Саве I реда господина Арно Гујона, гђу Александру Нинковић Ташић и господина Александра Гајшека.

На почетку, уважене госте и публику је поздравио и рекао уводну реч протонамесник Здравко Николић, да би затим Градски хор, у част поштованог госта из Француске отпевао „Agni parthene“ на француском језику.

Као први предавач, реч је узео новинар Студија Б господин Александар Гајшек, који је говорио о почецима и развоју култне емисије „Агапе“, о немерљивом утицају његових сарадника, академика Владете Јеротића и митрополита Порфирија, као и свих осталих мудрих и вредних сатрудника. Затим је г. Гајшек представио и своју књигу, четврти том „Антологије Агапе“.

Након њега, ред је дошао на гђу Александру Нинковић Ташић, иначе председницу Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“, амбасадора Унеско клуба Универзитета Сорбона и преданог и страственог истраживача и популаризатора личности и дела Михајла Пупина, Николе Тесле и Милутина Миланковића. У свом, препознатљиво надахнутом, елоквентном и стручно утемељеном обраћању, осврнула се пре свега на црквену, православну укорењеност наших научника, на њихову преданост вери из које су црпели надахнуће за научни рад и за хуманитарно прегалаштво, што је све детаљно описано у књигама које је уредила: „ Аутобиографије Николе Тесле и Михајла Пупина“ и „Звездобројци“.

На крају присутнима се обратио г. Арно Гујон, француски хуманитарац, велики добротвор Срба на Косову и Метохији,  оснивач и директор невладине организације „ Солидарност за Косово“ и добитник Ордена Светог Саве I реда. Он је на један потресан, речит и искрен начин, на српском језику,  говорио о своме животу и раду, о племенитој мисији на коју се осетио позваним, као и о лепим, али и оним мање лепим странама свога прегалаштва, што је све детаљно изнео у својој књизи „Сви моји путеви воде у Србију“.

Ђакон Марко Ерић

фото г. Јосиф Распоповић